Original subtitles

Ja sam Ber Grils.

Pokaza�u vam kako da se izvu�ete sa najopasnijih mesta na svetu.

Provodi�u po nedelju dana na mestima

na kojima vi ne biste pre�iveli bez odgovaraju�eg znanja.

Nalazim se na Islandu,

u unutra�njosti najre�e naseljene zemlje Evrope.

Ovde mi preti ekstremna vrelina...

Bo�e!

... i ekstremna hladno�a.

Postaje prili�no ludo!

Ovo okru�enje nikome ne pra�ta

i ovde traje neprekidna potraga za hranom.

�to se ukusa ti�e, ovo je u�asno!

A priroda vas tera da se napre�ete do krajnjih granica.

Ovo je �orsokak!

�OVEK PROTIV DIVLJINE S07E02 - Iceland, Fire And Ice

Ovaj d�ip posebno je opremljen za savladavanje okamenjene lave,

snega i leda.

Ovde��e me do vrha aktivnog vulkana.

Island je tempirana bomba.

Nalazi se nasred Atlanskog grebena i ima preko 130 vulkanskih planina.

Ovde, i vreme je eksplozivno.

Ljudi koji pre�ivljavaju ovde, bore se sa dve opasnosti.

Ne samo sa ekstremnim vremenom

ve� i sa sna�nim zemljotresima koji su rezultat vulkanske aktivnosti.

Zbog toga Island predstavlja smrtonosan koktel.

Stotinama metara ispod mene, vulkan se sprema za novu erupciju,

ali to ne mo�ete da osetite zbog ekstremne hladno�e.

Vidi se da se penjemo.

Vidljivost je slaba, a i sneg je po�eo da pada.

Ne znamo koliko �emo jo� mo�i da se probijemo.

Svako mo�e da plati da vidi unutra�njost Islanda,

ali �ta da radite ako sve krene naopako?

Moj zadatak je da vam poka�em

kako da pre�ivite u zemlji vatre i leda.

Obrada: MilanRS feat. Markossa http://www.prijevodi-online.org

Auto mi nestaje iz vidika.

To samo pokazuje koliko je vidljivost lo�a, a vetar jak.

Na Islandu, vetar uglavnom duva sa obale

i tamo �ete najverovatnije prona�i ljude.

Zato �emo spustiti glave i krenuti u susret vetru.

Ok, ovo �e biti te�ko!

Za par minuta, borio sam se sa vetrom brzine 80 km/h.

Temperatura je ispod nule,

ali zbog vetra, imate utisak kao da je 20 stepeni hladnije.

Ovakav vetar mo�e da zaustavi va�e kretanje.

Osim konopa, nemam ni�ta vi�e nego �to bi imao neko

ko bi se na�ao u nevolji u divljini Islanda.

Nemam za�titne nao�are niti debelu jaknu,

a vidljivost je skoro na nuli.

Moje telo brzo gubi dragocenu toplotu.

Postaje ludo! Skoro da se i ne kre�em!

Najbolje je da prona�em neku izbo�inu

i ukopam se iza nje kako bih se sklonio od vetra.

Na Islandu, vreme se neprestano menja.

Ne mo�ete znati kad �e se popraviti,

i umesto da se borite protiv njega, �uvajte svoju energiju.

Rupa ne mora da bude jako duboka.

Samo treba da sklonim svoje telo sa ovog vetra.

U ovakvim uslovima, va�no je �to pre dokopati se ni�ih predela,

gde je lak�e prona�i hranu, vodu i skloni�te.

Dobro je. Do�i!

�ivot mo�e da vam spasi i ne�to prosto poput ovoga.

Le�im na zale�enoj zemlji,

ali sakrio sam se od vetra i mnogo mi je toplije.

Ovo je su�tina pre�ivljavanja.

Morate da razmi�ljate i pa�ljivo birati svoje bitke.

Ako se suprotstavite ovakvom vetru, najverovatnije �ete izgubiti.

Zato se sakrijte i sa�ekajte da pro�e.

