Original subtitles

VEŠTINA "LUČA" VUČE KORENE IZ KASTILJSKOG OSVAJANJA.

IZVORNI STANOVNICI KANARA PRAKTIKOVALI SU JE ZA REŠAVANJE SUKOBA

I ODAVANJE POČASTI SVOJIM BOGOVIMA.

IAKO SU GA OSVAJAČI SMATRALI VARVARSKIM RITUALOM,

NJEGOV DUH JE OPSTAO.

Odlično.

Osam! Držite se!

Zamenite se!

Kako tvoje koleno?

Boli, ali izdržaću.

Danas su nas baš razvalili.

Prepoznatljiv potez

naše sjajne rvačice. Ova lepa sportistkinja

dolazi iz Fuerteventure.

Vrlo je talentovana.

Kakav prizor!

Pogledajte ovo!

Izvrsno! Neverovatno!

Stvarno jeste. -Pogledajte taj osmeh

i taj pozdrav...

Uvek spremna za protivnicu.

Ne mogu da je pomerim.

Pogledajte kako je dobra!

Tata!

Probudi se. Zakasnićemo.

Stvarno nećeš ništa reći?

Ne.

Već sam ti rekla.

Šta želiš da kažem?

Ono što si rekla o mami pre neki dan je bilo lepo.

Ali to je bilo među nama.

Barem im se zahvali. Svi će biti tamo.

Pilar je bila i još jeste

poštenje, istrajnost i tradicija.

Sve što kanarsko rvanje predstavlja.

Pričati o kanarskom rvanju znači pričati o Pilar Beltran.

Meni lično

i celom selu,

čast je da otkrijemo ovaj kip.

Oni koji me poznaju znaju...

Da nisam čovek od mnogo reči

i zato sam napisao ovo pismo.

Dragi prijatelji,

došli smo da se prisetimo velike žene,

moje supruge Pilar.

Borac u svakom smislu te reči.

Ne samo u ringu,

nego i u životu.

Napustila nas je pre godinu dana,

ali njen duh je još ovde,

s nama.

Ne...

Ne mogu...

Oprostite.

Ajose...

Ošišao si se?

Ne, isto je.

Zašto? Ne sviđa ti se?

Pa...

Dirnuo me govor tvog tate.

Da.

Da odemo nešto da pojedemo? -Može.

On ne ide?

Ne. Idemo.

A kako si ti?

Dobro.

Došao sam kući.

Nisam mogao da jedem.

Nisam mogao ništa. Samo sam ležao i plakao.

Mislio sam da neću moći da živim bez nje.

Ali moraš da nastaviš dalje.

BORBA

U svom prvom meču za lokalni tim, Migel Ernandes!

Za gostujuće nastupa Mamadu Kamara!

Opomena obojici rvača zbog pasivnosti u meču.

Rvači se vraćaju u centar.

Gostujući rvač je eliminisao domaćeg.

Za domaće nastupa "Poljo del Kaljehon",

a za gostujuće Migel Betankur. Prvi meč.

Migel Betankur dominira u prvom meču.

Moraš da se fokusiraš.

Borac poput tebe ne sme tako da padne.

Imaš jake ruke.

Možeš bolje.

Samo im stavi ruke na leđa i imaš ih.

Moraš da preuzmeš kontrolu. Potrudi se.

Budi odlučniji.

Hajde, razbudi se. Sledeća pobeda je tvoja.

Šta je rekao?

Sto evra manje jer uši nisu operisane.

Dođavola! Ne možeš da pregovaraš?

Želiš da tražim više?

Izvoli.

Baš su slatke. Obe su ženke.

Šape su im tako velike, a one su male.

Divne su.

Da.

Zubi.

Čistokrvni kanarski psi.

Vakcinisane su? -Ne.

Da joj vidim lice.

Ova mi se više sviđa. Uzeo bih nju. -Dobro.

Imaš li da mi vratiš? -Ne.

Ja možda imam. -Pogledaj.

Imam 30.

Trideset? -Da.

Dam ti još 20 sutra na poslu. -Može. -Izvoli.

Hvala.

Daj, daj...

Idemo.

Hajde.

Izađi.

Daj da ja. -Ne.

Molim te. -Hajde, napolje.

Obećao si mi.

Hajde, izađi. -Molim te.

Izađi.

Molim te! Idemo.

Ne, hajde.

Pokaži mi.

Drugi put. -Molim te. -Hajde. -Molim te.

