Original subtitles

U srcu svakog oblika �ivota nalazi se DNK.

Kada se ne�to u tom lancu nasumi�no promeni,

dolazi do mutacije koja se nasle�uje.

Ukoliko to donosi neku prednost,

mutacija �e napredovati

podsti�u�i evoluciju, �ivotnu silu na�e planete mutanata.

PLANETA MUTANATA

Ostrva leda, beskrajnih obala

i bujnih �uma.

Ova zemlja iz bajke

80 miliona godina izolovana od ostatka sveta,

dom je �udesnih i divnih stvorenja kojih nema drugde na planeti.

Kako su ta stvorenja dospela u ovaj arhipelag okeana,

tako izdvojen od ostatka sveta?

U vezi toga ima mnogo misterija i nedoumica.

Odgovor je skriven u pona�anju i genetskoj evoluciji

svakog od ovih �udesnih stvorenja.

Isto tako i u geolo�koj pro�losti ove same zemlje.

Sve su to tragovi koji rasvetljavaju tajne

ovog kraljevstva ptica.

NOVI ZELAND

U ju�nom Pacifiku, 1500 km isto�no od Australije

le�i usamljeno kopno,

poslednja stanica pre Antarktika - Novi Zeland.

�uma u sred no�i.

Mlada ptica nju�ka u tami.

Ovo neobi�no stvorenje je kivi.

Nema ga nigde drugde u svetu.

Svaki aspekt njegovog pona�anja i sve fizi�ke osobine kivija

govore nam da je on rezultat evolutivne odiseje

i zato je progla�en za po�asnog sisara.

Za razliku od drugih ptica, on ima nozdrve na vrhu kljuna.

Tako mo�e da nanju�i plen koji je i po 15 cm ispod zemlje.

Sa tim �udnim perjem vi�e li�i na �upavog psa.

Mladunac je u�ao na teritoriju drugog kivija.

Otkriven je i sada be�i.

Sve to govori da kiviji imaju zapanjuju�e evolutivne osobine.

Oni ne lete, nego tr�e.

Ispod krznenog kaputa kivi ima mala i skoro nevidljiva krila,

beskoristan zaostatak drevne pro�losti.

Kada su samotna novozelandska ostrva otkrivena pre samo 700 godina,

predanje ka�e da na njima uop�te nije bilo sisara.

Za�ti�en stotinama kilometara

okeanskog prostranstva sa svih strana,

Novi Zeland je bio tvr�ava okru�ena neosvojivim �ancem.

Raj za ptice svih vrsta.

Planinskim utvr�enjima su vladali planinski papagaji.

Stenovite obale vrvele su od morskih ptica,

a iskonske �ume krile su jo� na stotine drugih.

Bezbrojne generacije mnogih vrsta donele su evolutivnu odluku

da im letenje nije potrebno.

Drevni Novi Zeland bio je raj

u kome su ptice zavladale svim stani�tima.

U odsustvu sisara, kivi se prilagodio da nju�ka poput je�a.

Njegov kljun je evoluirao u izvanrednu alatku

opremljenu detektorima pritiska i vibracija.

Ove sonde registruju i najmanje kretanje u zemlji.

Ova zemlja ptica, usamljena sred Tihog okeana

izrasla je u njihovo glavno steci�te.

Ptice leta�ice mogle su da dolete ovamo,

ali �ta je sa pticama koje ne lete, poput kivija

i stvorenjima koja doprinose da ova misterija bude jo� ve�a?

Tu je i reptil zvani tuatara.

Po jedinstvenim telesnim osobinama on je stariji od dinosaurusa.

Na vrh glave on foto-receptor

koji nazivaju tre�im okom.

Sastoji se od so�iva, mre�nja�e i ro�nja�e kao i pravo oko,

ali ono vidi svetlost.

Njegova namena ostaje tajna.

Star je samo jedan sat i dug 7 cm,

ali mu nagon za samoodr�anjem govori da napusti gnezdo

i potra�i bezbednost u �umi.

Neka odrasla tuatara mogla bi da ga pojede.

Odrasle tuatare duge su oko pola metra

i mogu da �ive preko sto godina.

One su �ivi fosili, starije od dinosaurusa.

Danas ova vrsta sa primitivnim tre�im okom

�ivi samo na Novom Zelandu.

Ovde imamo reptila starog 220 miliona godina

i 16 miliona godina staru pticu koja ne leti

i oboje nastanjuju ovaj daleki i usamljeni arhipelag

koji ie izronio iz Tihog okeana pre 23 miliona godina.