Kad oluja pro�e, ustanite, skinite sneg sa sebe i nastavite dalje.

Vetar mi duva u lice i postalo je jo� hladnije.

Gle�eri i ledene kape Islanda

zauzimaju vi�e od 11.660 kvadratnih kilometara.

Vetar duva pravo sa njih.

Na gle�erima treba biti obazriv jer ima puno skrivenih pukotina.

Jo� te�e je kad nemate krampone.

U ovom slu�aju, postoji jednostavno, ali vrlo delotvorno re�enje.

Navucite �arape na �izme i manje �ete se klizati po ledu.

Ako mo�ete, ve�ite se za nekoga.

Na taj na�in, ako jedan upadne u pukotinu,

drugi �e ga izvu�i.

Ok, mom�ino, ne ide� ti nigde!

Jedan od mojih najboljih prijatelja ovako mi je spasio mi je �ivot

kad sam na Mont Everestu upao u pukotinu.

To me je nau�ilo da po�tujem gle�ere i velike duboke pukotine.

Neka konop bude zategnut.

Ako jedan od nas propadne, ne treba da bude labav.

Pukotina je poput ledene grobnice.

Svaki put kad izdahnete, klizite sve dublje u pukotinu.

Kad vam se telo ohladi, led oko vas vas okuje

i zape�ati va�u sudbinu.

Pogledajte ove rupe.

Da su prekrivene snegom,

ne biste ih videli dok ne stanete u njih.

Propali biste kroz rastresit sneg i poginuli.

Idemo tamo! Idemo do ivice onog gle�era.

Poku�a�u da se spustim niz ovo.

Moji improvizovani kramponi dobro obavljaju svoj posao.

Moje kretanje nije elegantno, ali polako napredujem.

Treba da se spustimo dole.

Veza�u konop oko ovoga.

Prvo �u napraviti kanal.

Ako ste u divljini i bez odgovaraju�e opreme,

mo�ete da iskoristite ne�to ovakvo.

Provu�i �u oba kraja konopa izme�u nogu,

a zatim �u ih prebaciti preko ramena.

Ako nemate partnera koji �e vas usporavati dok se spu�tate,

mo�ete da iskoristite te�inu svog tela za to.

Sve dokle �vrsto dr�im konop, kontrolisa�u svoj spust.

Kad sam se spustio, samo sam povukao jedan kraj konopa i ponovo ga uzeo.

Na ovakvom terenu, znam da �e mi ponovo zatrebati.

Si�ao sam sa gle�era, uzeo svoj konop

i sad bi trebalo malo da ubrzamo.

Hrana, voda i skrovi�te od kojih va�e pre�ivljavanje zavisi

nalaze se ispod linije snega.

Malo �emo ubrzati.

Ali, da biste do�li do njih, morate da savladate nove opasnosti.

Ovde hodajte sporije.

Ovde je zna�ajno toplije,

ali ne samo zato �to sam se sklonio od vetra.

Ok...

Vidite li kako se para podi�e?

U ovoj oblasti ima geotermalnih aktivnosti.

Na gle�eru vrebaju opasnosti, ali ovo su potpuno nove.

Prvo �u se spustiti niz ovo.

Sve je u redu!

Divno!

U ovo, nikako ne �elite da upadnete.

Island se nalazi na velikoj liniji raseda

koja se pru�a sve do Ju�nog Atlantika.

Geolo�ki, ovo je jedno od najnestabilnijih mesta na svetu.

Vulkan niz koji se spu�tam

samo je jedan od 130 vulkana u ovoj zemlji.

�ove�e, pogledajte ovu paru!

Ki�nica prolazi kroz stene, dolazi do magme,

jako se zagreva a onda izlazi na povr�inu u vidu vrele pare.

�ak 90% ku�a na Islandu

greje se pomo�u geotermalnih izvora.

Bo�e, ba� je vru�e!

Ok, pratite me, ne udaljavajte se i pazite gde stajete!

Pogledajte, ovo je klju�alo blato. Bila bi to stra�na smrt!