Spremna?

Ubaci ključ i stani na kvačilo.

Prvo kvačilo. Stani na njega.

Okreni ključ.

Savršeno. Opusti se i gledaj napred.

I... Idemo.

U prvoj si? -Ne.

Spusti ručnu kočnicu.

Savršeno. Pažljivo pusti.

Ide ti.

Pripazi na onu rupu. Velika je.

Nije bitno.

Auto će zapeti.

Ubijaš me!

Nastavi, ali nemoj previše da ubrzaš.

Ne!

Ugasi to.

Baš je loše.

Pusti me!

Oče naš,

u ime Oca i Sina i svetoga Duha. Amin.

Sveto Trojstvo.

Oče naš...

Ne, budalo!

Molim te, prestani!

Koliko si imao godina?

Nisam siguran.

17 ili 18.

Pogledaj ovo.

Iznenađenje.

Finale.

Pre sedam godina.

Toliko ljudi!

Ovaj je s mamom. Bila je mojih godina.

Bila je sjajna.

Pogledaj...

Jesi li video?

Pogledaj ovo.

Bila je trudna sa mnom.

Mislim da da, ne sećam se.

Rvačice analiziraju jedna drugu.

Čekaju...

Pogledaj kako se kreće. Neverovatno. Kako ju je srušila...

I ti to radiš.

Rvačica sjajne fizionomije.

Pogledaj ovo.

Tu ne.

Zašto?

Tu je bila bolesna.

Ali znala je to, zar ne?

Da, znala je.

Pogledaj kako lepo...

Druga je tako velika.

Pogledaj kako je bila jaka.

Pogledaj kako...

Prema napred.

Idemo.

Jedan,

dva...

Tetka mi ih je dala.

Poput goluba pismonoše. -Padnu li ikada?

Ne. -Amajlije obično padnu.

Pre su mi ih ljudi stalno davali

i sve su se slomile. Sve osim ove dve.

Crvene narukvice nisu izdržale.

Samo su otpale. -Duže traju ako su na gležnju.

Ne možeš da ih staviš tamo.

Zašto?

Kažu da ako ih nosiš na nogama,

zlo te prati.

Trljaju se pa otpadnu, ne zbog uroka.

Recite mi zašto, ako se osećam loše...

Kad sam bolesna, pa mi je hladno i vruće...

I sva sam bleda...

A beba?

Grčevi. -Ne!

Možda, ali... -Ko bi bacio urok na bebu?

To ne mora da bude zao urok.

Može da bude i urok ljubavi.

Ne mora da bude zao.

Ljudi ih bace na bebe, jer ljudi bulje u njih

pa bace urok, pogotovo ako imaju tamne oči.

Da. -Ako puno zevaš, neko je na tebe bacio urok.

Ponekad ti dosadi zevanje.

Samo si umorna. Ako ne želiš da spavaš. - Umoran si! -Ja stalno zevam.

Samo si lenja. -Da.

Ti si rođena umorna.

Jumara, teorija ti ne stoji.

To je to! To se desilo tebi?

Šta se desilo?

Puno stvari.

Kakvih?

Pretvorila sam se u uho.

Zbog onog što se desilo tvojoj mami? -Promenimo temu.

Danijela, ko je napravio taj cvet? -Ja. -Ružan je.

Poput tebe.

Mene voli više. -Možeš li da mi pomogneš? -Ne budi tako sigurna.

Nismo ti ili ja, nego pas.

Plava ili ova?

Skloni ruku.

Daj mi drugu krpicu.

Brzo se osuši.

Ujače, koliko ti je godina? -Crv!

To je škorpion, a ne crv.

Nalepnice! -Ova je tvoja.

Čekaj da vidiš kakvu tetovažu sam napravio.

Imaš jogurt? -Da.

Ne više.

Ulizuješ se?

Nemoj više da uzimaš.

Kada završiš, možeš li to da staviš u kalup? -Dobro. Zagrejaću.

Zagrej i idi po kalup.

Dodaj ulja i brašna da se ne lepi.

Dobro. -Sve ćemo staviti ovde.

Još uvek je u karavanu? -Da.

Kao i uvek.

Uvek je takav?

Da.

Osim kada ide u teretanu ili na rvanje.

Rado bih zapalila taj karavan.

I ja.

Lopove!

Luda je.

A šta se događa s Ajoseom?

Ne znam.

Stalno te viđam s njim.

Uzdravlje! -Uzdravlje!