Kako su oni dospeli ovamo?

Ostrva Novog Zelanda postojala su

mnogo pre nego �to su poprimila svoj sada�nji izgled.

Pre 200 miliona godina

Australija, Antrarktik i Ju�na Amerika �inili su superkontinent

Gondvanu.

Pre nekih 83 miliona godina, odvojio se jedan veliki deo

i na sopstvenoj tektonskoj plo�i otplovio u izolaciju.

Taj zasebni kontinent veli�ine Indije

nazvan je Zelandija.

Bio je gusto naseljen biljkama i �ivotinjama -

istim onim koje je ostavio u postojbini

uklju�uju�i i pretka kivija, pu�a meso�dera

i drevnu tuataru.

Svi oni su bili zarobljenici ukrcani na novi kontinent.

Zatim je u pri�i o Zelandiji nastao iznena�uju�i preokret.

Ove stene kriju ne�to �to je podstaklo razli�ita mi�ljanja

o misterioznoj pro�losti veli�anstvene ju�ne zemlje.

U gustoj pra�umi novozelandskog ju�nog ostrva,

geolog dr Hejmi� Kembel

otkriva zapanjuju�e �injenice o njegovoj davnoj pro�losti.

Evo dokaza da je �itavo ovo mesto bilo pod vodom.

Da bi dokazao da je ovo re�no korito nekada bilo morsko dno,

dr Kembel prou�ava stene.

Ovo je kre�njak i prepun je fosila.

Kre�njak nam kazuje

da se ovde radi o sedimentu koji se talo�io u moru.

Ovo nazivamo morskim sedimentnim stenama.

Ovo je najbolji dokaz da su se ovde talo�ili sedimenti

u vreme kada je ovde bilo more, bar 80 metara duboko.

Geologija dana�njeg Novog Zelanda otkriva da je Zelandija

plutala na vrlo tankoj kori male plovnosti.

Tokom narednih 60 miliona godina,

more je po�elo da plavi ovaj drevni kontinent

i Zelandija je potonula u more kao Atlantida.

Od nje su ostala samo mala ostrva.

Veli�anstveni kontinent bio je pod vodom milionima godina -

sve do pre 24 miliona godina.

Ispod centralnog dela potopljenog kontinenta

komadi Zemljine kore po�eli su da se sudaraju i uvijaju,

dovoljno sna�no da mu podignu rubove.

Deo drevne Zelandije polako se pojavio iz mora.

Ovo je Novi Zeland.

Satelitski snimak morskog dna otkriva potopljeni kontinent

koji jo� uvej le�i kao ogromna podvodna visoravan

na dubini od 1500 metara.

Sada�nji Novi Zeland koji viri iz vode

�ini manje od 7 % prvobitnog kontinenta.

Nastanak Novog Zelanda nau�no je dokazan,

ali postoje razne hipoteze koliko je Zelandije potopljeno.

Geolozi smatraju da kre�nja�ke stene sa novozelandskih planina

koje u sebi sadr�e fosile iz mora

ukazuju na to da je cela Zelandija bila potopljena.

Ne mo�emo da doka�emo da je ovde sve vreme postojalo kopno

nakon odvajanja Zelandije od Gondvane.

Za to nemamo dokaza,

ali postavlja se pitanje da li je ceo kontinent bio potopljen.

Ukoliko se Zelandija na�la sasvim pod vodom,

�ivot je sa nje morao da se pre potapanja odseli ili nestane.

Ta pretpostavka je vrlo kontoverzna

jer ako pretpostavimo da je kopno nestalo -

a ovda�nji �ivi svet morao je nekako da nastane -

ostaju nam tri mogu�nosti:

sve �to ovde �ivi do�lo je preko vode ili je naneto ili doletelo.

Drugim re�ima, prvi kolonisti su verovatno doleteli.

Vetar mo�e da nosi seme hiljadama kilometara

pre nego �to se zaseje.

Sli�no je i sa drugim putnicima na daleke staze -

morskim pticama.

Ju�no od Novog Zelanda, Snerska ostrva su ta�no onakva

kako je Novi Zeland izgledao odmah po dolasku ptica.

Na ovim samotnim ostrvima, dnevni ritual otkriva

�udne puteve evolucije u ranim populacijama ptica.

Po�inje na mese�ini, sat pre svitanja.

