Original subtitles

www.titlovi.com

JA SAM VOJNIK

Ovde ima mrlja. Toga nema u zapisniku o useljenju.

Moram to da zapišem. -Stvarno mi treba kapara nazad.

Imamo tri meseca da vam je vratimo. Ako imate pravo na nju.

Uvek sam plaćala na vreme. -To je normalno.

Moramo odmah da iznajmimo sobu. Ne sme da bude tragova drugih.

Mogu da vidim zapisnik? Da proverim.

Nema ništa o vratima... -Prva stranica je zapisnik o useljenju.

Tu je vaš potpis. -Napisali ste da je sve u redu, a nije bilo.

Ali nije bio u ovakvom stanju. -Nov? Stan nije bio nov!

Nov, nov... Sve je to relativno. -Čekajte, ovo je odvratno!

Nisam znala... -Gospođice, izgubio sam dovoljno vremena.

Samo mi treba vaš potpis, a posle ćemo se dogovoriti. Ovde.

Mama!

To si ti! Uplašila sam se! Šta radiš ovde?

Na odmoru si? -Da. -Kako mi je drago što te vidim!

Moram na posao.

Trebalo je da se javiš, ne znam gde da te smestimo.

Tvoja sestra i Toni su u tvojoj sobi. -Je li?

Ne mogu da plate i stan i kuću, a radovi stoje. U nevolji su.

Rado bih ostala, ali moram da jurim. Vidimo se večeras.

Ne mogu sve odjednom. Ili radim na kući ili sam na poslu.

Ali počeo si sa zidovima? -Da... Na kraju će nas tvoja majka izbaciti.

Toni je već otvorio. -Baci to sirće.

To je "bordo". -Sirće iz Bordoa. Probaj "pino".

Nazdravićemo za Sandrin. Red je.

Hvala, ujko. Živeli! -Za Sandrin.

Jesi li joj rekao da radiš u "Žašeru"? -Nisam.

Super, više nisi na određeno? -Jesam, ali dugoročno.

Nižem ugovore. Mogu da me šutnu kad hoće.

Ipak te cene... -Ne žalim se. Dobra je atmosfera.

Ali nemam vremena, hteo bih da radovi napreduju. -Napreduju.

Da, imamo temelje. I s Anrijem smo postavili ploču. -Po kiši!

Zimska ploča, mokra kuća.

A ti, šta ima kod tebe? -Nisi videla parcelu? -Nije bila od avgusta.

Hoćeš da vidiš? -Ne sad, mrak je. -Ima dovoljno uličnog svetla.

Ustajem u 06.00. -Neću da se vratim kasno.

Ja ću je odvesti! -Je li daleko? -Znaš gde su drvene kuće? -Da.

Prvo jedi.

Pazi na rupe.

Ovde je ulaz. Tu je soba,

tu je veliki krevet. I ugradni ormar sa svake strane.

Tako svako ima svoje stvari sa svoje strane.

Ovde je kupatilo. Privatno. S prozirnim zidom.

S velikom ugaonom kadom i dva mala umivaonika.

Gore će biti Lolina soba s njenim stvarima i prostorom za igranje.

Sad dolazimo u kuhinju s kliznim vratima.

Ovde počinju kućni aparati jer je to opremljena kuhinja.

S mašinom za veš, rernom, malom mikrotalasnom, velikim ormarima,

a ovde ostrvo. Sa šporetom. Dole možeš svašta da staviš.

A ovde je dnevni boravak s velikom ugaonom sofom.

TV komoda. I mislila sam da stavim kokos.

Videla sam to u časopisu i super izgleda. I pazi sad!

Ogromni stakleni zid. Jesi li videla? S pogledom na baštu.

Izlazi se na terasu od deset kvadrata.

Sve do ovde. Veliko je, a?

Halo? Dobar dan, gospodine. Zovem zbog oglasa.

Dobro. Hvala. Doviđenja.

Dajte mi jedan razlog da izaberem vas. -Ima ih više.

Hrabra sam i volim da radim. -Volite da radite? -Da.

Šta još? -Imam mnogo iskustva u prodaji. U parfimeriji,

ali i u radnjama s odećom. Mislim da je iskustvo s terena...

adut za poznavanje potreba klijenata.

