Original subtitles

Mene zovu me Pobesneli Dzek, ali ako postoji neko u ovim planinama

ko je upoznat sa pricom o Dzejmsu Adamsu, to sam sigurno ja.

Zato je sada stavljam na papir, kako bi ljudi doznali pravu istinu.

Moj prijatelj Adams je bio optuzen za zlocin koji nije pocinio.

Zbog toga je otisao u planine, ostavljajuci za sobom

jedini nacin zivota koji je poznavao.

Divljina bas i nije mesto za nekog ko nema iskustva.

Njegove sanse da prezivi su bile veoma male, ili gotovo nikakve.

Ubrzo je postao razocaran, izgubljen i gotovo iscrpljen.

Iduci tako naisao je na malo mladunce Grizlija, sasvim samo i bespomocno.

Adams je znao da to malo stvorenje nece preziveti bez njegove pomoci.

Ne oklevajuci, spustio se niz liticu rizikujuci svoj zivot da ga spase.

To mladunce se veoma obradovalo kad je videlo Adamsa.

Tada je otkrio da ima posebnu vezu sa zivotinjama.

One su mu bez straha prilazile kao da je deo divljine.

Ali to mladunce medveda je za njega bilo nesto posebno.

Kako je raslo postalo je najbolji prijatelj kojeg je Adams ikada imao,

i zajedno su postali legenda!

"Mozda negde na svetu postoji mesto gde nema zurbe...

I mozda postoji vreme koje moze biti nase...

Ziveci tako slobodni u velicanstvu i harmoniji prirode...

Povedi me domu mom...

Povedi me domu mom...

Veoma dobra stvar kod divljine je to sto ne pripada nikom odredjenom.

Sav taj prostor koji vidite odavde do horizonta je slobodan i divlji

kao i onog dana kada ga je Bog nacinio.

U neukrocenom mestu kao sto je ovo, vrlo je verovatno da ce te

sresti razna stvorenja koja trckaraju unaokolo.

Neka imaju krzno, neka perje, neka imaju kopite a neka kandze.

Neka stvorenja imaju cetiri noge...

Ali ponekad u golemoj divljini, ako se bas dobro zagledate,

mozete cak zapaziti jedno sa dve noge.

Ovaj decak ovde, je mladi Robi Kartman,

koji trckara kroz sumarak prema brvnari Grizlija Adamsa.

Robi je ziveo sa druge strane brda sa njegovim ocem.

I bio je uveren da zeli kada poraste da postane planinski covek.

Adams je obecao decaku da ce ga nauciti sve o prezivljavanju u prirodi,

te da ce tako njih dvojica postati najbolji prijatelji.

- Ben, sta si sada naumio?

- Ben, zamolicu te da pustis Nocosa napolje.

- Hej, hajde malisa, necemo mi tebe ostaviti unutra, hajde...

- Moras oprostiti Benu, on se samo boji da ces se povrediti.

- Znas, on misli da neces tako lako upasti u nevolju ako si u kolibi.

- Ne seca se on kako je to biti zivahno malo mladunce.

- Tu je gospodin Adams...

- Gospodine Adams!

- Zdravo Robi!

- Zdravo Ben, dobro jutro!

- Dobro jutro Robi! - Dobro jutro gospodine Adams. - Gde ti je otac?

- Otac je morao da ode do grada u nabavku...

Posto je to dosta daleko, rekao mi je da mogu da dodjem kod Bena i vas.

- Zelis da mi kazes da si presao ceo put cak od vase kolibe sasvim sam?

- Ne, zaista ne. Otac me je dovezao do grebena a onda smo vas videli,

tada mi je otac rekao da mogu do vas dalje da nastavim sam.

Ali mogao sam i ceo put sam da prepesacim!

Zelim da postanem pravi planinski covek! - Verujem da ces biti!

- Gde ste pronasli ovo mladunce! - Zalutalo je ovamo.

Pojavio se na vratima pre par dana, osetio je miris ribe.

