Original subtitles

ČUDNO

Zašto tako brzo bježe?

Šta je đavolja zvijer? Tada je đavo tu.

Đavo nas želi uzeti.

Zašto želi uzeti djecu? Nismo pogriješili.

Jesi li dobro?

Jesu li te boljele oči?

Dobro sam.

Čuvaj svoju sestru umjesto mene.

Zašto se ne preselimo?

Jer ima previše ljudi.

Mama!

- Gdje si bio/bila? - Otišao sam na zrak.

Žedan/a sam.

Philippe, hoćeš li vidjeti? Ako bi nam neko mogao dati malo vode?

Istrošeni su kao i mi. Ne daju vodu.

Poljoprivrednik ih prodaje.

Deset sua po čaši, dva franka po boci.

Želite li čašu ili flašu?

- Ima li mjesta za mene? - Ne. Žao mi je.

- Ima mjesta pozadi. - Ne sa djecom.

Molim vas! Pustite me unutra.

Zašto? To je nepravedno.

Nije fer, ali svako se brine za sebe.

I ne želim probuditi Cathy.

Ne možeš li probati s nekim drugim?

Promjena brzina će uništiti kvačilo.

Prvo ćeš isprazniti bateriju, toliko zaustavljanja i pokretanja.

Ne paniči. Trajat će koliko god traje.

Možemo preći Vendome.

Ne, duže je. I dalje će nam trebati glavni put.

Provjeri je li tvoj otac ostavio sve cigarete u pretincu za rukavice.

Opet pušiš?

To će me držati budnim.

Filip!

- Zašto ići tako daleko? - Vratit će se! Moramo se sakriti.

Šta je na tvojoj haljini?

Pokvasim se.

Uskoro će se osušiti na suncu.

To ti ne treba u hladu.

- Mogu li se ponovo popeti na tvoja ramena? - Ne, to će biti dovoljno.

Jesi li bio/bila sam/a na putu?

Sam, da. Na neki način.

Tvoja porodica nije s tobom?

Ne, moji roditelji su umrli u Abbevilleu, tokom vazdušnog napada.

Jesi li odatle?

Da. Hodam već 18 dana. I nije gotovo.

Znaš li kuda ideš?

Jug, kao i svi ostali.

- A šta je s tobom? - Trebali smo ostati u Parizu.

Uništit će ga kao Abbevillea. To će značiti manje idiota.

Idiot si što to kažeš!

Ne možemo ostati ovdje. Hajde da nađemo selo.

- Ali to je opasno. - Zašto je to opasno?

Ostani skriven. Sela privlače razbojnike.

Osim ako nisi naoružan/a.

- Pa, sretno. - Ideš li?

Treba mi mjesto za spavanje. Šuma je sigurna.

- Mogu li i ja ići? - Ne, ostani ovdje!

Slušaj, mama, auto je izgorio, Nemamo ništa više.

- Vratićemo se na put. - Umrijeti?

Uradićeš kako ti kažem!

Ne, mama, žao mi je.

Taj čovjek može pomoći. Zna kako da se brine o sebi.

Ostani ovdje.

Zašto su otišli?

Da pronađem mjesto za spavanje pod zvijezdama.

Šta se nalazi pod zvijezdama?

To je kada spavate napolju.

Kao životinje?

Tačno tako, kao i životinje.

Tražiš li mene?

Da. Ne znam tvoje ime.

Nisam te mogao/mogla pozvati.

Zovem se Ivan. Šta želiš?

Da vam se zahvalim. Avioni i sve to...

Da, bio/bila si uplašen/a.

Nauči da čuvaš glavu. Pokušajte raditi vježbe.

- Vježbe? - Da, da te ojačam.

Možemo li prenoćiti kod tebe?

- Da li se tvoja majka slaže? - Naravno. Zašto pitaš?

Ranije me je nazvala idiotom.

Šta je to?

Vidiš ove tragove? Zemlja se prevrnula.

- Ovdje je bilo radova. - Pa?

Mogu povremeno puniti.

Jednog dana sam vidio iscrpljenog lovca.

Ne bi trebao ostavljati djevojke same.

Uživaš li plašiti me?

Ne trebaš mi.

Vrati se svojoj mami i skini mi se s vrata.

Čekaj!

Ako ostaneš s nama, dat ću ti ovo.

Nije dječji sat.

Bilo je od mog oca.

Crveni križ je stavio sve njegove stvari u maloj kutiji.

- Sviđa li ti se? - Kladim se da mi se sviđa.

Šta mu se desilo?

Umro je na početku rata.

Bio je rezervni poručnik.

Bio je iz zasjede. u šumi na istoku Francuske.

Otišao je po jednog od svojih ljudi, koji je ranjen minom.

Kada je pokušao da ga podigne, Nijemci su ga upucali iz mitraljeza.

Za to je bio nagrađen.

Zar ne želiš malo da odspavaš?

Neko mora održavati vatru.

Mogu to. Ionako ne mogu spavati.

Nije li ti hladno? Zašto si lagao do sada?

Koliko imaš godina?

Sedamnaest.

Zašto si me nazvao/la idiotom? Trebao bi paziti šta govoriš.

Žao mi je, ali to ne možeš reći. o ljudima...

Nije me briga za ljude.

Učinite mi uslugu, gospođo, pokušajte spavati.

To je najbolje što možeš učiniti.

U redu? Jesi li se dovoljno naspavao/la?

Ne, ali nije ni bitno.

Mrlja je skoro nestala.

Gdje je Ivan?

