Original subtitles

MEKSIKO, Avgust 1940.

O, Frenk, moj engleski je loš. Stalno vraćam traku

na početak da ulovim nijanse komentara.

Zar verujete američkom novinarstvu?

Ne. No moram znati kojim sosom mažu svoj narod.

A možda prosto zavidite? Zamišljate sebe na trgu

na čelu parade. -Nemojte me žaliti.

Ja nisam izgubio. -Ne izgledate ni kao pobednik.

Zarobljeni ovde, pod prismotrom. Gde su vaše pobede, Trocki?

Evo ih...

...moje pobede.

Obrada by: www.exyu-subs.com

A vi, izgleda, smatrate Staljina pobednikom?

Razume se. On je stvorio imperiju.

Ni blizu. On je žrtva. Zatočenik sopstvenih strahova.

Živi u svetu punom neprijatelja. Istina, dobrim delom izmišljenih.

Važno da ih vi nemate. -U svakom slučaju, osećam se

nešto slobodniji.

Šta vam je? -Dođavola.

Lave Davidoviču.

Lave Davidoviču.

Isključi tu svoju...

Za sve krivite Staljina, a zapravo ste vi vratili

smrtnu kaznu. -Da, bilo je neophodno.

Kome? Vama?

Revoluciji.

MOSKVA, KREMLj, 1918.

Uzeću ovaj. Nekako je na ruku. Iako je bolje

ne da biramo oružje, već bandere na koje će nas okačiti.

Opio nas je uspeh. No zauzeli smo prestonicu, ne i celu zemlju.

Čak i tada moramo održati vlast po svaku cenu.

Kad nam je već u rukama.

Isto to Lenjinu predlaže Staljin. Razmatraju mogućnost

vaše zamene Šastnim.

Otkud vam ta informacija? -Nije važno. Vaš autoritet u floti

je slab, a kombinacija sa Šastnim ojačala bi vlast.

Naravno, vi ispadate iz jednačine.

Jakove Mihajloviču. -Da?

A što ste to podelili sa mnom?

Reći ću ovako...

Brine me jačanje Staljina, pa pomažem njegovom protivniku.

Ali mi nismo protivnici.

Da?

Onda nemate šta da brinete.

KRONŠTAT, April 1918.

Što ga čekamo ovde? Nije nas mogao primiti u kabinetu?

Šastni nema kabinet. Stalno je na brodu ili u obilasku

garnizona. -Ne, prosto nam pokazuje

da smo na njegovoj teritoriji. -Evo dolazi.

Oprostite još jednom. Stanje flote

zahteva moje stalno prisustvo ovde.

Razumem, Alekseju Mihajloviču. Prvi heroj Rusije ne mora da

se pravda. Novine zovu vaš ledeni pohod herojskim.

Vaša ironija je neumesna, druže Trocki. Samo zahvaljujući

Šastnom Baltička flota sada nije kod Nemaca.

Možemo li pričati nasamo?

Dolazim zbog posla izvanredne važnosti. Nemci idu na

Petrograd. Ne možemo ih zadržati. Kad probiju liniju

fronta, zauzeće Kronštat. Da izbegnemo zarobljavanje

flote, rešili smo da je spremimo za uništenje. Shvatam, mera je

vanredna, no drugog izlaza nema. -Kronštat neće uzeti.

Branićemo ga do poslednjeg... -Jasno. No vi znate da

po Brestskom dogovoru nemamo prava...

Moji ljudi rizikovali su sve da dovedu flotu iz Revelja

u Gelsingfors, a potom ovde, u Kronštat. A sad hoćete

da je uništite? -Upravo...

Operacije je tajna, pa vas molim pripremite

par pouzdanih ljudi. Razume se, posao će im biti

dobro plaćen... -Neću u tome učestvovati!

Ne radi se o vašim željama, Šastni. To je naređenje.

Odbijam da ga izvršim.

Podsećam vas na zakletvu. -Zakleo sam se zemlji, ne vama.

Spasio sam flotu, ali ne da bi je vi uništili.

Agentura Džeržinskog javlja o zaveri da se oslobode Romanovi.

