Original subtitles

www.titlovi.com

Sposobnost da se kre�u kroz vazduh u bilo kom smeru,

da prelaze kontinente i okeane,

da jezde iznad �uma, pustinja i planina,

sve ove ptice mogu to da rade ve� 150 miliona godina.

Ali, one nisu prve, a zapravo ni poslednje na nebu.

Spremamo se da istra�imo jednu od naj�udesnijih pri�a iz sveta prirode.

Na�in na koji su �ivotinje uspele da se podignu sa povr�ine zemlje,

i nasele vazduh.

Od vrtoglave akrobatike insekata...

do veli�anstvenosti drevnih krilatih reptila.

Divotu i okretnost ptica...

i preciznost sonarnog navo�enja no�nih lete�ih �i�mi�a.

Letenje je bilo klju� za uspeh

za neke od najizvanrednijih stanovnika na�e planete.

Za analizu njihove spektakularne ve�tine, koristi�emo poslednju tehnologiju.

I putova�emo �irom sveta.

Od d�ungli Bornea, do fosilnih stena u Kini.

I u pra�ume Ekvadora.

Pove��emo vas u vazduh...

i putovati sa �ivotinjama dok lete.

~ OSVAJANJE NEBA ~

- Prvi leta�i -

Dokaz za sam po�etak ove �udesne pri�e

mo�e se na�i blizu doma u mo�varama Kembrid��ira.

Ovde �ive stvorenja koja imaju pretke od pre par miliona godina.

Niko ne zna ta�no kako su prve lete�e �ivotinje na svetu evoluirale,

ali postoje i danas �iva stvorenja, koja nas mogu vratiti

u ta daleka dobra vremena,

i ona �ive, �to je iznena�uju�e, pod vodom.

Gledaju�i dole kroz povr�inu u re�no korito,

kao da putujemo nazad kroz vreme 320 miliona godina.

Tada su se, u doba daleko pre nego �to su dinosaurusi evoluirali,

stvorenja poput ovog prva pojavila u vodama planete Zemlje.

To je insekt.

Svirepi grabljivac sa �eljustima poput kle�ta.

Ne �ini se da su preci ove �ivotinje

bili me�u prvim stvorenjima koja lete.

Ali, ovo jo� uvek nije odraslo, ono je larva,

i ne�e provesti ceo svoj �ivot u vodi.

Ima drugi �ivot i drugo telo iznad povr�ine.

Rano jednog jutra, penje se uz trsku.

Pojavljuje se pukotina na njegovoj ko�i, i vrlo druga�ije stvorenje izlazi.

Ima �etiri izrasline na le�ima, koje su mo�da kod predaka

postajale ili �krge ili za�titni oklop.

Ali sada se razvijaju u ne�to potpuno druga�ije.

Krila.

Ima ih dva para.

Pumpaju te�nost iz tela kroz vene da se ra�ire.

Dok se su�e na suncu, ona se stvrdnu.

Vodeni zmaj je postao vilin konjic.

I �etiri krila koja koristi da bi poleteo,

najranija su za koje znamo.

Otisci takvih krila prona�eni su na kamenju koje je le�alo

na dnu drevnih jezera i potoka.

Ova vrsta stara je oko 150 miliona godina.

A sa skoro 300 miliona godina, ovo je najstarije otkriveno celo krilo.

Drevna i dana�nja krila dele strukturu koja je sli�na.

Dana�nji vilini konjici su �udesni �ivi fosili koji nam mogu pokazati

kako su prvi leta�i savladali silu zemljine te�e i uputili se ka nebu.

Njihova krila su �udo prirodnog in�enjeringa.

Ali, da bi videli kako podi�u vilinog konjica u vazduh,

treba da usporimo akciju.

U principu, izgleda vrlo prosto,

svako krilo pulsira na dole, guraju�i vazduh ispod,

i tako podi�e vilinog konjica gore.

Ali, svako krilo stvara drugi vazdu�ni mlaz

koji podi�e vilinog konjica u drugom pravcu.

