Original subtitles

PROLJEĆE 1939

Ovo je naša sudbina Danas ovdje, sutra nema!

Bog mi daje toliko toga Ne znajući gde će mi biti grob!

lijevo! lijevo! Lijevo, desno, lijevo!

Kako sjajno izgledamo

Čelik koji sija na suncu

Konj kida zemlju, prestravljen

Galopirati ćeš, daleko ćeš galopirati

Ovo je naša sudbina Danas ovdje, sutra nema!

Bog mi daje toliko toga Ne znajući gde će mi biti grob!

Straža!

Napad!

Makni se s puta!

Straža!

Napad!

Makni se s puta!

Straža!

Napad!

Makni se s puta!

Guard! Napad! U zaklon!

Straža! Napad! Sklonite se s puta!

Straža! Napad! Sklonite se s puta!

Straža! Napad! Sklonite se s puta!

Straža! Napad! Ko je rekao da možeš skinuti masku?

Vojnik!

Vrati se u red!

Moj mali branitelj domovine!

Tražio si da dođem i evo me.

Direktor/ica nije mogao reći šta se dešava.

Želio/željela sam te vidjeti.

Šališ se?

Zato sam prešao 300 kilometara?

Želio/željela sam te vidjeti.

U redu.

Tata je zvao iz Rumunjske. Vraća se za mjesec dana.

Možda idemo u Veneciju.

Zajedno?

I.

Sada smo dobro. U svakom slucaju...

To se tebe ne tiče.

Ne, mislim, ko ide u Veneciju?

Jer svi su bili osim mene.

Ti, tata, Viktor.

Moje tetke.

Uzećemo Viktora. U školi si.

A Viktor nije?

Tvoj brat je tri godine stariji od tebe.

Ali, mama, znaš Zaista želim da idem u Veneciju.

I hoćeš.

Doći će vrijeme.

Ne možeš samo voljeti Veneciju, to se mora razumjeti.

Još si dete i...

nesvjestan što je važno u životu.

Kako treba mapirati budućnost da izbjegne razočarenje.

A Viktor zna?

Bolje od tebe, u svakom slučaju.

Njegova škola je također teška. tata radi prekovremeno...

Ne žalim se, mama.

Evo govora.

Mama, znam imena kvadrata i crkve u Veneciji napamet.

Kako je grad izgrađen, svih važnih datuma.

-Molim te. - Pitaću tatu, ali sumnjam da će pristati.

-Molim te! - Rekao sam da ću razgovarati s njim.

Zdravo. Ručak za deset minuta.

Eto, vidiš?

Razgovarali smo.

Momci, dolazi!

Ostavila sam crkvu otvorenu.

Posljednja prilika da zapišete svoje obveze.

Imat ću divan život.

Divno i dugo.

u mom životu,

mnoge stvari će se desiti ali najvažnija stvar će biti...

putovanja.

Putovat ću nadaleko.

Vidjet ću cijeli svijet.

Europa,

Afrika,

Azija…

Upoznaću ljude.

Nedostajaće mi mama,

i vratit ću ga

egzotični pokloni.

Ali najvažnije putovanje

je onaj za Veneciju.

Otići ću tamo uskoro.

Poješću sladoled od pistacija Campiello del Milion.

Onda ću gondolom do Murana

nabaviti venecijanske medaljone za mamu i baku.

Možda za nekog drugog.

naravno, Nikada neću zaboraviti Poljsku i svoje roditelje.

Steći ću slavu, prije svega, za svoju zemlju.

I za ljude koje volim

pa će biti ponosni na mene.

I najvažnija stvar...

Nisam to još spomenuo.

Najvažnija stvar...

je ljubav.

Veoma je teško naći,

ali ja ću voljeti i biti voljen.

I naučit ću pričati o ljubavi,

jer još ne znam kako.

I ovo...

mnogo pomaže u životu.

Trg Svetog Marka.

Mali trg Kraljevske palate.

Kvadrat…

Kasniš.

Kakvo je vrijeme u Veneciji?

Kasniš. Svi su već otišli.

Vojnici su nas zadržavali na putu. Izvodili su vježbu.

Ne idemo?

Tata, reci mi. Ne idemo, zar ne?

Idemo u Pochajczyku, Tetka Weronika. Tamo ima i vode.

