Original subtitles

U glavnim ulogama: Rejf Fajns

Džek O'Konel

Ima li koga?

28 GODINA KASNIJE...

ZABRANJEN PRISTUP DECI

Beskorisna budalo. - Dobro došao u prokletu noćnu moru.

Hajde, Džimi. - Ne odugovlači sa ovim sranjem.

Sranje, gde si dođavola pošao? - Možeš ti to, Džimi.

Stari vrag će se postarati za tebe.

Mali kao da nikad ranije nije video nož, zar ne?

Usrao si se, nesposobnjakoviću.

Jadna mala bebica. - Sve ovo radimo za našeg Starog vraga.

Požuri, čoveče. Živ sam se smorio.

Sredi ga, čoveče! - Stvarno jadno.

Pokreni se! - Kukavice jedna! - Čujte me, prsti!

Jasno vam je da je ovo borba na život i smrt.

Nema milosti.

Razumemo, Ser Džimi!

Gledaš li, oče?

Gospodaru moj!

Crni vojvodo!

Jesi li spreman da vidiš da li klinac

ima ono što je potrebno kako bi postao prstić?

Dobro. U redu.

Borite se.

Šta si zinuo? Vuci se tamo, hajde.

Pečen si, mali. - Vidiš li ovo? A ovo ovde?

Olakšaću ti.

Pazi se, seronjo. Hajde!

Hajde, klinjo. - Mrdni se, dođavola!

Sreća nije na tvojoj strani, drugar.

Kladim se da boli.

Ispao ti je nož.

Nemojte, molim vas. - Hoćeš da podigneš taj nož?

Hajde. - Mrdaj.

Tako, seronjo!

To, čoveče!

Glupi klipan. - Ne odugovlači.

Nemoj mnogo da zanovetaš, Džimi. Završiću šta sam započeo.

Samo se malo zavitlavam sa tobom, klinjo.

Hajde, mali. Uzmi ga.

Podigni nož! Bio si previše spor, drugar.

Mogu ovako da se zezam satima.

Okončaj ovo već jednom. Upola je manji od tebe.

Slušaj me sad! Kad završim sa ovim malim prdavcem,

i ti ćeš doći na red. Jel ti to po volji?

Sranje!

Jebem ti sve!

Mala pizdice.

Živog ću te odrati sa sopstvenim nožem.

Šta koji kurac?

Prokletstvo.

Lipti na sve strane. Sjeban si, Džimi.

Kako to misliš? - Posekao ti je arteriju.

Da, jeste.

Ne. - To je puno krvi.

Sranje. Ne, ne.

Jebem ti život!

Molim vas, neka mi neko pomogne!

Prestanite da se smejete i pomozite mi. - Ne ide to tako. - Ali...

Ser... - Ne, Džimi je u pravu. Ne funkcioniše to uopšte tako.

Sranje... Gospode Isuse Hriste.

Jebote! Bože dragi.

Isuse Hriste, bože dragi. - Zašto dozivaš te propalitete, Džimi?

Ser, molim vas, pomozite mi.

Molim vas, plašim se. - Šta je, plačipičko jedna?

Ser, počinje da mi se... Šta ti se dešava, Džimi?

Počinješ da osećaš glad?

Da ne počinje možda da ti se diže ona stvar?

Ili počinje da ti se spava?

Znači, spava ti se.

Živ bio.

Kako se zoveš, sinko?

Spajk. - Spajk? Ne, nikako.

Ne bih rekao da ti je to ime.

Mislim da se zoveš...

Džimi, Džimi, Džimi.

Sigurno se zove Džimi.

Džimi.

Šta velite?

REKREACIONI CENTAR REINFOREST RAPIDS

Moj je. - Navali, srce.

💀HRAM KOSTIJU💀

Prevod: Uroš Antonijević Atrahasis

Ne, ne, ne.

Vidite ih kako hodaju ruku pod ruku

preko mosta baš u ponoć.

Glave im se okreću

dok svetla bljesak poskakuje, i sve je tako blistavo.

Crven ruž svud po objektivu,

dok ona tone... u beskrajnoj plavoj vodi hladnoj...

i pogled seže do dubina gde ona nepomično leži.

Ronilac izranja čeznući za malo vazduha

jer publika voli malu lutkicu za kosu da vuče, za kosu da vuče.

A ona se pita kako je ovako nisko potonula dok ponovo u vodu uranja.

Devojke na filmu...

Vidi ti to. Primerak zaraženog pacijenta.

Ovo je veoma čudno.

Ti si verovatno prvi ovakav slučaj, Samsone. Da, imaš ime.

Izabrao sam ga kada sam prvi put video novog alfu koji lovi u šumi.

Nadenuo sam ti to ime zbog tvoje veličine i snage.

A boga mi i zbog te tvoje kose. Ja sam doktor Kelson.

Mada, sad se više osećam kao Androkle koji lavu iz noge izvlači trn.

Što znači da si mi dužnik, uzgred budi rečeno.

Zafrkavam se, bre. Sve pokriva RFZO.

Ovo ide preko budžeta. Ništa ne naplaćujemo.

Ovo je zanimljivo.

Verovaću ti, Samsone.

To je odluka koju sam doneo.