Ne mo�ete iza�i odatle. Ova ivica isuvi�e je klizava.

Probio sam se kroz sumpornu paru, ali �ekalo me je jo� opasnosti.

Ako se okliznem, mogao bih da poginem.

Nalazim se na Islandu gde sam se susreo

sa vetrom brzine 80 km/h i jezivim gle�erima.

Sad se nalazim u smrtonosnom grotlu geotermalne aktivnosti.

Ako sumnjate da li je ovo klju�ala voda,

pogledajte onda ovo!

Da imamo hrane, mogli bismo da je skuvamo u tome.

Ovde je bar toplo. Ose�am veliku vrelinu.

Voda koja izvire ovde prepuna je minerala

koji formiraju tanku i krtu koru.

Zato moram da pazim gde stajem

da ne bih postao skuvani medved. (ber: medved).

Ovde se ne treba zadr�avati.

Ovde nema hrane, skrovi�ta niti vode za pi�e.

Najbolje je da se spustim ni�e, sve do obale.

U dnu doline nalazi se reka.

Na Islandu, gle�erske reke odve��e vas do obale.

Hajdemo dole!

Kad sam se pribli�io dnu doline, ugledao sam travu.

Geotermalna vrelina otopila je ve�inu snega.

Zemlja je toplija, ali vazduh je i dalje jako hladan.

Opasnost od hipotermije jo� uvek je velika.

Kad vam je hladno, mozak je prisiljen da radi

na temperaturi ispod optimalne.

Hladan vetar i ki�a koja ne prestaje crpe snagu iz vas.

Va�a mo� rasu�ivanja opada.

U ekstremnim slu�ajevima, hipotermija mo�e dovesti do kome,

pa �ak i smrti.

Pogledajte, mehuri�i!

Ovo je klju�ala voda, a ova je ledena.

Zvu�i ludo, ali pitam se da li bih mogao

da skrenem malo hladne vode u ovu klju�alu

i napravim prirodan d�akuzi.

Zagrejao sam se tokom pravljenja ovog d�akuzija.

Volim ovakve stvari! Znam da �e ovo uspeti!

Za�epi�u par rupa sa malo mahovine.

Na ovom kraju napravi�u ispust

kako bi voda mogla da oti�e i isti�e.

Temperatura vode sad je pogodna za kupanje,

a poka�ite mi �oveka koji ne voli kupanje u d�akuziju

kad je hladno i vla�no!

Ok, uradimo to!

Pravo u prirodan d�akuzi!

U�i �u ovde, gde je hladno.

Zapravo je suvi�e hladna pa �u zatvoriti ovaj ispust

i spre�iti oticanje tople vode. Sad bi trebalo da se ugreje.

Ovo je bilo veoma vru�e.

Da, opet je poplavljeno. Mogu da osetim malo, postaje lepo i toplo.

Sve dok ne sednem na klju�ali vru�i izliv.

�ove�e, ovo je apsolutno Raj!

Ljudi �esto umru jer ne osete prve znake hipotermije.

Sad je ponovo prevru�e.

Mogu da ka�em sada, da sam van opasnosti.

Dopada mi se �to mogu da pode�avam temperaturu

regulacijom dotoka tople i hladne vode.

Ovako mo�ete da pre�ivite oluju.

Mo�e biti i -40�C i jedino bih ja pre�iveo!

Zagrejao sam se i odmorio.

Pre�ivljavanje uglavnom zavisi od snage va�eg uma.

Razmi�ljajte i podignite moral.

Izbacili su me visoko na gle�erima na Islandu.

Moj zadatak je da vam poka�em kako da pre�ivite i si�ete dole do obale.

Tra�im hranu i skloni�te ali moj moral je podignut

u improvizovanom �akuziju u geotermalnom bazenu.

Moj prirodni d�akuzi dobro se pokazao.

Ako mo�ete da se zagrejete i nastavite da se kre�ete,

onda imate �anse da pobedite hladno�u.

U ovoj oblasti nema geotermalne aktivnosti.