Mislio je da se preseli kod nas.

- Hocete li ga zadrzati? - Prvo cemo pokusati da mu pronadjemo majku.

Verovatno se do sada jako zabrinula sto ga nema. - A gde je ona?

- Upravo smo se spremamo da je pronadjemo. - Mogu li i ja sa vama?

- Verujem da ne bi mogli tebe da ostavimo, zar ne?

Hajde, napravicemo ti ranac, ceka nas dug put.

- Hvala vam gospodine Adams!

- Hajde Nocose!

- Hajdemo!

- Zar ne zelis da pronadjemo tvoju majku, sigurno je negde blizu.

- Gospodine Adams, gde idemo?

- Pusticemo Bena da odluci. Verujem da on zna gde je mozemo naci.

- Kuda je posao? - Verujem da je osetio nekakav trag, verovatno meda.

Vratice se on, umazan medom sa nekoliko ujeda pcela na nosu.

- Gospodine Adams, verujete li da cemo ikad pronaci majku malog mladunceta?

- Siguran sam da nece biti lako, ovo je veliki predeo. - U pravu ste.

- Gospodine Adams...Pogledajte tamo! Sta je to?

- To je dimni signal.

- Da li oznacava nevolju? - Ne. Pozdravlja nas moj brat.

- Vas brat? Niste mi nikad pricali da imate brata.

Zasto se stalno skriva? - Verujem da je to njegov obicaj.

Znas sta cemo, ti idi donesi nesto drva pa cemo zapaliti vatru,

tako cemo mu vratiti pozdrav. - Dobro! - Donesi suve grane.

- Kako se on zove? - Sigurno poznajes Nakomu.

- Nakoma? Nakoma je vas brat?

- Pa... On mi je kao brat, on je moj brat po krvi.

- Brat po krvi? Sta to znaci gospodine Adams?

- To znaci da smo mi dva ziva bica koja osecaju kao jedno.

- Nismo rodjeni kao braca, ali... Mi smo braca u duhu.

Vrlo je jasno da Robi nije razumeo ono sto mu je Adams rekao.

- Ispricacu ti citavu pricu...

Kada sam prvi put krocio u divljinu, nisam imao nikakvog iskustva.

- To nije moguce? - Tacno je, nisam gotovo nista znao o zivotu u divljini.

I da nije bilo Bena, drugih zivotinja i Nakome,

danas verovatno ne bih sedeo ovde i pricao sa tobom.

Kada sam zapazio veliku pastrmku kako polako pliva kroz vodu

mislio sam da cu je lako uhvatiti i spremiti sebi veceru.

Kada mi je ta pastrmka promakla,

shvatio sam koliko malo znam o ishrani u divljini.

Tada sam prvi put shvatio da bih ovde mogao umreti,

a da niko ne bi ni saznao, ni mario za mene.

- Ja bih se bas uplasio. - I bio sam uplasen i krajnje usamljen.

Vecinom nisam znao sta da ocekujem, izgledalo je miroljubivo u prirodi.

Ali meni je na umu bila samo opasnost.

Onda sam se pomalo iznenadio.

- Zdravo malisa, hoces li malo moje hrane?

Desilo se ono sto sam najmanje ocekivao...

Lane mi je jednostavno prislo kao da me poznaje celog zivota.

U trenutku sam shvatio da je priroda puna zivih bica i da uopste nisam sam.

Gde god da sam isao, poceo sam da primecujem koliko prijatelja tu imam.

Bilo je tu krznenih stvorova...A bilo je i nekih od kojih bi vecina pobegla.

Lepo sam se slagao sa svima njima... Na neki nacin, mi smo delili sumu...

Ni sam nisam mogao to da shvatim, kao da su te zivotinje znale

da sam im prijatelj i da im ne zelim naneti zlo.

Poceo sam se osecati kao deo te prirodne sredine...

Zatim jednoga dana sam naisao na zalutalo mladunce medveda.