- Mora da je otišao. Tako je najbolje. - Zašto?

Nešto me kod njega muči.

Možda bismo trebali probuditi Cathy.

Koliko je sati?

- Gdje ti je sat? - Izgubio sam ga.

Izgubio/la si ga? Kada?

U autu. Svrbelo me je pa sam ga skinuo.

Vratit ćemo se. Možda je u olupini.

Nemamo šanse ako se vratimo.

Šta mi ovdje radimo? Nismo ga trebali slušati.

Šta predlažeš?

Ne budi neposlušan/neposlušna. Vratićemo se na put.

U brojkama je snaga.

I lakše te je uočiti.

- Gdje si bio/bila? - Našao/la sam kuću.

Vlasnici su zatvorili objekat. i očišćeno.

- Želiš li malo? - Trešnje...

- Ima li u blizini neko selo? - Sela su evakuisana.

- Trebao bi jesti. - Našao je kuću.

- Zaista su dobri. - Ostavi malo i za svoju sestru.

Mlinareva žena melje kukuruz.

Mlinarov muž dovodi ovce.

Ovca jede kukuruz mlinareve žene.

U knjigama, ovca je veća od nje.

Bijele kvržice su svuda okolo. Vunene su.

Koristio/la sam ovo da pronađem svoj put.

Tamo je.

- Jesi li ikada vidio/la Krauta? - Nemac?

- Da. - Ne.

Pokazat ću ti.

- Gdje ideš? - Odmah se vraćam.

Njegov avion se vjerovatno srušio. Lice mu je izgorjelo.

- Kakav smrad! - Mora da je već neko vrijeme ovdje.

To je to. Razbiješ prozor i uđeš unutra.

Ne možete provaliti u tuđe kuće.

Zato provedite još jednu noć napolju.

Ne, bojim se vukova.

Zato sam i zapalio vatru.

Vukovi ne jedu djevojke ljeti.

Dosta o vukovima!

- Želim piti. - Hej, nemoj se zajebavati sa mnom!

- To su sve te trešnje. - Ja ću se pobrinuti za to. Hajde.

Nikad nisam vidio/vidjela tako lijepu kuću. To je kao dvorac.

Želiš li živjeti ovdje?

Izvini?

Bio bi siguran. To je ono što je važno.

Nema se o kome pričati. Svi su otišli.

Radi kako želiš, ali mi ćemo ući samo unutra. da koriste telefon za pozivanje pomoći.

Hoćeš li to uraditi za mene?

Ovo je moj posljednji. Možemo to podijeliti ako želiš.

Ne, hvala, sve je u redu.

Zar ne želiš da se opereš? Ili se odmarate s djecom?

Tvoj sin ima pravo da ne sluša.

- On se ionako ne pridržava. - To je prirodno.

Stvarno? Zašto je to prirodno?

On zna da ponekad moraš djelovati. umjesto postavljanja pitanja.

Šta radiš? Lezi dole!

On je zaista sjajan. Zar ne misliš tako?

Ne, ne mislim tako. Mislim da je to potpuno nepromišljeno.

Zašto i ti ne nosiš crveni donji veš?

Crvena za djevojčice.

Mama, šta radiš?

Samo me pustite da sjednem. Prešli smo dug put.

Philippe je odabrao sobu. Kao Ivan. Šta nije u redu sa mnom?

Možeš spavati ovdje sa mnom.

- To je velika kuća. - Da, to je velika kuća.

Mama... Gladan/a sam.

Vidjet ću ima li šta za jelo.

Želiš li da ti ispričam priču?

Ne hvala, radije bih se igrao s dječacima.

Miriše na čarape!

To je neuspjeh. Malo je teško, ali veoma hranjivo.

Kad si gladan, nemoj se žaliti.

Zašto ništa ne jedeš?

Imam čvor u stomaku. Uskoro će proći.

- I ja imam čvor u svom. - Samo probaj.

Ako ti se ne sviđa, uzeću tvoj.

Evo, uzmi sve.

Ovo će ti se više svidjeti.

Ovo je ukusno.

Lijepo je ovdje. Hoćemo li dugo ostati?

Spavat ćemo u pravom krevetu, onda pronađi selo sutra.

Sela su pusta. Rekao sam vam.

Moram pronaći telefon. Policija nas ne može ovako ostaviti.

Policija ima i drugih briga.

Moraju skupljati tijela na putu.

Ne pred djecom.

Morat će se naviknuti na rat.

- U pravu je. Suočimo se s činjenicama. - Ne, to nije tačno.

Djeca moraju biti zaštićena.

- Nisu odrasli? - Oni su drugačiji.

Kad se nebo spusti na odrasle, moraju proći.

Nije uvijek lako upravljati.

Šta kažeš na malo vina? Vidio sam neke boce.

Dobra ideja. Zašto da ne?

- Koliko bi moglo biti sati? - Ne možeš reći u ovoj magli.

Mislim da je šest.

Gdje je tatin sat?

Pokvareno je. Ostavili smo ga na cesti.

Reći će ti kad se vrati.

- Ne znam šta je vino. Izaberi. - Šablis... Klos Vougeot...

Cote Rotie i Charmes Chambertin.

Hajde da probamo Charmes Chambertin. To je lijepo ime.

Koji je to?

Pogledaj etiketu. Charmes Chambertin.

Uradi sam/a!

Šta nije u redu s njim?

On ne zna čitati.

Ivane!

- Šta radiš? - Čekam.

Misliš li da će se vratiti?

Sumnjam.

U školi nas učite da priđemo stranci sa radoznalošću i povjerenjem.

