Original subtitles

Imamo grad pun ljudi koji se plaše da spavaju.

Svaki put se pojavi niotkuda. Kao...

Kao da pokušavamo da uhvatimo pramen dima.

Hoćete li uhvatiti tipa koji je sve ovo uradio?

Pokušavamo. -Pokušavate?

Imate duha koji ide okolo i ubija ljude.

Nemate ništa. -Daj, to nije fer. -Izvinite, sami ste to rekli.

Nema razmišljanja, nema sistema. -Slušaj.

Mi nismo gomila provincijalskih idiota.

Nemamo sredstava, a pucnjave se samo nastavljaju.

Tvoj kurs je odobren. Možeš da počneš. -Brigadire!

Sve govori da su njegovi napadi motivisani besom.

Kako nam to pomaže? -Moramo razumeti kako razmišlja.

Nikako ne mogu da provalim ovoga. -Kako ćeš pokrenuti to?

Kao i uvek, podvući ću mu se pod kožu.

Meni lično je papirologija uvek najveći... -Ljudi, vidimo se kasnije.

Dobro si, Miki? -Ej Džej. Drago mi je da te vidim. Kako si?

Dobro. -Stvarno?

Znaš kako to ide. Neki dani su bolji od drugih. -Spavaš li? -Tu i tamo.

Košmari?

Spavaš li ti mnogo?

Hajde da uđemo. -Da.

Da ti to ponesem? -Jaka, nezavisna žena, sećaš se?

Odlazi! Odlazi, čoveče!

Srećno, Miki, pokaži im šta umeš. Robert R.

Miki! -Zdravo.

Svi se sećamo ovog slučaja. Davitelj sa stanice, Norman Sajmons.

Neki od nas su zajedno radili na njemu.

Sajmons je koristio veštine koje je naučio kao učitelj da zarobi žrtve.

Otkrivao je svoju potrebu za kontrolom načinom vezivanja žrtava.

Ubica Donibruk, Kristofer Zikode.

Duboko je osećao sestrino napuštanje

i nju je krivio za ubistva koja je kasnije izvršio.

Verovao je da je ona trebala da ga upoznaje sa devojkama.

Ovo su samo dva primera kako razumevanje psihologije

osumnjičenih pomaže da ih nađemo i osudimo.

U svakom od tih ljudi je duh deteta koje su nekad bili.

I razumevanje te dece, onoga što su preživeli, gledanje

sveta kroz njihove oči, je presudno za izradu profila.

Dobro, nekima od vas je to neprijatno.

Na to ćete morati da se naviknete da biste bili uspešni profajleri.

Ako ne možete da nađete tačku empatije ili veze sa njima,

nikad ih nećete razumeti, i nikad nećete uspeti da ih uhvatite.

Da. -Kako osećaš empatiju prema zlu?

Oni nisu uvek bili to što su sada.

Moglo bi se čak reći da oni nisu zbir svojih zločina.

Naravno, oni nemaju pravo da rade to što rade, ali još su ljudska bića,

uz svu kompleksnost koju taj opis podrazumeva.

Ima li još pitanja pre nego što nastavim?

Dženi. -Da ima samo jedan savet koji biste nam dali, koji bi bio?

Nikad ne ignorišite svoj instinkt.

Za Majkov novi život kao roditelja?

I za smrt njegovog seksualnog života.

Lepo mesto. Vrlo prefinjeno. -To je bio Markov predlog. On je vinar.

Pa, hvala. Svakako je za klasu bolje od mesta gde obično odlazimo.

Nema na čemu. -Kako posao? -Bavim se bandom

koja napada i siluje žene na benzinskim stanicama.

Koliko ima žrtava? -Četiri do sada.

Banda se izgleda kreće po gradu. Razna godišta.

Jedna žena je tako gadno pretučena da je oslepela.

Zar nisi rekla da je ovo slobodan dan?

Da. Izvinite, svi. Nema više priče o poslu.

Za slobodan dan. -I za Miki Pistorijus.

Da se nikad ne umori od hvatanja ubica. -Tako je!