Mladunce je bilo veoma umorno i gladno, nisam mu davao da jede i pije previse.

U pocetku sam ga hranio samo sa vodom i mednim sacem, kako bi se oporavilo.

To mladunce je imalo urodjeni instinkt za prezivljavanje.

- Nemoj to da jedes! Te bobice nisu dobre, probao sam ih.

- Razboleces se...

Vazi! Samo nemoj posle da kazes da te nisam upozorio.

Ali izgledalo je kao da tacno zna sta radi, ipak on je bio u divljini

duze nego ja.

Tako sam i naucio da razlikujem razne vrste bobica.

Odlucio sam da tom mladuncetu dam ime Ben.

Po Bendzaminu Frenklinu, najpametnijem coveka za koga

sam do tad cuo. To mu je i odgovaralo posto je to najpametnije mladunce

koje sam sreo.

Prateci tog medveda, saznao sam za razne vrste plodova.

Bilo je tu Stavelja, indijanske repe, luka...

Saznao sam da covek moze da jede skoro sve sto jedu medvedi.

Znao sam da to mladunce nece moci da trckara za mnom kroz planine.

Zato sam odlucio da podignem logor. Planirao sam da privremeno budemo tu.

Bar dok ne resim sta cemo dalje raditi.

Dok sam ja bio zauzet sa pravljenjem sklonista,

Ben je otisao da upozna komsije.

Ali mislim da im je Benova radoznalost brzo dosadila.

Odlucio sam da vezem Bena na povodac da ne bi lutao i pravio nevolje.

Ben je ubrzo dobio opomenu za svoje drustveno ponasanje...

- Bene, svako sumsko stvorenje bezi cim te ugleda!

- Zelim da se sprijateljis sa njima, ovo ovde je Marta Vasington.

- Reci joj zdravo!

- Pogledaj kako se unervozila zbog tebe...

- Dobro de gospodjice Vasington, pusticu vas...

- Tako je vec bolje...

- U to vreme, Ben i ja smo bili kao porodica jedno drugom.

On je poceo da se oslanja na mene, a ja ne mogu reci da ga nisam voleo.

Potom smo se slozili da napravimo jednu dobru, cvrstu brvnaru za nas.

Bas je tiho ovde u prirodi... Nekad prosto cujes svaki zvuk.

Bio sam siguran da sam cuo da se nesto krece tamo iznad...

Ali nisam imao pojma sta bi to moglo da bude.

Mislio sam, sta god da je ako mi ne smeta necu mu ni ja smetati...

Pao je sa velike visine na tvrdo tle, nisam verovao da je ostao ziv.

Noga indijanca je bila slomljena. Znao sam da moram vratiti kost na mesto,

ali nisam to mogao tamo uraditi. Morao sam preneti indijanca u logor.

Napravio sam nosila kako bih ga preneo.

Posto je bio van svesti, los put mu nije smetao...

Ucvrstio sam mu nogu prutevima te noci.

Disao je ravnomerno, izgledao je kao da mu se stanje malo popravlja.

Osecao sam se tako nesposobno, nisam znao sta bih vise mogao uraditi.

Nisam znao da li ce preziveti. Sve sto sam mogao da uradim je da ga

postavim u povoljan polozaj, i da cekam da mu spadne temperatura.

- Hej! Sta to cinis...Jesi li sishao s' uma? Ja sam ti prijatelj!

- Hocu da ti pomognem, smiri se!

- To je bila prava ludost, mogao si ozbiljno da povredis nogu.

Pao je ponovo u nesvest od siline borbe,

tada sam ga vratio u skloniste.

Moram reci da sam od tada spavao sa jednim okom otvorenim.

- Dobro jutro!

- Slobodno se posluzi.

- Stavicu ovde dole... U slucaju da se predomislis.

- Slomio si je... Ali mislim da sam je vratio na mesto.

- Morao sam sinoc da ti oduzmem noz. Nisi bio pri sebi,

mogao si nekog da povredis njime.

Uglavnom mene...