Da, i tornjevi i venecijanske žaluzine. I svinje i štakori.

Tvoja tetka je veoma hrabra, pokušavajući zadržati palaču

za cijelu obitelj, uključujući i vas.

Ne želim biti tamo.

Da, da, ali...

Moraš biti.

Možda…

Trebamo li ignorirati ono što piše u novinama?

I ti zaslužuješ odmor.

A Venecija nije ista kao Pochajczyk ili Stawczany.

Sam si rekao: Weronika ima loš uticaj

o Viktoru i Marku. Ona ih potpuno pokvari.

Veronika je luda, ali je moja sestra.

Dobar čovek.

Ne, ako ne Venecija, onda će to biti Pochajczyk.

Sigurno je.

I daleko.

Daleko od čega?

Glupe stvari.

Ne radiš gluposti više, zar ne?

Veronika!

Vidiš?

Skoro sam ga savladao Ples s bocama. Gotovo sam gotov.

Vidim, Naumek. Divno, čestitam.

Pogledaj me! To je vrlo težak židovski ples.

Da, vidim te, Naumek. Zaista vrlo težak židovski ples.

ako ne vjerujes, Trebalo bi da probate sami.

Da, da. Pokušat ću to nekad.

Da li zaista želite?

Naravno. Zaista ću to nekad probati.

- Marek, kako si porastao. -Do!

Ima.

-Seweryn kaže da se trebaš pridružiti konjici. - Bolje ne konjica.

Nije šala.

Da li želiš da se igraš sa svojom lutkom, dječačiću, ili mi pomozi?

Toliko čišćenja, a uskoro će i kiša.

Taj "mali dječak" je otišao. i nema više govora o kiši.

Neće padati kiša.

Možete zaustaviti prijeteći ton, i zatvorite kavez, ptica bi mogla izletjeti.

Ne budi ljut! Moje ime je Frosia. Ja sam ženina nova sobarica, sa sela.

U pravu sam za kišu. Pravi pljusak.

Neće padati kiša!

Neće padati kiša!

Neće.

Neće padati kiša!

Neće padati kiša.

Neće! Neće padati kiša!

Neće... kiša.

Zuzia.

Znam, odrastao sam.

Ostavio si ovo u šatoru.

Nisam trebao doći ove godine.

Tata je otišao u vojsku.

I moj takođe.

Tvoja tetka mi dozvoljava da dođem ovamo.

Naša generacija, iskusna u ratovima,

on svakako zaslužuje mir.

Ali mir, kraj sve stvari ovog sveta,

Dolazi sa cijenom. Visoko, ali mjerljivo.

Ne znamo u Poljskoj mir po svaku cenu.

sta se desava?

Mnogo, i nije dobro.

Ali što?

Ne zaboravi ići na stanicu, Seweryn,

pokupiti Basiju i Karolinu.

Možda će i starica doći.

A teta Klaudyna?

Živi u Sopotu. Caroline's. dolazi sa svojom češkom guvernantom.

Hej, gospodar dolazi. Jesi li se upravo probudio?

Skoro je podne.

Ako spava do podneva, Nedostajaće im važne stvari.

Važne stvari? To? Opet svađe, kao prošle godine?

Jesi li se posvađao/la sa Zuzijom?

Ah! Imam osećaj Ove godine ćete se zaljubiti!

Da, naravno. Hoćeš li mi reći?

Vojnici van dužnosti. Šta je tako zanimljivo?

Neka ne bude rata.

Pobrinite se da nema rata.

Nema rata, čujete li?

Frosia!

Hvala Bogu da si tu.

Sada samo Klaudyna i Roman.

Hvala.

Ideš li negde?

Zašto?

Neki?

Oh, možda. Mogao bih da odem, da.

Beli krst me je pozvao.

Ne želim biti ovdje!

Ne želim biti ovdje.

Ja ne.

Ne želim biti ovdje.

Ne želim biti ovdje.

Ne želim biti ovdje.

Jedi.

Jovana, sjedni.

Veronika će počistiti.

Izvinite, moram da idem. Vozač me čeka.

- Odlazi li Joanna? - Da. Ona odlazi.

Znate, Bijeli krst je moralna obaveza.

Zapamti, dok Viktor ne stigne, Ti si jedini muškarac u kući.