Pa, Mark, čime se ti baviš? -Zarađujem od pravljenja vina.

Robe, zdravo. -Zdravo, Miki. Čuj... -Da, znam šta to 'čuj' znači.

Jesi li dobro? -Da, dobro sam.

Dobro. Nastavi.

Ne mogu da verujem. Ali mogu, jer zašto ne bi sada opet počeo?

Zašto ne bih morala opet da budem na dva mesta u isto vreme?

Miki. -Šta?

Sranje. Izvini. Trebalo je da se lepo provedemo, a ja...

Žao mi je.

Ne. Prvo Rob i njegov pogled, a sada ti sa 'žao mi je'.

Šta?

Ne mogu ja ovo.

Nikako ne mogu da se sad nosim sa ovim. -Znam.

Molim te, sačekaj bar da se vratimo.

Miki, pokušao sam da kažem sebi da će biti u redu, da će sve biti bolje...

I hoće. Biće čim... Čim rešim ovaj slučaj, biće.

Obećavam. -Uvek ima sledeći slučaj, Miki.

Uvek sledeći ubica. I uvek će biti. Oni su svuda. A ovi ljudi, oni...

Oni te razumeju onako kako ja ne mogu.

U redu?

Ne mogu ovako da živim.

Ne mogu da se bavim njima.

Sa detektivima?

Dobro. Stvarno ne moraš da brineš o detektivima.

Miki, ne radi se o detektivima.

Nego o ubicama.

Dobro.

To je...

To je u redu.

Hej, Miki. Kako je bilo na putu?

Počelo je dobro. Onda se pokvarilo. -Žao mi je. -Nisi sasvim ti kriv.

Hajde da nastavimo, važi? -Naravno.

A onda, na sve to, upravo sam dobila poziv o slučaju u Krunstadu.

Novi ubica, nova žrtva, stara sedam godina.

Radiš neverovatan posao, Miki.

I jednog dana bih voleo da... -Ne radi to.

Više nikad se nećeš pošteno naspavati.

Srećan sam što misliš da sada uspevam da se naspavam. -I ostaćeš sam.

Za to je kasno. Već sam krenuo tuda. -Supruga nije srećna? -Ne.

Stalno mi govori, 'Ostavi posao na poslu'. Jebi ga.

Ali ne možemo, je li? -Žrtve stalno nailaze. Mislim, ne mogu...

ne možemo da se isključimo na kraju smene?

Trebalo bi da postoji neka rotacija za njih.

Znam. Ti gadovi bi trebalo da se smenjuju. To i kažem.

Pomeri se! Brže!

Šta hoćeš?

Uhapšen si.

Ometaš saobraćaj. Ulazi u kola!

Miki, ovo je naš kolega na tajnom zadatku. Kako je, Sebe? -Dobro.

Imam mnogo dobrih slika za vas. -Odlično.

Mogu li da vidim? -Naravno.

Ne. -To su braća koju smo posmatrali.

Ovi tipovi nešto smeraju. Vidi se.

Možda, ali ni jedan od njih nije naš tip. Pogledaj ih. Ne.

Oni se dobro provode. Naš ubica je paranoičan. On radi sam.

Sebe vidi kao usamljenog vuka. Treba da prekinete nadgledanje.

Je li neko od njih bivši vojnik? -Ne.

Ne. A šta je sa šumom? Je li pretražena?

Da, neki delovi. Ništa nismo našli.

Nismo sedeli besposleno. Našli smo gangstere koje smo tražili.

Ne, ovaj ubica nije takav.

Pratimo slepe ulice i gubimo vreme. -Miki?

Šta hoćeš da radimo? -Slušajte moje savete.

Zato ste me doveli ovde, pa koristite to.

Jebi ga.

Uvek još neko ubistvo. I uvek će biti.

Plašim se da će se vratiti po mene. -Uzeo mu je život.

Uzeo mu je večeru. -Nemate ništa. Nema razmišljanja, sistema...

Ma daj...

Sigurna sam da ima nešto za nas.

I ti.

Hej, Žak. Imaš li sekund? -Da, naravno.