Ovde imam baš ono što želiš.

Ako me ubiješ i iščupaš ovu moju crvenu

glavu, nema ništa od toga po šta si došao.

Tako funkcioniše trgovina, Samsone. Quid pro quo.

Čini mi se da ipak ne znaš sve finese latinskog jezika.

Bogu hvala, izgleda da tečno govoriš latinski.

Da.

Pitam se da li razumeš išta od ovoga što ti govorim?

Ako ne značenje izgovorenih reči,

onda bar značenje koje se krije u melodiji mog glasa?

Kao i to da ti nisam nikakva pretnja.

Ne želim da ti naudim.

Prepoznaješ li zvuk svoga imena?

Samson...

Bilo bi divno čuti kako izgovaraš makar i jednu reč.

To bi bilo čudesno.

Otkriti da je ova zaraza samo prekrila tvoj um,

da je zamračila tvoju svest, ali da je nije potpuno potisnula.

Otkriti da u ovom stanju potpunog mira ponovo proživljavaš svoja sećanja...

I da nazireš nagoveštaj onoga što si nekada bio.

Ili ti samo dajem malo mira i odmora?

Nema ničeg lošeg u tome, Samsone.

Nema ničeg lošeg u miru i odmoru.

Nema ničeg lošeg u tome.

Nema ničeg lošeg u miru i odmoru.

Sve je i dalje na svom mestu.

Samsone.

Lepoto jedna!

Pogledaću tamo, a vi sačekajte tu.

Džono.

Počeće da urliče ako nas vidi.

Džono, ostani ovde.

Upomoć! - Bežimo odavde!

Šta ćemo sa Džonom?

Upomoć!

Mene ćete da ostavite? - Trči! - Čekajte me!

Ne ostavljate me!

Ne idite!

Hajdemo odavde, Tome. Polazi.

U redu.

Šta ćemo im reći? - Ono što se desilo.

Reći ćemo da smo izgubili Džonu. - On je izgubio sam sebe.

Pusti to. Hajdemo.

Džordž.

Nažalost, imamo loše vesti.

Rekla sam da imamo... - Imamo goste. - Molim?

Imamo goste. - Zdravo.

Želim da upoznate nekoga.

Tinki Vinki nigde ne ide bez svoje tašnice. Baš nigde ne ide.

Osim tog jednog puta. Svi, naravno, znamo kako se to završilo.

Tinki Vinki. - Tinki Vinki je rešio da se vrati.

Kao da nismo znali. - Otkrio je da Lala i Po nisu izgubili samo jednu jabuku,

već čitavu korpu. - Sedi.

Nije valjda da ne znate za Teletabise?

Oni su nešto posebno. Imaju televizore na svojim stomačićima.

Na tim televizorima gledaju sami sebe, i vide drugi prikaz na televizoru koji

je na njihovim stomačićima i tako gledaju

sebe u različitim prikazima u nedogled. - Hvala.

Džimima, hajde pokaži nam kako Dipsi igra.

Tako je.

To je bilo savršeno.

Šta velite? - Šta velite?

Zdravo.

Šta radite ovde?

Uživamo u gostoprimstvu dobrog naroda.

Mi, grupa skitnica, izgladneli i umorni.

Dočekani smo ovde raširenih ruku, sa osmesima na licima

i punih tanjira. - Dočekani ste?

Prekinula si mi misao. - Pojavili su se niotkuda.

Vrata su bila otvorena. - Nisu.

Toplo smo ugošćeni i ponuđeno nam je okrepljenje.

Napunili smo i stomake i naša srca.

Zar nismo dobrodošli? - Znate da niste.

Sad znamo. Dosta je bilo sa Dipsi plesom.

O, ne. Čini mi se da smo loše počeli.

To je zato što se nismo valjano predstavili.

Prstići. - Džimi. - Džimi.

Džimi. - Džimi.

Džimima. - Džimi. - Džimi

Roberto Kalamari.

Zeznuta neka publika.

Ovo je bila šala.

I ja sam Džimi. Svi smo mi Džimi.

Da li ćete da odete?

Da.

Razume se, prvo ćemo da vas ubijemo.

Bežite!

Dođavola! - Čekajte!

Sklanjaj se od mene. - Sranje!

To! - Skotovi jedni.

Diži se!

Stari vrag neće biti zadovoljan ako nam ona i beba pobegnu.

Da, Ser Džimi.

Ostajemo ovde večeras da ponudimo milosrđe.

Sutra nas čekaju novi pašnjaci. Idi i pronađi ih.

Zar da propustim davanje milosrđa?

Odjebi bre. - Svi idemo u štalu.

Vidi kako su uplašeni.

Tinki Vinki i jebene jabuke.

Još pita li smo mogli da pretpostavimo kraj priče?

Naravno da smo mogli, dilkane jedan.

Milion puta si nam ispričao tu prokletu priču.

Njišeš se na podijumu, dušo, postala si rajska ptica

Osmeh poput sladoleda sa ukusom

višnje, sigurno je podjednako sladak.

Korak levo i lagani okret na desno

Možeš uhvatiti tu sliku u ogledalu negde daleko na zapadu.

Njeno ime je Rio i ona pleše na pesku.