Je li to sve?

I tako, rat.

od danas, sve ostale stvari su odložene

u pozadini.

Stavljamo cijelu našu javnost a privatni život po strani.

Sada smo u ratu.

Trud nacije mora proći u jednom pravcu. Svi smo mi vojnici.

Imamo samo jedan cilj: boriti se za pobedu.

Marko!

Marko!

Marko!

Marko!

Gde si bio, glupane?

Brinuli smo se za vas!

Mama će se uskoro vratiti, zar ne?

Naravno da hoće.

I idemo u Veneciju?

Isuse, ti imaš groznicu!

Mineralna voda.

Malo slano, ali ukusno.

Trebali smo zadržati pansion.

Pluća i bronhi su čisti.

Mora da se prehladio.

I emotivan je. Otuda i groznica.

Tri dana u krevetu to treba ispraviti.

rekao sam ti…

Švicarske vode su prave.

Slatke su, bez mineralnih soli.

Zürich, Bern. I ti pejzaži i pogledi.

Sve što imamo su Marianske Lazne.

Voda... voda.

Kao da nismo imali većih problema.

Šta radiš, curo?

Jevreji imaju mnoge bolesti.

I bez higijene.

Izvolite.

Mineralna voda, ima li koga?

Gospođo! Gospođo!

Spavali smo u polju dvije noći. Izbjegao sam zračni napad.

Ovo je pravi rat.

Morao sam da se probijem

preko Polesja sporednim putevima.

To je neopisivo.

Autobusi, vlakovi... ranjeni, leševi...

I nitko... nije znao što učiniti.

Nema komande.

Ostaje vam da…

vlastitim uređajima.

Poljska još nije propala

Dokle god smo... još živi

Što je preuzela strana sila?

Mi ćemo, pod prijetnjom mača, povratiti

uskoro!

Kako možemo dobiti ovaj rat?

Takav je rat.

-Češki pukovnik je rekao-- - Češki pukovnik?

Generale, možda.

Ali svi ratovi su različiti. Potpuno drugačije.

Jedite puno belog luka. Smiruje te.

stavio sam kobasicu...

Joanna nije ovdje?

Nekoliko jaja, boca soka od maline. Šta god sam mogao da nađem.

- Možeš li to na ciganski način? - Što bih trebao učiniti na ciganski način?

Puši na ciganski način, glupane!

Ne znam kako. kakav je on?

Vojnici se vraćaju iz rata.

Da li je Poljska izgubila?

ko zna

Čovek se plaši da pita. Svi su tako umorni.

spuštene glave, samo gaze nogama.

Kako to mogu vidjeti?

Za što?

Samo da vidim.

Samo nemojte dozvoliti da nas Perlman iscrpi. U redu, Seweryn?

Naravno, naravno.

Ne spominjite vodu u podrumu.

- Ne želimo hodočašća. U redu? - Naravno, ni riječi.

Ovo je za Naumeka. Kolač od šljiva.

Znam gde je!

Marek, dođi ovamo.

Vatra! Vatra, čovječe!

Ne želim biti ovdje.

Ne želim biti ovdje.

Ja ne.

Ne želim biti ovdje.

Tetka.

Vidiš li to?

Vidim to.

Venecija.

Ovaj madež mora da je najjači jer će se ovdje održavati koncerti.

Baku ćemo staviti ovdje. Mama ovde.

I tetke ovdje.

Naša Venecija će biti prelepa. Vidjet ćeš.

Mama!

Pa, dobro. Zaista divno.

Veoma pohvalno. Izgleda kao Zoppot.

Kao razglednica.

Hajde, mama.

Kakav Zoppot?

To je Venecija. Zar ne znaš?

Ovo je San Marco. Stavićemo klavir na to, hoćemo li, Lilian?

Naravno.

Zvuk se ovdje lijepo reflektuje.

Moj Bechstein u podrumu? Jeste li svi ludi?

Karolina, prestani da jedeš te slatkiše. Platit ću bogatstvo kod zubara.

Imam ih. Kupio sam sve što su imali. u Seltzefandu. Njih dvadeset i četiri!

Ne razumijem zašto si tako ljut.

Imam stotinu razloga. Trebam li imenovati jednog?

Da, molim.