Možeš li da me odvezeš negde? -Hoćeš da te vratim u hotel ili...

Da, molim te. Moram da pobegnem od svega ovoga. -Dobro.

Samo idi zaobilaznim putem. Treba mi malo vremena.

Nešto nije u redu sa ovim. Ovo je... -Hej, Danijele.

Imam nešto što se možda uklapa u Mikin profil. -Stvarno?

Nešto što će je oraspoložiti. -Nadajmo se.

Farme koje su opljačkane, ukradena je puška 0.22,

rekla je da je tip bio u vojsci?

Da, to je rekla, ali ja nisam siguran u to. -Vidi ovu.

Ima teleskopski nišan. To je tip puške koji je ukraden.

U redu. Uporediću balistiku da vidim slaže li se. -Molim te. Hvala.

Kad god zatvorim oči vidim ubicu.

Čujem im glasove kad pokušam da spavam. -Miki.

Svi nešto hoće od mene.

Moram da mislim na Eriku, moram da dajem intervjue,

i žele da odem u Englesku, možda i Ameriku.

Imam 17 ubica u glavi. Ne mogu da se fokusiram na slučaj

Salonskog ubice jer u njoj više nema mesta. -Sagorevaš, Miki.

Već si jednom završila kod doktora. Nestaješ iz svog tima.

Mislim da više ništa ne možeš da daš.

Ali nema veze. Koja je alternativa?

Ubice stalno nailaze, žrtve, porodice.

A šta ja da radim? Ne mogu da se kloniram. -Dobro.

Sad počinje da ima smisla. -Šta to? -Da danas nisi zvala tatu.

Jebi ga. Danas mu je rođendan.

Baš mi je žao.

Nisam pozvala da se osećaš loše. Samo sam znala da ima neki problem.

Da, ja... Trebalo je da se setim, šta god da se dešava.

Miks... je li stvarno vredno toga?

To su životi ljudi.

Naravno da je vredno. -Čak i tvoj život?

Da. Svakako moj.

Jebi ga.

Izvini, Miki? Miki? -Da. Reci. Imamo još neke slike sa prismotre.

Još ih gledamo? Bože.

Vrati ovo Robu ili naredniku Mbuli ili ko god ti ih je dao

i objasni im da tražimo serijskog ubicu,

a ne jebenog gangstera. Idi. Hajde, brzo.

Naravno. Samo gledaj tu braću.

Pobogu! Jebi se! Ma daj! Jebi ga! Hajde! Jebeno govno!

Izvinite! Ne brinite. Baciću to kroz prozor.

Dobro sam. Sasvim dobro.

Dobro. U redu. Da. Sve je sasvim u redu.

Da.

Svaki put dođe niotkuda.

Kao da pokušavamo da uhvatimo dim.

Kao senka koja se probija kroz drveće.

Dobro. Da.

"Grešite". To on želi da nam kaže, "Grešite".

Nijedan osumnjičeni nije pravi. -Imamo rezultate balistike,

i puška ukradena na farmi slaže se sa čaurama nađenim na mestu zločina.

Loše je što nijedan od onih za koje smo mislili

da su umešani u pljačku ne može biti osumnjičen.

U stvari, jedan od njih je bio u bolnici u martu kada su

se desile tri pucnjave. -Da, to je sjajno. Stvarno je ljut.

Miki, jesi li dobro? -Naravno.

Našli smo većinu pušaka osim ove jedne. Ta nedostaje.

Da. Kad nađemo pušku, naći ćemo strelca.

Ovo je njegovo pravo, da bude viđen, da ga čuju.

A mi mu to oduzimamo... -Stani, Miki, uspori. -Da, da.

Izvini. Sranje! Jesi li dobro? -Da, dobro sam. Sasvim dobro. Vidiš?

Naglo sam ustala. Dobro sam. -Da ti donesem čaj? -Dobro sam, Robe.

Dođavola.

Gde mi je stolica?

Rekla sam da sam dobro. Nazad na posao.

Da! -Ne mogu da verujem da ti opet ovo radim. -Jebi ga. Još jedan?