Ali s Ivanom si uvijek oprezan.

Šta trebam reći na času? možda je previše dobro da bi bilo istinito.

Držite nam sve ove prekrasne govore, onda uradite upravo suprotno.

Našao/la sam ovo. Bilo mi je hladno.

Nisam mogao/mogla pronaći hlače za tebe.

Imaš živaca...

Dođi ovamo blizu mene.

Srce ti kuca tako brzo.

Čuo/la sam te i prije. Opet ista noćna mora?

Da, svake noći.

Zašto mi ne kažeš o tome?

Sanjaš li o svom tati?

- Da. - Možeš mi reći.

nakon onoga što sam vidio, San me neće uplašiti.

Ne, reći ću ti kada sve ovo završi.

Obećavam.

Umoran/a sam.

- Gdje idemo? - Ne znamo.

Tražimo pomoć. Popijte piće.

- Ne, hvala. - Moraš piti.

I ti također.

KUĆA EVAKUIRANA Pod vojnom kontrolom

Svi pljačkaši rizikuju smrtnu kaznu.

Ivan je bio u pravu, vidiš. Sela su bila evakuisana.

Šta ćemo sada?

Nastavljamo.

Njemački!

- Bojim se aviona. - I ja također.

Mama je također, ali neće to reći.

Zašto to ne kažeš?

Ovo mjesto je pusto. Ne možemo ostati ovdje.

Imamo hljeb i vodu. Možemo izdržati još jedan dan.

Uskoro ćemo pronaći grad.

Gradovi su bili bombardovani.

Želiš se vratiti u tu kuću.

Tamo bismo bili sigurniji.

Ne želim spavati pod zvijezdama.

- Njemački pilot? - Zarobljen od strane neprijatelja.

Nikad prije nisam vidio/vidjela granatu.

Ako ovo povučeš, baci to. za pet sekundi ili ćeš eksplodirati.

- Šta radiš? - U redu je.

Igla je još uvijek unutra.

Odakle si sve ovo nabavio/la?

Nešto za tebe.

Postavio sam ti pitanje, Ivane.

Ukrao si ovo na...

Da, na putu. I živi to mogu imati.

- Idi u svoju sobu. - Zašto nam ne čitaš vijesti?

Neprijateljski marš na Pariz se pojačao. Naše trupe su se povukle.

- ''Komanda je dala gradu.'' - Dobro je što smo otišli.

Šta nije u redu?

Gdje su moje stvari?

Oprao/la sam ih. Do večeras će biti osušene i ispeglane.

- Jesi li me skinuo/skinula? - Filip se šali.

Rekao je da goriš. Osjećaš li se bolje?

Da, dobro sam.

Da li često tako zaspiš?

Znaš, trčim i trčim.

a kad sam iscrpljen/a, samo se prevrnem.

Gdje su mi puška i granata?

Reći ću ti kasnije.

Donijet ću ti tanjir. To je tvoja piletina.

Izgledaš tako pametno.

Samo je donji dio pogrešan.

Sjednite umjesto što pričate gluposti. Ako nije previše teško.

- Ignorisaću to. Trinaest je teška godina. - Izgledaš kao Borotra.

- Ko je on? - Teniser.

Nisu svi zainteresovani za sport.

- Mogli bismo popiti tu bocu do kraja. - Donijet ću to.

Ne moraš mi reći. ali zašto ti je kosa tako kratka?

Dobio sam uši, a nisam ih htio. ponoviti.

Dakle, gdje je moj pištolj?

Vratiću ti to. kada odeš. Obećavam.

Daj mi to.

Mama, mogu li dobiti malo džema?

Sve je nestalo. I hljeb, skoro.

Sjedala tamo.

Pomozi sebi.

Vratio sam se na mjesto gdje smo se sreli.

Auto je bio izgorjela olupina.

Ova piletina je dobra.

Izgleda da se osjećaš kao kod kuće.

Ne, nisam kod kuće.

Vrijeme je za naš uobičajeni program, nestala djeca,

program čiji je značaj Sad je to svima jasno.

Počnimo s detaljima. nestalo dijete broj 39.

mala Monique Dheilhy,

DELHI.

Deset godina otkako je nestala.

Rođen u Corbieju, na Somi,

Nestala je u nedjelju, 17. maja,

u Amiensu tokom vazdušnog napada.

U tom trenutku je bila sa svojim ocem. Od tada nije bilo ni traga od nje.

Moguće je da je bila povrijeđena. i odvezen kolima hitne pomoći

ili poslati u bolnicu.

Dijete je bilo visoko 1,27 metara u trenutku njenog nestanka.

Ima plavu kosu, plave oči,

čist ten i dobre zube.

Ona nema nikakvih prepoznatljivih obeležja.

Međutim, nosila je naušnice. i zlatni lanac.

Molim vas da obratite posebnu pažnju na ovaj slučaj, dijete broj 39.

A sada idemo dalje. Nestalo dijete broj 40.

Ovo je slučaj malog Jacquesa Legraina, rođen u Horifouxu.

Teško ranjen u glavi blizu Maubeugea

16. maja 1940...

Gle, uhvatio sam tri.

Zahvaljujući vama, ne gladujemo. Vrlo si domišljat/a.

- Šta je briljantno? - To je oblik inteligencije.

Ako toliko znate o inteligenciji, Zašto si mi oduzeo pištolj?

Ne želim da vidim svog sina kako se igra s tim.

Nije za igranje.

Naučio bih ga da puca da te zaštiti.