Trebalo je i očekivati. Držeći cara na Uralu, stvaramo

za njih steg, figuru oko koje mogu da se ujedine.

Situaciju s carem treba rešiti na jedan ili drugi način.

Ne možemo je ostaviti ovako. Vaše mišljenje?

Otvoreni sudski proces s maksimalnom medijskom pažnjom.

Ogolimo pred svetom sliku celog carstvovanja Romanova:

dva rata, pogrome, glad... -A Crvena armija može da

obezbedi njegovo prebacivanje? Železnicu kontrolišu Česi,

koji su se pobunili posle vašeg pokušaja da ih razoružate.

Čak i da drug Trocki obezbedi transport cara,

u šta ne sumnjam, kakvi bi od toga bili rezultati?

Oni koji su za nas uvereni su u sva zlodela cara,

a one koji su protiv nas nećemo razuveriti.

Sermuks, odmah pozovite u Moskvu Šastnog.

Zašto?.. Zbog nagrade. Pa on je heroj.

Propusnice!

Vi ne možete dalje. -A zašto?

Čekaj ovde.

Dozvoljavate? -Da.

Dobar dan, druže Šastni. Sedite.

Sedite.

Znači... nije u pitanju nagrada?

Ignorisali ste moju naredbu.

Mislili ste da ću ostaviti to tek tako?

Vaše naredbe nisu kompetentne. Štetne su.

Štetne? Za koga? -Za Rusiju.

Vi ste vojnik i morate znati da je neizvršenje naredbe u armiji

izdaja. Uhapsite ga.

Raskoljnikove, čujete li me vi?

Alekseje Mihajloviču... dajte oružje.

Ovim nećete dobiti ništa. Sud će me opravdati.

Onda se nemate čega bojati.

Ja se i ne bojim. Ne zaboravite na čijim puškama se drži

vaša vlast. -Vodite ga.

Hapšenjem Šastnog provocirate flotu. Radikalni elementi

u mornarici žele svrgnuti boljševičku vladu

i uspostaviti diktaturu Baltičke flote na čelu sa Šastnim.

Onda ih uhapsite. -Već ste hapsili Čehe. Baš je delovalo!

Hapšenja samo razdražuju flotu.

Mi smo vlast. Ne moramo da

se dodvoravamo. -Lave Davidoviču, mislim da delim

opšte mišljenje, ako kažem da ste se za naše prljave poslove

baš učinili kompetentnim. -Uzalud brinemo o

estetici revolucije. Ovakvi se otuđujemo od masa.

Napokon o glavnom! -Glavna je sad, druže Koba,

opasnost prevrata, a Šastni upravo to hoće da postigne.

Imate li dokaze? -Imam uverenost.

A to je važnije, druže Sverdlov. On predstavlja posebnu opasnost

za revoluciju koju je bolje preduprediti nego se boriti s

posledicama. -I kako se borite?

Svaki sat koji Šastni provodi u tamnici,

radi za njega i protiv nas. -Kao i Romanovi,

kojima samo dražimo neprijatelja. Smatram da je poželjno...

vratiti smrtnu kaznu. -Ja sam protiv!

Ukidanje smrtne kazne velika je tekovina revolucije.

Da. Koju ćemo morati žrtvovati da bi spasli tu revoluciju.

Okruženi smo protivnicima: Nemci, Česi, Antanta, Kapelj,

unutrašnji neprijatelj. Rat je, nećemo pobediti

bez takvog instrumenta. -Odvratićemo ljude. -Naprotiv.

Mislim da će prihvatiti. Pokažimo narodu spremnost da

za njegove interese idemo do kraja.

Da, mislim da revolucija neće moći bez tog instrumenta.

Pitanje je protiv koje klase će on biti usmeren.

Sedite... Sama pomisao na mogućnost smrtne kazne

otrezniće mnoge.

Ja sam "za".

Ali nije ovako bilo?

Ne smemo mu dozvoliti da prođe. On je neprijatelj.

Ovo je pitanje opstanka...

Našeg i Revolucije. -Oslobodiće ga.