Uvija se poput reke što vijuga kroz prašnjavu zemlju.

A kad zasija, tad zaista svetu pokaže sve što u sebi ima.

O, Rio, Rio.

Ti plešeš preko reke Rio Grande.

To mi srce ispunjava...

poput rođendanske zabave ili pogleda koji se ne zaboravlja.

Video sam te na televiziji

Tebe među dve milijarde zvezda

To mi toliko puno znači

Sigurno znaš da je ovo samo za tebe. - Da li me zajebavaš?

Njeno ime je Rio i ona pleše na pesku.

Uvija se poput reke što vijuga kroz prašnjavu zemlju.

I Stari vrag videše da je svet čoveka propao i da sada samo poznaje razdor.

Zato je Stari vrag oslobodio svoje demone u svet ljudi.

Svet ljudi pao je pred naletom demona, i svet taj bejaše poput dogorele sveće.

Bog ništa ne učini,

jer ostaše nevidljiv.

Kao da je mogao išta da uradi, nesposobna vucibatina.

I tako je svet ljudi postao carstvo Staroga vraga.

A njegovo carstvo bejaše pakao.

Šta velite?

Šta velite?

Zatim se Stari vrag obrati svom najdražem

sinu po imenu Džimi Kristal. I reče Džimiju:

"Ti si sada, Ser Lord Džimi Kristal."

"I bićeš moja desna ruka, bićeš snažan...

"I imaćeš sedam prstiju"

"A svaki prst, biće kandža,

i delićeš milost moju svetu ovome."

"I zato ćeš biti moj jedini naslednik,

a tvojih sedam prstiju držaće krunu tvoju."

Šta velite?

Šta velite?

Ja sam Ser Lord Džimi Kristal

Voljeni sin Staroga vraga.

Ovo su moji prstići. Putujemo ovom zemljom hudom.

Tragamo za napaćenim dušama koje ćemo predati ocu mome.

I nudimo vam milosrđe njegovo.

Džimiji. - Da, Ser Džimi.

Današnji čin našega milosrđa biće

svlačenje košulje njiove.

Nemojte, molim vas.

Zdravo, ćalac. - Ja ću da se pozabavim tobom.

Ima da cviliš, matora. I da zapomažeš.

Jel mi lepo ide?

Džimi.

Ne mogu.

Reši to, Džimi Iglice.

Ne možeš ovo da izbegneš, mali. To je ono što radimo.

Ne mogu.

Molim te.

Ne mogu. Molim te.

Kad te molim.

U redu, dobro. Ostani ovde.

Samsone.

Prijatelju moj.

Moramo o nečemu da popričamo.

Lek koji sam ti davao je koktel različitih supstanci.

Glavni i najsnažniji sastojak je morfijum.

Trenutna stopa tvoje potrošnje je takva da

će moje zalihe potrajati još dve nedelje.

U proteklih 28 godina,

pretražio sam svaki ormarić sa lekovima u krugu od 110km.

Nećemo naći dodatne količine.

Neizbežno je da, će se ovaj opioidni mir koji si

pronašao sa mnom okončati, na ovaj ili onaj način.

Međutim, postoji nešto drugo što mogu da ti ponudim.

Jednu sasvim drugu vrstu mira.

Mesto u ovoj kosturnici.

To bi na neki način bio tvoj dom.

I bio bi sa mnom.

Želim da pronađeš večni spokoj, Samsone.

Siguran sam da i ti želiš da pronađeš spokoj.

Zato smo i postali prijatelji.

Dobri prijatelji.

Kad bi samo na neki način moga da mi daš svoj pristanak.

Dovoljan bi mi bio i najmanji nagoveštaj ili znak.

Lepo spavaj, Samsone.

Mesec.

Šta si rekao?

Samsone...

Progovorio si. - M...

Reci to ponovo.

Mesec.

Mesec.

Potrebni su mi jaki prsti.

Zato što jaki prste čine jaku pesnicu.

Slušaj! Koncentriši se.

Alo!

Izaberi prst protiv kog ćeš se boriti.

Ako pobediš, zauzećeš mesto u našoj družini i zvaću te Džimi.

Ako izgubiš, primićeš milosrđe.

Ako odbiješ borbu, primićeš milosrđe.

Klimni ili odmahni glavom.

Dobro.

Protiv kog prsta biraš da se boriš?

Ona tamo.

Biram nju.

Oče...

Gospodaru, tatice...

Kralju, kralju nad kraljevima...

Pridruži nam se.

Jebote.

Da, hvala ti lepo. Zahvalni smo ti.

Stari vrag je ovde, Džimiji moji dragi.

Promatra sve kroz moje oči.

Oseća vonj krvi i straha.

Upravo mi šapuće. Osećam njegove usne koje mi kraj uha šapću.

Kaže:

"Borite se."

Prema tome, borite se, sve mu jebem.

Hajde.

Ovaj tip je mlakonja.

Deluje lako jer se bori protiv mene, pizdo jedna.

Dokrajči ga!

Teletabisi ti poručuju da lepo pajkiš.

Dipsi, Lala.

Vidi ga kako pokušava da se digne, idiot beskorisni.

Još jednom! Još jednom!

Predivno odrađeno, Džimima.