Niste prodavali kupaće kostime? -Znam da prodajem odeću,

znaću da prodajem i kupaće. -Kupaći kostim nije odeća.

To je sezonski proizvod koji treba prodavati cele godine. -Razumem.

Znate da plivate? -Da.

Šta biste poneli na pusti ostrvo? -Ne znam...

Poklon za Petka. Kupaći kostim?

Izvinite...

Znate da kažete ne? -Da. Izvinite.

Gde vidite sebe za deset godina?

Ćao, Anri! -Jesi li dobro? -Da, ti? -Dobro.

Samo sam skoknuo da donesem ovo sestri. Predaćeš joj? -Naravno.

Drago mi je što te vidim. Hajde, Daksija, uz nogu!

Ako si u govnima, treba da im kažeš.

Ne znam gde sam stavila račun. Bilo je 79 evra.

Ne mogu da ga nađem.

Nula.

Evo, za Lolinu užinu i plivanje. -Hvala, mama.

Da dodam 40 za struju? -Da. -To je onda 220.

A da ti dam ček na 150, a ostatak u utorak? -Može u utorak.

Samo da dođem u plus.

Koliko ti je dala Sandrina? -Ne sećam se.

Ništa ti nije dala? -Razgovaraću s njom. -Nećeš, znam te.

Odre ima pravo, moram da platim svoj deo.

To je normalno. Primaš platu i treba i ti da učestvuješ.

Nemam više ništa. -Sve si potrošila?

Nemam više ni posao ni stan. Nisam više mogla da ga plaćam.

Zašto nam ništa nisi rekla? -Ne znam.

Gde su ti stvari? -Mnogo sam bacila, a u šupi su dve torbe.

U šupi? U bašti? -Da.

Šta ćeš sad? Potražićeš posao? -Osam meseci tražim posao.

Svi me odbijaju. -I šta ćeš sad? -Ne znam.

Sva sreća da Anriju neko treba. I to je samo privremeno.

Znam, ne nameravam da ostanem.

Mogla sam da idem autobusom. Imam osećaj da sam opet u školi.

To nas podmlađuje.

Ništa se nije promenilo.

Nedostaje ti?

Ne.

Skok! Na mesto!

Lezi! Ustaj!

Okreni se! Okreni se! Đembe, k nozi!

Bravo.

Probaj ove, trebalo bi da ti odgovaraju.

Dobre su? -Malo plivam u njima, ali... Biće dobro.

A da, rukavice.

Ovde možeš da regulišeš pritisak. Hajde.

Dobro zalij. Posebno u uglovima, tamo je najodvratnije.

Zalij, zalij! Još, još...

U uglovima, tamo su sva govna. Još, hajde.

Onda uzmeš četku i trljaš. Hajde, na posao.

Hajde, trljaj, trljaj!

Treba odlepiti govna. Hajde, trljaj.

I još malo gore. Ima ga još gore. Dobro je za prvi put.

Onda ispereš i sastružeš. Kad završiš s ovim,

zovi me, isprazniću drugi.

Treba sve danas očistiti? -Da, ujutro, onda je s tim gotovo.

Dobar dan, gospođo. -Dobar dan.

Kupila sam ovog psa, ali imam problem.

Kad ste ga kupili? -Pre tri nedelje. -Dobar dan, gospođo. -Dobar dan.

Šta se događa? -Gospođa je kupila štene pre tri nedelje i...

Sećate se? -Vrlo dobro. -Učinite nešto. -Šta vam ja mogu?

Čini se da je kožna bolest. -Da. -Ekcem.

Ti si veterinarka? -Ne. -A vi, gospođo? -Nije reč o tome.

Jeste. Psu treba veterinar. Naše vakcine su ispravne.

Neka štenad ne reaguju na vakcine. Retko je, ali se događa.

Ali mi nismo odgovorni za to. Hoćeš da mi pomogneš?

Ne mogu da ga zamenim drugim? Mojoj deci se ne sviđa.

Jednostavnije je zameniti decu. -Koji kreten!

Doviđenja, gospođo. -Nabijem te!

Navikavaš se pomalo? Sviđa ti se? -Da, u redu je.

Napravićemo dobar posao nas dvoje.

Treba da ti kupim kombinezon i čizme.