Na nevidljivi znak, male ptice izlaze iz podzemnih jazbina.

Ove garave burnice okupljaju se u male grupe

i kre�u mre�om puti�a.

Na svakoj raskrsnici se njihov broj pove�ava.

Kao op�injeni, svi se kre�u u istom pravcu.

Budu�i da hodaju �itav sat, sigurno ne mogu da lete.

Sledi zagrevanje za slede�u fazu rituala.

Putovanje se zavr�ava na ivici stene.

Pre nego �to se sunce pojavi na obzorju,

garave burnice pole�u.

Uzleti�te bez granja i drve�a -

to je obja�njenje za mar� koji se ponavlja svakog jutra.

Najzad �e se dva miliona garavih burnica podi�i u nebo

pre nego �to po�ne lov u jednom od najbogatijih lovi�ta na svetu.

Dok garave burnice plen love odozgo,

njihovi susedi demonstriraju

�uda koja je evolucija po�inila me�u ranim kolonistima.

�ubasti snerski pingvini �ive samo na ovom malom ostrvu.

Oni su morske ptice koje su nekada mogle da lete.

Niz dominantnih mutacija

odveo ih je drugim putem evolucije.

Sada je januar.

Kao i svi njegovi ro�aci,

ovo dvomese�no pti�e uporno tra�i hranu.

Roditelji se smenjuju

i danas je red na mu�jake da nahrane pti�e.

Otac se pridru�uje koloni mu�jaka na istom zadatku.

Kao i garave burnice, pingvini se gegaju kroz �umu.

Tela pingvina o�igledno nisu stvorena za hodanje.

Roditelji sti�u na odredi�te.

Putovanje sada postaje rizi�no.

Izme�u pingvina i hrane za mladunce

ispre�ila se okomita litica visoka skoro 90 metara.

To �to pingvini ne mogu da lete poput burnica

izgleda kao �ala evolucije.

Pingvini su ipak �ilavi i snala�ljivi.

Kada stignu do podno�ja,

postavlja se pitanje: ko �e prvi da zaroni?

Evo razloga njihovog oklevanja.

Skriveni ispod kelpa, vrebaju morski lavovi.

Dobar tajming je od presudnog zna�aja.

Ako se predugo okleva, drugi izaberu dobrovoljca.

Ovog puta je bezbedno.

Ispod povr�ine vode,

pingvini kona�no pokazuju svoj dar evolucije.

Oni lete pod vodom

i to im u ribolovu daje prednost nad morskim pticama.

Taj proces je dugo trajao.

Sa svakom novom generacijom,

mutacije su menjale njihova trapava krila

i dovele do nastanka dana�njih pingvina.

Ali oblik tela koji je savr�en za podvodni ribolov

ote�ava �ivot na kopnu.

Hrabre male roditelje sada �eka iscrpljuju�i uspon.

Ve� generacijama, �ubasti pingvini sa Snerskih ostrva

svakodnevno se suo�avaju sa ovim te�kim isku�enjem.

Vodi ih roditeljski nagon da nahrane svoje pti�e.

Pri�a o Novom Zelandu ima jo� iznena�uju�ih preokreta.

Kopno koje se uzdiglo iz dubina okeana

spremno je da otkrije jo� dokaza

koji su uticali na shvatanja o poreklu zemlje ptica.

Godine 2001, u sredi�tu novozelandskog ju�nog ostrva,

lovci na fosile prona�li su dragocene kosti �ivotinja.

Kosti su se sa�uvale

u sedimentnim naslagama korita drevnog jezera.

Prona�li smo na hiljade neidentifikovanih kostiju.

Ovo je jedno od najbogatjih nalazi�ta fosila na svetu.

Zaista izvanredno.

Ove fosilne kosti ptica, riba i reptila

popunjavaju prazninu u oskudnim podacima o fosilima Novog Zelanda,

uklju�uju�i vreme odmah nakon njegovog uzdizanja sa morskog dna

u periodu od pre 19 do 16 miliona godina.

Ispostavilo se da je par�e tog otpada u stvari deo vilice

drevnog pretka tuatare.

Tuatare su grabljivci koji vrebaju iz zasede,

poznati po svojoj nepomi�nosti

i �tednji energije.

Sve do pravog trenutka.

Njihovi zubi su u stvari nazubljena ivica vili�ne kosti.

Zubi donje vilice ulaze me�u dva reda gornje vilice

i seku plen poput makaza.