Vraticu ti noz kada budes dovoljno zdrav da odes.

Bilo bi dobro za tebe da to pojedes, nije bas ukusno ali ce te zasititi.

Iako moje reci njemu nisu nista znacile, osetio sam da mi veruje.

Tako da sam ja prosto nastavio svoj zivot u sumi...

- Zdravo malisa! Danas si bas vredan?

- Hajde da malo odmorimo.

- Uzmi malo hrane... Ali nemoj biti pohlepan.

Verujem da sam ja tom indijancu bio prvi beli covek koga je ikada video.

Mora da sam mu izgledao kao vrlo cudna pojava.

Covek koji tumara kroz sumu u pratnji medveda, prica sa zivotinjama...

Sigurno je hteo da pobegne od mene sto dalje...

Ali sa tom nogom to je bilo nemoguce.

- Hajde da vidimo kako ti je noga.

Indijanac se polako oporavljao. Video sam da ce mu biti potrebna jaca hrana,

kako bi ponovo stao na svoje noge.

Tada sam resio da odem u ribolov.

Uhvatiti rukama jedno od tih klizavih stvorenja je ravno hvatanju munje...

Ovo nisam mogao da predpostavim da ce se desiti...

Kada bih samo nekako mogao tog risa da odgovorim od njegove vecere...

Za indijanca bi to bilo bolje nego da sam ulovio ribu.

- Dobro jutro rise...

- Vidim da si obezbedio sebi svezu hranu.

- Jer bi mogli da je podelimo?

- Nije za mene...

- Treba mi za bolesnog drugara.

- Nemoj me pogresno shvatiti, znam da i ti imas porodicu da hranis...

- Ali ako bi mi dao samo polovinu...

- Veruj mi da ti ne bih trazio da mi nije preko potrebno.

- Hvala ti! Jednom cu ti se oduziti, to ti obecavam.

- Bene, gotova je vecera!

- Izvoli, ovo je dobro za tebe.

- U Svetom Pismu pise: "Gordost je uzrok razaranja,

a tvrdoglavost je kamen spoticanja". Da li znas sta to znaci?

To znaci da ces umreti ako odbijas ruku koja te hrani.

- Uzmi sada ovu hranu i pojedi je!

- Znas, sada mislim da sam promasio profesiju, trebao sam biti propovednik.

- Bene!

- Uzmi...

Kada se u planinama zacuje oluja, treba biti spreman za nevolju.

- Hajdemo kuci Bene.

- Ova voda od kise pocinje da tece u potocima.

- Ne bi nam sada skodila dobra vatra.

- Ovo su mi poslednje sibice koje imam...

- Video sam jednom kako covek pali vatru kresanjem kamena.

- Ne bi trebalo da bude komplikovano...

- Neverovatno...

Nakon te oluje, i najmanji potoci u dolini su prosto bujali vodom.

Ben je bio odusevljen.

Poreklom sam iz Alabame sviram bendzo u svom krilu

Idem pravo u Luizijanu da sretnem svoju ljubav

Kisa je padala cele noci na dan kada sam otisao

Iako je vreme bilo suvo.

Sunce je bilo toliko visoko da sam od hladnoce umro

Suzana nemoj plakati...

Zato sto poticem iz Alabame i sviram bendzo u svom krilu...

- Neki ljudi jednostavno ne cene dobru muziku...

Prosle noci sam sanjao u dubokoj mirnoj noci

Kao da sam video svoju dragu Suzanu kako se spusta niz breg...

I kada stignem u Nju Orleans potrazicu sebi...

Sada sam bio siguran da mogu da mu verujem.

Te noci sam konacno mogao spavati sa oba oka zatvorena.

- Ovo je staka!

- Ovako se koristi.

- Vidim da me ne shvatas. Podupri se sa njom umesto

sa bolesnom nogom.

- Pokusaj!

- Dobro je...

Vrlo dobro se kretao po okolini. Tada mi je rekao da mu je ime Nakoma.