Izvini. -Ne moraš da se izvinjavaš. Gde? -Ist Rend. Troje dece.

Dobro. Ti radiš na slučaju farme pomorandži? -Da. A ti si tamo.

Treba nam više podrške. Probaću opet da pričam sa brigadirom.

Dobro. Miki, ako je previše... -Naravno da je previše.

Šta ti tu možeš da uradiš?

Javiću ti kad razgovaram sa Brinkom. -Važi.

Miki!

Miki! Otvori! Našli smo nešto.

Imamo trag. Ali moramo da idemo. Odmah. Uzmi stvari.

Šta ste to našli? -Tip po imenu Lunga.

Počeo je obuku u odbrambenim snagama, ali je izbačen.

Zašto? -Nije položio godinu.

Bravo tim na poziciji. -Razumem. Čekajte moj signal.

Inače, malo smo istraživali,

i saznali da je bio redovan gost u Lančboks taverni.

Poslali smo čoveka tamo kada su opet otvorili.

Lunga se posvađao sa tipom sa kojim je igrao pikado. Postalo je gadno.

Lunga je pretio da će ga upucati.

Sve jedinice kreću!

Policija! -Ruke uvis!

Ruke uvis da ih vidim!

Hej! Ruke uvis! -Hajde, dole!

Gade!

Idemo.

Ide čovek sa pivom! I svaka taverna u gradu!

Idemo. -Da. Hvala, brate.

Hej. -Hajde. Hoćeš pivo?

Vidi, stvarno ne mislim da je on Salonski ubica.

Mislim, svakako treba da se uverimo, možda zna nešto, ali...

Vidi, Miki, pogledaj momke. Dobro smo uradili.

Samo uzmi slobodno veče.

Evo.

Naravno. Da. -Živeli. -Živeli. -Opusti se. Hajde.

Robe, zdravo. -Miki... Da, vidi, nije Lunga. Stvarno mi je žao.

Imali ste još mrtvih? -Da. Još dvoje. Pucnjava u Mpumalangi.

Dobro. Kako su se zvali?

Miki... -Reci mi jebena imena, Robe, molim te.

Rouz Džibela i Prins Pipul.

U redu. Hvala ti.

Nakon što smo dobili vest o Rouz i Prinsu, našli smo još tela.

Definitivno je opet aktivan.

Ja... Žao mi je.

Bili su ovde par dana pre nego što su nađeni.

Nisu u uobičajenoj oblasti.

Znači, takođe posle hapšenja Lunge? -Tako je. -Imaju li identifikaciju?

Još ne. Mislim, vidiš kakva su tela, bilo je vruće.

Nije trebalo da umru.

Miki, nisi mogla predvideti ovo.

Predviđanje je moj posao, Robe. Ja to radim.

Šta je to, jebote? -Odbrambene snage. Došli su da pomognu. -Ne, dokazi.

Reci im da se vrate. -Šta? Zašto? -Dokazi, Robe! -Sranje!

Vratite se! -Ne! Stanite! -Odmah se vratite! Ne, čoveče!

Jebi ga! -Dobro, uđi! -Pokrij tu oblast!

Zaštiti je! Zaštiti dokaz!

Samo zaštiti jebeni dokaz!

Sranje! -Jebi ga!

Danas ćeš me dobro upoznati, ženo.

Upoznaćeš me.

Pogrešno si shvatila.

Tamo su policajci. -Znam. Posmatrao sam vas.

Sve vas. Čekao sam.

Kako se zoveš?

Moje ime znaš. Miki.

A ti?

Vojnik. -Vojnik.

Dobro.

Mogu li da ti vidim lice, Vojniče? -Ne.

Nisam uspela.

Čula sam te.

Ali nisi slušala.

Kunem ti se da sam pokušala. -Morao sam da nastavim, da i dalje ubijam.

Ali ti, nisi mogla da me nađeš.

Tražila sam te, Vojniče.

Bio si sa mnom.

Sad možeš da se odmoriš.

Samo smo ti i ja.

Ja nikad ne mogu da se odmorim.