Moj iskaz neće biti dovoljan. -Ja ću vas podržati.

Uradite šta od vas tražim. Ostalo ću ja. U redu?

I znate šta? Ne bojte se tako.

Iz razgovora s oficirima flote, saznao sam da je Šastni širio

panične glasine da ja tobože imam nameru da uništim flotu.

Šireći sve to, drug Šastni imao je samo

jedan cilj – stvaranje kontrarevolucione zavere u floti.

Ako je to zavera, gde su drugi

zaverenici? -Druže Šastni...

Vremenom ćemo, Druže Šastni, izvesti na čistac sve.

Završio sam. -Odbrana nema više pitanja za svedoka.

Znači sud...

Optužba ima još jednog svedoka, komesara pomorskog Generalštaba.

Drug Raskoljnikov želi da da iskaz.

Druže sudija, Raskoljnikov nije prijavljen kao svedok.

Nema ga u istražnim dokumentima.

Šta je za nas važnije - istina ili procedura?

Slučaj je odviše ozbiljan.

Ako svedok želi da govori, treba ga saslušati.

Spremni smo da ga saslušamo.

Kapetan Šastni vodio je među rukovodstvom komesarijata

kontrarevolucionarnu agitaciju. Predložio je da se pridružim

zaveri s ciljem obaranja sovjetske vlasti i uspostave

diktature Baltičke flote, faktički njegove lične.

On laže! Ne verujte mu! Kopile! -Prestanite!

Prodano đubre! -Izvedite ga iz sale. -Sedite. -Prodano đubre!

On laže! Ne verujte mu!

Druže Raskoljnikov, možete li nas podsetiti,

kad se sve to desilo? -Šta tačno?

Kada je kapetan Šastni vama ponudio učešće u zaveri?

Ne mogu reći tačan datum.

Ali možete li reći bar mesec?

Mislim da je bio april. -A što ste se tek sad

svega setili? Što odmah niste javili svom rukovodstvu?

Što niste kazali tužiocu? -Preuzimam na sebe

svoj deo krivice za to. -Kažite, gde se održao susret?

Ne sećam se. Mislim, kod mene u kabinetu.

Je li drug Šastni možda imenovao neke ljude

već uključene u zaveru? -Ne.

Ne? Znači, na sastanku ste bili samo vi i on?

Da. -Jasno. Za druga

Raskoljnikova nemam više pitanja. Ali nazvati ga svedokom...

izvinite, ne mogu to izreći. Optužba nije dostavila

ni jedan čvrst dokaz takozvane izdaje

mog branjenika. Naprotiv, sve što smo od njih čuli,

karakteriše kapetana kao patriotu i vernog slugu ruskog naroda.

Završio sam.

Sud se udaljava.

Druže Trocki, kuda? Druže Trocki!

Nemate prava. -Sedite na svoje mesto!

Sedite na svoje mesto.

Druže Trocki, ne smete ovamo.

Zbog izuzetne državne važnosti

ovog procesa moram biti uveren da ćete doneti ispravnu presudu.

Nemate prava da nam naređujete. Postoje pravila!

Dovraga vaša pravila ako protivreče zdravom razumu.

Morate razumeti da tamo, u sudskoj sali, sedi neprijatelj.

On je heroj!

Da. Izveo je herojski podvig, no izgradio je sebi popularnost,

s namerom da je iskoristi protiv sovjetske vlasti.

Ta kontra-revolucionarna igra je otkrivena i kazna mora biti

maksimalno surova.

Svaki pokušaj umanjenja kazne Šastnom smatraću

za izdaju. Izvolite.

Streljanje će mornarima dati mučenika. -Ne.

Daće im Boga u mom licu. Verujte, znam psihologiju mase.

Pobuniće se. -Neće, nemaju lidera.

Neorganizovani su. Glavno je da mi delujemo prvi.

Kako? Da ga roknemo ovde? -U centru Moskve? Čuće se.

Neće.

Agranove!

Tu se postrojite.

Hajde!

Ništa se ne vidi! Farovima ka njemu!

Ne trudite se.

Ciljajte u svetlo.