On me je naucio kako da napravim nepromocivo skloniste.

I kako da iskoristim kozhu sa starih pantalona.

Napravili smo komoru za dimljenje mesa, potom mi je objasnio

koja vrsta tvrdog drveta je pogodna za dimljenje mesa.

Pokazao mi je kako da se orijentisem u sumi, gledajuci u sunce, zvezde...

Cak i kako da se orijentisem pomocu mahovine.

Nakoma me je naucio kako da predvidim promene vremena.

Kako da uocim znakove na drvecu, prepoznavanju tragova zivotinja.

Pokazao mi je kako se lovi riba bez udice.

Video sam kako se sadi bor koristeci seme iz sisarke.

Cinilo mi se da ne postoji stvar u divljini koju Nakoma nije poznavao.

Nije me sramota reci da sam bio istinski zadivljen

kako je vesto Nakoma bacao sekiru.

Hteo sam i ja da pokusam, umeo sam bacati noz, ne bi trebalo da je teze...

Nakomi je bilo lako bacati sekiru, ali ja sam morao pronaci svoj nacin.

- Da probamo ovako...

- Uspeo sam!

Ben je postajao sve veci, ali ne bas mnogo razumniji...

Uvek je birao drugove koji su imali neko iznenadjenje za njega.

Nakoma je tvrdio da njegova supa leci razne bolesti...

Ko uspe da prezivi njen ukus... Ali izgleda da Nakomina supa deluje,

posto se on posle te supe brzo oporavio.

Uskoro smo mogli da mu oslobodimo nogu.

- Dozvoli da ti pomognem.

- Priseti se price o gordosti... Pripazi malo na nogu.

- Jesi li siguran u to sto radis?

- Ne bih da te povredim...

- Nemoj reci posle da te nisam upozorio!

- Jer to neka vrsta indijanskog plesa?

- Sada shvatam, proveravas teren. Zasto ne dodjes kad porastes...

Bio sam tezi od Nakome oko 18 kg, i vislji najmanje za saku ili dve...

Imao sam osecaj da sam krupniji i da cu ga povrediti.

- Zar ti mama nikad nije govorila da se ne kacis sa vecima od sebe?

- Dobro...Sam si trazio...

Nisam bas bio siguran za koga je Ben navijao,

ali je svakako u tome uzivao.

- Ti si bas neki opasan coveculjak...

- Stani! Konacno mi je sinulo u glavi da Nakoma

nije bas tako slab kao sto izgleda. I da ako zelim da bar malo

zadrzim svoje dostojanstvo, da se moram koristiti trikovima.

Te trikove sam naucio boreci se usput sa raznim ljudima.

Cini mi se da smo tada Nakoma i ja postali pravi prijatelji.

Moje prvo leto u divljini je zbilja brzo proslo.

To je bilo doba ucenja i prijateljstva.

Vreme srastanja sa prirodom...

Ali kao sto se menjaju godisnja doba tako se menjaju i nasi zivoti...

Nesto je mucilo Nakomu, ali nisam znao sta, izgledao je uznemiren.

Kao da je osecao da mu je vreme da se bavi drugim stvarima...

Izgleda da je Nakoma bio zapoceo nekakav indijanski obred...

Kada me je Nakoma pozvao da pridjem, nije mi bilo svejedno...

Ali sam prisao iz radoznalosti.

Nisam znao sta zeli da uradi sa tim nozem...

Ali do tad sam naucio da treba da mu verujem.

Tada sam shvatio da Nakoma izvodi svecani obred...

Kojim nas dvojica postajemo duhovna braca. Braca po krvi...

Pustili smo da se nasa krv pomesa...

Osetio sam da duhovna veza izmedju nas dvojice pocinje da jaca...

Postali smo braca po krvi. Tada jos nisam razumeo sta to znaci.

- Zbogom Nakoma!

Nakoma se vratio svome narodu.

Gledao sam kako nestaje u dubini sume, poput iskonskog duha prirode...