Koliko dugo imaš odgajivačnicu? -Dobro pitanje.

Ne znam, 17 godina. Da, 17. -Pre nisi radio sam? -Ne, bio je Serž.

Sećaš se onog riđeg Serža?

Šta je sad s njim? -Posvađali smo se i nikad ga više nisam video.

Posle sam imao neke pripravnike, ali nije upalilo.

Meni treba neko ko će preuzeti posao.

Nudio sam posao tvojoj majci, ali nikad nije htela.

Znaš da mama ne voli pse. -Šteta.

Drago mi je da si ovde. Ne volim da budem sam.

Nikad nisi imao želju da odeš? Promeniš sredinu?

Kuda da idem?

Drugde. Da radiš nešto drugo.

Ne. Nisam o tome razmišljao.

Pogledaj sebe. Otišla si, vratila se, i čemu sve to? Izgubljeno vreme.

Hoćeš?

Anri! Anri!

Šta je bilo? -Mrtav je.

A da...

Ništa strašno. Događa se.

Završavaš uskoro? -Da, ostao mi je još jedan. -Dobro.

Koliko ćete? Četiri? Imaćete za dvaput.

Martina, ti si ovo naručila? -Ne znam.

Zar nije ovo tvoj potpis? -Jeste.

Rekla sam ti da proveriš zalihe pre narudžbe. -Jesam! -Nisi.

Jesam, stvarno. Proverila sam. -Ali loše.

Šta ću sad? Imam dvostruko više robe zbog tvojih gluposti.

Zdravo, dušo. -Kako si, mama? -Dobro.

Šta kažeš da se malo prošetamo po gradu? -Zašto?

Da malo promenimo okolinu. Dobro će nam doći.

Kako ti se sviđaju ove? -Koje? -One duboke cipele. -Dobre su.

Probaj ih. -Ne. -Zašto ne? Probaj ih!

Ne volim da probam ako ne kupujem. Vratićemo se kad bude popust.

Daćeš mi tri ova.

Juče su stigli. -Iz Češke? -Slovenije.

Moj češki dobavljač je imao nekih problema. -Je li?

Australijski ovčari su jako traženi. -Imam nekog ko je zainteresovan.

Uzeću ti 15 kg. -Nećeš zažaliti. Fabijene!

Koliko je to ukupno?

S hrvatskim ovčarima, retriverima i tri jazavičara, to je 7.000. -Ne.

Daj, već si dobio veliki popust poslednji put. Stvarno su dobra roba.

Jebote, naporan si. 6.000? -Može 6.000.

Ne tog.

Nakon znaka stop, skreni levo, a onda samo pravo.

Zašto ne idemo auto-putem kao u dolasku?

Preći ćemo granicu kod Vervika.

Šta je to? -Njihova evidencija vakcinacije. -Vakcinisani su?

Ne, ali sad jesu.

Ni reč o tome u porodici, u redu?

Izvoli.

Vidimo se sutra.

Ko vara, odmah mu se oduzima 50. -Ne, previše je!

Znači da hoćeš da varaš? -Večeras sam puna para.

Sad ja delim. Jedan, dva...

Pogledaš pre! -Nisam videla! Nisam videla!

Ja kažem dva. -I ja. -I ja. Dva, dva i dva su šest.

Neko će izgubiti.

Pik. Žandar. -Sedmica. -As.

Pokaži! -As je bolji.

Verovaćemo joj. -Sad si ti. Karo. Imam ga.

Hajde. -Šta si to uradila? Zamenila si kartu? -Nisam!

Šališ se! Zamisli ti to! -Čemu onda sve ovo?

Mama, ne verujem! -Briga me, 50 manje. -Baš ste nepoverljive!

Kunem se da je iz špila. -Tu ćemo stati, evo ti 220 bodova.

Pobedila sam? -Da.

Hajde, Reglis!

Nemoj da im daješ krokete. Bankrotiraćemo. Dugo im daješ?

Nekoliko dana. Zeleni paket je prazan.

Nije ni čudo što te vole. To je za posebne pse.

Ništa strašno, naručiću još. -Jesam li gotova?

Stavljaj im manje i ne zaboravi da odeš kod Roberta.

Kasniš, već sam sve kupio. -Ne igramo u istoj kategoriji.