Sneg je na tlu.

Tamo gde sam malopre bio,

geotermalni izvori otopili su sneg oko sebe.

Ovde je definitivno hladnije, a i duva vetar.

Moram da ubrzam. Moram da nastavim da se kre�em.

Da bih se spu�tio ni�e, prati�u ovu reku.

Ona �e me i snabdevati vodom.

To �to ste mokri i �to vam je hladno,

ne zna�i da ne trebate da unosite te�nost u sebe.

Morate da unosite te�nost u sebe kad god mo�ete.

Na ovoj visini, nema �ivotinja koje bi mogle da zagade vodu.

Nema �istije vode od ove.

Ok, idemo!

Kad pratite reku, noge �e vam stalno biti mokre.

Dugo izlaganje stopala vlagi mo�e da dovede do infekcije

koju su vojnici u 1. svetskom ratu nazvali rovovsko stopalo.

Meso doslovno po�ne da vam truli.

Ovo je prvo drve�e koje sam video na Islandu!

To zna�i da mogu da upalim vatru.

Drve�e je prore�eno ovde.

Ve�ina je pose�ena radi lo�enja ili da bi se napravili pa�njaci.

Taj proces zapo�eli su Vikinzi.

Mo�da uspem da se popnem ovuda!

To je dovelo do erozije gornjeg sloja zemlje

pa je nakon toga izraslo vrlo malo drve�a.

Pogledajte, sa druge strane nalazi se pe�ina!

Vidite li?

Poku�a�u da preko onih grana pre�em preko jaruge.

Pogledajte!

Ljudi koji pre�ivljavaju,

�esto se povre�uju u ovakvim situacijama.

Njihovi telo i um otupe jer su umorni, mokri i promrzli.

Ne znam koje grane su mrtve, a koje �ive.

Ma koliko bili umorni, nikad ne pravite pre�ice.

Ovo je definitivno suvo. Na velikoj smo visini!

�ini mi se da je ova grana �iva. Ima izdanke na kraju.

Ovako ne�to zahteva svu va�u koncentraciju

i malo sre�e.

Ne bih �eleo da grana pukne u ovom trenutku.

Ok, dobro je, pre�ao sam.

Pa�ljivo hodaj ovom ivicom.

Ovo �e ti se dopasti! Do�i da vidi� ovo!

Ova pe�ina jako je duboka.

Ovo je dobra prirodna za�tita od hladno�e.

Ovo je prva suva stvar koju sam danas video.

Hajdemo po potpalu!

Ovo �e biti super. Ovo je bela breza.

Skinete koru... Doslovno je samo zgulite.

U kori breze ima puno ulja i zapali�e se �ak i kad je mokra.

Poku�avam da osu�im i usitnim koru koliko mogu.

Sad bi trebalo da se zapali.

Hajde, zapali se!

Tako!

Kora breze spasila me je nebrojeno puta.

Ona je najbolja potpala u ovako vla�nim uslovima.

Sad mogu da se opustim. Ovo je neverovatno!

�im vidite plamen, odmah vam je bolje.

Sada je vreme da posvetim pa�nju stopalima.

U protivnom, mogu da dobijem infekciju poput rovovskog stopala,

�to mo�e da dovede do gangrene i amputacije.

Va�no je da osu�im stopala.

Sve se pu�i. To je dobar znak.

Nema ni�ta bolje od dobre vatre.

Uskoro sam se zagrejao, osu�io i pristavio supu.

Pogledajte!

Dok sam mokrio ugledao sam jednu glistu koja je iza�la na povr�inu.

Gde je jedna, sigurno ih ima jo�.

Na�i �u brdo glista i to �e mi biti ve�era.

Vla�no je i mokra�a mo�e da ih izmami na povr�inu.

Evo jo� jedne!

Na�ao sam dovoljno. Hajde da ih skuvamo.

Skuva�emo ih i tako se re�iti svih bakterija u njima.

To je uvek dobro uraditi.