Mislio sam da se vise necemo nikada sresti...

I ona usamljenost koju sam prvi put osetio u divljni odjednom se vratila.

Kako je vreme prolazilo, upoznao sam planine kao bliskog prijatelja...

Nakominim odlaskom zivot mi postao besmislen.

Ipak sada Ben me je podsecao da sam deo necega...

Imao sam bezbroj prijatelja u sumi, a to ipak znaci nesto.

Sledecih nekoliko godina uglavnom smo lutali,

ne zadrzavajuci se dugo nigde.

Godisnja doba su dolazila i prolazila, a ja nisam mario da brojim...

- Bene, pozuri! Sada si dovoljno velik da mozes da me pratis.

Prestani da se zamajavas naokolo.

Ben je izrastao u lepog, velikog grizlija.

A ja sam upoznao divljinu tako dobro kao sto vecina poznaje svoje dvoriste.

Vecinom vremena imao sam osecaj kao da nesto prati Bena i mene.

Kao da nas nesto posmatra, prati svaki nas pokret...

Nadao sam se da samo umisljam, ali to je bio zaista cudan osecaj.

Prosto nisam mogao da ga se resim.

Ben i ja smo tada nasli mesto koje nam se dopada,

pa smo odlucili da se na jedno vreme skrasimo.

U tom momentu verovatno nisam bio svestan da drvo treba da padne,

a da mu ja stojim na putu.

Bio sam prikovan za zemlju, a bol u nozi nisam mogao podneti.

Znao sam da se moram sto pre osloboditi,

jer je u nozi bio zaustavljen protok krvi.

- Bene, podigni drvo!

- Ne moze se kotrljati, moras ga podici!

- Digni to drvo Bene!

- Izvukao sam se.... Sad ga mozete spustiti.

To sto sam osecao svo ovo vreme bilo je zapravo Nakomino prisustvo.

Shvatio sam da me je moj brat po krvi posmatrao.

Bio je spreman da mi pritekne u pomoc ukoliko se nadjem u opasnosti.

- Tada kada mi je Nakoma spasao zivot, mislio sam da ce otici zauvek.

Ipak nije, i verujem da nikad nece.

- Vidis Robi, bratstvo po krvi traje dozivotno.

Cak i duze od toga...

- Kada bih makar ja imao brata po krvi...

- Evo ga Ben!

- Bene, jesi li nasao drvo sa kosnicom?

- Doveo je nekoga sa sobom!

- To je majka mladunceta, gde si je pronasao Bene?

- Hajde malisa! Podji majci svojoj...

- Bene uradio si dobro delo za to mladunce.

Mnogo bolje ce mu bitiMnogo bolje ce mu biti kraj njegove rodjene porodice.kraj njegove rodjene porodice.

- Zbogom Nocose...

- Gospodine Adams? - Da?

- Verujem da su Ben i Nocos na neki nacin braca po krvi, zar ne?

- Vidis, nisam nikad tako razmisljao o tome. Mogli bi biti.

- Bilo bi lepo kada bi zapamtili ovaj dan,

i ako se jedan od njih nadje u nevolji da mu drugi pritekne u pomoc.

- Bas kao sto to cine prava braca. - Da, vrlo je moguce.

- Pa...Ben i Nocos u braca po krvi...

- Nakoma i vi ste braca po krvi.

- Ja sam jedini koji nema brata po krvi!

- Robi, moras biti strpljiv.

- Kada bude vreme da steknes brata po krvi, kazace ti se samo.

- Ceka nas dug put i valjalo bi da krenemo,

ukoliko zelimo stici kuci pre mraka. - U redu, gospodine Adams.

- Zdravo Nakoma!

- Pozdrav tebi, moj brate.

- Dobro sam.

- Ko je to gospodine Adams?

- To je Nakomin necak. Idzinagasa.

- Zdravo, ja sam Robi Kartman. Hajdemo zajedno u logor!

Prevod sacinio: >Sacinilac