Original subtitles

LOVCI Poslednji boj

Gledaj! Meseršmiti! - Tako je.

Lezi!

Proverite da li je neko živ.

Komandire, nema preživelih.

Momci! Devojka je živa!

Da, živa je.

43 km od linije fronta. Tajno selo

Odlično! Ovo selo je ono što mi treba. - Selo, kao selo

Tako je. Hoćete da gledate kako radimo?

Sad ćete da vidite. Sve ćemo brzo uraditi. Počnite!

Fedvebel, likvidirajte ih. - Razumem.

Već je zastoj? - Neće dugo trajati.

Rekao sam. Sve otklanjamo vrlo brzo.

Šta dalje? - Video sam to desetak puta u filmskom žurnalu.

Za tri dana moći ćete da vidite kako to funkcioniše.

Hoćemo li ovde izgraditi novo selo ili šta?

Suština će biti potpuno izmenjena. Spoljni izgled će ostati isti,

kao što vidite. Znam da će vaš zadatak vrednovati moj projekat.

Neću vam se mešati. Sa nestrpljenjem

ću čekati da čujem vaše mišljenje. - Dobro.

Grad Saratov

Imate sreće, momci. Imate sjajnog komandanta. Pravog orla!

Uzgred, on je bio moj kursista!

Postroj se!

I, šta? Jesi li se setio svoje mladosti? Sećam se da nisi voleo ovo.

Da, nisam.

Sećam se svakog tog dana. Posebno u borbi.

Dobro je što me se sećaš.

Ravnajs! Mirno! Drugovi diplomci!

Dobrodošli u redove 133. lovačkog avijacijskog puka!

Služimo Sovjetskom Savezu! - Voljno!

Sutra idemo u fabriku da preuzmemo nove avione.

Oni koji ne polože ispit letačke eksploatacije Jak-3, neće leteti.

Jasno? - Razumem! - Ima li pitanja? - Dozvolite da se obratim?

Druže potpukovniče, je li istina da je heroj SSSR Leonid Šugajev bio

vaš pratilac? - Istina je. Bio je.

Šta sam ti rekao, Sinica? Duguješ mi dva kompota. Tri!

Dosta priče. Ima li još pitanja? - Ne, komandante! - Raziđite se.

Hajde da vežbamo!

Dečiji vrtić! - Da. Odrašće. Ako budu stigli.

Ko je došao na ideju da početnike pusti da premeštaju nove avione?

Svi iskusni piloti su na frontu. - Starci!

Stari su već sa 20 godina! Starci…

Gledaj, gledaj šta radi taj kenjac!

Prerano je oduzeo gas! Povuci palicu prema sebi!

Daj gas! Polomićeš trap. Majku ti tvoju!

Momci, kad očistimo našu zemlju od fašista, kad ih isteramo

iz svih drugih zemalja, vratiću se kući u svoju rodnu Ukrajinu

i reći ću: "Vidite mama i tata, kakvu kćerku sam vam, našao u ratu, "

"a sebi ženu, i živećemo u ljubavi i slozi, i imaćemo, "

"ne manje od 5 ili 6 dece. I naša deca nikad neće videti takav rat!"

"Jer posle ovakvog rata, niko više neće hteti da ratuje."

O, niko neće hteti da raduje? Pusti snovi! - Zašto?

Koliko je ranije bilo ratova? Moj otac se borio u I svetskom ratu.

Preživeo je napad gasom, i to ne jedan.

Ni sad ne podnosi nikakve mirise, čak ni miris cveća.

Taj rat, po meni je bio i gori od ovog. A ipak rat… još ne prestaje…

Hoćeš li ili ne? Pola sata gledaš u šahovsku tablu!

Hajde da bar završimo šahovski rat, važi?

Da, hoću, hoću, šta misliš da sam ja, Botvinikov? Pusti me da razmislim!

Mislim da je Kolja u pravu. Posle ovakvog rata,

samo ludaci bi želeli da se to ponovi. Kad se vratim kući,

radiću u školi, kao i moj otac, kao nastavnik istorije. - Hoćeš?

