Original subtitles

Šta hoćeš? Što si došao?

Video si me jadnog, a ja sam bio predsedavajući Vojnog

saveta! Božanstvo! Demon!

Obrada by: www.exyu-subs.com

Vaši ključevi.

Hvala.

Bilo mi je drago... -Sačekajte. A...

Šta je bilo to tamo? -U vašem uzrastu to bi već

morali znati. -Šta? Ma dovraga ne! Ja o onom drugom.

Video sam kroz prozor, razgovarao je sam sa sobom.

Ima li on to halucinacije? On ludi?

Takvi kao Leon ne lude.

Oni umeju da vide ono što ne vidimo mi, obični ljudi.

I znate šta? Danas mi se na tren ukazalo da i ja...

Nešto vidim.

To što vas nije bilo nije slučajnost.

Dobar dan, Džeksone. O čemu vi to?

Vi ste pozvali Fridu? Nagovorili je da dođe.

A sami ste otišli, da ne smetate i da kad već ne sluša

vas, posluša mladu ljubavnicu.

Kažete li mu to, uništiću vas.

Sad razumem zašto je vas zavoleo.

U ovoj situaciji dvovlašća Petrogradski savet

ne smatra mogućim da podrži bilo koju inicijativu

Privremene vlade. Svim radničkim, vojnim i mornarskim

organizacijama najstrože podvlačimo: sabotirajte svaki

nalog Privremene vlade i lično Kerenskog A.F.

Predsedavajući Petrogradskog saveta Trocki.

Kažite, Lave Davidoviču,

kad će predsedavajući Petrogradskog saveta Trocki

savladati pisaću mašinu? -Nataša, ti znaš da

smo ja i tehnika nespojivi.

Čekamo li koga?

Zina, Nina! Devojke moje! Postale ste prave dame!

Nataša, vidi ko je došao!

Dobar dan. -Ljova, Serjoža, dočekajte sestre!

Pozdrav!

Saša, zdravo, prijatelju moj. -Zdravo.

Daj da pomognem. -Kako ti je ime? Ljova? -Serjoža. -Ti si Serjoža?

Pokazaćemo vam sobe! Ovuda.

Zdravo.

Znači, živećete kod mame? -Da. Nedaleko odavde.

Svega dva kvarta. -Aha.

Sad ćemo se viđati svaki dan.

A kako je deda? Verovatno vas nije lako pustio u Petrograd.

Nego šta! Pretio je da će nas zaključati, ali smo navaljivale.

Zinka mu je svašta rekla! -Jasno. Ovde je revolucija,

kipti od života. A tamo samo ovce i koze i melju brašno

od jutra do večeri. -Posebno kad su mamu iz logora

oslobodili, deda više nije imao šanse.

Porodica se sjedinila. -A ja dedu nikad nisam video.

Želite li da vas sutra provozam autom?

Ti imaš auto?

Nije moj, službeni. No mogu posle izlaganja da

vas provozam po gradu. A zatim da idemo da pogledamo

kako se podižu mostovi? -Naravno!

A Zimski dvorac? -I Zimski, i Tavričeski.

Čak i Peterhof. Toplo se obucite. Šteta što fontane ne rade.

Dosta priče. Pirog je gotov. -Evo i pirog. Jedite.

Odoh da radim.

Ljova, Serjoža, devojke!

Dobro jutro, Frenk. Vrata su vam bila otvorena.

Moram da se umijem.

Vi ste interesantna žena, Frida.

Ta vaša slobodna ljubav...

vaše slike...

primitivizam, egzibicije...

fiksacija na temu smrti...

No povrh svega, znate šta mi je najinteresantnije?

Zašto ste ovde. -Znate da se Leon vezao

za vas? -Glupost. On se ne veže ni za koga.

Ljudi su za njega uvek bili građevinski materijal istorije.

Vi za njega niste samo čovek. Već mnogo više.

Sudija.

Šta ste tamo ugledali?

Vidite, to je monarh.

Na proleće i leto ti leptirovi žive samo par dana.