Ne znam da li da ih jedem polako, jednu po jednu,

ili da ih pojedem sve zajedno.

Mislim da �u ih jesti jednu po jednu.

Jedino �to im ide u korist jeste to �to su tople i hranljive.

Ali, odvratnog su ukusa.

Po�to sam upalio vatru, pripremi�u potpalu

kako bih lak�e upalio novu vatru ako mi zatreba.

Ova suva trava bi�e dobra za potpalu.

Za paljenje vatre, stanovnici Islanda koristili su ugljenisanu tkaninu.

To je prirodan materijal koji je jako suv

i u kome nema vlage.

Kad se zapali, dugo i dobro tinja.

Treba vam malo pamu�ne tkanine. Stavite je u praznu �a�u.

Stavite �a�u na vatru i poklopite je da se tkanina ne bi zapalila.

Ostavite tkaninu tako neko vreme.

Dovoljno je oko 20 minuta.

Ok, kao �to vidite, tkanina je tamna.

Lako �e se zapaliti.

I, eto, imam �ar koji �e dugo tinjati.

Ako ubacim ovo u suvu travu, lako �u zapaliti vatru.

Uz malo kiseonika, sama gori.

Stavi�u je na suvo mesto, u unutra�nji d�ep,

i kad mi zatreba, ima�u vatru.

A sad �u obnoviti energiju jer me �ekaju novi napori.

Reka �e postati divlja, a ja �u se pokvasiti.

Ali, da li me ona vodi na bezbedno mesto ili negde drugde?

Ovo je �orsokak!

Tokom svoje odiseje na Islandu, borio sam se sa vatrom...

I ledom.

Da bih do�ao do obale gde �u biti siguran,

pratio sam planinsku reku.

Ok, samo pratite ovu krivinu.

Ne bih da se zadr�avam predugo u ovoj klisuri.

Vidite ovu klisuru? Iznenada mo�e da do�e do poplave.

Kad ki�a ovako pada, nivo vode brzo mo�e da se podigne.

Hajdemo dole! Idemo!

U ovakoj uskoj i strmoj klisuri, vodostaj brzo mo�e da poraste,

pre nego �to vi uspete da se uhvatite za ne�to

ili izvu�ete iz klisure.

Dr�ite se podalje od klisura, koliko god mo�ete!

Ova voda doti�e pravo sa gle�era.

Jako je hladna i brzo hladi moje telo.

U ovoj zemlji ki�a nikad ne prestaje!

Ovde, u planinama, godi�nje mo�e da padne preko 4,5 m ki�e i snega.

Sve te padavine prate najlak�i put do obale.

Pra�enje tih tokova jeste brzo, ali i rizi�no re�enje.

Vodopad!

Moram da smislim kako da se spustim niz njega.

Moram da prive�em kanap za ne�to!

Ok, iskoristi�u ovu izbo�inu.

Trebalo bi da imam dovoljno kanapa za ovo.

Jako je zahladilo.

Koristi�u istu tehniku koju sam koristio i na gle�eru.

Prebaci�u kanap preko izbo�ine.

Kad se spustim na dno,

povu�i �u jedan kraj i povratiti svoj kanap.

Ovo �e biti dovoljno jako!

Obmota�u oba kraja kanapa oko tela.

Ovo je dobra tehnika, ali zahteva jake nerve.

Gle�er niz koji sam se spustio bio je suv

i mogao sam �vrsto da dr�im konop.

Ali, ovde, ledena voda prska mi u o�i,

a �ake su mi utrnule od nje.

Jako je te�ko �vrsto dr�ati kanap,

a skoro nemogu�e prona�i �vrst oslonac.

Moram da povratim kanap!

Ako se odlu�ite za ovako ne�to,

morate biti sigurni da mo�ete da nastavite dalje.

Imao sam sasvim dovoljno konopa.

Vodopad je ba� bio visok.

Tro�im mnogo energije kako bih spre�io hipotermiju,

a moram da unesem i ne�to kalorija.

Tokom dana, prose�an �ovek potro�i oko 2.500 kalorija.