Dovoljno sam star/a da se zaštitim.

Znaš li koristiti pištolj?

Ne, mrzim oružje.

Stvarno? Zašto?

"Zašto? Zašto?" Zvučiš kao Cathy!

Jer me smrt plaši. i ne želim nikoga ubiti.

Zato što sam civilizovan/a.

Nema potrebe da gubiš živce.

Gdje je granata?

Nadam se da nije ispod tvog dušeka.

- Sve sam to zakopao u bašti. - U vrtu?

Ne brini. Znam tačno mjesto.

Čak sam i pištolj zamotao i stavi granatu u konzervu.

Nisam stručnjak, ali sam mislio kiša bi ih mogla zahrđati.

Rekao sam ti, Možeš imati sve kada odeš.

- Da li Filip zna? - Naravno da ne.

Volio bih da moju djecu izostavite iz ovoga.

Ne razumijem. Ovo je rat. Moramo se braniti.

- Ne možeš ti donositi zakone. - Možeš li?

Ne možeš ukrasti moje stvari i zakopati ih!

To su uslovi.

Moji uslovi ako želiš ostati.

Ako ne, idi.

Zaista si čudan/čudna.

Ako želiš da me izbaciš, Reci to tako, idem. Navikao sam.

Nemam pravo da te "izbacim". Ovo nije moja kuća.

Ako želite svoje oružje nazad, otići ćemo.

Ali ako živimo zajedno, Trebaju nam neka pravila. Razumiješ li?

Ja stvari shvatam drugačije.

Želiš li da idem ili da ostanem? Samo mi reci.

Volio bih da ostaneš.

Moja djeca te vole. Izgledaš korisno.

Jučer piletina, danas riba...

Osim što pomaže s hranom,

Da li te zanima još nešto o meni?

Da, tvoja ličnost.

To nas malo brine. ali svi mi trebamo biti uznemireni.

Čak i ti?

Da, čak i ja.

Imaš li cigaretu?

Posluži se. U mom džepu. Ruke su mi prljave.

Odmah se vraćam.

Jesi li sada radoznao/la?

Ne mogu spavati. Zanimaju me vlasnici.

Njegovo ime je Marc Weil. Njegova supruga je Judith. Oni su muzičari.

Često su razdvojeni. On ostaje ovdje da komponuje.

dok ona ide na turneje da zaradi novac.

Napisao joj je: „Draga moja, kakav čovjek Ne traži u ženi ljubav, već snagu,

"snaga za borbu..."

Prestani, mama.

Ne bi trebao/trebala tako da se ponašaš.

Za promjenu bih to nazvao silovanjem.

Ali evo me, ne osjećam stid.

Dođi u krevet sada.

Ne razmišljaj o ljubavi.

Siguran sam da te boli. Trebalo bi da vidiš svoje lice.

Ovo mjesto je tako mirno.

Nikada ne biste pomislili da je rat u toku.

Dobro se skrivate. Imamo sreće, zar ne?

Čudno je biti zarobljen ovdje. To je čudan zatvor.

Nikad prije nisam imao/imala toliko prostora.

Mogu li spavati s tobom?

- Gdje ti je majka? - Svi su otišli.

Hajde da ih nađemo. Ne mogu biti daleko.

Radije bih ostao/la s tobom.

Moja majka i brat

Ne bi mi smetalo da nisam ovdje.

Šta je s tobom? Mrtav sam. Da li biste bili zadovoljni?

Nisi mrtav, ti si štetočina.

pogledaj...

Šta sada radiš?

Sjećaš li se ljudi na putu? Takvi su bili.

Bilo je i drugih...

koji su bili ovakvi.

Ti si klovn. Svi mogu vidjeti da dišeš.

Ne, ne dišem. Zaista sam mrtav.

Ostani tako. Barem ćemo imati malo mira.

Gle, vraćam se u život. Vidim princa na horizontu.

Krećem se prema njemu. Srce mi kuca.

Usuđujem se razgovarati s njim.

Ivane, moj kneže, hoćeš li se oženiti sa mnom?

Prestani, dosadno.

Zašto si ovdje?

Niko te nije poslao! Želim dijete, zato.

- Ne znaš kako. - Da!

- Reci nam onda. - Ne želim.

Zato što ne znaš. Hajde.

Našao/la sam to.

Zar tvoja majka ne može da se brine o njoj?

Mama ne može spavati. Luta okolo, pretražuje ladice.

Čudno se ponaša, zar ne?

Ne posebno.

Ona pokušava da se nosi sa situacijom. ali ona više ne može.

Ona može. Ona se drži.

Vidio sam žene na putevima koje su bile potpune olupine.

Ivane! Mogu li i ja poći s tobom?

- Nema problema. - Koliko si ih postavio/postavila?

Pet ili šest. Preciziraću još. i bit ćemo sretni.

Kako birate videozapise?

Naći ćeš njihov trag.

Također koristim grane da prevarim zeca.

On skače i skače!

Imam jedan!

Ne možemo ovo jesti.

- Šta je to? - Kuna zlatica.

Drži ovo.

Znaš šta radiš.

Jesu li vaši roditelji bili farmeri?

- Nemam roditelje. - Rekli ste da su poginuli u vazdušnom napadu.

Upravo sam to rekao/rekla.

Ne volim pitanja, pa izmišljam stvari.

Onda me ljudi ostave na miru.

Ako stalno lažeš, niko ti ne može vjerovati.

- Može li ti se vjerovati? - Nadam se.

Pa reci mi, kada je tvoja majka Sakrio sam pištolj, jesi li ga vidio?