A onima što se rode na jesen, Bog daje životni vek od celih

7 meseci da bi odleteli u tople krajeve, preživeli tamo zimu

i produžili svoj rod. Zabavno, zar ne?

I nepravedno.

Leon zna da neće preživeti zimu, Frenk.

Ipak, zašto ste ovde?

Da vas zamolim da budete milosrdan sudija, Frenk.

Ti si stvarno luda.

Ko ne namerava dugo da živi, retko se odriče

zemnih zadovoljstava. -Čak i posle seksa

govoriš o smrti? -Seks i smrt imaju dosta zajedničkog.

Hoćeš? -Ne, ne volim da otupljujem mozak.

Nije to za mozak, Frenk. Već za skidanje bola.

Za vas slikare sve oko nas je bol.

U 18-oj sam imala udes. Autobus, kojim sam putovala,

sudario se s tramvajem. Noga mi je slomljena na 11 mesta.

Slomljena su mi rebra, ključna kost, kičma na tri mesta.

A drška od autobusa rasporila me je kao ražanj.

Odavde i slomila mi sve zdelične kosti.

Glupo, zar ne? Držač u autobusu mi je uzeo nevinost.

To nije igra, Frenk.

Imam 33, i skoro pola života me boli.

Fizički. A i nikada neću moći da imam dece.

Bolje mi pričaj o Trockom. -Zašto?

I sam ga možeš pitati bilo šta.

Moliš da budem milosrdan sudija. Sudija ima pravo

da ispita svedoke.

Dobro. Šta želiš da znaš?

Kako smo postali ljubavnici? -Ne. To me ne zanima.

Bolje mi pričaj o njegovoj deci.

Zaista ih nikada nije voleo?

Leon nije bio dobar otac. To ne znači da nije brinuo za njih.

U krajnjem, to je deo njega koji ga je činio čovekom.

Toliko ljudi i svi došli da čuju tatu.

Deda nas je vodio na Šaljapina u Odesu, no mislim da je tamo

naroda bilo menje. -Luda si, Ninka. Ko je Šaljapin?

Pevač. A ovo je revolucija!

Feđa, vidi kakve lepojke!

Druže predsedavajući, hitno potpišite. Nalog za podelu

oružja radnicima Petrogradskog garnizona. Kerenski zabranio,

a sam je naredio da se razoruža Petropavlovka. Šta to znači?

Kozacima deli oružje.

Prokleto dvovlašće! Kako nam fali Lenjin!

Vladimir Iljič preferira da sedi u tajnom stanu i piše pisma.

Kako? Mi smo čuli da je van zemlje.

Drug Koba sigurno zna gde se skriva

od očiju javnosti drug Lenjin.

Tata! -Ovde smo! -Tu smo, tata! -Devojke moje!

Deluje li vam revolucija strašno? -Čega da se bojimo kad je s nama

lično drug Trocki?

Hoćemo li se provozati autom?

Naravno, obećao sam. -Lave Davidoviču, kasnimo.

Posle izlaganja. Čekajte me, pa idemo. -Da.

Ko vlada umovima, vlada i svetom. Danas našim umovima

vlada revolucija. Još malo, braćo, sestre, vrlo malo

i svet će se zauvek izmeniti!

Ura!

Šta u ovom času vidi radnička masa?

Najpre, punu dezorganizaciju države,

a zatim, neprekidnu otimačinu predstavnika kapitala.

I u ovoj situaciji svaki radnik ima pune psihološko pravo

da kaže sebi: "Ako se dešava raspad i kapitalisti nastavljaju

pljačku, što ja da ćutim? Postaviću maksimum zahteva

i uzeti šta mogu". To je neizbežni rezultat ovog stanja.

Zar je to rezultat kome smo svi stremili?

Ne! -Dole vlast!

Vlast narodu! -Dosta je bilo...

Verujte mi. Onog dana i časa, kad na čelo zemlje stane

vlast u kojoj će svaki radnik videti izraz sopstvene volje,

reći će: "Da, ova vlast me ne laže, ne krade". I tog

dana i tog časa na svetu će se pojaviti novo društvo.