Pričaću deci da mogu da prenesu svojoj deci

koju cenu smo platili za pobedu. Pričaću im i o vama.

I o našem komandantu! - O, brate! Gledaj! - Šta?

Slušaj, Ruba-Džan, odavno hoću da te pitam. - Hajde!

Koliko je visoka tvoja sestra Karina? - Zašto to pitaš?

Pa, Ruba-Džan, kad završi rat, doći ću ti u posetu u Jermeniju.

Tvoj drug će doći da vidi tvoju sestru, a šta ako je viša od mene.

Kako? Kako ću živeti? - Ne, nije viša. - Nije?

Oženiću je! - Ne dam ti Karinu. - Zašto?

Ti si neozbiljan čovek. Kolja je sasvim drugačiji!

Onda ću se ubiti nožem! - Hajde! Pokaži se!

Bolje pročitajte uputstvo! - Ko se tamo probudio?

Slušaj, Siničkin, imaš li devojku? - A zašto je to tebe briga?

Zašto? Nikad nam nisi pričao o njoj. - Pa, šta? - Možda si još nevin.

To nije tvoja stvar! Ti samo na jedno misliš!

Bolje me slušajte! Pri sletanju aviona…

Dosta sa tim smaranjem! Sutra idemo na front.

Imaćemo dovoljno vremena da to čitamo. Kolja, idemo. Hajde da se zabavimo!

Aerodinamička sila i obrni moment mašine

zavise od položaja organa upravljanja parametrima atmosfere.

Hajde! Hajde!

Na primer, svaki otpor…

Zaveži, derište!

Svi ste mi kao rođeni sinovi. Bog mi nije dao lične.

Svi ste mi u srcu. A vi odlazite i ne vraćate se.

Ja sam se vratio. - Ilja, pazi moje dečake! Ne izlaži ih riziku bez potrebe.

Da, Sergeje Ivanoviču, potrudiću se. - Brini o njima kao o ličnoj deci!

Idemo. Pročitaj njihove dosijee… - Da. - I proveri novajlije.

25 aviona dnevno. Malo. Nedostaju nam specijalisti.

Ljudi se maksimalno troše.

Evo dečaka koji vrši montažu. - Zdravo, Sergeje Ivanoviču. - Zdravo, Nikolaj.

Znaju da zaspu na mašinama.

Međutim, nemamo mnogo prigovora. Postoje manji nedostaci.

Ponekad radnici nedovoljno učvrste ili dotegnu neke delove.

Kako je to moguće? - Nisu dovoljno snažni. Još su deca!

Ilja! Bestužev! - Sanja! - Ilja! - Sanja!

Mislio sam da si odsvirao svoje!

Poznajete li se? - Služili smo u istom puku.

Onda ću vas ostaviti. Moram u lakirnicu.

Tamo se pokvario ventilacioni sistem. Ljudi ne mogu da izdrže više od 5 min.

Onda me nađite. - Da, da, da, obavezno. Izvinite. Kakav susret!

Sanja! Osedeo si i pustio brkove!

Kako si inače? - Uglavnom dobro, komandante.

Posle bolnice, potpuno su me otpustili iz službe, iz zdravstvenkih razloga.

Vratio sam se kući. - A šta je sa ženom? Jesi li je doveo ovde?

Nemam ženu. Otišla je sa drugim.

Mnogo sam pio, Ilja. Onda sam pisao u štab, generalu Makarovu.

Pisao sam mu da sam leteo sa tobom, da sam ti bio pratilac.

A, on? - Pomogao mi je. Odmah sam prestao da pijem.

Da. General Makarov je dobar čovek.

Došao sam u Tušino za preobuku na Jak-3. Naručioci su od fabrike

tražili probnog pilota. - Jesi li im pokazao?

Uskočio sam u Jak i pokazao im sve što znam!

Tako sam završio ovde. - Bravo!

Ovde sam upoznao Glašu. Zašto pričamo o meni? Kaži mi o našima.

Čitao sam u novinama o Ljonjki Šugajevu. - Da. - Orao!

Da, stvarno je orao. - Kako je Ženjka Dementjeva?