Da, ali mi nije dozvolila da pomognem.

Možete li se sjetiti? Gdje je to bilo u vrtu?

Obećao/la sam da neću reći.

Samo trenutak...

Vrati i ovo večeras Pokazat ćeš mi gdje ga je sahranila.

Ne mogu. Obećao sam.

Jesi li mi prijatelj ili nisi?

- Da, ali je ne mogu izdati. - Kakvo je ovo sranje?

Da imam pravog prijatelja, učinio bih sve za njega.

Koliko imaš godina?

Trinaest.

Još si beba.

Ti si gad što to kažeš.

Tvoja majka je rekla da ti se sviđam.

Istina je. Kao brat si mi.

Ne bih volio/voljela brata poput tebe.

Idem piškiti.

Gade. Mrzim ga.

- Zašto se kriješ? - Ne krijem se.

Lažovče. Bio si tamo godinama. Zašto ne izađeš?

Ne želi da nas uznemirava.

To nije istina. On nas špijunira.

Gdje je onda ova koliba?

Nakon mosta.

Idem. Gledaj me.

Da, gledam.

Zašto joj je Philippe pokazao? Predaleko je da idem sam/sama.

Ja sam ga napravio, ali joj nemoj reći.

Zar ne želiš jedan danas?

Da. To je dobra ideja.

Šetnje ljetnim livadama su prekrasne.

Mama pokazuje svako drvo

i kaže da je to proučavanje prirode.

Moramo biti u stanju da biramo zob,

ječam i pšenica.

Jesi li razmišljao/la o mojim uslovima?

Malo. Razmišljao/la sam. zašto si bio tako slavan?

Željela sam da budemo kao porodica.

Ne mogu biti toliko poznat/a.

Mislio sam da si hrabriji/hrabrija.

Mama! Ne gledaš me.

Gledam te.

Nema više hrane.

Ima mnogo zečeva okolo.

Ne znam koliko dugo ćemo ostati. Možda bismo mogli iskoristiti vrijeme da...

- Bez uvrede, ali... - Šta je sad?

Vidio sam da si ljevoruki.

Pa šta? Je li ozbiljno?

Ne, nije ozbiljno.

Teško je prisiliti ljevoruku osobu pišite s desne strane.

Sve rade obrnuto. a to otežava čitanje.

Nikad nisam išao/išla u školu. Mogu napisati samo svoje ime.

Ali škola je obavezna. Šta su tvoji roditelji uradili?

Ne želim o tome pričati.

Ovo je lijepo, ali moram postaviti zamke.

Ako nam treba hrana, bolje da požurim.

Mama!

Šta je to?

Pitao sam se šta radiš.

Brinuo/la sam se da si se možda onesvijestio/la.

Prestani se brinuti za mene, Philippe. Dobro sam.

Dobro sam.

Ali provodiš sate u kupatilu.

Zaspao/la sam. Moram se odmoriti.

Gdje je Cathy?

Ivan joj je pronašao žabu. Sve je sluzavo i odvratno.

Da li se Ivan vratio?

Dobio je zeca i jaja. Možemo jesti i bez toga.

Drago mi je da se vas dvojica tako dobro slažete.

Ne ide nam dobro. Bio si u pravu, on je varvarin.

Nikad to nisam rekao/rekla.

Možda ne, ali si tako mislio/mislila.

Možda, ali sam pogriješio/la. Sad kad ga poznajem... Zar ne slušaš?

Ne brani ga. i neću ga kritikovati.

Ali upravo si to uradio/uradila.

Samo sam ljuta na njega.

Pokušao/la sam da ga učinim svojim prijateljem.

Ali izgleda da on nikoga ne poštuje.

- Ima li hrane? - Skuhao/la sam zeca. Posluži se.

Ne jedite stojeći. Sjednite.

- Dobro sam. - Sjedni, hoćeš li?

Ako želiš.

Mislio sam da sam ranije čuo bombardovanje. Izgledalo je daleko.

Bio sam uplašen.

Ovdje smo sigurni.

Nijemci traže mostove

ili benzinske pumpe i skladišta.

Njih nije briga. o kući poput ove u osamljenom području.

- Želite još? - Ne, samo ću se napiti.

Jednom sam se napio s prijateljem.

Zeznuo je stvar. Zatvorili su ga u Mettrayu.

- Znaš to? - Ne.

To je popravni dom.

Nije želio ostati. Kazna je bila pakao.

Tako je odsjekao prst da bi otišao u ambulantu.

Čim se osetio bolje, ubio se.

Jesi li ga dobro poznavao/la?

Da, on je bio moj jedini prijatelj.

Zvao se Delmas. Jean Delmas.

Znaš li djevojke svojih godina?

Ne zanimaju me djevojke mojih godina.

Samo me ti zanimaš.

Želio bih da budeš moja žena.

Mora da si lud/a.

To je apsurdno. Je li ovo prijedlog? Šta to znači?

Znači ono što znači. Mogli bismo se praviti da smo vjenčani. Ko zna?

Dosta vina.

- Gdje ideš? - U krevet.

- Vrti mi se u glavi. - Ne, ostani ovdje sa mnom.

Ne zamjeraj mi. Ne mogu pričati kao ti.

Ne krivim te. Jednostavno ne znam šta da kažem.

U redu je. Hajde da završimo vino.

Jednostavno je. Uradiću šta god želiš.

Pomakni se. Sad je moj red.

Znaš li zašto sam te zvao Lulu?

Jer tako se zove moja mačka u Parizu.