Stari vrag se sladi bolom ovoga momka.

Stari vrag kaže, "Milosrđe."

Odaberi svoj čin milosrđa.

Želim da mu skinem pantalone.

Stari vrag kaže da je to savršeno.

Usrao se, mučenik.

Vidiš li one drkadžije tamo.

Slušaj me, mamlaze!

Oni bi te samo preklali ko svinče.

To nije moj fazon.

Odabrao si me, jer si mislio da sam slabija.

O čemu li ćeš razmišljati dok budem drala kožicu sa tvog...

Nema moje mace.

Moja mačkica...

Krzno male mace.

Oblaci nebom plutaju.

Oblaci...

Oblaci...

Šta koji kurac?

Tamo! Gore je!

Prokleta kučka. Dođavola sve.

Hvatajte je. - Droljo jedna. - Glupačo jedna.

Kako da se popnemo? - Uhvatite je! - Ubiću te, kurvo!

Za njom! Idite, idite. - Glupača štrokava.

Tamo je! Hajde! – Kuda je nestala?

Reci mi gde je! - Pa tamo! Jesi li slep, idiote?

Želim je živu! Dovedite je živu.

Izađi napolje, gde god da si!

Naći ćemo te, kučko! – Pokaži se!

Hajde! Idite gore!

Dobićeš svoje, podla droljice! – Gde je ona?

Džimi!

Uradite nešto!

Ser?

Ne. Gubimo se odavde! Brzo!

To je puno jauka.

Uvek više jauču kada njihovi bližnji pate.

Mada ovo nikako ne zvuči kao normalno jaukanje.

Da li tebi ovo zvuči kao normalno jaukanje, Džimi?

Doduše, kako uopšte zvuči normalno jaukanje.

Usrali su se od straha, zar ne?

Ne obaziri se na mene. Poklanjam ovome previše pažnje.

Jebote!

Sranje.

Ugasi ga!

Vatra. Gorim! Gorim, jebote!

Molim vas...

Sranje.

Klinac, idi i uhvati je! Dovedi je pravo kod mene.

Hajde već jednom.

Povedi me sa sobom.

Molim te. Povedi me sa sobom.

Hvala ti.

Mrtav je.

Jebem ti.

Sam si.

Da, Ser Džimi.

Zbunjen sam. Čini mi se da sam ti rekao da mi dovedeš onu devojku.

Jeste. - Onu drolju koja je

zdrobila Džimiminu lobanju sa onom ogromnom kukom.

Zašto si pustio nekog tako podlog da pobegne?

Nisam je pustio da pobegne. - Pa, gde je onda, majku mu poljubim?

Pokušala je da pobegne.

Branila se i morao sam da je ubijem.

Kaže da se branila, Džimiji moji dragi.

Branila se.

Džimi nije imao drugog izbora.

Bio je u opasnosti da ga savlada jedna trudnica.

Kako si je ubio?

Pogodio sam je strelom. - Gde joj je telo?

Bilo je jako mračno.

Negde je u šumi.

Sigurno negde gde ju je teško pronaći.- Da.

Zar ti nije palo na pamet da joj odereš lice i doneseš mi ga?

Ili njeno nerođeno dete?

Bilo šta što bi pokazalo i trunčicu inicijative sa tvoje strane.

Što sad cmizdriš? - Ne plačem.

Žao mi je. - Ne treba meni da se izvinjavaš.

Starog vraga si izneverio.

Pitam se da li da ga prizovem?

Da ga pitam da li prihvata tvoje izvinjenje?

Ili možda zahteva nešto više od toga?

Na primer, da ti odsečem tu tvoju ružnu lažljivu gubicu.

Nemojte, molim vas.

Treba da ga prizovete, Ser.

Pitajte ga da ja podelim milosrđe njegovo.

Želiš da podeliš milosrđe njegovo?

Praktično je on odgovoran za Džimiminu smrt.

Da nije pobegao iz štale, onaj mamlaz bi njega izabrao za borbu.

Ne zaslužuje da bude prst pesnice vaše, Ser.

Pogledajte ga samo. Prdavac se trese od straha.

Da, slažem se.

Treba da pitamo Starog vraga šta da radimo sa njim.

Da, treba da ga pitamo.

Odmah ću ga prizvati. - Ne.

Ne, treba lično da ga pitamo. - Kako to misliš?

Trebalo bi lično da se konsultujemo sa Starim vragom.

Stari vrag se ne pojavljuje tek tako kad ga neko pozove.

Ne, naravno da ne, ali...

Šta?

Videla sam ga.

Videla si ga...

Ranije danas.

Videla si Starog vraga? - Sopstvenim očima sam ga videla.

Imao je crvenu kožu. Bio je mator.

Iza njega nadvijala se velika tvrđava sagrađena od ljudskih kostiju.

Rekla bih da je to bila njegova palata.

I uz sve to, zafrkavao se sa jednim od njegovih demona.

I to sa alfom, ni manje ni više.

Alfa ke klečao pred svojim Gospodarem kao malo jagnješce.

Hoćemo li onda pustiti Starog vraga da odluči?

Emoksipin. Nalokson. Dobro.

Nalokson

Sranje,

Dan je, moram po danu da ga uhvatim.