Jeste li se venčali? - O, Sanja…

Ženja je poginula.

Hajde, hajde, Iljuša! Za mnom. - Brzina je 600 km/h. Raspašće se!

Ne boj se, neće se raspasti.

Drži se, ništa neće biti. Veruj mi!

Nagazi do daske, komandante! Kako ti se sviđa?

Stari Jak bi se raspao od takvog preopterećenja!

Da. Ovo je sjajna mašina!

Oboren si, Sanja!

Zaboravi to!

Sjajno! Gledajte kako leti vertikalno! Kakva brzina!

Zašto je leteo vertikalno? - Ivanič nam je pokazao genijalan potez!

Ako ne možeš da podneseš preopterećenje, ispovraćaš kabinu.

Nećeš leteti na lovcima, nego na bombarderima!

Ko ispovraća kabinu? Video si to?

Onaj koji ne može da diše u kabini iza tebe! - Hej…? Prestanite!

Sleću! Sleću!

Šta gledaš, komandante? Idemo dalje.

Je li to neko koga znaš? - Ne, pogrešio sam.

Saratov je mali grad. To nije Moskva, naravno.

Stan nije veliki. Skroman je. Skoro smo stigli.

Ovde živim. Uđi, komandante.

Tiho! Tiho, momci! Tiho! - Šta! - Da vam pokažem nešto!

Majko moja! Devojke! Tako su lepe! Tanke su kao statuete!

Dosta je! Daj i drugima da vide!

Momci, to nije u redu! One su… Ovo je nepošteno! - Šta? Sinica, jesi li lud?

Možeš da pogineš sutra, a da nikad nisi video golu devojku!

Hajde! Hajde! Hajde!

Mislila sam da imaju mitraljeze, a ono kod njih pištolji! - Šta?

Kod koga su pištolji?

Doći ću i pokazaću vam!

Kakvi su krastavci? - Odlični! - Nazdravlje.

Imam i džema. Jabuka i malina. Izvolite. - Malina.

Sami skupljamo maline. Doneću čaj.

Da ti dodam hladne vode?

Saša? Zašto ćutiš? Šta je s tobom?

Šta je sa mnom? - Vidim da joj se sviđaš. - Misliš?

Samo ne znam da li se i ona tebi sviđa ili ne.

Njenog muža je raznela mina. Bio je miner. - I, šta?

Sviđa mi se, Iljuša. Mnogo mi se sviđa, ali ne mogu.

Njen muž je bio kao ja. Ne mogu! Tolik sve vreme pita za svog oca.

Igra se minera. A tu sam ja! - Evo čaja. Izvolite. - Hvala!

Dodala sam ti hladne vode.

Idem da vidim da se Tolja nije iznenada probudio.

Kažu da vreme sve leči. - Ne leči, Ilja. Ne leči!

Svaki dan sanjam front. Borbeni zaokret, napad, izvlačenje!

Veleo bih da si video kako Tolik gleda fotografiju svog oca!

A sad ja jedem iz tanjira njegovog tate!

Ti ćeš testirati avione sa kojima ćemo se boriti.

Otklanjaćeš kvarove i tako ćeš spasiti živote mnogo ljudi!

Shvatam. Ali u fabrici ima još pet probnih pilota.

Moram da idem na front, Ilja. Na front!

O, Saša… tako si mi nedostajao!

Ne možeš ni zamisliti koliko mi trebaš tamo!

Sutra ću razgovarati sa tvojim pretpostavljenim, obećavam.

Hvala! Hvala, Iljuša. - Hoćemo li popiti čašu pred odlazak?

Možeš da ostaneš noćas! - Ne, ne.

Naći ćemo se sutra u fabrici. - Kako ti kažeš.

Kursisti će imati svoje prve trenažne letove.

Povedi Tolju sa sobom na aerodrom. Neka gleda kako lete.

Posle toga će se igrati aviona. - Hoću, Iljuša. Hoću.

Dobro ste položili teoriju. Da vidimo kakve su vam praktične veštine.