Za rvača dinosaurusa!

I kad ćeš u penziju?

Izgleda bolje od tebe. Zar ne, tata?

Hvala.

Da popraviš tu bradu. Izgledaš kao skitnica.

Da budeš zgodan, ujače.

To se dogodilo u ringu.

Odveli su me, otvorili nogu

i zamenili koleno jer nosu mogli ništa drugo.

Pogledajte, 36 šavova.

Još imaš ožiljak.

Ali ponosim se njime. -To je pravi ožiljak. -Kakva stomačina!

Ne budi kreten. Poljubi ga.

Sa 60 sam imao sve zube.

Sada više nemam nijedan.

Kuko, ne bismo nikad rekli

jer jedeš poput pirane.

Kuko... -Pogledaj ovo.

Preplašićeš devojke, Kuko.

Kuko je veoma pijan.

Da.

Probaj ovu.

Sviđa ti se boja?

Malo sreće. -Dobro je.

Premalena je.

Šteta jer mi se sviđa.

Zadrži je.

Nabavićemo veću.

Probaj ovu.

Povedi Marijanu sa sobom.

Šta?

Povedi Marijanu sa sobom.

Kuda da je odvedem?

Svojoj kući. Biće joj bolje tamo.

Nemamo mesta za još nekoga.

Usamljena je.

Usamljena je zbog tebe.

Ovde si već godinu dana.

Ne možeš da živiš ovako.

Vrati se svojoj kući.

Potrebna si Marijani.

Povedi je sa sobom. -Ne.

Postani opet svoj. Budi joj otac. Budi s njom kod kuće.

U svojoj sobi.

Ne možeš da nastaviš ovako.

Pogledaj me.

Svi smo patili.

Ko je ona?

Šta te briga?

Hajde, reci mi.

Moja devojka.

Tvoja devojka? -Da.

Ne sviđa ti se?

Mnogo je ružna.

Meni se sviđa.

A Letisija?

Ko je to?

Devojka iz moje prošlosti.

Zašto? -Bez razloga.

Samo pitam.

Nemoj da me golicaš.

Ne sviđa mi se to.

Prestani.

Pravi si davež.

Prestani!

Prestani!

Poljubi me.

Jesi li luda? -Zašto?

Tvoj tata je moj prijatelj. - Kakve veze on ima s tim?

Stariji sam od tebe.

Gostujuća borkinja dobija prvi meč.

Pokaži joj!

Tako se to radi!

Spusti se!

Domaća borkinja pobeđuje.

Spusti se da ne može da te dohvati. Uvuci lakat.

Drži laktove uz sebe da ne može da te dohvati.

U svom prvom meču Lusija Afonso predstavlja domaću ekipu.

Marijana Betankur se bori za gostujuće.

Lusija Afonso dominira nad Marijanom Betankur.

Sara za domaće, Jumara za gostujuće u njihovom prvom meču.

Sara Kano je izbacila Jumaru.

Idemo, Marijana! -Hajde, Mari!

U svom drugom meču, Lusija Afonso za domaću ekipu,

Marijana Betankur za gostujuću.

Gostujuća borkinja je diskvalifikovana zbog preterane agresije.

Marijana.

Idi da se izviniš.

Hajde.

Kako si mogla da je ugrizeš?

Kako si mogla da učiniš tako nešto?

Hajde.

Idi da se izviniš.

Odvedi me odavde.

Migele.

Gde je ona? -Dobro je. Razgovarali smo.

Nije u redu. Šta je bilo? - Razgovaraćemo sutra.

Slušaj me, ovo je ozbiljno!

Migele, čekaj! Slušaj me!

"Gore, gore, cvetu svog cveća... Umirem za tvoju ljubav...

Gore, gore, idemo gore... Odmorićemo se kada stignemo.

Hapalahapa, moja golubice... Hapalahapa, taj dan dolazi...

Ples živih plesati ne znam.

Da znam, već bih bila tamo.

Sviraj, malena. Sviraj polako. Čak i ako ne plešeš...

Gore, gore, idemo gore... Odmorićemo se kada stignemo.

Ples živih plesati ne znam.

Da znam, već bih bila tamo.

Gore, gore, idemo gore..."

"Manje od minuta pre kraja meča

Marijana Betankur je ugrizla protivnicu za lice

bez ikakvog razloga

i vrlo agresivno.

Otišla je ne pitajući kako je."

Marijana, misliš da je to prihvatljivo?