Ruke treba oprati sa mekim sapunom prije igranja

ili se prljavština zalijepi za ključeve. Vidiš?

Danas postoji samo meki sapun. Sve ekstravagantno je rasprodano.

Sačuvao sam tri sapuna za kupanje.

Dobar češki sapun. Izvolite.

Ali nije stvar u sapunu.

Klaudinov svijet banketa i sfere su se srušile.

- Zato je tako osjetljiva. - U pravu si.

Moj zaručnik, vojni general ostavio me je nakon tri minuta

u svojoj žurbi da krene u rat.

Jedva sam stigao ovamo vozom.

Dakle, u pravu si, Basia, ali žao mi te je.

Pogledajte jedni druge. Veronika trči gola u zoru.

U gaćicama i visokoj travi. Ne vidiš ništa.

Radi se o zdravlju i hladnoj rosi.

U Čehoslovačkoj hiljade ljudi trčite bosi. Hiljade.

Venecija u podrumu! I pitaš se zašto sam ljuta?

Ali mi imamo svijet naši ovde, Klaudyna.

Čezneš za svime što želiš, ali ne uništi naše čežnje.

Oblači se kao dama to ti ne daje za pravo...

Ne, ne utiče. Ali kad vidim Lilian odgojiti kćer da bude idiotkinja...

Kako si mogao? Idiot?

Njen francuski je savršen!

ljubaznost, čistoća, i pohvalno ponašanje.

Kako si mogla, Klaudina?

Žao mi je, Lilian.

Izvini, nisam to mislio.

Znam.

Pad.

Znam da nisi to mislio.

lateks…

- Pozdravi našu modernu damu. - Basia...

Naumek.

Hoćeš li slatkiša?

Igrao si dobro.

Brzina zatvarača: 1/60.

Otvor blende od 4 do 5,6.

I ja sam uzeo slobodu dodavanjem crvenog 23A filtera.

Bravo.

- Nebo će poprimiti poetski izgled. -Do.

- Dobar izbor. -Hvala.

Još malo snage. Evo je. osmijeh...

jasnije.

- U redu. Molim vas, dajte mi objektiv od 90 stupnjeva. - Samo trenutak.

Nije želio da se odrekne svoje violine. Rekao je da bi radije umro.

Niko ne može reći mi im ne damo izbor.

- Izvoli. -Hvala.

To ne može biti istina.

Gospodine Perlman, gdje je Naumek?

Naum...

Naumek nije ovdje.

Nije ga htio dati policajcu njegova violina. Sada je Naumek otišao.

Oh, Bože.

-Mama! -Karolina.

Bio si u pravu. Klavir bi trebao biti na San Marcu.

Venecija je Venecija, zar ne?

Znam.

Smrznut ćeš se.

Zato zima služi.

Ali ne zato što je bolestan u krevetu.

Jesi li zabrinut za mene?

Naravno da jesam.

Ti i Viktor.

Nestaje danima bez prestanka.

Mama nije odgovorila.

Ni tata nije.

Da li je trebalo da bude?

Ne, ali rat je u toku.

Srećom, ovdje ste sigurni.

Tvoji roditelji ne moraju da brinu.

ali...

Rat neće dugo trajati, zar ne?

Ne znam.

Tata nam je napisao pismo.

-Iz Rusije? - Iz Ostaskove.

Mora da je u Poljskoj.

Ne, to je u Rusiji. Sovjetski logor.

I? Hoće li se uskoro vratiti kući?

Nije rekao.

Ali Sovjeti će mu pomoći, zar ne?

Ne znam. Valjda.

ali...

Vjeruju li u Boga?

Sovjeti?

Mislim da nije.

Nijemci to vole, i vidi kako su zli.

Pobrini se da Sovjeti pomognu tati.

Ima čir na želucu. Mora da jede laganu hranu.

Generalno je prilično krhka.

O njemu treba brinuti kao o djetetu.

Ali ti Sovjeti izgleda da ne shvataju.

Zato se pobrini da im tata samo kaže i ne srami se.

I obećavam da ti opet ne razbijem čašu, ok?

Ne zaboravi pitati za Joannu. Nismo je čuli dva mjeseca.

Neću zaboraviti.

Ne zaboravite da se dogovorite obrazovanje za Mareka i Viktora.

imam svoje obrazovanje, Nema potrebe da mi išta organiziraš.