U ovakvoj situaciji, tro�i duplo vi�e.

Toliko kalorija ima u vi�e od 100 jabuka.

Ali, ako unosite malo hrane,

morate se kretati na na�in na koji gubite najmanje kalorija.

Morate biti pa�ljivi kad pratite ovakve reke kroz klisure.

Morate proceniti svoje mogu�nosti.

Tamo, visoko na planinama, gde duvaju ludi vetrovi

i ima puno snega, potro�i�ete mnogo dragocene energije.

Kad su ovakve pe�ine u pitanju,

nikad ne znate da li sa druge strane postoji izlaz iz njih.

Iskoristi�u dnevnu svetlost da bih istra�io pe�inu koliko mogu.

Jo� uvek ima svetlosti. Vidim sve do tamo.

Hajdemo do tamo!

Otopljena voda sa gle�era dubi ovakve tunele.

Poku�a�u da vidim dokle se ovaj pru�a.

Skrenimo levo!

Ovo je �orsokak!

Idemo desno!

Sa ove pozicije gde mi 10 m visok vodopad blokira povratak

morate biti pribrani, pani�ite sada i mo�da se nikad ne�ete izvu�i �ivi.

Nalazim se na Islandu.

Spustio sam se kanapom niz vodopad ali stigao sam do �orsokaka.

Sada se vra�am nazad i poku�avam da prona�em

drugi put kroz ovu pe�inu.

Evo izlaza!

Volim divljinu jer nikad ne znate �ta �ete slede�e prona�i.

Morate da razmi�ljate kao pionir i biti spremni na rizik,

ali i da se prilagodite situaciji ako ne�to krene naopako.

Ovaj put, reka me je odvela do izlaza iz pe�ine.

Reke mogu da budu opasne po onoga ko pre�ivljava,

ali mogu da budu i dobar izvor vode i hrane.

U ovim rekama, tokom �itave godine ima pastrmki.

Ako primetite jednu, mo�ete da je uhvatite

�ak i ako nemate pecaljku.

Golicanje pastrmke nije te�ko kao �to ljudi misle.

U stvari, ne treba da ih golicate

ve� da ih ne�no gurate rukama prema obali.

Kad se pribli�ite obali, pritisnete ih uz nju i izvu�ete.

Dok tra�i hranu,

pastrmka se krije od grabljivca ispod ovakvih ispup�enja na obali.

Izvadi�u je lepo i polako... Gledajte!

Samo vam treba strpljenja.

Kad ulovite ribu u ovako �istoj reci,

samo joj odgrizite glavu i pojedite je presnu.

Izvadite joj creva, properite je...

Ovo �u odmah pojesti.

Ovo je ba� ono �to sam hteo!

U ovoj pastrmci ima samo 130 kalorija ali svaka kalorija je dobrodo�la.

Dobro je. Nastavi�u da je jedem usput.

Island se neprekidno menja.

Ako vulkani i zemljotresi ne kidaju tlo,

onda to rade erozija i voda.

Izgleda da se velika stena sru�ila.

�ini se da reka proti�e ispod nje. Pogledajte!

Da, ne treba i�i ovuda.

Ali, problem je u tome �to su strane kanjona jako strme, pogledajte.

Ovaj veliki "o�iljak" predstavlja mesto gde je do�lo do odrona.

Na njemu nema vegetacije, zemlju ni�ta ne vezuje

i ne pravi oslonce za koje bih mogao da se uhvatim.

Evo na �ta sam mislio. Kad se uhvatite za ovo...

Ovo mogu da iskoristim.

Napravi�u par mini-sekira koje �u zabadati u meku mahovinu.

Par ovih, i zabodem ih pa se privu�em.

Ponekad, kad pre�ivljavate, nemate puno mogu�nosti.

Ako ve� morate da rizikujete,

potrudite se da �to vi�e umanjite opasnost.

Koristi�u ih kao cepine.

Prste na stopalima tako�e �u zabijati u tlo.

Polako izlazim iz ovog kanjona.