Želiš li opet da se boriš s njom? -Ne.

Uvredila je moju mamu. -Šta? -To je laž.

Nije. Uvredila ju je. - Laže. Nisam. -Dosta!

Ovo nije kanarsko rvanje.

Ono predstavlja vrednosti, integritet i poštovanje. Još važnije, poverenje.

Kada uđemo u ring, ne očekujemo napad.

Možemo da pobedimo ili izgubimo, ali ne očekujemo napad.

To nije suština ovog sporta.

Oprostite.

Neće se ponoviti.

Izveštaj šaljemo sudijama koji će odlučiti o kazni.

Ali kazna će biti oštra, jer su oni strogi.

Ne znaš da li je uvredila mamu. Nisi to mogao da čuješ.

Nisi mogao ni da me odbraniš. - Kako možeš tako da lažeš o majci?

Šta bi ona mislila?

Reci mi.

Ko te to naučio?

Kako možeš da lažeš?

Tri!

Četiri! Još jednom.

Pet!

Zamena! -A ja sam...

Hajde, Karlitose.

Jedan!

Dva!

Tri!

Pogledaj svoju tetku.

Koliko je puta odustala i vratila se?

Zbog povreda,

posla ili dece.

I vratila bi se.

Ali to nije isto.

Hajde! -Slušaj...

Pogledaj Aleksandra.

Pauzirao je godinu dana i vratio se.

Kao i tvoja mama, počivala u miru...

Kada se povredila.

Pauzirala je skoro dve godine

i onda se vratila

izgledajući bolje i rvajući se bolje.

Bila je jaka i spremna za ring.

Kad sam ja napravio pauzu

jer sam se venčao...

Nije me bilo sedam godina.

To je samo jedna godina. -Da, ali ako mi neće dati da treniram...

Znam.

Teško je.

Ali...

Godinu dana će proći...

U tren oka.

Čuvaj energiju za novi početak.

Glavu gore.

Godinu dana je ništa.

Jedan!

Dva!

Tri! Promena!

Hajde, poslednji put.

Neću.

Hajde!

Rekla sam da neću.

Ovo će biti poslednji.

Nisam bila spremna.

Hajde. -Rekla sam da neću.

Hajde!

Luda si.

Ne znaš kako da se boriš.

Idi da igraš fudbal ili košarku.

Košarku ne, preniska si.

Ne...

Hajde. -Dosta.

Ne.

Dosadna si. -Poslednji put. -Prestani da me daviš.

Hajde, poslednji put. - Rekla sam da neću.

Šest puta osam?

Četrdeset i osam.

Četrdeset i devet.

Šest puta sedam?

Hajde, fokusiraj se.

Ako je šest puta osam 48, kako si rekla,

a oduzmeš šest od šest puta sedam, šta dobiješ? -Šta?

Da vidimo. Koliko je šest puta osam?

Četrdeset i osam.

A sedam ide pre osam. Koliko je šest puta sedam?

Oduzmi šest od... -Četrdeset i dva.

Gde je gumica?

Ćuti, pseto.

Učini to. -Zašto?

Pomozi mi.

Ne fokusiraš se.

Nemoj da je uzimaš.

Dovrši to.

Kad je slikana ova slika tvoje mame?

Bila je baš lepa.

Zašto si ovde?

Ja sam na ovoj. Vrlo sam mala.

Hajde, ne smemo da budemo ovde.

Zašto ne? -To je soba moje mame.

Pogledaj ujaka s brkovima.

Hajde, idemo.

Zašto ne smemo da budemo ovde?

Ne znam.

To su stvari mog tate.

Sedamnaest...

Hajde, još jednom. Dvadeset.

Još jednom.

Dobro. Sada trčanje.

Hajde!

Idemo, brže!

Nastavi, stvarno su jaki!

Brže, idemo!

Sada s kolenima.

Idemo!

Brže!

Osam, devet...

Guma!

Brže, idemo!

Jače!

Pobedićemo! Jače!

Idemo!

Šta je bilo? -Moje koleno.

Mnogo te boli?

Mnogo te boli? -Da.

Okrenite se ovamo.

Baš se pogoršalo.

Koliko ste teški?

Sto i pedeset.

Sto i pedeset kilograma?

Gledajte...

Neće vam se svideti ovo što ću reći.

Imate 47 godina,

iza vas su dve operacije kolena,

gojite se i nastavljate s rvanjem.