Da, znamo.

Vrati se uskoro.

Moram da idem.

Mama ne može dugo ostati kod kuće.

U svakom slučaju, moram prisustvovati tajne lekcije...

u Varšavi.

Dakle, ostavljam slatkiše za Naumeka.

Pobrinite se da ih dobije i…

reci mu gde sam.

U redu?

samo da imam veće grudi...

Haljina za venecijanski karneval trebalo bi savršeno da se uklapa.

Ili ću ga prekriti vatom. sta ti mislis

Tako je.

Mogao bi koristiti…

malo pamuka.

Moraju se popuniti.

Ne bi trebalo dugo.

Pijem puno mlijeka.

Ni ja ne mislim da će dugo trajati.

Možda do proljeća.

Za karneval.

Probam ih sve.

Tvoja baka je rekla da mogu.

Idi vidi. Možda se Viktor vratio.

Mama!

- Gde su svi? - U crkvi. Nedjelja je.

- A klavir? - Na Piazza San Marco, u Veneciji.

Gdje?

U podrumu, mama.

Dobio sam tri pisma iz Oflage u Oranienburgu.

Tvoj otac kaže da je dobro i nedostajemo mu.

Ideš li?

jesam.

Ali vratit ću se.

Život ide različitim putevima. Jednog dana ćeš shvatiti.

Kada ćeš se vratiti?

Često ću dolaziti.

Ali kada ćeš se zaista vratiti?

Kad se rat završi.

kada je to?

Za karneval u Veneciji? U redu?

Draga moja karnevalska publiko!

Kako ti se sviđa Venecija?

Vaš novi gondolijer dolazi k vama

uz novo vino Recioto della Valpolicella

napravljen od sušenog grožđa Corvina.

Postoji problem sa uklapanjem i naš prijatelj ga uhvati.

On izvlači vesla i ja sam sljedeći.

Sa delikatnim ukusom...

i voćni buket.

Pićemo iz njega Venecijansko staklo iz Murana.

Hvala.

Nadam se da se svi dobro zabavljaju.

Dvije vreće šećera za lijepih dana, i vidi... nije dovoljno slatko.

Dobro veče.

Nastavi da igraš.

Rado ćemo saslušati.

nije svaki dan...

naiđeš na…

venecijanski karneval.

Obećao sam ženi da ću slikati zanimljive stvari.

i poslati ih u Berlin.

Molim te nemoj stati. Nastavi da igraš.

Dođi ovamo, dečko.

Slikao sam ciganski logor u šumi.

A Židovi...

sa onim smiješnim kutijama na glavama.

Kako se zove, Zaruba?

Tefilin.

Tako je, tefilin.

Puno snimaka.

A sada Venecija u podrumu.

Ne samo za mene i moju ženu. To bi bilo sebično.

Muškarci...

Moji ljudi i ja...

radi za Ministarstvo propagande Reicha.

Filmski časopis.

Filmovi za vojsku.

Bolje nego juriti bandite kroz šumu.

Bilo je.

Ti, divna devojko!

Hajde, slikaću te.

Šta za ime Boga?

Da te udarim da se smiriš?

Jedini jezik koji razumeš.

U redu.

U redu.

Igraj.

Igraj!

Život u Varšavi je gotov.

Nijemaca ima svugdje.

Besmisleno je ići u bioskop ili kafiće.

U svakom slučaju, nedostajala mi je tvoja glupost.

"Pobjednik je kreacija koja je živahna, sa valovitom linijom,

varirao uz pomoć nabora, nabori, razne vrste volana,

volani, rukavi i nadjev."

A kakva je tvoja živahna figura?

-Još uvek trčiš po rosi? - Jesam.

A kako ti je srce? Još uvijek 100 bpm?

Misliš romanse?

Nema romantike...

otkako je počeo rat.

U svakom slucaju...

- Možemo li zaista voljeti? - Jesam.

Da te neki profesor nije slučajno napustio?

- Nije me ostavio! Ostavila sam ga! - Naravno.

Možda je u pravu.

Možda ne možemo da volimo kao druge žene.

Gdje su naši ljudi ipak?

Ostala mi je srušena palata. Klaudyna je bez svog generala.

Basia je bez učiteljice.

A Joanna se ljulja od stuba do stupa.