Nismo je mogli dovesti. jer nam mama nije dozvolila.

Tako smo je ostavili u apoteci.

Bilo je mnogo pasa i mačaka.

Svi su ih ostavili u apoteci.

Čak su i plakali. Ne znam zašto.

Ali Lulu nije bila bolesna.

Kuća je ovdje sa šiljastim krovom.

Ptice su svuda oko njega, lete.

Imaju plava krila ali im se ne vide kljunovi ni oči.

Filip!

- Gdje je žaba? - Sakrio sam to.

- Gdje? - Ne znam.

Sigurno ne u koprivama?

Ne, smrzavaš se.

Veoma hladno.

postaje toplije...

toplije...

Još toplije...

Goriš.

- Nije ovdje. - Goriš.

Mogu vidjeti.

Philippe, pomozi mi da ga uhvatim.

Otvori, idiote!

Otvori!

Ne čuješ li me? Otvori, Philippe!

X, Y, Z.

Znaš Y jer ti je u imenu.

Hajde, probaj.

Ne, to je J.

Ja...

tamo...

- Kako se zoveš? - Jedan?

Chambert. To je moje udano prezime.

Moje ime je Odila. Čujete tri zvuka.

To su tri sloga.

THE...

D... i ja... ''Di''...

Od L do E... ''The''.

Da li biste željeli pokušati to napisati?

Evo, koristi moj.

Ne mogu to uraditi.

Čekaj.

Možeš. Nadoknadit ćeš izgubljeno vrijeme.

Imao sam studenta iz Indokine.

Sustigla je za samo šest mjeseci.

Dakle, rat mora trajati još šest mjeseci.

Šta ste radili prije rata?

Ne mnogo.

Jednostavno odlazim bez gola.

Jednom sam prepješačio 40 milja u jednom danu.

Čak su me i uhapsili zbog skitnice.

Više krugova?

Ako to uradiš, dobićeš O.

Zdravo djeco!

Vruće, zar ne?

Sprema se oluja.

Mogu li jahati konja?

Želiš li i ti vožnju?

Mama!

- Odakle si? - Sedan. 295. pješadijski puk.

Dobili smo žestoke batine.

- Jeste li s juga? - Možeš li reći?

Ja sam Georges, a on je Robert.

Imate divnu djecu.

Ostavio/la sam četvero kod kuće. Najstariji/a ima 15 godina.

Imaš sreće što živiš ovdje.

Ovo nije moja kuća.

Čije je onda? Nisi dvorska dama?

Dakle, živiš ovdje sam/sama?

Kao što vidite, ja sam sa svojom djecom.

- Imaš li šta za piće? - Ima vode.

Voda je dobra za konja, Zaslužujemo bolje.

Mi nismo životinje.

Izvedi je u šetnju. Neće uspjeti. Odvedi ga da pije.

Ovo su dolari.

- Šta trebam učiniti? - Slušaj, Cathy. Riješiću ih se.

- Hajde da sjednemo. - Šta je s konjem?

Zaboravi to.

- Ovdje su dva muškarca. - Sranje...

- Dva vojnika. - Tvoja majka ih je pustila unutra?

Rekla je da će ih se riješiti. ali oni su još uvijek ovdje.

Ovdje su... Jesu li naoružani?

- Imaju pištolj. - I ostavio si je s njima?

- Htio sam te upozoriti. - Šta rade?

Jedan je bio na prozoru. Bio je gol.

Kladim se da će je silovati.

Vrati se.

Silovati je? Lud si.

I prokleto si glup.

Žena i dva vojnika. Šta ih ima zaustaviti?

- Šta radiš? - Završio sam. To je bolje.

Čija je ovo soba?

Od mog starijeg sina.

Nisi ga vidio. Cijeli dan je vani.

Žao mi je, osjećao/la sam se kao kod kuće.

I ja sam pogledao/la.

Trebao bi paziti na svog starijeg sina.

Pokazaću ti šta sam našao u njegovoj sobi.

''Za Eugenie. Bruxelles, 1912.''

„Marcel Daumier.“ 6. novembra 1902. godine, St. Quentin.

Navodno, pljačka mrtvih. Znaš?

Šta je sa telefonskim žicama? Jesu li posječeni?

Ne znam o čemu pričaš.

Govorim o vama, gospođo... i ljudi s tobom.

Nismo uradili ništa osim što smo se povukli.

"Odustani" u vojnom žargonu, obično u ludoj panici.

Puk je izgubio četvrtinu svojih ljudi.

vjeruj mi, oni koji su pali ranjeni ili mrtvi,

Nismo imali vremena da ih vidimo.

- Dosađujem ti se. - Nema šanse.

Kada ste napustili Pariz?

Kada je vlada pobjegla. Nisam znao/la šta da ponesem.

Ljudi su mi rekli da donesem gorivo i hljeb.

Gdje je onaj drugi?

Idi i vidi.

To je samo Cathy.

Uzeli su moje stvari.

- Jesi li siguran da su imali pištolj? - Da.

- Nisi pokušao da ga uzmeš? - Nisam to htio/htjela.

Zaista si beskoristan/nekoristan.

Muka mi je od tvojih uvreda!

Zar ne razumiješ?

Prijaviće me.

A tvoju majku, oni će... natjerat će je...

Moramo ih zaustaviti.

Šta ćeš uraditi?

Oče naš, koji si na nebesima, da se ime tvoje sveti.

da dođe kraljevstvo tvoje, Neka bude volja Tvoja i na Zemlji kao što je na Nebu.