Pripremi se!

Nišani!

Pali!

Trocki!

Pogubili ste čoveka kom niste bili ni do kolena.

Ubivši vas, spasiću Rusiju.

Tata...

Tata, zaboravio sam olovke!

Tiše. Tiše. -Tata, boli me!

Ne boli.

Tiho. Tiho.

Sve je u redu.

Ti si junak. Idemo.

Vrativši smrtnu kaznu radi svojih ličnih ciljeva, otvorili ste

Pandorinu kutiju. Nemoguće da niste shvatali. Sledeća žrtva

toga postali su Romanovi. -Ubistvo carske porodice nije

učinjeno da uplaši neprijatelja ili ga liši nade. Ne!

U prvom redu da slomi njihove redove i pokaže im:

nema odstupanja, ili potpuna pobeda ili potpuni slom.

Znate li da sin Nikolaja Drugog, mali carević,

nije odmah umro? Dotukli su ga bajonetom.

Nije me nikad zanimalo. Niti me zanima.

Smatram ga sramotnim, malograđanskim.

Iz ugla morala, priča o smrti carevića nije značajnija

od stotina hiljada dece koje je taj režim poslao u smrt.

Kad ste već žalostivi, i njih se setite. Ili su ti životi

Tvorcu manje bitni? Nas nije vodio buržujski

princip krivice. Ne! Nas je vodila istorijska nužnost.

Ma šta je to?

Mora li to baš sad kada ja radim?!

Kad smo kod morala, šta kažete za reči

Vorošilova, o vama? Citiram: "Autor i nadahnuće crvenog

terora, Trocki je jačao svoju ličnu vlast masovnim streljanjem

zaslužnih komunista"?

Vorošilov... baš ste našli koga...

On prilaže spiskove ljudi osuđenih na smrt ispod kojih

stoji vaš potpis. -Džeksone, ne može se menjati svet

ako se ništa ne menja. Iz ugla klasne borbe moji postupci

su opravdani. Pogubio sam one koji su hteli da vrate

ljude u ropstvo. I ne mislite da i u nas nisu pucali.

Druže predsedavajući rev... -Nastavite.

Dakle, protivnik pokušava da se vrati na ovaj deo fronta.

Pa je naš osnovni zadatak da se tu maksimalno utvrdimo.

Ne! Treba ići u napad.

Bacite sve snage u proboj dok su oni u panici. Razume se,

ljudski gubici će biti veliki, no na tom segmentu fronta...

Druže Tuhačevski, kuda ćete?

U vaš vagon. Ako ćete zauzeti moje mesto, Trocki...

Ja ću vaše.

Drugovi, može li da se dobije čaj?

Kažite, zašto ste s nama?

Služim Rusiji. -Jasno. No ipak?

Pre pola godine bio sam kapetan, sad komandujem armijom.

To jest, stvar je u ambiciji. Ne delite naša gledišta.

A šta vam je važnije? Moja lojalnost ili ista gledišta?

Obojica podržavamo istu armiju, ta gledišta delimo.

Vi ste napravili nemoguće – stvorili duh te armije.

Žrtven, uzvišen. Vojnici su vas primili, poverovali.

Pre mesec dana nazivali su vas pogrdno Židovom,

sad govore: "Židov u Kremlju. Trocki? On je naš".

Vaše reči prijaju, no ljubav naroda nije stabilna valuta.

Ljubimaca je bilo i u carskoj armiji. -Ali ne i Napoleona.

Šta ste tamo stali, Sermuks, kao statua? Izvestite.

Lave Davidoviču, na Lenjina je izvršen atentat.

Eserka Fani Kaplan pucala je iz revolvera.

Vraćamo se u Moskvu, smesta.

Najstrašnije je za nama. Lekari su uvereni:

Vladimir Iljič će se izvući.

No tako ozbiljno ranjavanje neće proći bez tragova.

Računajući i nas. Treba izvući nauk iz ovog događaja.

Kakav?

Vladimir Iljič podržavao je oštre mere. I, možda bi valjalo

iskoristiti njegovo odsustvo za omekšavanje politike.