Pa, onda... hajde da nađemo krivca!

Zdravo!

Hajde da napravimo šou.

Kako je sebična majka uništena Emocionalni život njezinih kćeri.

U četiri čina, naravno.

Naravno.

I napisaćemo ulogu za oca.

Neradnik koji se oženio za bogatstvo

i umrla od brige.

Koliko ćeš ostati ovaj put?

Duže.

Niko nije svoj Vrijeme je pod kontrolom

I okrutna ravnodušnost svuda okolo

Samo majčino srce...

Dođi ovamo.

Samo majčino srce On sve dobro zna

Može pružiti malo topline

Pažljivo!

Shvatite svaki bol

Kad prestane da nam kuca

Teško je živjeti.

Tako teško!

Samo majčino srce

Uvijek dišite s osjećajem

Samo majčino srce

Molim te!

On sve dobro zna

On razume svaki bol...

Pleši sa mnom!

Kad prestane da nam kuca

teško je...

Samo majčino srce

Uvijek dišite s osjećajem

Samo majčino srce...

Odakle ti to? Da li je stvarno?

Ne. To je model.

Mogu li to vidjeti?

- Pratiš li me? - Šta si mislio?

Znam šta radiš. I sa kim.

Zapamtite, nemojte nikome reći.

Hajde, ja? Jesi li lud?

Parabelum, devet milimetara.

Mala rupa na prednjoj strani, ali kao top pozadi.

Savršeno za onog cinkaroša Zarubu.

Hoćeš li ga ubiti?

Moja ruka ne bi ni zadrhtala.

Ali hoćeš li ga ubiti?

Ne mogu.

Podzemni sud Mora biti osuđen ili nije dozvoljeno.

- I da li mu je dozvoljeno? - Još nam ništa nije uradio.

Ok, vrati ga.

Evo.

Jesu li oni?

Pij. Moramo to učiniti. sve ranije sada.

moramo da pijemo puši i zaljubljuje se u momke.

Jer je rat. Mogli bismo umrijeti sutra.

Da, od upale pluća nakon plivanja.

Tetka Veronika kaže jača srce.

- Karolina, šta radiš? -Pušiš, zar ne vidiš?

Možete li pomoći?

Pokušat ću.

Čekam.

Stavi to tamo.

Da li ste se ikada poljubili?

Naravno.

Je li to bio Marek?

sta? On je još dijete.

-A što je s tobom? -Šta?

- Jesi li poljubio nekoga? -I?

Ne znam kako.

Da ti pokažem?

Hajde onda.

Nežno razdvojite usne i…

zatvori oči.

-Dobro? - Po prvi put, nije bilo loše.

Tako lijepa.

Želiš to?

Stvarno?

Uzmi to.

Vidim da ti se sviđa i nisam baš vezan za to.

-Hvala. - Nema na čemu.

Toplije, zar ne?

Ne!

Ne!

TIM 3. OKRUG POCHAJCZYKOVA DOMAĆA VOJSKA

ZA IZDAJU I GLUMU NA ŠTETU POLJSKE DRŽAVE

PODZEMNI SUD OSUDIO ZARUBU

Dosta. Umoran sam od tvojih šala.

- Pjevaj mi nešto. - Stvarno?

Do.

Zaruba, plešimo!

Tiho, tiho, Zaruba.

Tišina, rekao sam!

- Poručniče, dobro veče. -Laku noć.

Hladna noć!

"Zbog izdaje i glume" na štetu Poljske..."

Jesu li oni?

"Podzemni sud..."

...trećeg okruga..."

Viktore!

Što-- što radiš?

Viktore, prestani!

Viktor...

padala je kiša

Viktore!

Ne želim biti ovdje.

Ne želim biti ovdje.

Ne želim biti ovdje.

- Marko! -Mama!

Oh, Bože.

Bože!

I živjet ću da čujem kako mi majka govori...

"Volim te, sine."

Dogodit će se…

u Veneciji ili... na livadama uz rijeku San.

KRAJ 1945.

Oh, ovi Poljaci.

Gospode.

Zuzia! Tvoj ruksak.

Čuvaj se, Zuzia!

I oženit ću se Zuzijom.

jer baka kaze da ce odrasti u lepu i mudru ženu.

Prijevod titla: Kate Webster