I mogu to da vam poka�em koriste�i ovu traku papira koja predstavlja krilo.

Ako duvam od gore, ono �e se podi�i.

Pogledajte.

To je zato �to se br�e kre�e vazduh, ni�i mu je pritisak.

Ja sam stvorio ni�i pritisak iznad krila,

a posledica je da je bio usisan na gore.

Problem za leta�e je da prilagode tu razliku u brzini protoka vazduha.

Na�in na koji to vilin konjic radi je izvanredan.

Dok se kre�e kroz vazduh, mo�emo videti kako uvija krila druga�ije.

Mo�na donja krilca dr�i mal�ice na gore u odnosu na protok vazduha,

i to stvara neobi�an efekat iznad krila.

Stvara vrtlog iza glavne ivice, �to vrti vazduh okolo,

pove�avaju�i brzinu vazdu�nog mlaza iznad krila.

I sa samo malim pove�anjem brzine generi�e zna�ajnu uzlaznu silu.

Podi�u�i tako krilo i vilinog konjica.

Vilin konjic onda mo�e da menja smer krilaca

i da ih pokre�e napred, kao i na gore.

Izvanredno je to �to vilin konjic mo�e nezavisno da ma�e svakim od svoja 4 krila.

A to mu omogu�uje da izvodi �udesne manevre.

Mo�e da lebdi.

Mo�e da jezdi.

Mo�e �ak da leti i u nazad.

Za maksimalnu snagu, ma�e sa oba para krila zajedno,

i mo�e da napravi veoma o�tre zaokrete.

Prvi vilini konjici su mogli da pro�ire teritoriju uzdu� i popreko.

I dok im se jo� insekata pridru�ivalo na nebu,

vilini konjici su izu�ili ve�tinu da budu smrtonosni vazdu�ni lovci.

Mogu�nost letenja donela je veliku prednost tim ranim insektima.

Omogu�avala im je da prona�u hranu, da pobegnu od grabljivaca,

i �to je posebno va�no, da putuju na nove teritorije u potrazi za partnerom.

Vodene device su kao i njihov blizak ro�ak vilin konjic,

ostale bukvalno nepromenjene milionima godina.

Parenje mo�e biti prili�no komplikovano kada oba partnera mogu da lete,

a ovo su me�u prvim �ivotinjama koje su morale da se pozabave tim problemom.

Plava boja na ovome pokazuje da je mu�jak.

Da bi privukao �enku, mu�jak joj mora ne�to ponuditi.

Teritoriju.

Izabrao je baricu vode, koja verovatno sadr�i obilje hrane za potomstvo.

Onda �uva tu teritoriju od suparnika.

Dok �enka ne doleti i pridru�i mu se.

Sad je mora zgrabiti pre nego �to se predomisli,

i u vazduhu ako je neophodno.

On koristi dodatke na vrhu abdomena da je stisne iza vrata.

Nekim �udom, par uspeva da koordinira mahanjem svojih 8 krila.

Mogu da se pare u vazduhu, ili biraju zaba�eno mesto sigurno od predatora.

Onda lete teritorijom, le�u�i svoja oplo�ena jaja.

Letenje je omogu�ilo insektima da okupiraju deo planete

koji do tada nije bio naseljen.

Vazduh. I razmahali su se.

Zna�i, pre 320 miliona godina nebom su po�eli da paradiraju lete�i insekti.

Ali ti rani �etvorokrilni oblici bili su predodre�eni da stvore

�itav spektar spektakularnih visoko specijalizovanih leta�a.

Potreba da legu jaja u vodi, vezala je prve viline konjice

na potoke i bare poput ovih.

Ali onda, otprilike 20 miliona godina nakon njihovog dolaska,

pojavila se nova vrsta lete�ih insekata bez takvih veza sa vodom.

Da bi prona�li veli�anstveni dokaz njihovog uspeha, idemo na Borneo.

Da bi otvorio slede�e poglavlje u na�oj pri�i o evoluciji lete�ih insekata,

morao sam da do�em na Borneo.