Hljeb naš svagdanji daj nam danas.

Oprosti nam grijehe naše kao što i mi opraštamo oni koji se protiv nas griješe.

I ne uvedi nas u napast. nego izbavi nas od zla. Amin.

Prestani, Ivane, lud si. Moraš me slušati.

To ih neće uplašiti, uzvratiće udarac.

Ne poznaješ ih.

Bolje nego ti. Znam šta su oni sposobni.

Nemoj ovo raditi...

Šteta što ovdje nema nikoga.

Odrasla osoba, mislim.

- Kako bi to pomoglo? - Da stvari idu dalje.

Inače, danas je 19. juni.

i tačno je 13:35.

Satovi ovdje ne rade.

Veoma si pažljiv/a.

Da budem potpuno iskren, zaintrigirao/la si me.

Izgledaš tako strogo, a opet tako izgubljeno.

Volio bih te nasmijati.

Uvijek možeš pokušati.

Istina je, glup sam.

Ako želiš biti ubijen, samo naprijed.

Nisam te namjeravao povrijediti. ali nikad ne vjeruj strancu.

Reci mi gdje je pištolj. kako bismo se mogli braniti.

Ne, Ivane. Žao mi je, ali odgovor je ne.

Donijeću pištolj,

ali ja ću se toga držati, ne ti.

Možda i nisu opasni.

Imaš neke čudne ideje.

Mi stvari vidimo drugačije.

Ne ostajem.

Reci majci da ću se vratiti nakon što odu.

Ionako imaš dosta vina.

I nije to ni jeftina glupost.

Želio si sve zadržati?

Kad smo u govnima, moraš dijeliti.

Gdje je tvoj puk?

Izbrisano. 7. juna.

Tenkovi na kopnu i Stuka iz zraka.

Pucnjava po cijeloj prodavnici.

Povukli smo se.

Stavili su nas u kamione. ali nije bilo dovoljno mjesta.

Neposredno prije našeg dolaska u Amiens, Kamioni su bili pod vatrom.

Nijedan nije ostao. Nije imao nikoga da mu izda naređenja.

Tako smo Robert i ja počeli izlaziti.

Morali smo preći dobrih 150 milja.

Ivane...

Zašto jedemo ovdje?

- Nema razloga. Za promjenu. - Ova gozba je nemoralna.

Ivan svaki dan uhvati zeca. Imamo krompir u podrumu.

- Zašto Ivan nije ovdje? - Previše ljudi. Njemu se to ne sviđa.

Šta je tvoj posao?

Glavni konobar u hotelu u Nici. Negresco. Jeste li čuli za to?

Ne poznajem Rivijeru.

Tata nas je uvijek vodio na odmor. u planinama.

I nismo si mogli priuštiti Rivijeru.

Ovaj čovjek liči na svog oca.

Ne. To je zato što i on ima uniformu.

- Kada se tata vraća? - Nikad.

- Ne pričaj gluposti, Filipe! - Želim još.

Prvo, pojedite ono što vam je na tanjiru. Ostavite malo i za drugog čovjeka.

Zašto ne jede s nama?

Popio je previše vina. Malo je podložno vremenskim prilikama.

- Šta to znači? - On je pijanac.

- Molim te... - U kojem si razredu?

- Treća godina. Ja sam godinu ispred. - Nema potrebe za hvalisanjem.

- Znaš li šta želiš biti? - Pjevač/Pjevačica.

- U muzičkoj dvorani? - Ne, opera.

Za sada sam alternativni igrač. ali videćemo kako će mi se glas promijeniti.

- Otpjevaj nam nešto. - Ne, to će ga osramotiti.

U njegovim godinama bih se sakrio ispod stola.

Možda nismo slični.

Zašto misliš da sam stidljiv/a?

Mogu li pjevati na njemačkom?

Da, smeta mi.

Hajde, mogu stvari staviti u perspektivu.

Zašto se neće prikazati?

Nije baš društven.

Natrag na jutrošnje ispitivanje?

Znatiželjan/na sam. Ne mogu si pomoći.

Je li on zaista tvoj stariji sin?

Da li te to iznenađuje?

Cathy je rekla da ga podučavaš. čitati i pisati.

Dakle, imate veoma bistrog sina. i jednog zaostalog sina.

Cathy je u miru. neke vrlo maštovite priče.

Kao njena majka.

Trebalo je malo vremena, ali sam te konačno nasmijao/la.

Dobro ti ide.

Onda ću reći laku noć.

Izvini, ne želim da te uznemiravam,

ali zar ne bi trebao/trebala sići na zemlju?

Koliko dugo ćeš ostati ovdje zaključan?

Tvoj prijatelj mi je savjetovao da ostanem. Nijemci čine puteve opasnim.

Morat ćemo se naviknuti na njih. Uskoro će biti primirje.

To je čudno primirje. Ovo ne znači prekid vatre.

Nastavak borbe je jedna stvar.

ali pomaganje neprijatelju je nešto sasvim drugo.

Ne želim vidjeti Nijemce.

Ne znam kuda da idem.

Moraš imati porodicu i prijatelje, kao i svi ostali.

Da, ali ne znam gdje su.

Bojim se da ću saznati da su mrtvi. Ne želim znati.

Vrati se kući u Pariz. Ovo je tvoj život, zar ne?

Više ne znam šta mi je život.

Otkad sam završio ovdje...

sve što se dešava Izgleda da se to tiče nekog drugog.

Mislim da sam skrenuo/la s puta.

Philippe je rekao da se tvoj muž neće vratiti.