Ne možete tako da nastavite. Morate da prestanete.

Da prestanete s rvanjem.

Ali bliži se finale.

Kako da prestane?

Finale?

Ne znam šta da vam kažem.

Slušajte, Migele... Mladi ste.

Zar ćete rizikovati zdravlje zbog finala?

Želite da ostanete hendikepirani?

Ne.

Shvatite to ozbiljno.

Možete da se obučete.

Vratite se za mesec dana.

Siguran si? -Da.

Stavi čep.

Izbaci vazduh.

Boli te? -Ne.

Šta je bilo?

Boli me ožiljak.

Opusti se.

Odmori se.

Moraš da se boriš.

Ne želim da mi se nešto desi.

Nemoj da razmišljaš o tome.

Bojim se.

Idemo! Jedan, dva, tri, "Arena"!

Hajde, momci! Idemo!

Idemo da im pokažemo ko smo i šta smo!

Hajde!

Hajde, momci.

Idemo!

Pobedićemo ih za naše obožavatelje, naše porodice

i sve što smo trpeli godinu dana!

Dajmo sve od sebe! Mi smo "Arena"!

Pokažimo im!

U svom prvom meču, Ernandes za domaće, M. Betankur za gostujuće.

Pedro Ernandes dominira prvim mečom.

Domaći rvač pobedio je gostujućeg.

Pedro Ernandes je eliminisao Migela Betankura.

Odustaću od rvanja.

Ništa nećeš reći?

Razgovarao sam s tvojom tetkom i oboje mislimo da treba da živiš s njom.

Nije dobro da si toliko sama.

Zaustavi auto. -Šta?

Zaustavi auto.

Zašto? -Zaustavi prokleti auto. - Neću. Šta planiraš? -Zaustavi ga!

Šta to radiš?

Kuda ćeš? U nedođiji smo.

Ti idi kući!

Kuda ćeš?

Uđi u auto!

Pomozi mi.

Mogu li da uđem?

Jesi li dobro? -Skloni se.

Nisam ti objasnio.

Oprosti.

Stalno se izvinjavaš.

To je najbolje za oboje.

Nećeš biti toliko sama.

Veruj mi.

Stvarno.

Veruj mi.

Pusti me na miru!

Prestani. Smiri se.

Pogledaj me.

Pogledaj me.

Pusti me. -Slušaj.

Pogledaj me. -Pusti me! -Nemoj. - Pusti me na miru! -Molim te!

Molim te, oprosti. -Pusti me!

Ne!

Pogledaj me, molim te.

Zagrli me.

Oprosti.

Ne, pusti me na miru. - Molim te. -Ostavi me!

Boli me!

Otvori.

Razgovarajmo.

Moramo da razgovaramo.

Hajde.

Molim te.

Ostavi me na miru!

Izađi.

Izađi na sekundu. -Gubi se!

Razgovarajmo.

Odlazi!

Oprosti mi.

Odlazi! -Molim te, otvori.

Daj...

Sad ću se ja zaključati ovde.

Molim te, otvori.

Odlazi!

Ne idemo nikuda.

Molim te...

Mrzim te!

Otvori vrata...

Molim te, pomozi mi.

Pomozi mi...

Ova noga napred? -Da, napred.

Dobro.

Još malo. Tako. Sjajno.

A ovu pusti da...

Dva.

Izravnaj noge.

Dobro.

Malo pomeri guzu.

Još malo.

Još malo se nagni. Tako.

Vidiš? Težište mora da ti bude ovde.

Razumeš?

Onu nogu stavi ovde.

Veliki prst desne noge.

Tako.

To je to.

Jesi li dobro? -Da.

Hajde...

Hajde...

Tu nogu stavi ovde.

Tako.

U isto vreme telom idi onamo, a guzom ovamo.

Dobro.

Uhvati.

Uhvati.

Uhvati bez straha.

Hajde. Sve jače.

Hajde.

To je to.

Jače. Gurni jače.

I glavom.

Hajde, guraj.

Nemoj da odustaješ. Opet.

Još gurni glavom.

Idemo opet.

PROŠIRENOJ PORODICI KANARSKIH RVAČA ŠIROM OSTRVA

OD REGIONALNOG SAVEZA KANARSKOG RVANJA I OSTRVSKIH SAVEZA,

KLUBOVA, ŠKOLA RVANJA I NAVIJAČA

ČIJA SU STRAST I SARADNJA OMOGUĆILI OVAJ FILM.