Pre nekih 18 miliona godina,

ovaj predak tuatare �iveo je i uginuo ovde.

Komad �eljisti koji je ostao iza njega

potkrepljuje uverenje da Zelandija nije bila cela pod vodom.

Nema sumnje da je ve�i deo Zelandije bio pod vodom

jer je najve�i deo tla prekriven kre�njakom.

Biolo�ki dokazi iz ovih fosila ukazuju na to

da pod vodom nije bila �itava zemlja.

Alan veruje da su njegovi fosili dokaz

da su na ostrvu neprekidno �ivele drevne �ivotinje

i u vreme kada je Zelandija uglavnom bila pod vodom.

Mislim da je nemogu�e da su sve ove razli�ite �ivotinje

do�le ovamo preko okeana za tako kratko vreme.

Pored toga �to nisu mogle tako brzo da do�u,

pitanje je i odakle bi do�le jer ne postoji o�igledan izvor.

Da je tuatara do�la preko okeana,

australijski bogati fosilni izvori potvrdili bi njeno prisustvo,

ali njih tamo nema.

Kada bi nau�nici prona�li fosile

iz perioda kada je Zelandija bila potopljena,

oni bi bili kona�an dokaz da je ovde oduvek bilo kopno.

Taj deli� slagalice i dalje nedostaje.

Me�utim, nalazi�te fosila priredilo je jo� jedno iznena�enje.

Kosti drevnog sisara.

Jednom godi�nje, u pra�umama Novog Zelanda

�udni parazit korenja asfodel poziva na opra�ivanje

stvaraju�i feromone koji opona�aju znoj sisara.

Ptice i mnogi insekti ne obra�aju pa�nju na njega.

Za�to bi u zemlji ptica ova biljka mamila sisare?

Nasuprot legendama,

izgleda da su sisari ipak uspeli da do�u do Novog Zelanda.

�udna svorenja piju nektar i za uzvrat opra�uju cve�e pakla.

Na ostrvu sa toliko ptica koje ne lete

�udno je videti lete�eg sisara.

Novozelandski lete�i ljiljak

opredelio se za jedinstven na�in ishrane.

Pored toga �to pomo�u njih leti,

on krila mo�e da koristi kao ruke.

Sa sna�nim zadnjim nogama koje su prilago�ene za hodanje,

on hranu mo�e da na�e na �umskom tlu.

Fosilne kosti prona�ene na lokalitetu

dokaz su da je predak novozelandskog kratkorepog ljiljka

�iveo ovde pre oko 18 miliona godina.

Po�to su fosili ove vrste tako�e prona�eni u Australiji,

postoji velika verovatno�a da je on doleteo na Novi Zeland.

Nova zemlja je jo� uvek bila vulkanski nestabilna,

a tek �e je iz temelja protresti velike promene

i evoluciju svih njenih �itelja dovesti dovesti do ekstrema.

Neki �e se prilagoditi,

drugi �e nestati.

Sumrak je u �umi,

a jedna od ptica koje spadaju u najekstremnije primere evolucije

zapo�inje svoj ve�ernji ritual.

Najte�i papagaj na svetu,

kakapo sa svoja 4 kg mora pa�ljivo da bira grane.

Ovo �udo iz porodice papagaja nije preterano ugojeno.

Naprotiv, u odli�noj je formi.

Po�to njegova krila nemaju snage da ga podignu,

on ne mo�e da poleti.

Kao i drugi stanovnici ove zemlje hodaju�ih ptica,

kakapo mora da pe�a�i do svog ru�ka.

�udno je to �to je omiljena hrana ptice koja ne leti

upravo gore, na drvetu.

Debeli papagaj koji se penje na drve�e

izgleda kao jo� jedna �ala evolucije.

Ali priroda uvek ima svoje razloge �to je neka mutacija uspe�na.

Sna�ni mi�i�i krila za letenje zahtevaju mnogo energije.

Zemlja ptica ima odli�ne uslove za �ivot na zemlji,

pa je kakapo zamenio letenje za veliko telo

koje mo�e da �uva rezerve energije u vidu masno�e

koje mu dobro do�u u vreme nesta�ice hrane

i greju ga kada je hladno.

Ovakve prednosti su nadvladale potrebu da leti.

Ovde �ivi i papagaj Kea, blizak ro�ak kakapoa.

Ovaj papagaj leti.

Verovatno su preci obe vrste nekada leteli,

ali su u zemlji ptica krenuli razli�itim putevima evolucije.