Niko nije u Anrijevoj kategoriji. Pozdravi ga,

dugo ga nismo videli. -Hoću. -Nije da nam nedostaje.

Draže nam je da gledamo tebe. -Ne pokušavaj.

Bokseri, sigurna vrednost. -Nisu mi omiljeni, ali dobro, treba mi.

Koliko hoćeš? -Uzeću sve. I desetak jazavičara. -Dobro.

To je sve za ovaj put. -Čekaj. Dođi da vidiš.

Imaš belgijske ovčare? -Jako ih je teško nabaviti. Ovi su iz Poljske.

Ne znam. -Retko ih dobijam, ovo je stvarno prilika.

Daćeš mi popust?

Sigurno nećeš da sedneš? -Ne, u redu je.

Sve je dobro prošlo? -Da, kao i obično.

Ti si stvarno veterinar? -Imam diplomu.

Ne izgledam tako? -Nisam to htela da kažem.

Ti si stvarno odgajivačica pasa? -Da, to mi je strast od detinjstva.

Uvek sam želela da radim među psima, kod ujaka u Rubeu.

Mnogo te voli, znaš. Ponosan je na tebe. -Ponosan?

Kaže da se snalaziš mnogo bolje od onih pre tebe.

Ja nemam takav utisak.

Sigurno nećeš kafu? -Ne, u redu je. Anri me čeka.

Prijatno popodne.

Ćao, Anri. -Kako si? -Dobro, ti?

Sandrin, moja sestričina. -Dobar dan. -Dobar dan. Idemo.

Uzeću samo jednog boksera. Imam još dva u prodavnici.

Ne.

Izvoli. -Hvala.

Ti nikad ne ideš na odmor? -Ne. I ne nedostaje mi.

Sigurno bi ti prijalo malo sunca. -Prijaće mi u penziji.

Imaću vremena.

Koja je šifra? -Pusti, ja ću.

Poslužite se. -To je mus s račićima. -I pistaćima.

Super je!

Hvala ti na svemu ovom.

Uzeo si dva lososa. -Ne, nije isti. -Dolazim.

Dođi ovamo. -Nadam se da neće kasniti.

Rekao mi je 25 minuta u rerni, posle je suviše suvo.

Ovo je ludilo. -Mi o vuku...

Martina! Martina! Martina!

Šta slavimo? -Ništa, samo sam htela da se malo počastimo.

Ti si sve to kupila? -Da. Terina od guščje džigerice,

patka s višnjama, fini sirevi, kolač s breskvama...

Kojim novcem? -Svojim.

Ovo je za tebe.

Koliko si to platila? -Prestani da misliš na novac. Uživaj.

Da, mama, uživaj. Nije Božić svaki dan. Pogotovo ne u martu.

Uzela sam pečenu kokošku. -Ješćemo je sutra. -Pa da.

Jesi li probala guščju džigericu? -Jesam, baš je fina.

Da otvorim još jednu flašu? -Da.

Baš je fino.

Dodala sam biber, sad je još bolje.

Ne bih ništa rekla da imamo pare, ali ovo je neprimereno.

Stvarno? Onda nemoj da piješ. -Taj novac nam treba za druge stvari!

Dve flaše šampanjca! Svaka košta 40 evra!

Samo smo hteli malo da ugodimo sebi. -Ovo je moja kuća

i ja određujem pravila. Vaspitaćeš svoju ćerku kako ti hoćeš.

Anri, belgijski ovčari su mrtvi. -Šta?

Belgijski ovčari. Svi su mrtvi. -Sranje.

Uvalio ti je sranje.

Žao mi je. -Sranje, sranje, sranje... Znaš li koliko sam sad izgubio?

Mogu da zovem Roberta. -Boli ga briga!

Uvalio ti je robu i gotovo. To je pravilo igre.

Znao sam da ih ne treba zadržati. Trebalo ih je uvaliti dalje.

Šta mogu da učinim? -Za početak, da nadoknadiš pare.

Trebalo je da paziš.

Šta ćemo s njima? -Šta misliš? Neću da prodajem mrtve štence.

Bure u dnu bašte.

Halo? Da, Roberto?

Dobro. Koliko si ih dobio?

Baš nas briga, on nema pojma, uvalićemo mu bilo šta. Aha.