Samsone!

Samsone.

Sranje.

Da li je to on?

Da li je to zaista Stari vrag?

Da li je to zapravo Stari vrag?

Je li to zapravo naš Stari vrag?

Da li je?

Da, jeste. - Jeste? - Da.

To je naš Stari vrag. - Sve ti jebem.

Sve ti živo i mrtvo jebem. - Svaka čast, Džimi.

Da li ste znali da će vaš otac biti ovde, Ser?

Od samog početka nas ovde vodite. -Da, Džimi. Tako je.

Nisam znao da je baš ovde u ovom zamku. To je iznenađenje i za mene.

Međutim... Ima nekoliko ovakvih zamkova raštrkanih po njegovom kraljevstvu.

Nekoliko velelepnih zamkova nalazi se u Škotskom gorju.

Ovaj je sigurno nov. Zato nisam znao za njega.

Deluje kao da je ovde već duže vreme. - Da, izgleda jako staro.

Kad kažem nov, mislim da je star 5 do 10 godina,

što i jeste staro u arhitektonskom smislu.

Hoćemo li da odemo dole?

Da se sastanemo sa njim? - Nikako!

Ne dok ja prvo ne popričam sa njim.

Možda nije raspoložen za goste.

Ono što sigurno mogu da vam kažem o Starom vragu je

da ne želite da mu stanete na žulj kad mu nije dan.

Vi me čekajte tu gde jeste.

Ja ću sve da raščistim sa njim.

Vraćam se brzo.

Zdravo živo.

Zdravo.

Dakle...

Da nisi ti možda Stari vrag?

Stari vrag? - Da.

Nisam.

Nisi Stari vrag? - Bogami nisam.

Ne poznajem nikakvog Starog vraga.

Svi poznaju Starog vraga. - Ja ga najiskrenije ne poznajem.

Zovem se Ijan. - Ijan?

Jesi siguran? Potpuno sam siguran.

Pitam te, jer je Stari vrag poznat po svojoj prepredenosti.

Voli da se zavitlava, da tako kažem. - Čekaj malo.

Kad kažeš Stari vrag, da ne misliš možda na Sotonu?

Sigurno ne mislim na nekog penzionera.

Zašto bi pomislio da sam ja...

Sigurno zbog boje moje kože...

...i svih ovih kostiju.

Možeš da se opustiš. Nisam Sotona.

Ja sam doktor Ijan Kelson. - Ti si doktor?

Ko su onda svi ovi mučenici? Da nisu tvoji bivši pacijenti?

Ovo je kosturnica. Njime odajem poštu mrtvima.

Ovo je na neki način groblje.

A zašto ti je koža narandžasta? - To je zbog joda.

Ubija virus.

Virus? - Ovaj koji izaziva zarazu.

Doktor znači.

Doktor ateista. Dobro.

Veruješ da ova pizdarija sa zombijima

ima naučno objašnjenje i da je uzrok neki virus.

Šta bi drugo moglo da bude? - Stari vrag.

Pustio je svoj gnev na svet ljudi.

Shvatam. Dakle...

Ja sam ateista, a ti si satanista.

To smo ustanovili. Misterija rešena.

Ruku na srce, nisam imao pojma šta će me ovde zateći. Preznojio sam se.

Pomislio sam da ću upoznati svog oca.

Jel ovo sve tvojih ruku delo, Ijane? - Jeste.

Moram ti reći da mi se dopada tvoj rad. Rastura koliko je dobro.

Hvala. Šta si maločas rekao? Mislio si da ćeš upoznati oca?

Da, srce mi je tuklo kao ludo od uzbuđenja.

Zato jer je tvoj otac Sotona? - Jašta.

Stari vrag je moj ćale.

Ali...

Ništa, nema veze...

Nemam ništa protiv da popričamo.

Zajebi.

Ne poznajem baš najbolje svog oca.

Dovoljno često mi se obraća,

ali nisam do sada imao priliku da sednem sa njim i da ga zaista vidim.

Razgovaraš sa njim, ali ga ne vidiš.

Čuješ ga u svojoj glavi. -Čitav bogovetni dan, Ijane.

Ja sam Džimi. - Džimi.

Zapravo puno ime mi je Ser Lord Džimi Kristal.

Ti si dobar lik, pa slobodno možeš da me zoveš Džimi.

Hajde da sednemo, Ijane.

Moji pajtosi me čekaju nedaleko odavde,

ali oni mogu da se strpe još malo. Nema žurbe.

Hajde da popričamo na kratko.

Ovo je gore. - Stomak. Vrat.

Odjebi, burazeru.

To je bilo već… – Ne znam da li se računa?

Još jednom. Hajde, kreni. - U redu.

Ubod. Ubod. - To je sve što možeš?

Šta? - Nije valjda to sve što umeš?

Džimi. - Šta ako ono dole nije Stari vrag?

Kako to misliš, nije Stari vrag? -Da.

Narandžasta koža. Palata napravljena od kostiju.

Uz sve to, videla sam da družbuje sa demonima.

Ko bi drugi mogao da bude? - Običan starac.

I neko koga bismo verovatno trebali da se klonimo.

Mislim da treba da ga ostavimo na miru.