Pravedno. -Ura!

Nažalost, u revoluciji još ima zalutalih ljudi.

Nekvalitetnih, a rešenih da njom ostvare svoje niske

ciljeve. Oni nam govore: "Još nije vreme". Oni nam govore:

"Sve će doći samo". Ja vam kažem: "Ne. Sada... ili nikada".

Ura!

Dole Kerenski!

Ura!

Trocki, brate, popij s nama!

Hvala. -Tata!

Neću to potpisati i tako mu prenesi. Nek sa snalazi

svojim silama. I nikakvi pregovori s Kerenskim.

Dobro ste govorili, druže Trocki. Zapamtiću.

Nemam vremena da razgovaram s vama, druže Koba. Čekaju me.

A s Lenjinom?

Ne bojte se, Trocki. Ovo je lična garda druga Lenjina.

Čemu ova jeftina špijunska beletristika, Koba?

Gde je Vladimir Iljič? -Idemo.

Požar!

Gde je tata? Nije nas mogao zaboraviti.

Dosta kuknjave. On će se sigurno vratiti.

Nina!

Bravo, Vladimire Iliću. Maska, lična garda. Prilično ste se

načitali tih novih špijunskih romana.

Vaša ironija je neumesna, Trocki. Vi ste uradili sve

da budem prinuđen biti u begu, a sami nesmetano uzeli

vlast nad mojom partijom. -Nije to vaša partija.

Je li? A čija je? Da nije vaša?

To je partija radnog naroda.

Nina, stoj! Nina!

Pomozite! Nina!

Ne!

Nina! Nina!

A jeste li se kad zamislili šta kasnije?

Kasnije? -Kasnije.

Zamislite: revolucija gotova, vlast prešla u ruke

Boljševika, u zemlji haos, rat... to je neizbežno.

Ja se toga ne bojim.

Da, da, znam. No šta mislite, kada euforija revolucije prođe,

hoće dugo ruski narod-bogoljubac trpeti vladara Jevreja?

Evo šta, Trocki, imate dva puta: ili se smirite i idite za mnom,

ili se gubite. Kompromisa neće biti.

Pokažite sada razum. I potom ostanite u poslu.

Postaćete... drugi čovek partije.

Razmislite.

A ako odbijem?

Onda ću vas prosto počistiti. Kao Kerenskog. Puf!

Za vaš život niko neće dati ni prebijene pare.

Znate... razmislio sam.

Idite dovraga, druže Lenjin.

Zinočka, šta se desilo?

Samo sam htela da pitam: Jesi li nas se bar setio?

Oprosti... Sad je takav momenat, mnogo...

toga se događa... -Nisi odgovorio.

Imao sam veoma važan razgovor.

Važan razgovor!

Dok si imao važan razgovor, Ninu su skoro izgazili na smrt.

Doviđenja.

Frenk, upamtio si?

Budi mekši s njim. Molim te.

Potrudiću se.

Dobar dan, druže Trocki.

Znate šta oseća otac kome su umrla deca?

On se pretvara

u životinju,

sposobnu samo da zavija na mesec.

Potom postepeno ta životinja

iz tebe izlazi, i vraća se čovek,

samo već prazan iznutra.

No još uvek misleći...

I to je najstrašnije, jer kada misli nema,

ti samo cviliš. To je lakše.

A onda se one jave,

najcrnje ubistvene misli.

Zašto su se oni rodili ako su otišli pre tebe?

S kojom svrhom? Pa ne može biti da je prosto tako...

To te izjeda, odzvanja u glavi 24 časa dnevno...

kao pokvareni džuboks koji vrti jednu istu

ploču. Probavaš da je zaustaviš ali nije moguće.

Sve vreme ista melodija. Jedna ista.

Trebalo bi da vas mrzim, no apsolutno ne osećam mržnju.

Samo žalost.

Vi nikad niste imali decu. Ne možete me razumeti...

Prokleti moralista. "Žalost".

Samo sam hteo... -Da žalite?

Izađite, žalite Silviju.