Ubijen je rano. Čini se tako davno.

Nekih dana zaboravim na to, ali onda, noću...

Ista noćna mora se vraća.

Vidim mrtvo drvo...

u školskom dvorištu.

Grane se pružaju prema meni i kažu:

"Sad sam mrtvo drvo, ali te i dalje volim."

"Dođi ovamo bliže meni."

Približavam se. jer drvo ima glas mog muža.

I grane počinju da me guše.

Žao mi je što ti sve to kažem. Nisam dugo vidio/vidjela odraslu osobu.

Treba ti odmor više od svega.

Možda. Vjerovatno si u pravu.

Tako si razuman i uvjerljiv...

Pa, moram biti.

Evo.

Porodica...

Nisi na fotografiji.

Ne, ja sam taj koji ga je uzeo.

Žao mi je.

Želio bih ti praviti društvo još malo...

ali ne mogu držati oči otvorene i imamo rani početak.

Volim dolaziti kući.

- Putujte sigurno i sretno. - Isto tako.

Onda ćemo se oprostiti.

padala je kiša

Nikad prije nisam vidio golu ženu.

Moram biti oprezan/a. Dođem prerano kada sam uzbuđen/a.

Moraš naučiti čekati.

- Naučit ćeš me. - Da.

Zašto ovo radiš?

To je ono što ja znam.

Ja ne.

Hajde.

Ako me boli, prestat ću.

Zar se ne želiš sada vratiti?

Ne dok ne odu.

Odlaze sutra... danas, u zoru.

Rekli su mi da je rat završen.

- Znao sam to. - Zašto mi nisi rekao/rekla?

Nisam htio/htjela da odeš.

Vratićeš se u Pariz. i neću te više vidjeti.

Gladan/a sam. Nadam se da nisi pojeo oba zeca.

Bojim se da jesmo.

Moram nešto pronaći.

Vidio sam farmu nekoliko kilometara dalje.

Slavit ćemo odlazak vojnika.

- Dobro jutro. - Dobro jutro.

Poznajete li ovu osobu?

Poznaješ li ga ili ne?

On je naš prijatelj.

Pretpostavljam da je bio u nekoj ustanovi.

Uhvatili smo ih četiri.

Obrijane glave, ukradena odjeća, baš kao on.

Pobjegli su u općoj panici.

Šta govoriš?

Bio je blizu farme. Brzo je trčao, ali smo ga uhvatili.

Pokazao ti je ovu kuću?

Ne, njegova košulja ga je odala.

Monogram na majici - MW. Svi ovdje znaju Marca Weila.

Reci mi kako si upoznala tog momka.

I zašto si u tuđoj kući?

Napali su nas na putu. Moj auto je izgorio.

Spasio nam je živote. i pomogli su nam da pronađemo kuću.

Da pronađem kuću?

Da, trebao mi je krov za moju djecu.

Provalio si ovdje...

Ne, prozor je bio otvoren.

Jeste li dugo ovdje?

Ne mogu reći.

U redu. Pogledaćemo okolo,

onda ćemo te povesti sa sobom.

Taj brisač vjetrobranskog stakla treba popraviti.

Mama kaže da nećemo slaviti. Dan Bastilje ove godine.

Šteta. Volim vidjeti vatromet.

Izgubljeni? Vjerujte njemačkom vojniku.

Koliko dugo ćemo ostati ovdje?

To me pitaš svaki dan.

Nemam pojma.

Zvat ćemo je Lulu. Slažeš li se?

Sada nam ne treba mačka.

- Ostani ovdje. - Lulu!

Jedite malo da biste dobili snagu.

Još uvijek svrbi.

Prestani se češati.

Gotovo je. Doktor je rekao da si izliječen.

Svrbi me i boli me stomak.

Gospođo Chambert... Mogu li razgovarati s vama?

- Mogu li doći? - Ne, ostani ovdje.

Neće dugo trajati. Radi se o tipu kojeg smo uhapsili.

Nije htio reći ni riječi, čak ni svoje ime.

- Ne znam. - Nikad ti nije rekao?

Ne, i nikad nisam pitao/pitala.

To je bilo bolje.

- Ne možeš ostati ovdje. - Prati me.

Njegov opis se poklapa s tim. od izbjeglice, Delmasa.

Jean Delmas.

Zvuči li vam to poznato?

Jean Delmas? Razmaženo dijete.

Šta je s Mettreyem? Jeste li ikada čuli za popravni dom koji se zove Mettray?

Ne, žao mi je.

Nije lako provjeriti. u ovom neredu.

Hoćeš li ga dugo zadržati?

Za njega je gotovo. Objesio se u svojoj ćeliji.

Mislio sam da znaš više od nas.

- Kada se to dogodilo? - Sinoć. To je sve što znam.

Pitao/la sam se da li postoji neko koga bih mogao/la kontaktirati.

Mogu li vidjeti tijelo?

Trenutno ne možemo zadržati pokojnika.

Certifikat smo ostavili prazan.

Gdje si ga sahranio/sahranila?

To nije moj posao. Istražujem.

Ne mogu otvoriti datoteku bez njenog identiteta.

Zaista ne možeš pomoći?

br.

U redu. Doviđenja, gospođo Chambert.

- Šta radiš? - Ništa.

- Je li rekao išta o Ivanu? - Da.

Da, uspio je pobjeći.

Možete li zamisliti Ivana između četiri zida?

On će do sada biti daleko. Lukav je.

Gdje je Cathy?

Samo ovdje.

Titlovi i Burley

Titlove uredila Yasmeen Khan