Danas ćemo vežbati let u formaciji. Sposobnost leta u formacije na maršruti

je važna veština neophodna svakom pilotu. Front se konstantno

pomera, pa ćemo često morati da menjamo aerodrome.

Saša, hoćeš li da kažeš par reči momcima?

Zapamtite, ne postoje dva identična aviona.

Obratite pažnju na svoju mašinu. Osetite je. Ostalo ste učili.

Toliko ukratko. Ima li pitanja? - Nema. - U avione!

Da smo 1941. imali takve ptičice, pokazali bismo fašistima!

Pažnja! Govori Prvi. Kurs 230, visina 250.

Desnim krilom.

Siničkine, ne zaostaj, drži brzinu kao i ostali.

Razumem, druže komandante. Motor mi se pregrejava.

Prestrojite se u kolonu, napravite krug oko aerodrome i sletite. Jasno?

Jeste. Držanje formacije je važna veština za svakog pilota.

Hoćete li i na ples dođi u koloni? - Ili ćete skrenuti na desno?

Ne, ne, draga! Na ples ćemo doći odvojeno.

Dođi u subotu na ples. - Ne znam da plešem. - Naučiću te.

Dobro, doći ću. Imaš divne oči.

Kao kod moje mame. Svetlozelene.

A ti imaš… mladež kraj pupka.

Kako znaš?

To si ti bila juče u sauni? Shvatam!

Baš si pocrveneo! Misliš…

Imam još jedan mladež.

Siničkin, dođi. Zašto si zaostajao?

Već sam izvestio, druže komandante. Motor mi se pregrejavao. Otvorio sam

potpuno poklopce sistema za hlađenje, ali i dalje se pregrejavao.

Jesi li to rekao inženjeru? - Jesam. Rekao je da je sve bilo normalno.

Idi ponovo kod njega i reci mu da to još jednom proveri!

Razumem, druže komandante. Neću vas izneveriti, druže komandante!

U redu, idi! Čeka te devojka. - Dozvoljavate da odem? - Idi.

Neću ga pustiti. I ne molite!

Ovde sam ja direktor, i neću ga pustiti!

Nemam ni jednog iskusnog pilota u puku!

Leteo sam u jednom puku sa Vadivasovim! Oborio je 10 aviona!

Ja imam plan, druže potpukovniče.

500 aviona mesečno. Imam samo šest probnih pilota!

Imam nove avione, druže general lajtnante!

Momci se još nisu navikli na njih! Sutra ću morati da ih ubacim u borbu!

Molim vas, razumite! Trebam bar jednog

iskusnog komandira eskadrile koji poznaje nove Jakove od A do Š!

Ne, ne i ne! Imam plan, i tačka!

Oni nisu momci sa ulice. Završili su letačku školu.

Zašto ulaziš bez kucanja? - Šta se desilo? - Siničkin se razbio.

Dođite ovamo! Dođite! Motor mu je otkazao. Vikao sam mu da iskoči.

Rekao je da će sleteti na stomak. - Koja je bila visina?

Bilo je dovoljno visoko, oko 300 metara, ali ipak nije iskočio.

Rekao je, ako iskoči, da će avion eksplodirati.

Hteo je da inženjeri rastave motor.

Idite svi! Može da eksplodira svakog trenutka.

Donesi ga ovamo.

Hteo sam precizno da sletim, kako su nas učili. Je li motor čitav?

Jeste. Ćuti. Ništa ne govori. - Imam fotografiju u džepu.

Na poleđini sam zapisao temperaturu ulja

i kakvi šumovi su se čuli. - Tvoja porodica?

Zvaćemo doktora.

Beskorisno je.

Sve si pravilno uradio. O, Vasja…

Vasenka… - Vasja.

Napred marš!

Stoj! Na des-no!

Mirno! Priprema! Pali!

O desno rame! Na de-sno! Napred marš!

Narednik Siničkin V.G. 1925-1944. Herojski poginuo. - Zajedno smo došli.

Slagao je da je dve godine stariji.

Bojao se da neće imati dovoljno vremena za ratovanje. Da osveti porodicu.

Mi ćemo.

Idemo.

Ovo je razlog zašto je motor otkazao.