Noćne more?

I ja ih imam.

Snovi su zastrašujući.

Život je zastrašujući.

Znam kako je kada si sam.

Ti... Ti nas razumeš. -Miki! Sranje! Baci oružje! Baci ga!

34 godine, ulazna rana u radijalnoj arteriji,

pritisak brzo pada. Treba nam...

Miki, nisi mogla ovo da predvidiš. -Predviđanje je moj posao, Robe.

Želim da ga uhvatim da se ne bi vratio

i da ne može da nastavi ovo da radi.

Ubica je opet počeo.

Imamo 21 telo, dva nestala dečaka. Već je haos.

Zaslužila si to, kučko. Jebi se.

Dvojicu sam ubio odjednom.

Treba da nađeš ženu.

Ti nas razumeš.

Miks, bićeš dobro. U dobrim si rukama, Miki. Bićeš dobro.

DVA MESECA KASNIJE

Kako noćne more?

Ovde je bučno. Jedva spavam. -Već si bio u zatvoru.

Kad sam bio mlađi. Bilo je gore.

Sada sam čuveni Salonski ubica.

Ne zajebavaju se sa mnom.

Ali pre jesu.

Kada si bio samo čuvar.

Ja sam vojnik.

Znam.

Kada si ranije bio u zatvoru, bio si silovan.

Od toga si se osećao bespomoćno.

Razboleo sam se. -Razboleo. Fizički? -Zarazio sam se.

Dobio si veneričnu bolest.

Da.

A posle sam...

Kada... Kad sam bio sa ženom...

Postao si impotentan.

Da.

Kad sam uzeo pušku... dala mi je moć.

Opet sam bio ceo, pun vatre.

Bila je moja najbolji prijatelj.

Ali i moj neprijatelj.

Terala me je da radim...

loše stvari.

Puška te je terala da ubijaš?

Drago mi je što ste mi je oduzeli.

Jer kad vidim tu pušku,

kada je držim...

u rukama,

želim da pucam,

želim da je upotrebim. -Je li puška birala koga ćeš ubiti?

Ne.

Ja biram.

Kako?

Šta te navede da odlučiš da je pravo vreme?

Kada se naljutiš?

Ali nisi ubio ljude koji su te naljutili.

Nisi poznavao ljude koje si ubio. -Niko nije nevin.

Zašto to kažeš? -Muškarci napadaju.

A žene... Žene se smeju.

Dobro.

Znači, tvoje žrtve predstavljaju ljude koji su te povredili?

Jesi li nešto radio posle ubijanja?

Čistio sam pušku i držao sam je na bezbednom.

Jesi li razmišljao o ljudima koje si ubio?

Noću? Danju?

Jesi li imao posebno mesto gde si išao da to radiš?

Šuma.

Tamo je bilo mirno.

Jesi li uzimao nešto od žrtava da ti pomogne da zapamtiš?

Nije mi trebalo ništa od njih.

Imao sam moje metke.

I hodao bih između drveća

i sećao se...

"Imam moć".

Ali nisi imao. Zar ne?

Nikad nisi imao pravu moć.

To je bio problem.

Zato si morao da ubijaš.

Imam tu moć.

Kad imam pušku...

niko ne može da mi govori sranja.

Niko ne može da mi govori šta da radim.

Niko ne može da me koristi. Čak i u snovima, stvari koje vidim,

prestanu.

Sve prestane.

Razumeš li to?

Razumem.

Velafi Ndlangmandla je osuđen za 19 ubistava,

9 pokušaja ubistva, 6 pljački, 1 pokušaj pljačke,

5 provala u kuće, nepristojni napad, ilegalno

posedovanje vatrenog oružja i pretnju vatrenim oružjem.

Osuđen je na 137 godina zatvora.

Većina Mikinih predviđanja o Valafijevom

životu i metodama su bila taćna.

1990-ih, Južna Afrika je bila druga država

na svetu po broju serijskih ubistava.

Miki i njen tim su pomogli da se uhvate desetine

serijskih ubica, ali mnogo ih je još na slobodi...

prevela: ZZoe