Šta konkretno predlažete, druže Kamenjev?

Prekinuti krvoproliće, proglasiti politiku nacionalnog

pomirenja, početi dijalog. -S kim? S buržoazijom? Popovima?

Mi gradimo budućnost koja nije za sve.

Neka i pogine 30, 50, 70%, ostali će poći sa nama.

U komunizam. -Kako ne vidite?

Na naše nasilje neprijatelj odgovara istim nasiljem.

Ne. Mi odgovaramo jače. Doći ćemo do granice za koje

oni neće imati hrabrosti. Žestokost će biti... biblijska.

Ukinućemo sud, pravo.

Streljati par važnih grupa koje su štetne po nas,

organizovati koncentracione logore, gasiti

kontrarevoluciju i kažnjavati. Ne samo krive već i one

potencijalno opasne. Protivnik mora znati: za svaku kap naše

krvi prolićemo reku njihove. Ovo je rođenje novog sveta,

a porođaja bez krvi i otpadaka nama.

Ovo je pitanje opstanka: mi ili oni. Ako dokažemo neprijatelju

da nećemo stati tako gde će on stati, možemo

slomiti njegovu volju.

Ja se slažem sa drugom Trockim.

Upoznaću Lenjina s vašom pozicijom. -Ne. Nema vremena.

Mora se odmah delovati. Gde je Kaplan?

U zatvoru, naravno.

Pogubite je smesta da informacija dospe u sutrašnje

novine. -Moraju je ispitati da otkrije saučesnike.

Oni nam ne trebaju. Nećemo kazniti direktne krivce no one

koje ne vodimo u budućnost sa sobom. To je vrh klasne borbe.

Ubrzo će Sovjetski Savez koji sam stvorio zauzimati pola sveta.

A potom i ceo.

I jesam li onda pobedio ili izgubio?

Sve zavisi od toga sviđa li se vama svet koji ste stvorili.

Dobili ste šta ste hteli? Ili je ispalo nešto drugo?

To je živ proces, Frenk. Da, život unosi potrebne korekcije.

Bar sam učinio sve za pobedu nad protivnicima revolucije.

A to su postali svi koji nisu podržali Boljševike.

Da. Jer su Boljševici i bili revolucija. Jedini su izrazili

interes radničke klase: seljaka, vojnika, mornara. Samo oni.

A s kim ste se onda borili u Kronštatu? Tamo nije bilo

plemića i popova. Već baš oni mornari i radnici koji su vas

doveli na vlast.

KRONŠTAT, Mart 1918.

3,5 godine boljševički uzurpatori

drže vlast. 3,5 godine kruže

po selima njihovi odredi, kradu seljake i osuđuju ih na smrt glađu.

3,5 godine Boljševici prinose žrtve svojim krvavim bogovima:

Lenjinu i Trockom!

Stvorili ste tako ubedljiv mit o revolucionarnim mornarima,

da su i sami u to poverovali. -Sigurni ste da ih neće podržati

radnici Pitera? -Ko vlada novinama

vlada umovima, druže Tuhačevski. Štampali smo da je pobunu digao

carski general Kozlovski, a njih mrze više nego nas.

Radnici vas mrze? -Pa, neki delovi.

No to nam je najmanji problem.

Zahtevamo pravu narodnu vlast!

Da se pristup dozvoli i nepartijskim kadrovima! -Da!

Da se vrati Sovjetima, koje sad gazi železna noga komunista,

izvorna vlast! -Da!

Da se da mogućnost seljaku da na obradivom parčetu zemlje

bude gazda! -Da!

Bolje mi kažite kako mislite da ugasite bunu.

Ja bih odbio ovu misiju, ako može?

Zašto? -To nije front.

Jedno je ratovati s neprijateljem, sasvim drugo kažnjavati svoje.

Radnike, mornare. -Kada su to

oni postali za vas vaši, druže Tuhačevski?

U svakom slučaju u tome nema mnogo junaštva.

Pogledajmo to sa druge strane. To je izazov, provera

vaših kvaliteta kao vojskovođe. Tretirajte to

kao turneju. -Turneju?