Prvi leta�i su imali dva para krila,

sad tra�imo njihove naslednike.

Jedna grupa stvorenja se prilagodila tom originalnom

�etvorokrilnom dizajnu sa takvim uspehom,

da se preina�ila u najbrojniju

i najra�ireniju �ivotinju na celoj planeti,

a neke od najveli�anstvenijih primera mo�emo na�i dole u pra�umi.

Nisu svi insekti lovci, neki su striktno vegetarijanci poput ovog.

Ovo je kopneni �ivi ekvivalent onog podvodnog �udovi�ta,

larve vilinog konjica.

Ali ova larva umesto hvatanja malih ribica i vodenih muva,

gricka sr� drveta.

Problem je u tome �to sr� nije ba� hranljiva,

pa ovo stvorenje mora da je jede najmanje godinu dana

pre nego �to dostigne ovu veli�inu, koja je maksimalna.

Ali, onda �e se pretvoriti u odraslu jedinku,

koja je jednako �udovi�na.

Ovo �to izlazi iz zemlje, gde je �ivela i hranila se kao larva,

je buba. Jedna od najve�ih na svetu.

Jelenak.

Mu�jaci poput ovog naoru�ani su duga�kim rogovima,

mo�nim oru�jem s kojim se takmi�e protiv suparnika.

Sada ve�inu vremena provodi iznad tla,

kr�e�i svoj put kroz rastinje, gde se hrani

otpalim vo�kama.

Ovo te�ko, mo�no stvorenje mo�da izgleda kao da ne mo�e da leti.

Ali mo�e.

U klju�nim trenucima svog �ivota vine se u vazduh

da potra�i nove izvore hrane, i naravno, �enku.

Riljanje i grickanje okolo mo�e povrediti osetljiva krila za letenje,

pa bube imaju �vr��i prednji par da bi formirale par �titnika,

a par lete�ih osetljivih je spakovan ispod na sigurnom.

Da bi videli kako su krila savijena ispod svojih �titnika,

moramo sa�ekati poletanje.

Dok lepr�aju, �titnici se otvaraju i krila se �ire do maksimuma.

Radna krila stvaraju potisak na isti na�in kao i krila vilinog konjica,

a prednja krila, koja su im �titnici, dr�e po strani.

A njihov oblik im daje malo ekstra potiska.

Tako da je jasno da je ovo jedan smotani leta�.

I sletanje mo�e biti takvo.

I sada se ta krhka krila moraju ponovo spakovati ispod �titnika.

Navode ih sitne dla�ice na abdomenu.

One prihvate krila i poma�u u postavljanju na pravu poziciju.

Buba sve to radi sa takvom pa�njom i precizno��u

kao kada padobranac pakuje svoj padobran.

Kada se na�e na novoj teritoriji, ome�a�e fri�ki izvor hrane,

a onda �e ga braniti dok ne stigne �enka.

Na�in �ivota ove bube pokazao se �udesno uspe�nim.

Do sada je otkriveno preko 370,000 razli�itih vrsta buba.

Neverovatna brojka.

Na po�etku, bube su uspevale da lete koliko im treba

sa samo jednim parom krila.

A onda, otprilike pre 57 miliona godina,

do�lo je do slede�eg klju�nog razvoja u istoriji letenja.

Pojavio se novi tip insekta sa dva para krila

koja su postala, u stvari, ogromni bilbordi.

Krila koja su verovatno me�u najlep�ima od svih.

Leptiri.

Leptiri �ive od nektara koji skupljaju sa cve�a.

Kao vilini konjici i bube, i oni lete da bi prona�li partnera.

Ali, na�in na koji ma�u svojim �arenim krilima je zna�ajno druga�iji.

Ovo divno stvorenje ima dva para krila,

ali ih, u stvari, pretvara u jedno.

To radi prili�no prosto, i to tako �to preklapa ve�im prednjim parom ona manja,

pa kada ma�u prednjim parom, ona automatski pritiskaju na dole ni�i par.