Da ga ostavimo na miru?

Ne.

Ne ide to tako kod nas, mali.

I to nije tamo neki običan matoran.

To je sigurno Stari vrag.

Biće...

čudesno...

i ujedno veličanstveno upoznati ga.

Nisam mislio tu da te pipnem. -Sve je u redu.

U redu je. - Bilo je zaista lako.

Ne.

Pravo pitanje je

da li je Ser Lord Džimi Kristal zaista njegov sin?

I da li je on uopšte Ser Lord?

Kako to misliš?

Imaš li ponekad utisak da Ser Džimi priča gluposti?

Zamkovi od kostiju u Škotskom gorju? To je nebuloza.

Nikad ranije to nije pomenuo.

Kad je malopre gledao kroz dvogled,

primetila sam po njegovom izrazu da nikad ranije nije video onu kosturnicu.

Imao sam osam godina kad je sve propalo.

Čovek tvojih godina sigurno ima još neka sećanja sveta pre svega ovoga.

Imam ih manje nego što misliš.

Sećam se samo nekih detalja.

Sporadičnih događaja i pojedinih ljudi.

Ali kako je zapravo bilo živeti sa

otvorenim prodavnicama i frižiderima,

telefonima i kompjuterima...

Svega toga se uopšte ne sećam.

Uzgred, kad smo kod toga, sećam se da

je postojao određen osećaj sigurnosti.

Svet je imao kakav takav red.

Znalo se kako stvari funkcionišu.

Naravno, bilo je trzavica i teških trenutaka, ali...

Temelji sveta koji smo izgradili...

delovali su tako postojano.

Najviše od svega se sećam crkve. Valjda zato jer smo živeli pored nje.

Baš tu sam se i sakrio kad su demoni došli.

Živeo si u kući pored crkve? - Da, odmah pored.

To je bio parohijski dom? - Da.

Tvoj otac je onda bio parohijski sveštenik?

Da su se moja majka i sestre sakrile u crkvi, i one bi preživele, ali...

Ostale su u kući.

Tu su dočekale grozan kraj.

Šta je bilo sa tvojim ocem?

On je predvodio zaražene, Ijane.

Jurišao je ispred svih demona.

Bejaše to velika armija sa njim na čelu.

Uvek je govorio da činovi milosrđa počinju kod kuće.

Tada si ga poslednji put video. - Da.

A onda sam video tebe i...

Našao sam se u nepovoljnom položaju, Ijane.

Zbog čega?

Rekao sam mojim pajtosima da si Stari vrag, ali se ispostavilo da nisi.

Oni i dalje očekuju da te upoznaju. - Razumem.

To i tebe stavlja u nepovoljan položaj.

Kako to?

Ukoliko ne možeš da mi pomogneš da rešim svoj problem, moraću

da te zakoljem i nahranim sopstveni crevima dok ne lipšeš.

Da, to me stavlja u nepovoljan položaj. - Sviđaš mi se. Lako se razumemo.

Nisam siguran da sam ikada pre sreo nekog ko mi dopada. - Hvala ti.

Misliš li da možemo da napravimo neku pogodbu, Ijane?

Kažu da je đavo uvek spreman da napravi pogodbu.

Stari vrag će nas primiti u svoj zamak sutra uveče.

Kao što ste pretpostavljali, postoje pravila koja

morate ispoštovati u prisustvu Gospodara tame.

Nikome nije dozvoljeno da ga dodirne.

Inače će ih proždrati vatreni oganj i duše će

im završiti u sedmome krugu pakla. Šta velite?

Šta velite?

I niko ne sme direktno da mu se obrati.

Samo ja kao njegov jedini sin i naslednik smem da pričam sa njim.

Jel sve kristalno jasno?

Šta velite? - Šta velite?

Memento mori, rekoh dečaku.

Već dugo godina se nisam plašio smrti.

Živim potpuno sam.

Moje životno delo je završeno.

Međutim, danas...

...me je obuzeo strah.

Pomislio sam, šta li će biti sa Samsonom ako mene ne bude?

Vratiće se sutra, pa zato želim da probam nešto večeras.

Planirao sam da ovo uradimo postepeno, ali

splet okolnosti je takav da

moramo da napravimo ovaj korak u nepoznato.

Već neko vreme razvijam ideju o samoj prirodi zaraze.

Znamo da postoji telesna komponenta.

Krvarenje i nekontrolisan rast na ćelijskom nivou.

Znamo da je tu i komponenta koja uključuje čula.

Osećaj bola i nepodnošljiva uznemirenost

koju morfijum utišava u nekoj meri.

Ali šta ako pored ovde dve postoji i psihijatrijska komponenta zaraze?

Kada zaraženi napadaju, šta oni to vide pred sobom?

Šta misle da napadaju?

Video sam ih kako ubijaju decu, pa čak i bebe.

Beba ne pruža nikakav razloga da je bilo ko povredi.

Zato oni, ali i ti, sigurno vidite nešto čega nema.

Vidite nešto čega u stvarnosti nema.

Lekar bi to okerakterisao kao psihozu.

Lekar bi isto tako rekao da psihoza može da se leči.

Ja sam lekar, Samsone.