Nau�io sam da u divljini

nikad ne smete potpuno da se oslonite na ne�to.

Nikad ne znate kad �e se ne�to za �ta ste se uhvatili odroniti.

Sve je u redu!

Napustio sam reku i moram da prona�em novi orijentir.

Ali, to je lak�e re�i nego u�initi.

Ovaj teren je no�na mora.

Potra�i�u neko uzvi�enje kako bih se orijentisao.

Na Islandu nema lakih terena.

Ili ste na gle�eru, ili u kanjonu ili u �bunju breze.

Zbog jakog vetra ovde ni�ta ne mo�e da poraste vi�lje.

Osetio sam nalet vetra. Ne�to smrdi.

Ovde ne�to smrdi. Ne�to trulo.

Pogledajte, le�ina!

Morate da iskoristite svaku priliku da biste do�li do hrane.

Ovo je arkti�ka lisica. Ba� smrdi!

Ove lisice do�le su ovde mnogo pre Vikinga.

Do�le su sa Grenlanda, putuju�i na santama leda.

Na njoj ima krvi.

Ako se ovde povredite, vreme i okru�enje �e vas ubiti.

Ne mogu da iskoristim ni�ta sa nje. Hajdemo!

Kad sam se popeo na uzvi�enje, kona�no sam imao dobar pogled.

Kao �to vidite, teren postaje ravniji.

Ovde, u ravnici, reka krivuda do mora.

Pra�enje svake njene krivine

udalji�e vas kilometrima od va�eg cilja.

Umesto toga, orijenti�ite se i kre�ite pravolinijski.

Tra�im dobro mesto za prelazak reke.

Voda �e biti ledena!

Ovo je dobro mesto za prelaz. Nalazimo se ispod brzaka.

Ali, �ak i u samo 15 cm vode, reka mo�e da vas obori s nogu.

Kad se skinemo, moramo odmah da krenemo.

Moramo biti brzi.

Stavi�u ode�u u ranac da bi ostala suva,

�ta god da se desi.

Vreme je da se suo�im sa rekom.

Nalazim se na Islandu i pokaza�u vam kako da pre�ivite

i dokopate se obale.

Pra�enje gle�erske reke jeste dobar metod,

ali u ravnici, reka koja krivuda udalji�e me od mog cilja.

Situacija zahteva direktan pristup re�avanju problema.

Stavio sam ode�u u ranac kako bi ostala suva

u slu�aju da padnem u vodu.

Ok, hajdemo!

Treba se okrenuti uzvodno da biste videli �ta ide prema vama,

da biste mogli da se ukopate nogama.

Ne treba prekr�tati noge da vas voda ne bi oborila.

Ba� je hladno!

Nadam se da ne�e do�i do... Porodi�nog blaga!

Noge mi se smrzavaju!

Noge su mi hladne, ali osu�i�e se.

Obu�i �u suvu ode�u

i za par minuta bi�u spreman da nastavim dalje.

Pre�ao sam reku, ali sam nai�ao na novu prepreku.

Ovo mesto je ludo!

Ispod mahovine nalazi se polje lave koje je nastalo tokom davne erupcije

i koje stvara nove opasnosti.

Ovde je lako izgubiti se. Sve izgleda isto.

Morate pa�ljivo da hodate po ovome.

Ako vam je hladno, na primer nakon prelaska reke,

to mo�e da umrtvi va�e instinkte i mo�ete se na�i u nevolji.

Morate da se ugrejete.

Hajde da vidimo �ta mo�emo da uradimo sa ovim.

Ovo mo�emo da iskoristimo kao izolaciju.

Jako je suvo, jako lako. Izgleda kao postava jakne.

Mnogo laganih prirodnih vlakana, stvara "d�epove sa vazduhom"

i taj izolovani vazduh vas greje.

Ovo je ono �to volim kod pre�ivljavanja.

Ne treba vam posebna oprema ve� samo volja da improvizujete.

Budite inventivni i smislite kul na�ine

da iskoristite ono �to vam priroda daje.