Sam ni�i par nema mi�i�e za mahanje,

nego samo dovoljno snage da se vrate gore.

Preklapaju�a krila leptira u pore�enju sa veli�inom njihovog tela su ogromna,

oko 10 puta ve�a u odnosu na krila drugih insekata.

Kada je krilo ve�e, svaki zamah generi�e ogroman potisak.

Da bi ostao u vazduhu, leptiru je �esto potrebno manje zamaha nego ostalima.

Ali taj spori zamah, tako�e im omogu�uje da prave nepredvidive promene pravca.

A to omogu�uje leptirima da lete u cik-cak,

�to ih �ini vrlo te�kim za hvatanje, ako ste skuplja� leptira,

ili �to je jo� va�nije, grabljivac.

Prednja i zadnja krila leptira zajedno, ne �ine samo

veoma efektivan leta�ki mehanizam, ona mogu da nose i poruke.

Zapravo, ona nose neke od najlep�ih reklama u celom �ivotinjskom carstvu.

Kao na primer, ovaj prelepi zlatni pticokrili leptir sa Bornea.

Ogromna krila leptira pru�aju povoljno platno

na kojima pokazuju fantasti�no detaljne dezene.

Pa, kako se stvaraju te lete�e reklame?

Tajna le�i u mikroskopskoj strukturi na povr�ini krila.

Ova ovalna preklapaju�a perca pore�ana kao crep na krovu,

razvila su se od �ekinja koje su nekad bile si�u�ni senzori.

Neke sadr�e malo pakovanje pigmenta koji krilima daje boju.

Druge imaju slo�enu strukturu koja razdvaja svetlost,

pa tako kada se gleda iz odre�enog ugla, reflektuje savr�ene dugine boje.

Postoji preko 18,000 vrsta leptira �irom sveta,

i svaka ima krila sa svojim prepoznatljivim dizajnom.

Ove zanosne i prijatne �are, naravno,

omogu�uju mu�jacima i �enkama leptira da znaju

jesu li ili nisu pripadnici iste vrste.

A odrasla jedinka spremna za parenje mo�e prepoznati pogodnog partnera izdaleka.

Kada se �enka i mu�jak kona�no sretnu, lepr�aju okolo u ritualnom plesu.

Svako proverava leta�ku ve�tinu i raspon krila ovog drugog.

Ako oboje pro�u test, pare se.

Zbog same veli�ine krila, mo�da izgleda kao da su vlasnici osu�eni na sporo,

presporo letenje.

Ali, oni mogu biti mnogo efikasniji piloti nego �to pretpostavljate.

Leptiri mo�da ne mogu da lete mnogo brzo, ali zadivljuju�e,

za stvorenje koje izgleda tako ne�no, mogu da pre�u stotine km u potrazi za hranom.

Nova istra�ivanja otkrivaju da leptiri prelaze ogromna rastojanja,

a jedno od najuzbudljivijih od njih

de�ava se 11,000 km zapadno od Bornea, u Evropi.

Pridru�ujem se istra�iva�kom projektu na brdskim livadama centralne �panije,

da bi potra�io jednog od najve�ih putnika me�u leptirima.

Admiral.

Svakog prole�a, admirali se pojavljuju u �paniji u velikom broju.

Ali, �panija im je samo usputna stanica.

Internacionalna ekipa nau�nika otkriva dokaz

�udesnog putovanja �irom Evrope i dalje.

Ovaj ogromni, ambiciozni projekat zamisao je Dr. Konstantisa Stefanesku.

Detaljna evidencija kada i gde se admirali pojavljuju

otkrila je neobi�nu masovnu migraciju.

Bili smo u mogu�nosti da prikupimo ogroman broj zapa�anja

iz vi�e od 60 razli�itih zemalja,

mo�da 35,000 zapa�anja... - Ozbiljno?

mnogo ljudi je doprinelo svojim zapa�anjima,

i po prvi put je bilo mogu�e shvatiti

glavni �ablon sveukupne migracije.