Voleo bih da probam da izlečim tu psihozu.

Zamoliću te da progutaš ove tablete.

Gde si ti pošao? - Nemoj, Džimi. Samo sam...

Ma jok. Hteo si da pobegneš. - Nemoj, Džimi. Ne.

Onaj momak kome si isekao nogu je bio moj najbolji ortak.

Kukavički si ga ubio uz malo lude sreće.

Mislim da bi bilo u redu da ti nabijem

ovaj nož u grkljan u čast njegove smrti.

Gde si planirao da odeš?

Bilo gde. Svugde je bolje nego ovde. - Bila sam ja svugde.

I nije bolje.

Moraš da se držiš mene, mali.

Daleko ćemo dogurati zajedno.

Pokušao je da pobegne?

Rekao je da se isuviše plašio da uživo upozna Starog vraga.

Sam je priznao.

Pokušala sam da ga odgovori, ali nije hteo ni da čuje.

Pokušao je da se obračuna sa mnom.

Bila sam prinuđena da ga ubijem.

To nije ono što se zaista desilo.

Baš tako se desilo.

Ser.

Videćemo šta će Stari vrag večeras imati da kaže.

Samsone!

Samsone!

Da li je uspelo, prijatelju moj?

Jesi li bio izgubljen negde u svom umu,

i jesi li uspeo ponovo da pronađeš sebe?

Dobar dan.

Dobrodošli u voz koji ide za Edinburg.

Ne smeš da prestaneš. Stvarno si talentovan.

Ne zaboravite da ponesete svoje stvari sa sobom.

Da li me razumeš? - Ne ostavljajte đubre...

MESEC - Spremite karte za proveru.

Karte na proveru.

Hvala.

Molim vas, mogu li da vidim vašu kartu.

Pokaži mi svoju kartu, mili.

Karte na proveru!

Nemam kartu.

U redu.

Hajde da ih raspametimo.

Očekuje nas, Džimiji moji.

Šta velite?

Teško vama zemljo i more Jer đavo šalje gnevnu zver

Zato što zna da je vreme kratko

Neka oni kojima razum dopušta izračunaju broj zveri

Jer je to ljudski broj

Taj broj je šest stotina i šezdeset šest.

Otišao sam sâm uma zamračenoga

Trebalo mi je vreme da razmislim

i da sećanja iz svog uma iskopam

Šta li sam to video? Da li mogu da verujem?

Da li je ono što sam te noći video bila stvarnost, a ne puka fantazija?

Zato što je u mojim snovima uvek tu

Zlo lice koje uvija moj mozak i dovodi me do očaja

Da!

Da!

Noć je bila crna, nije bilo svrhe suzdržati se

Zato što sam morao da vidim da li me je neko gledao?

U magli, tamne neke figure njišu se i uvijaju

Da li je ovo bilo stvarno ili samo neki oblik Pakla?

Šest, šest, šest.

To je broj zveri.

Večeras prinosi se žrtva.

Ja se vraćam, doći ću nazad

Obuzeću tvoje telo i nateraću te da goriš

Ja imam vatru, ja imam silu

Ja imam moć koja dozvoljava mom zlu da uzme uporište

Šest, šest, šest.

To je broj zveri.

Večeras prinosi se žrtva.

Da.

Šta velite?

Prsti!

Prsti.

Priđite.

Priđite.

Počujte, vi ste prsti moje desne ruke.

Vaše crnilo zatamnjuje čak i samog Sunca sjaj.

Ponos se u meni migolji kao crvi Hristovom trulom lešu.

Kleknite.

Ne ti, sine moj!

Ti moraš da stojiš.

Zahvalni smo ti što si nas primio, oče.

Moje je vreme večno,

ali vaše vreme sa mnom kratkog je veka.

Razumemo, o Veliki Gospodaru. Nećemo zloupotrebiti tvoju gostoljubivost.

Pre nego što odemo, da li imaš neke konkretne instrukcije za nas?

Imam. - Izvoli, izdaj svoje naredbe.

Naređujem vam da nastavite sa svojim paklenim zadatkom.

Da nastavimo naš pakleni zadatak.

Da nastavimo da deremo kožu i prosipamo drob dušama

koje u očaju zapomažu širom tvoga kraljevstva?

Da tela njihova oskrnavimo, i da njihovu

patnju pretvorimo u uzvišeni čin.

I da učinimo da se urlici njihovi vaznesu u nebesa.

To je tvoja zapovest, oče?

Da.

Da li imaš još neke zapovesti?

Da prsti uvek moraju tebi pokorni biti, sine moj.

Meni moraju da se pokoravaju. Sinu tvome.

Bez bilo kakvih suvišnih pitanja ili sumnje.

Uvek i bez odlaganja moraju se potčiniti volji mojoj.

Bez bilo kakve naznake oklevanja ili drskosti.

Bez bilo kakve rasprave.

Koja je tvoja poslednja zapovest, kralju moj?

Oče, koja je tvoja poslednja zapovest?

Zapovedam da prste svoje učiniš brojnijim.

Da umnožim prste u jednu jaku pesnicu, a onda u dve pesnice.

Potom u pet pesnica, a onda i u stotinu. Pa sve tako do hiljadu pesnica.