Ona, jadnica, očekuje da je zaprosite,

dok se vi valjate u postelji s Fridom.

Mislite da ja ništa ne znam? Frida ma je upozorila

da planira da s vama doručkuje. I verujte mi, ja dobro znam

šta znači doručak s Fridom.

Da, u pravu ste. Nemam dece.

Možda neću ni imati. Ipak savršeno razumem

da nema ništa gore no kad deca stradaju za oca

koji sebe smatra mesijom.

I da, žao mi vas je. Žal je jedino što ste dobili

s godinama.

Ne diraj me! -Što si takav prema meni?

Oprosti, načisto sam sluđen od ovog intervjua.

Više mi ne dolaziš. Zaboravila sam kad smo poslednji put

zaspali zajedno.

Silvija, nisam svoj u poslednje vreme. On je doslovno đavo.

Svaki dan mi pije dušu. Više i ne spavam noćima.

Pijem i tablete, ali ne mogu da zaspem.

Ne prepoznajem te. Izmenio si se.

Bojim te se. Idemo kod mene...

Idemo. -Ne mogu, Silvija.

Molim te. -Moram da završim ovaj posao.

Možda bolje da joj ispričate za vas i Fridu?

Vi ne volite Silviju, evo povoda da odbacite balast.

Bolje kažite za vaš balast, druže Trocki.

Što ste se odrekli vlasti kad vam je već bila u rukama?

Odakle vam to? Ja se ničega nisam odrekao.

25. oktobar 1917.

Lave Davidoviču, zvao je Kamenjev, kaže: hitno ovde

okupljate sve... -Da. Uradićemo to danas.

Šta?

Revoluciju.

Stanite, Lenjin je rekao 27-og, a danas je 25-ti.

Uradićemo to danas. Okupite mornare.

Loše je. Španski grip. Virus je nov,

neizučen. Smrtnost je 20%.

Lave Davidoviču, poslušajte, ne može tako. Nema spora,

vi ste predsedavajući, no ne možete nas terati da

biramo između vas i Lenjina. -Lenjin...

A gde je vaš Lenjin? A?

Gde je on?

Prokletstvo, a? Ne, nema ga.

Fikcija. Pisma iz ruku Gruzina su sav vaš Lenjin.

A vi nastavljate da mu se slepo potčinjavate.

Natalija Ivanovna, a kada dolazi tata?

Ne znam, već celu nedelju spava u Petro-savetu.

Idem po njega.

Zina, stanite!

Natalija Ivanovna, trebaće mi hladne vode.

Kuda ćeš? -Ne dam da ideš sama.

Da, vi ste sada ovde lider. No Lenjin je stvorio našu partiju

i doveo do ovog što imamo. Vodi nas više od 10 godina.

A koliko ste vi Boljševik? -Pola godine.

Pola godine.

Ili ćete danas sa mnom ući u istoriju,

ili ćete se sutra naći na njenoj periferiji.

Birajte.

Naređujem snagama da zauzmu Glavnu poštu.

Dejstvujte po planu. Svakih pola sata me izveštavajte.

Naređujem 6. minerskom bataljonu da zauzme Nikolajevsku stanicu.

Naređujem mornarima gardijske flote da zauzmu Narodnu banku.

Naređujem hapšenje Privremene vlade. Trocki

Ko je tu privremen?! Predajte se!

Kerenski je pobegao, Privremena vlada uhapšena.

Još ponegde ima otpora... -Kakvi su gubici?

20 ljudi. -Svega 20?

Kao da te ne raduje. -Ne, raduje me.

Dojahao naš židov iz Dragobuža.

A konj mu se po zemlji pruža.

Otišao pa Lenjina pita: "Šta da radim s kobilom?"

Lave Davidoviču, jel vam dobro? -Zinovjev, jesu vam kad rekli

da je čekanje sreće zapravo najveća sreća?

Šta? -Kada živiš san to ti daje

veliku snagu. A kada san ostvariš, radi čega dalje živiš?

A, Zinovjeve? Jesu ti rekli? -Ne.