Prvo mu prodaj Slovence, a ako upali,

uvali mu i češko sranje.

Dobro, čujemo se.

Ništa mu nisi rekao za ovčare?

Nisam ja imao problem s ovčarima.

Ranoranilac! -Lepo si me zajebao.

To mi je prvi problem s ovčarima. -Još misliš i da sam budala.

Fabijene!

Umuknite!

Dobro jutro. -Dobro jutro.

Skuvaj nam kafu. -Nemamo filter. -Snađi se.

Stigla je vaša porudžbina foksterijera. Super su.

Anri će biti zadovoljan. -Šta je to? -Prestari su. Ne mogu da ih prodam.

Koliko stari? -14 nedelja, to je za rezalište.

Ali dobio sam briješke ovčare. Zanima te? -Da, pet. -Roberto!

Silazim. To ti je 3.000 evra. Reši to s Fabijenom.

Rekao je 3.000. -Da, 3.000, čuo sam.

Šta znači rezalište? -Šta? -Pudli.

Moram da ih ubijem. To se ponekad događa.

Ja ću ih uzeti ako hoćeš. -Ne znam.

Može, ali nemoj ništa da mu kažeš. -Neću.

Dođi sutra ujutro. Neće biti tu. Parkiraj se pozadi.

Dogovoreno. Vidimo se sutra.

Nisi bogzna šta uzela kod Roberta. -Ne.

Nije bilo ničeg zanimljivog. -Onda ti je ostalo love. -Da.

Vratiću ti.

Ne sumnjam.

Čekaj, pusti.

Moja je! -Hajde! -Imam je!

Prema mami! -Sagnite se, Martina! -To je bio smeč.

20:19. -Meč-lopta za nas.

Više, bako. -Imam je. -Hajde!

Imam je! -Hajde, Sandrin!

Pobedile smo! Pobedile smo!

Koliko uzimaš za to? -Mnogo. -Ozbiljno? -Ne možeš da zamisliš.

Ne plave nalepnice, nego zelene! -Sranje.

To si svuda uradila. O, sranje. Propalo mi 12 knjižica.

Moraću da kažem Anriju.

Zašto ga se bojiš? -Ne bojim ga se. Samo ga poštujem.

Ko je za tebe Anri? -Prijatelj. Pre svega, prijatelj mog oca.

Činili su jedan drugom usluge dok je imao ordinaciju.

I tata ti je bio veterinar? -Aha. Kad je umro, Anri je mnogo pomogao.

Idemo iz početka. Ovog puta pazi.

Dole desno? -Gore levo.

Šta će mu sve te velike pudle? -Ne znam. Ima porudžbinu.

Znaš da ja samo izvršavam naređenja.

I nije ti dosta? Stalno s rukama u govnima? -Šta hoćeš da kažeš?

Trebalo bi da prestaneš. Nije ovaj posao za tebe.

Uništavaš se. Trebalo bi da radiš nešto drugo. -Već sam pokušala.

Ne znam zašto devojka kao ti radi ovaj posao. Zar ne voliš životinje?

Zašto mi to govoriš? Ne poznaješ me. -Istina je, teško te je upoznati.

A i nisi prava osoba da mi držiš pridike.

Sa mnom nije isto. Ja sam Anrijev dužnik.

Je li? -Ako je zbog novca, mogu da pomognem. -Hoćeš da me izdržavaš?

Ne, nisam to hteo da kažem.

Dobro, možemo da nastavimo? Naporan mi je ovaj razgovor.

Dobar dan. -Dobar dan, gospođice.

Imam pse za prodaju. -Ne kupujemo od pojedinaca.

Ja sam sestričina Anrija Dipraa. Odgajivačnica iz Troa Kaju.

Mislila sam da više neće da čuje za nas. -Spreman je da oprosti.

Oprosti? Ima petlju! -Slušajte, ja ne znam celu priču. -Očigledno.

Doviđenja, hvala. -Zašto sam ne dođe?

Jer je bolestan. -Šta mu je? -Neće da se zna.

Pozvaću ga. -Nemojte, znaće da sam vam rekla

i naljutiće se na mene.

Je li opasno? -Ne, lekari imaju nade. A i on je snažan.

Imam pudle. Rekao mi je da vam dam popust.