Senzor strugotine u ulju. Zbog vibracije se otkačila žica.

Da je avion eksplodirao, ne bismo to našli. Hvala, momče!

Siničkin je odradio moj posao. Morao sam pre da otkrijem defekt!

Ko zna kad bi se to pokazalo.

Šta da se motor zaglavio za vreme preleta?

Šta možete da uradite, gospodine generale? - Šta da radimo, majstore?

Mislim da promenimo žice i ojačamo spojeve.

Nema drugog načina. - Naš puk prekosutra mora da bude na frontu.

Hoćemo li uspeti? - Uspećemo. - Uspećemo.

Mislim da ćemo sve završiti do jutra. - Idemo, momci!

25 aviona za 20 sati? - Uradićemo to. - Bravo, momci! - Dođite kod mene.

Mislio sam da će me uhapsiti. Pokazao sam im nalaze ekspertize.

A oni su i dalje govorili da je to diverzija.

"Ko je bio odgovoran za spojeve?"

Imam 100 ljudi koji ovde rade. Polovina njih su deca.

Jesu li uhapsili nekog? - Zatvorili su slučaj.

Vaš Siničkin nas je sve spasao. Jako mi je žao tog momka.

Još je bio tako mlad! Žica…

Šta je sa mojom molbom za Vadivasova? Sad mi nedostaje jedan pilot u puku.

Ja… idem na front.

Pustili su me. Ilja je to sredio.

Znala sam! Znala sam da ćeš otići!

Doći ću kod tebe. Čuješ li me?

Vratiću se. Čuješ li me? Obećavam. Časna reč! Vratiću se.

Čekaću te!

Zdravo, Ilja!

Zdravo, Aristarče Vladimiroviču.

Dođi. Sedi. Nisi se bojao da dođeš kod mene?

Ničeg se ne bojim. Bojim se samo za momke.

Skupio sam puk žutokljunaca.

Biće im teško. - Sad je svima teško.

Niki je poginuo. - Kako to mislite?

Znaš li išta o tvom rođaku Sergeju? - Ne.

A, kako ste vi? - Sad sam knjigovođa, pod stare dane.

Knez Golovnin je knjigovođa u piljarnici pod svoje stare dane!

Zašto si tako tužan? Glavu gore! Kad završi rat… - Šta onda?

Mislim da ću umreti. A ti… ne zaboravi da si grof.

Ne zaboravi to. Žao mi je tvojih roditelja.

Idi. Idi. Ponekad mi dođu noću.

Sećaš li se zatvorske noćne provere? - Ne bojite se?

Ne bojim se. Seti se, par puta su me vodili na streljanje, ali još sam živ.

Idi. I znaj da služiš otadžbini, a ne njima.

Otadžbini! Idi!

"Pažnja! Ovde Prvi! Kurs 270, visina 400."

Druga eskadrila, na visinu 450.

Razumem. Druga eskadrila na visinu 450.

U redu je, Sinica. I dalje ćemo se boriti sa tobom.

Aerodrom"Roša. 133. lovački avijacijski puk

Druže komesare, šta radite tamo?

Da tako kažem, došao sam da se pridružim avijaciji.

Ne smete. Samo pilot ili mehaničar mogu u pilotsku kabinu.

Komandant će biti ljut. - Razumem. Hteo sam da postanem pilot.

Nisam prošao lekarsku komisiju. Još uvek me privlače avioni.

Oborili bi vas u prvoj borbi, druže Padalko. Morate biti ovde, na zemlji.

Svaki čovek ima svoj put, svoju sudbinu.

Neki lete, a neki pužu. - Zašto tako govorite?

Vi ste dužni da podižete borbeni moral puka.

A mi ćemo se boriti za vas. Izvinite.

Ipak ću leteti!

Politički komesare, potreban si mi.

Već su izvestili o tome, zar ne? - O čemu?

O tome da sam samovoljno ulazio u kabinu aviona.

To ćemo kasnije srediti. Ovo je ono o čemu sam hteo da te pitam.

Molim te razgovaraj sa ljudima. Inspiriši ih pre leta.