Tata! -Otkud vi u ovo vreme?

Serjoža je jako bolestan, španska groznica.

Šta?! -Jako je loše. Može umreti. Lekar kaže da je smrtnost 20%.

Jasno.

Vraćam se za 2 sata. Okupi sve, treba izvestiti o našoj pobedi.

Šta da radim s kobilom…

Šta ste to napravili, Trocki?

To se zove revolucija, Vladimire Iljiču.

To? To nije revolucija, već prevrat! Prokleta pljačka

banke! Nije ovo Amerika, vrag da ga nosi!

Drugovi, uzmite auto, odvezite mi decu kući, potom...

se vratite po mene. -Biće urađeno!

Molim te, vrati se kući. -Idite kući!

Da, izveo sam prevrat. Ali svi to nazivajte revolucijom,

ako hoćete da sačuvate obraz. Trebaće vam.

Imate pravo, Vladimire Iljiču. Rusija neće priznati za lidera

Jevreja.... Nikada.

No revoluciji treba vožd. Izbor je na vama.

Umalo zaboravih. Danas vam je rođendan, Trocki.

Čestitam!

Hvala.

Drugovi!

Drugovi! Radničko-seljačka revolucija, o čijoj potrebi

su Boljševici sve vreme govorili, odigrala se!

Ura!

Predajem reč drugu Trockom.

Trocki! Trocki!

Trocki! Trocki!

Drugovi! Dugo smo sanjali o ovom danu.

I danas se naš san ostvario.

Proleterska revolucija je pobedila!

Ura!

Ura!

Ovu revoluciju ostvarila je partija Boljševika!

Ura!

Ura!

U poslednje vreme Vladimir Iljič nije često bio u Petro-savetu.

Samoizolovao se od poslova.

Tako možda deluje na prvi pogled.

No nije tako, drugovi.

Pobedu proleterske revolucije u prvom redu dugujemo

baš tom čoveku. On je razradio plan revolucije.

Po njegovim nalozima delovali su mornari i vojnici.

On je rukovodio ustankom. Slava drugu Lenjinu,

lideru partije Boljševika!

Slava drugu Lenjinu!

Ura!

Nataša!

Nataša!

Jesi već čula? Obavili smo to! Pobedili smo!

A? -Čestitam.

Sretan rođendan, mili.

Kako je Serjoža?

Sad je već bolje. -Šta?

20 godina ste išli ka tom snu,

prezrevši svoje principe i sve koji su vam smetali, a potom

ste prosto tako dali vlast svom zakletom suparniku? Zašto?

Jevrej kao vladar zaista se ne bi zadržao u Rusiji

ni mesec dana. Lenjin bi radi vlasti rasturio partiju. Bili

bi skrajnuti. Vlast za mene nije bila cilj po sebi.

Pored Lenjina, kao jedan od rukovodilaca partije, mogao sam

nastaviti ka jedinom i istinskom cilju. -Da, da, znam.

Požaru svetske revolucije. -Da sam postao diktator Rusije,

vezao bih sebi ruke. Put ka pobedi ne vodi uvek napred.

Treba lavirati. Ponekad zastati i sačekati.

Budalaština! Vama to nije odvratno?

Pogledajte se. To niste vi, već neki demagog, slabić!

Fali vam mudrosti da odvojite realnu politiku od demagogije.

Ne verujem vam. Porodica vam je stradala radi revolucije.

A potom ste odustali od revolucije, plašeći se

odgovornosti! Oni su stradali naprazno. Vaš sin je mogao

umreti ne videvši oca. Naprazno! -On je i tako umro.

Oni su svi umrli.

Nina, 1902-1928.

Tata...

Serjoža, 1908-1937.

Zina, 1901-1933.

UMIREM OD OČAJANjA

Ljova, 1906-1938.

Tako rano?

Šta je povod?

Evo, doneli su novi ram.

Onamo.

Sedi. -Tata!

Mi te ipak svi volimo. Ti si naš tata.

Dođi ovamo!

Deco moja...

Obrada by: www.exyu-subs.com Preveo: Čarnojević