Hteo bi da se tako iskupi. -Koliko su stare? -10 nedelja.

Potvrde? -Sve je uredno. -Hoću da ih vidim.

Ako hoćete još, mogu brzo da nabavim.

Idem da ih vidim, ne znači da ću ih uzeti.

Kolač od jagoda je bio dobar.

Anri, ti si lud! -Ne kažem ništa za minđuše,

ali narukvica nije od mene. -Od mene je, mama. -Nemoguće!

Dođi da te poljubim, moja velika devojko.

Predivna je. Stavi mi je, molim te.

Možeš da je zameniš ako hoćeš. -Ne, predivna je.

Da vidim. -Hvala. -Savršena veličina.

Ne bih to nikad nosila na posao. U stvari, bih.

Boga ti, baš je lepa. -A ovo je od nas.

Pozlaćena? -Ne, od pravog zlata. -Od aloe vere. -Obožavam to.

Šta je to? -Aloe vera. Biljka koja raste u Amazonu.

Dva gela za tuširanje i mleko za telo. -Biće bolje za Božić.

Divno je! Hvala! To je stik. To ću da nosim na posao.

Srećan rođendan. -Preterali ste. Hvala.

Evo Tonija. -Izvini, Martina. -Dođi da popiješ čašu, Toni.

Ništa strašno. Hvala na poklonu. -Dolazim s gradilišta,

neću da vas ljubim, prljav sam. -Nazdravimo.

Jesi li dobro? -Pun mi je kofer. -Svi imaju čašu?

Za Martinu! -Srećan rođendan! -Srećan rođendan, mama! -Hvala.

Kakav lep dan. -I nije gotov jer Lola ima iznenađenje za tebe. Lola!

"Noć, kad padne noć

Dosađujem se sam i mislim na tebe

Kad se vrati noć i mesec koji sija

Vidiš ga i ti, ali daleko od mene

Ja sam vojnik, kao i drugi ovde

Čekam dan kad ću se vratiti

Kad padne noć, dosađujem se sam

Ovde vreme tako sporo prolazi

Idem sam da bih sakrio

Tugu zbog našeg rastanka

Naravno, promenio sam se

Da, promenio

Više nego ikada

Hoću da te volim

Ja sam vojnik, kao i drugi ovde

Koji je sa žaljenjem ostavio svoju ljubav

Noć, kad padne noć

Sanjam o danu svog povratka"

Dobro, idem ja. Vidimo se sutra. -Do sutra!

Narukvica je bila glupost. Pazi s novcem inače će se videti.

Martina, idem ja.

Doviđenja, Anri. Jesi li dobro? -Da, da.

Deset kilograma. 8.000? -8.000. Odakle su? -Iz Češke.

8.000 je mnogo. -Ne primoravam te, imam drugog klijenta za njih.

Daj da razmislim. -O čemu? Prodaćeš ih za nedelju dana.

8.000? Preteruješ. -Nije važno, zaboravi.

Zvao sam te prvog jer znam da imaš klijente, ali ako nećeš...

Anri, dobro, dobro...

Preprodaćeš ih za dvostruko više. Sandrin, pripremi ih.

Idemo da sredimo to u mojoj kancelariji.

Hvala. -Nema na čemu.

Gospodine! Gospodine!

Zaustavite se, molim vas.

Toni! Toni, stani! Šta to radiš? Prestani, jebote!

Gubi se!

Prestani! Zašto to radiš?

Prestani.

Imaš pravo, ovaj zid ti nije dobar.

Treba otvoriti prostor.

Možda će zimi nedostajati poneki zid, ali nema veze.

Vreća za spavanje i nekoliko kartona biće dovoljno.

Ne znam. Ne znam kako drugima uspeva. Meni ne ide.

Ne mogu više, umoran sam. Razumeš? Umoran sam.

Ja radim, Odre radi i ne ide nam.

Nisam znao... Nisam znao da će biti tako teško. Niko mi nije rekao.

Kako im uspeva, jebem mu! Jebem mu!

Nisam znao da će biti tako teško!

Jebem mu, kako im uspeva?

Šta si uradio? -Žao mi je. -Baš me briga, čekam te pola sata.

I kakvo je ovo mesto za sastanak? Daleko je i šugavo!