Pre oko 8 miliona godina,

Novi Zeland su ponovo zadesile velike promene.

Iste tektonske plo�e koje su uzdigle ostrva iz okeana

nastavile su da se sudaraju.

Ovoga puta podigle su Novi Zeland na 3500 metara

i stvorile pravi alpski pejza�.

I dan-danas Ju�ni Alpi rastu brzinom od 3 cm godi�nje.

Preci kee pokazali su se kao vrlo snala�ljivi.

Prilago�eni su na vi�e na�ina �ivotu na ovim planinama

i tako postali jedini planinski papagaji na svetu.

Da izdr�i planinsku hladno�u, kea je dobila gusto perje.

Povijeni kljun preobrazio se u o�tru alatku

pomo�u koje brsti biljke,

pa �ak i uzima proteine iz le�ina.

Zatim je pre samo 2 miliona godina

ceo svet u�ao u ledeno doba.

Ovoga puta, sve �itelje Novog Zelanda

evolucija je dovela do ekstrema.

Ledeno doba je verovatno podstaklo sposobnost kakapoa

da stvara masne naslage i zadr�ava toplotu.

Kea je ve� bila u prednosti sa gustim planinskim perjem.

Postoji jedan zagonetan fenomen

kod dana�njih populacija ptica sa Novog Zelanda.

Mada su se u ovom bezbednom pti�ijem svetu

mnoge ptice odrekle letenja,

neke od njih su postale no�ne ptice,

�to je �esto povezano sa strahom od grabljivaca.

Od �ega se to one skrivaju?

�udni ritual debelog kakapo papagaja

mogao bi da nam otkrije ko je bio taj grabljivac

i kako je lovio.

Pono�.

Petogodi�nji kakapo penje se na vrh brda.

Bira udubljenje da se udobno smesti.

On je novajlija u ritualu udvaranja

kojim se mu�jaci po �itavu no� trude da privuku �enku.

Po�inje tako �to uvla�i vazduh da se naduva najvi�e �to mo�e.

Onda po�inje serenadu.

Ovaj zov niske frekvencije odjekuje kilometrima.

Za svaki slu�aj,

on ispu�ta i primamljiv miris da privu�e �enku.

Sva ta buka i mirisi mogli bi da privuku no�ne grabljivce,

ali izgleda da se kakapo ne boji mraka.

Zov privla�i �enku

i tada njegova pesma prelazi u cvrkutave visoke tonove

koji bi trebalo da �enku namame u tamu.

Mladi kakapo jo� nema iskustva

sa ovim neobi�nim na�inom parenja

u kome se mu�jaci okupljaju i pokazuju,

a �enke biraju.

Na �alost, ovo nije njegova no�.

Niko se ne odaziva na njegov zov.

Kakapo se vra�a ku�i neobavljena posla.

Sa prvim svetlom, razmetljivac se stapa sa rastinjem

jer ima maskirno zeleno perje koje ga �ini skoro nevidljivim.

Kea tako�e ima jarke boje skrivene ispod krila.

To nam govori da i one moraju da se kamufliraju

zbog onih koji posmatraju odozgo.

Kamufla�a i no�no pona�anje spadaju u evolutivne odgovore

na dnevne grabljivce koji koriste vid u lovu.

Pre milion godina,

jedno stvorenje ugrozilo je bezbednost uto�i�ta ptica

i zauvek promenilo ovda�nji �ivot.

�enka kivija ve� deset dana nosi jaje i to joj jako smeta.

Hladna bara umiruje joj stomak, koji skoro dodiruje zemlju.

Kroz nekoliko dana,

ona �e sneti najve�e jaje u pore�enju sa veli�inom tela

u pti�ijem svetu.

Njeno jaje ve�e je �est puta od koko�ijeg.

Ispunjava joj celo telo i potiskuje unutra�nje organe.

Jedva mo�e da di�e,

a mesta za hranu je jo� manje.

Za�to je evolucija odlu�ila da kivija ovako mu�i?

Nedelju dana kasnije jaje je tu,

ali �enke nema na vidiku.

Roditeljske uloge su zamenjene

i narednih 80 dana mu�jak kivija sam neguje jaje.

To je najdu�a inkubacija u svetu ptica.

Toplota njegovog tela podsti�e razvoj embriona.

On mora da napusti jaje na svaka 24 sata da bi jeo.