To nije borbeni let. - Vilorik, svaki naš let je borbeni.

Moraju da se upoznaju sa zonom borbenih dejstava.

Svakom se može desiti.

Drugovi, ja nisam pilot. Zato ćete vi danas leteti u borbu,

a ja ću ostati ovde na zemlji. - Ovo nije borbeni let, zar ne?

Svaki let na front je borbeni, druže Skiba. - Razumem.

Dobro. Uvek budite spremni da se borite sa neprijateljem u vazduhu! Za sebe,

za one koji ostaju na zemlji, za vaše porodice,

za one koji su u pozadini napravili ove avione!

Neprijatelj će biti uništen i pobeda će biti naša!

Voljno! Sedite. Jeste li završili politički komesare? - Jesam.

Hoću da vam predstavim oficirski sastav puka.

Komesar i moj zamenik, kapetan Padalko.

Molim vas da vas to ne zbunjuje. Major Pogrebničko -

rukovodilac letenja. Naše oči i uši. Kapetan Pragin -

moj zamenik za tehnička pitanja. Jeste li ih zapamtili? - Jesmo.

Idemo sa dve eskadrile duž granice šume.

Do dolaska na liniju fronta održavajte apsolutnu radio tišinu.

Zapamtite orijentire na zemlji i sravnite ih sa vašim kartama.

Morate napamet da znate karte! Crtajte ih gde hoćete -

na plafonu, na zidovima, ali morate da ih znate!

Ne smete da pređete liniju fronta, ni za jedan metar!

Jednostavno ćemo leteti duž nje. - Šta ako se pojave Nemci?

Dobro pitanje. Ako vidite Nemce, ne upuštajte se u borbu.

Odmah letite u bazu. Nemci neće uleteti na našu teritoriju.

Ako budu, ja i Vadivasov ćemo ih odvratiti, a vi ćete se vratiti.

Zašto ćemo se vratiti? Zašto ne možemo da se borimo sa njima?

Imaćete vremena za borbu. Je li to jasno svima? - Jeste.

Pitanja? - Nema. - U avione!

Još su žutokljunci! Fricevi bi ih pobili kao lisica kokoši u kokošinjcu!

Ne baksuzirajte, druže Pragin. Oni možda lete gore od Nemaca.

Ali zato im je borbeni moral jači.

Prvi! Ilja! Vidim ih! Iznad tebe su, na 10 sati!

Vidim ih. Ne diraj ih. Idem pravo. Držite radio tišinu.

Voleo bih da ih uplašimo! Da isprobamo mitraljeze!

Ostavite ih! Držite ih na oku. Neće reskirati da napadnu - odnos je 2:6.

Eto gadova, Sinica.

Boje nas se! Ti gadovi nas se plaše!

Kad sam video te Meseršmite na nebu, krv mi je proklučala.

Voleo bih da možemo da im potkrešemo rogove! - Imaćeš priliku za to.

Video si da su to bili lovci.

Namamili bi nas na svoju teritoriju i pozvali bi pojačanje.

Moramo da sačuvamo snagu. Ofanziva uskoro počinje.

Druže komandande? Druže komandande, dozvolite da vam se obratim?

Slušam. - Druže komandande, napravio sam ovde neke beleške.

Video sam odozgo jedno selo. Bilo je neobično.

Pogledao sam ga odozgo. Nešto je čudno sa njim.

Izgledalo je kao mrtvo. Shvatate? Tamo nije bilo nikog. - Je li bilo veliko?

Djavo bi ga znao zašto je to tako! - Nije bilo veliko, ali ni malo selo.

Hajde da u štabu ponovo proverimo karte. Skiba? - Da?

Zašto ti se tresu ruke? Jesi li se prepao? - Ne, druže komandante.

Da budem iskren, jesam.

To je bio prvi put da svojim očima vidim te gadove!

Nije to ništa. Svi su to prošli. Rat je.

Dobro si uradio, Skiba. Imaš oštre oči.

Hvala, druže komandante.

To je ovde, između reke i kanala.

Vidim. Ili su naše karte zastarele ili su kartografi nešto pogrešili.