Tebi se obraćam. -Roberto... -Šta s njim? -Nikako da ode.

Starost? -14-15 nedelja.

Dobro, uzeću ih.

Izvini, malo sam umorna. -U redu je. -Vidimo se.

Pjere? -Uđi, u kancelariji sam.

Šta to radiš? Go si!

Vruće mi je.

Šta te je spopalo? Jesi li lud? -Mislio sam...

Ako se pokažem ranjiviji, prestaćeš da se kriješ. -Ne krijem se.

Hoćeš da vodimo ljubav? -Ne. Da.

Znala sam da među nama neće ići. Mislila sam da si shvatio. Žao mi je.

Izvini.

I nemam vremena. Moram da idem.

Dobar dan. -U štalu. -Hvala.

Koliko ih imaš? -Šest.

Dobro, uzeću ih.

Zašto tako cvile? Ne hranite ih?

Užasno smrdi. Trebalo bi da operete kaveze. Zaraziće se.

Lepa si, sigurno dobro pušiš, imaš dobru robu,

ali te ne poznajem. Ako ćeš da glumiš propovednicu, ne vraćaj se.

Ovo nije društvo za zaštitu životinja.

Novac.

Hvala. Doviđenja. -Da, doviđenja.

Ne, još sam u Manu. Moram da rešim neke stvari. Dva-tri dana.

Sandrin, ne zovem te zbog toga. U govnima sam, treba mi pomoć.

Trebalo je da idem po pse iduće nedelja, ali su pomerili za sutra.

Ne kod Roberta, kod novog dobavljača.

Pored Albeka, poslaću ti informacije.

Ne, ne znam. Da, sutra, četvrtak.

Uzmi šta ima, pa ćemo se snaći.

Moram da idem, stiže mi klijent.

Da, ćao.

To su garaže o kojim sam ti govorila. -Koliko ih je?

Pet. Tri podzemne i dva parking mesta napolju.

Rezidencija "Bosežur". Tamo imam stan. -Četvrti sprat.

S parkingom? -Ne, Fere je sve kupio.

Sad sve hoće hitno da proda.

Ponudi mu deo u gotovini za popust od 10%.

12%, budući da je u frci. I što pre ih daj u najam. -Može.

Gospođa s prvog sprata desno je umrla.

Deca će sigurno hteti da prodaju. Hoćeš da im se obratim? -Da.

Imamo samo čivave. -To nije bio dogovor. -Imamo samo to.

Štenci 2.000, ostali 1.000. -Odakle su? -S istoka. -Odakle s istoka?

Češka, Slovenija, zavisi. -Od čega zavisi? -Koga je briga?

Dve gajbe štenadi.

I ja ću jednu. -Samo jednu? -Da.

I ja hoću tri gajbe. Ostalo je sranje. -Nije, samo su stariji.

To ne može da se proda. -Daćemo ih za 500. -Onda ću dve gajbe.

Dve gajbe. -Ne, ja ću. Ko si ti? -Šta je? Moj novac smrdi?

Tražila sam pre njega, daj mi dve gajbe. -I ja ću dve.

Za tu cenu, daj i meni dve. -Koliko su stari?

Između 7 i 10 nedelja.

Pjere, ja sam! Sandrin.

Zvala sam Anrija, ali se ne javlja. Izvini, ali moraš da dođeš po mene.

Izgubljena sam. Zovi me.

Šta se dogodilo?

Šta si uradila? Svi me zovu!

Šta sam učinila? Umrla sam od straha! Spasla sam sebi kožu.

Došli su panduri, carina, psi su bežali... -Šta je s kamionom?

Ostavila sam ga tamo. Panduri su bili svuda. -Šta je bilo unutra?

Ostavila si nešto? -Nije bilo ničeg. Nije bilo ničeg, pazila sam.

Dođavola, zašto sam ti verovao? -Anri, dobro je!

Šta je dobro? Dovoljan je papir s našom adresom...

Sve je kod mene. -Šta je radila tamo sama? Nije te sramota?

Šta ćeš ti tu? -Nije te sramota što ide umesto tebe?

Nije joj ništa. Sve je u redu? Nije ti ništa? Dobro si.

Reci mu da se ne nervira.