Tako da se nijedna zajednica u kraljevstvu

Pakla ne može odupreti milosrđu našem.

Oče čuli smo tvoje zapovesti i svesrdno ćemo ih uslišiti.

Ustanite, Džimiji.

Sada ćemo putem svojim poći.

Čekajte!

Da čekamo? - Čekajte!

Spajk?

Imam još jednu zapovest.

Još jednu? Ne, sigurno si pogrešio, oče. Ne bih rekao da imaš.

Da nastavimo zadatak, ojačamo redove i da mi

se svi pokoravaju. Siguran sam da je bilo sve.

Ne, tu je još jedna zapovest. - Stvarno?

A šta bi tačno ta zapovest bila?

Zahtevam žrtvu.

Žrtvu.

Koga ćemo žrtvovati?

Sećaš li se Crkve, sine moj jedini? - Da.

Onda se sećaš i Hrista.

Božijeg jedinog sina.

Kako bi se božji jedini sin vazneo na nebo i zauzeo svoje mesto

pokraj svoga Oca, Hrist je prvo morao da bude razapet na krst.

Ti si moj jedini sin, Džimi.

Džimi, Džimi. Ja sam tvoj Bog.

Zahtevam isto.

Zahtevaš da ja budem razapet na krst? - Da.

A ko će me tačno staviti na taj krst?

Oni će.

O, ne. Prepredenjaku jedan.

Preokrenuo si sve ovo u svoju korist.

Lakše malo, Džimi Iglice.

Znam da jedva čekaš da me se otarasiš.

Imam jedno pitanje pre nego što bilo šta uradiš.

Da li stvarno mislite da je ovaj matori prdonja stvarno Sotona?

Ako stvarno jeste,

da li bih mogao da uradim ovako nešto?

Kelsone.

Kelsone.

Ne kapiram šta se, do vraga, događa.

Ko je onda Đavo? - Ja sam, Džimi.

Lično i personalno.

Sad se rešite ove podmukle izdajice.

Ali... - Nema "ali".

Odmah izvršite naredbu ili ću vam uvrnuti šije.

Ne! - Ne radi to, Džimi. - Ne.

Šta veliš?

Kelsone.

Jako mi je žao. - U redu je, Spajk.

Sve je u redu. - Vas dvojica se poznajete? - Da.

Ti nisi Stari vrag. - Ne.

Ništa nije.

Niko nije.

Tu smo samo mi.

Priredio si brutalnu predstavu.

Hvala ti.

Ne želim da pogoršavam tvoju situaciji, ali mislim da nećeš preživeti taj ubod.

Neću.

Zašto nas nisu pustio da odemo?

Spremali smo se da pođemo. Onda ti se ništa ne bi desilo.

Odjednom sam te prepoznao iza maske, Spajk. I...

Mislim da si već dovoljno propatio.

Bio ti Đavo ili ne, postoji nešto što još uvek mogu da učinim za tebe.

Ispuniću tvoju poslednju zapovest.

Zoveš se Spajk, jel tako?

Ja sam Keli.

Idemo, gubimo se odavde.

Ne mogu više da čujem njegov glas.

Ijane.

Zašto ne čujem njegov glas?

Hoću svoju mamicu.

Bože dragi.

Ovde sam.

Kelsone.

Samsone.

Hvala ti.

Memento mori.

Oče!

Oče.

Oče.

Tatice.

Zašto si me napustio?

Zašto si me napustio?

Oče!

Posle Drugog svetskog rata, umesto da ih puste da

bankrotiraju, svet je pomogao Nemačkoj i Japanu da se obnove.

Samo tokom generacije izgradili su privrede jače od pobedničkih zemalja.

Da li je to bilo fer? - Razmisli, Sem.

I bolje nego fer. To je bilo nešto poželjno.

Zašto pomagati poraženom neprijatelju? Zato što je prisilno osiromašivanje

neprijatelja posle Prvog svetskog rata

bilo ključni razlog za Drugi svetski rat.

1948. Čerčil.

„Oni koji ne uče iz istorije, osuđeni su da je ponove.“ - Ponovi.

„Oni koji ne uče iz istorije, osuđeni su da je ponove.“ - Da, odlično.

Prema tome...

Sve ovo je postalo osnova evropske posleratne političke filozofije.

Nikad ne zaboraviti.

Ideologije su te koje se ostavljaju da propadnu.

Fašizam, nacionalizam, populizam – ostavljeni su da odu u zaborav.

I da se nikad više ne vrate.

Kakve sve ovo ima veze sa privredom Rusije posle raspada SSSR-a?

Sem, ovo ti pričam u slučaju da na testu sutra dobiješ ovo

pitanje, ne bi bilo naodmet da navedeš primer Vajmarske Nemačke.

Ako se pojavi na testu?

Tata, pa ti sastavljaš test.

Ništa više neću reći.

Šta je to bilo?

Šta? - Slušaj.

Sećaš se šta treba da radiš? - Da.

Dođavola. - Šta je bilo?

Jure nekoga. Dvoje ljudi.

Hoćemo da im pomognemo?

Tata, hoćemo li da im pomognemo?

Naravno da hoćemo. U redu. Idemo.

Prevod: Atrahasis