Izvestićemo štab. Neka pošalju tamo svoje izviđače.

Na ovaj način mogu i Berlin da zaborave da stave na kartu!

Berlin ćemo naći zatvorenih očiju!

Izvinite. Kako ćemo naći Berlin zatvorenih očiju? - Po mirisu!

Druže komandante, zvali su iz štaba armije, i

rekli su da će nam poslati pet iskusnih pilota.

Nebo je čulo moje molitve! Kad će doći? - Nisu rekli tačno vreme.

Nužni su nam iskusni piloti. Jesu, zar ne, braćo?

Postroj se! Ravnajs! Mirno! Druže potpukovniče, dozvolite da izvestim?

Voljno. Komandant puka potpukovnik Bestužev.

Kapetan Vasilevskaja. Primite popunu.

Pragin? - Da?

Smestite devojke… pilote. Nahranite ih.

Razumem. - Voljno.

Dozvoljavate, drugarice kapetane?

Ako baš želite. Ali da vas upozorim, to je teško.

Navikli smo na to. - Da?

Lepotice, kako ti je ime? - Rita. Stariji poručnik Zinovjeva. A tvoje?

Ja sam narednik Nikolaj Skiba. Iz Ukrajine sam.

To je tamo gde je živeo Gogolj. - Čula sam.

Koja ti se svidela? Meni ona sa pletenicama,

svetlom kosom i plavim očima.

A meni se svidela najlepša. Njihov kapetan. Kakva devojka!

Druže naredniče, ne laskaj sebi.

Ona za vas nije devojka nego ratna drugarica.

Druže komesare, hajde da se dogovorimo, kao muškarac sa muškarcem.

O čemu? - Da me uzme za drugog pratioca. Onda ćemo videti.

Videćemo. Zakopčaj dugme.

Prepao se! - Ne bih rekao. - Videćemo.

43 km od linije fronta. Tajno selo - Stoj!

Gospodine majore, dalje je zabranjen prolaz.

Dobar dan, gospodine majore. Čekao sam vas. Podigni rampu! - Razumem!

Nije loše! Dobro ste to uredili.

Ovaj objekat je strogo poverljiv. Prošetajmo. Pobrinućemo se za vaš auto.

Gledajte, gospodine majore. Zar nije čudesno? - Ovde nema ništa posebno.

Idemo, gospodine majore. Obećavam da nećete biti razočarani. Hajde!

Gospodine majore, molim vas uđite u našu tajnu sobu "Istočna kutija".

Hvala.

Tek drugi put ste u ovom selu,

i možete videti novu protivavionsku bateriju maskiranu tako

da je neprijatelj nikad neće naći. Otvori!

Sa nestrpljenjem očekujem ruske avione. Sve ću ih uništiti!

Štab 17. vazdušne armije

Jesi li se smestio na novom mestu? Kako ti se sviđa tvoj auto?

Smestio sam se. Auto je dobar. Baš kakav trebamo. Hvala.

Po svemu sudeći, vreme ofanzive biće promenjeno.

Ostalo je samo jedno pitanje, ko će se prvi dokopati Berlina, mi ili saveznici?

Hvala. - Slušaj borbeni zadatak. - Slušam, druže komandante.

Iz nekih razloga, Nemci su na liniji fronta koncentrisali uništenu tehniku.

Ostatke tenkova i drugih vozila.

Plus, tvoje selo koje se pojavilo Bog zna otkuda. - Izvidećemo to.

Ne. To je posao izviđača.

Avion sa montiranom kamerom odleteće tamo.

Ti i tvoji momci ćete ga pratiti. - Razumem.

Ali nije sve tako prosto. Operator će napraviti slike sa visine od 5 km.

Tamo je malo kiseonika. Moraćete da letite sa maskama za kiseonik.

Izaberi fizički najjače momke. - Izabraću najbolje. Nemamo slabih.

To je baš dobro.

Znaš, Ilja, lično ćeš biti odgovoran za izviđače.

Razumeš? Nemoj da me izneveriš. - Razumem.

Kraj druge episode

Prevod: kumek**