Ne znam što me sprečava da ti ne zabijem šaku u lice. -Ne znam.

Možda nemaš jaja.

Anri! Anri... Hajde, ustaj. Ustaj.

Idi. -Neću da te ostavim samu s njim.

Idi, kad ti kažem! -Čuješ šta ti se kaže? Gubi se!

Odsad nam više ne trebaju tvoje usluge.

Dovoljno smo gledali tvoju ružnu njušku. Hajde, gubi se!

Boli kad pritisnem?

Zašto mi se nisi javio? Gde si bio? Deset puta sam te zvala.

Šta se tačno dogodilo? Kakva je to priča o pandurima?

Nismo videli da su došli. Sve se dogodilo jako brzo.

Ako ništa nisi ostavila unutra, dobro.

Registarske tablice su lažne.

Znao si da je opasno?

Ne govori gluposti. Da sam znao, ne bih te poslao.

Odakle znaš te Čehe? -Ne znam ih. Drugi su mi to predložili.

Mislim da su Poljaci. Ali neće nas otkriti, ne brini se.

Nisi ih poznavao? -Nisu oni problem. Treba paziti na pandure.

Nadziraće granicu.

Poslao si me ne znajući. -Ne znajući šta?

Nisam mogao da predvidim da će biti pandura.

Znam da si u šoku, ali to što se dogodilo te noći nije strašno.

Ne rizikujemo ništa.

Uzmi slobodan dan. Sutra će biti bolje.

Šta?

Prestajem.

Kako to, prestaješ?

Neću da nastavim.

Ne možeš da odeš. Ne možeš to da mi uradiš.

Do guše si u ovom, Sandrin. Šta umišljaš?

Pojaviš se, uzmeš mi lovu i zbrišeš?

To su ptičari? -Vajmarski ptičari.

To je lovački pas? -Mislim da jeste. -Moj muž je lovac.

Ima smisla, u ovom regionu. -Upravo ove tražim. -Te ne možete dobiti.

Zašto? -Još nisu vakcinisani. -A kad će biti? -Ne znam.

Uskoro? -Ne bih znala.

A španijeli? -Žao mi je, rezervisani su.

U stvari nemate šta da prodate? -Ne, nemamo bogzna šta.

Da vas otpratim?

Doviđenja. -Doviđenja.

Ništa nije uzela? -Ne, nije mogla da se odluči.

Koliko će nas biti 2050. godine? -Devet milijardi.

A gde je Indija? -Ovde. -Bravo.

Dobro veče. -Kako si, Anri? -Kako si, Toni?

Zdravo. Jesi li dobro, srce? Odre je tu? -Da, tu sam.

Odre! -Evo me. -Mama, došao je ujka Anri. -Ćao, Anri, kako si?

Hteo sam da razgovaram s vama jer...

Sandrin mi je rekla da prolazite kroz težak period.

Imam nešto sa strane, pa sam mislio,

šta će mi to, ako ne da pomognem mladima? Evo...

Za vas, 10.000 evra. Vratićete mi kad budete mogli. -Hvala.

Siguran si? -Da, porodica mi je važna. Štaviše, najvažnija.

Hvala, to će nas spasti. -Vraćaćemo ti svaki mesec.

Ne brini, nema žurbe. -Hoćeš nešto da popiješ?

Ne, neću da ostajem. Sandrin, sutra nisam tu, ti otvaraš. -Da, da.

Sad ćemo da večeramo, ne možeš da ostaneš? -Ne, neću da smetam.

Krećem. Prijatno veče. -Doviđenja. -Dolazim.

Dobar dan. -Gospodine, mogu da vam pomognem?

Imam informacije o krijumčarenju pasa. U Francuskoj i Belgiji.

Pod određenim uslovom.

Ovde Lusi, možeš da mi daš komandanta? Hvala.

Sigurno ti ne smeta da uzmem auto? -Ne, uzmi ga kad hoćeš.

Moraš da mi kažeš kad se useljavaš da uzmem slobodan dan.

Ima vremena. Odre se čula s opštinom. Najmanje mesec dana.

Idi u auto.

Neću da više dolaziš ovamo, Anri. Nikad.

Ne pred njom. Ja ću doći kod tebe.

Obrada: nidžesi i NikolaJe

Preuzeto sa www.titlovi.com