Ne pada ki�a, ali i dalje je jako hladno.

Hladan vetar dopire sa gle�era u pozadini.

U blizini gle�era duvaju katabati�ki vetrovi.

Led hladi vazduh, a onda se gu��i, hladan vazduh,

zahvaljuju�i gravitaciji spu�ta ni�e.

Neverovatno! Ose�am kako ovo deluje!

Ali ne mogu da zategnem kai� na jakni!

Hajdemo!

Kad vam je toplo, mo�ete jasno da rasu�ujete.

Ako ne vidite svoj cilj, u ovom slu�aju obalu,

neka mesto sa kojeg ste krenuli, u ovom slu�aju gle�er,

uvek bude direktno iza vas.

Kona�no, iza�ao sam iz polja lave

i do�ao do golog vulkanskog peska.

Stigao sam do mora!

Prili�no je nemirno. Ne mo�emo dalje na jug.

Nema ni traga od naselja.

Gradova ima malo i ra�trkani su

i sad treba da odlu�im na koju stranu da krenem.

Ve�ina populacije Islanda �ivi na jugozapadu

i idemo u tom pravcu. Hajdemo!

Kad donesete odluku, nemojte se preispitivati.

Pogledajte! Ptice se hrane ne�im.

Ako ima hrane za njih, mo�da ima i za mene.

�ta god da je, izgleda da je dovoljno veliko za sve nas.

Odavde mogu da osetim smrad!

Velika le�ina kita!

Ogroman je!

Nekad je ovakva le�ina ulje�ure

bila veliki "plen" za lokalno stanovni�tvo.

�tavi�e, islandska re� "kuvalreki" zna�i nasukan kit, ali i d�ekpot!

Kao �to vidite, po�eo je da truli. Tone u pesak.

Njegovo ulje kori��eno je za lampe,

kosti za alatke, ko�a za ode�u i trupove �amaca,

a meso kao hrana.

Pogledajte koliki mu je rep! Bo�e!

Nalazimo se niz vetar od njega. Kakav smrad!

Pogledajte ovo mesto! Nije ni �udo �to sam sam ovde.

Male su �anse da �e vas ovde neko prona�i.

Kad se na�ete pred obalom dugom 4.800 km,

onda morate verovati da ste odabrali pravi put

i morate biti spremni da iskoristite svaku priliku.

Pogledajte! Ono su ostaci aviona!

Ova olupina aviona je Bo�iji dar!

U�i �u u njega da se sakrijem od vetra i upalim vatru.

Vatra �e me zagrejati, ali i pomo�i spasiocima da me vide

mnogo pre nego �to ja vidim njih.

Planiranje unapred mo�e da vam spasi �ivot.

Ovde nema nikakve potpale,

ali ja kod sebe imam komad ugljenisane tkanine.

Zakloni�u je od vetra. Varnica bi trebalo da je upali.

Vatru �u razgoreti suvom travom koju sam ranije sakupio.

Ljudi mogu da uo�e ovakvu vatru.

Uvek budite spremni da signalizirate ako nekoga primetite.

Sunce zalazi nad Islandom.

Sad znam da idem u pravom smeru, na zapad.

Ovo je bio lud dan!

Lepo je imati zaklon od vetra.

Ovde, na Islandu ne�u pocrneti, to je sigurno.

Sunce zalazi i moja vatra bi�e sve uo�ljivija.

Poja�a�u vatru.

Tama mi je pokazala lep prizor.

Iznenada, ugledao sam svetlo svetionika.

Kreni!

Civilizacija je tu na domaku.

Islandski smrtonosni koktel

vulkanske vreline i gle�erske hladno�e

testirao je moje sposobnosti.

Ovi tereni ne opra�taju gre�ke, vreme je neumoljivo,

a u okru�enju ima malo hrane.

Ali, dr�e�i se osnovnih tehnika

pokazao sam vam da je i ovde mogu�e pre�iveti.

Obrada: MilanRS feat. Markossa http://www.prijevodi-online.org