Turneju. Vi ste viloinista. I to prva violina.

Kao talentovani profesionalac uvek izvršavate postavljene

zadatke, što vam, verujem, neće biti posebno zahtevno.

Odavde, s ovog mesta mi, revolucionarni mornari

Kronštata, počećemo ono što je davno trebalo uraditi.

Oslobođenje Rusije! Zbacili smo Nikolaja, drugovi.

Zbacićemo i komuniste! Ura! Ura! Ura!

Zaustavi!

Šta se to oseti? -Nafta. Pale leševe.

Druže Trocki!

Sećate me se? Agranov Jakov. Šastnog smo koknuli u dvorištu,

sećate se?

Sad sam u ČK-a.

Nismo ni blizu svršetka posla!

Ostali su njihovi saborci, drugovi, rodbina, razume se,

kakva publika. Treba se obračunati sa svima njima!

MOSKVA, 1921.

Lenjin je vrlo loše. Govore da se brzo umara, gubi svest

na poslu. U kabinetu su mu postavili ležaj i stalno leži.

A ko rukovodi? -Staljin.

Dok te nije bilo, ojačao je. Okupio oko sebe nove ljude,

digao na rukovodeća mesta. Od sebe pravi istočnjačkog vezira.

Dobar dan, druže Trocki. -Dobar dan.

Iljiču se sad ne može, lekari puštaju da radi samo izjutra.

Ja ću kratko. -Mi mu se svi prilagođavamo,

druže Trocki. Bojim se, morate i vi...

Doći ću sutra. -Iljič je sutra u Gorkom.

Dođite kod mene oko 8, razmotrićemo sva pitanja.

Pričao bih i sad s vama, no imam puno tekućih poslova.

Rat je završen, vi ste obavili svoj posao.

Sad je došao red na nas.

Kod mene je u detinjstvu... u dvorištu...

Još u Simbirsku...

živeo domar.

I on je smatrao da je bezmalo sve zlo na svetu od knjiga.

One su za njega bile neke instrukcije iz onostranog sveta.

Verovao je da se od knjiga može oslepeti. Smejao sam mu se

tada, a sad mislim: "Možda je u pravu, i jesmo oslepeli."

Uvek sam polagao račune za svoja dela i ni za čim ne žalim.

Da?..

A ja veoma žalim što sam onako postupio s carem.

On ništa nije shvatao.

Nije stigao da se osvesti.

Da predoseti neizbežnost smrti.

Nije morao da laže deci, govori im da će sve biti dobro,

kao što si ti morao. Ti si obećao deci da će sve biti dobro.

Da...

Neprijatelja treba držati u iščekivanju smrti.

Naslađivati se strahom, koji će ga pojesti iznutra,

kao što radi Staljin. -Briga me za njega.

Ovo nije zatvor, ja sam slobodan. -Ne laži sebe, Lave!

Ti bežiš u svet fantazija i duhova, jer se u tebe

uselio strah. Iako sebi ne kažeš, prekrasno znaš,

da si živ samo zato što ti Brkati dozvoljava.

Dosta. -Svaki minut zagledaš se

u lica ljudi oko tebe i pitaš se: "Ko će te predati?

Ko od njih i kada?" -Umukni!

I sav vrištiš iznutra: "Brže! Brže!" jer

nemaš više snage da trpiš! -Ja se ne bojim smrti.

Bojiš se...Svi se boje, pa i ti. I ti si čovek.

Nisi bog, ni prorok. Čovek si od krvi i mesa. I bojiš se jer

ne znaš šta te čeka sa one strane.

Šta ako treba da se odgovara?

Šta ćeš im odgovoriti?

A kažeš da se ne bojiš.

Idi.

Idi, izađi napolje. Završi to sada.

Dajte. Ne bojim se ja vas. Čujete? Gde ste?

Senjor, jeste li u redu? Šta vam je?

Senjor...

Pablo, brzo zovi hitnu, senjoru je loše.

Ljova!

Silvija, pozovite lekara.

Obrada by: www.exyu-subs.com Preveo: Čarnojević