Dok njega nema, jaje se ohladi na temperaturu

koja je opasna za mnoge pti�e u razvoju.

Me�utim, kivi je razvio na�in da pre�ivi hladno�u.

Dok se otac hrani, mladunac zaustavlja razvoj na jedan sat.

Neza�ti�eno jaje je ranjivo.

Te�ko skoro pola kilograma,

ovo jaje bilo bi prava gozba za tajanstvenog grabljivca

od koga su no�ne ptice nau�ile da se kriju.

Postoji �udan fenomen kod ostrvskih �ivotinja.

Gigantizam.

Moa,

mo�da najve�a ptica koja je hodala Zemljom.

Da li je ovo 200 kg te�ko i 3 m visoko �udovi�te

stvorenje od koga se no�ne ptice skrivaju?

Na kivijevu sre�u,

ta ogromna ptica bila je biljojed i nisu je zanimala jaja,

ve� samo �umsko rastinje.

Izme�u ovog d�inovskog jajeta i moe ipak postoji drevna veza.

DNK pokazuje da porodi�no stablo grupe drevnih ptica trka�ica

vodi poreklo sa Gondvane.

Afri�ki noj pojavio se pre 83 miliona godina,

a pre 60 miliona godina moa, australijski emu, kazuar i kivi.

Smatralo se da su moa i kivi krstarili drevnom Zelandijom

pre�ivev�i potapanje na preostalim ostrvima.

Savremeni DNK dokazi otkrivaju da su moa i kivi,

zajedno sa svojim ro�acima,

milionima godina �iveli u drevnoj Australiji.

To ide u prilog pretpostavci

da su preci kivija i moe ipak doleteli na Novi Zeland.

Kada su moe stigle, nedostatak grabljivaca

i biljna hrana �ije je varenje zahtevalo velika creva,

doveli su do toga da izrastu u d�inove.

Jo� uvek nije poznato za�to se kivi smanjio,

ali njegovo jaje je ostalo d�inovsko

kao se�anje na drevnu lozu d�inova.

Po�to moa nije taj grabljivac,

ko je onda to bio?

U zemlji ptica

i grabljivac je bio ptica.

D�inovski Hastov orao

sa rasponom krila od 3 metra

i kand�ama velikim poput tigrovih,

bio je najve�i orao koji je ikada sejao strah svetom,

dovoljno sna�an da obori �ak i ogromnu mou.

Kre�nja�ke pe�ine otkrivaju ostatke

naj�udnije novozelandske dinastije ptica.

Ova pe�ina je prepuna kostiju.

Na hiljadu godina staroj karli�noj kosti moe vide se rupe

koje su napravile kand�e ovog orla.

DNK je pokazala da je predak ovog d�inovskog orla

doleteo na Novi Zeland iz Australije pre milion godina

gde je brzo izrastao u �udovi�te,

hrane�i se raznovrsnim plenom u koji je spadala i moa.

Pre 700 godina,

na Novi Zeland kona�no dolazi i sisar grabljivac.

Za samo stotinu godina, ljudi su istrebili moe.

Ostav�i bez plena,

Hastovog orla je zadesila ista sudbina.

Duh ovog orla i danas pohodi Novi Zeland

i zato su ovda�nje �ivotinje jo� uvek uglavnom no�ne.

Genetsko se�anje na ovog lovca i dalje je sve�e.

Mu�jak kivija ve� tri meseca le�i na jajetu.

Sa izlaskom pti�a iz jajeta

otkrivaju se prednosti ogromnog jajeta.

Za razliku od ve�ine ptica,

kada se kivi izle�e on je razvijen i ima perje.

Jaje �e mu tako�e obezbediti i prvi obrok.

Unutra�nja kesa �umanceta ispunjava mu stomak

i hrani ga u prvim osetljivim satima �ivota.

Kona�na prednost strategije velikog jajeta

jeste skoro trenutno osamostaljivanje pti�a.

Novozelandske neobi�ne i predivne �ivotinje

izborile su se sa bezbroj pretnji i preokreta

tokom svoje burne pro�losti.

Pri�a o Novom Zelandu slo�ena je i zagonetna,

sa jo� uvek nerazja�njenim tajnama njegove pro�losti.

Mnogo je tragova koje su progutali kopno i more.

Povremeno se pojave novi delovi slagalice

da upotpune sliku ovog jedinstvenog kutka

ove na�e planete mutanata.

- prevod LjubicaSP - ljubpet@gmail.com