Kombinovanjem ovog bogatstva podataka, ekipa je otkrila mapu rute

koja se �iri do neverovatnih daljina.

I po�inje na severu Afrike.

Veliki broj admirala razmno�ava se u Maroku tokom zime,

pre nego �to se spreme za put preko Mediterana do Evrope.

Oni onda prate prole�no bujanje na severu, jer su tamo biljke

kojima se oni i njihovi mladi hrane, mlado li��e i cve�e.

Leti se pojavljuju u Britaniji i Skandinaviji.

Ali, jedan leptir ne �ivi dovoljno dugo da sam postigne ovo ogromno putovanje.

Svaki korak preuzima nova generacija.

Zna�i, ovaj admiral u Britaniji je unuk

leptira koji je krenuo iz Maroka.

Ali onda, u jesen, svi admirali nestaju.

Da li jednostavno uginu? Ili se vrate svojoj epohalnoj migraciji?

Potraga za odgovorom na ovu misteriju, dala je projektu

najzadivljuju�e otkrovenje do sada.

I do�lo je od dela ekipe baziranog u

Istra�iva�kom Institutu Rotamsted nedaleko od Londona.

Klju�no otkri�e pojavilo se iz iznena�uju�eg izvora.

Radara.

Na� radar ima uspravno usmeren snop, i obasjava uzan deo neba iznad,

kao kad usmerite mo�an zrak u nebo,

pa smo mogli da detektujemo insekte dok lete kroz snop.

Signal je toliko detaljan da �ak mo�e da pomogne u indetifikaciji vrste.

I tokom jesenjeg nestanka,

radar je uhvatio veliki broj admirala.

Nisu uginjavali, bili su u pokretu,

i leteli su na zadivljuju�im visinama.

Ono �to smo prona�li je da je admirala bilo veoma mnogo,

na visinama od 300, 400, 500 metara iznad tla.

Na tolikoj visini, bili su nevidljivi za ljude od dole.

To je objasnilo njihov nestanak.

Ali, leptiri imaju svoj dobar razlog �to putuju na tim visinama.

Jedna od prednosti letenja na 300, 400 metara iznad tla,

jeste ta �to su vazdu�ne struje br�e nego na manjim visinama,

tako da insketi dobiju pomo� od vetra,

pa putuju mnogo br�e nego �to bi ina�e,

i videli smo te admirale kako putuju brzinom od preko 100 km na sat.

Uz merenje fenomalne brzine njihovog leta,

radar je tako�e otkrio i pravac.

I�li su na jug.

Pa, gde �e oti�i?

Odgovor sti�e od Konstantisove ra�irene mre�e posmatra�a,

a presudni deo podataka prikupljen je u Africi.

Neka ekspiracija u Africi, u oktobru i novembru,

pokazala je de se de�ava masovan dolazak leptira u tom trenutku. -Ozbiljno?

I tako do kraja leta, novoro�eni leptiri u Evropi

po�inju da migriraju malo nazad u Afriku.

Stvarno? - Da.

Poslednja generacija, ja�u�i na visokim vetrovima, pravi ogromno putovanje

od skoro 5,000 km do zapadne Afrike za samo par dana.

Posmatra�i na tlu i radar u vazduhu,

prona�li su dokaz ove �udesne migracije.

Samo u jednoj godini je ostvaren ceo ciklus,

a sukcesija ovih �est generacija je kretanje

5,000 kilometara u jednom pravcu, i isto toliko u drugom.

Zapravo, ova migracija je najdu�a ostvarena

od bilo kog drugog insekta na planeti za sada.

Neki insekti se suo�avaju sa druga�ijim izazovom, ne sa letenjem daleko,

nego sa letenjem u tami.

Lampa mo�e privu�i neke od najneobi�nijih no�nih leta�a.

Moljce.

Moljci su se verovatno razvili da lete no�u da bi izbegli grabljivce.

O�i su im prilago�ene za slabu svetlost, ali koriste jo� i drugo razvijeno �ulo,

miris.

Ovo je mese�ev moljac, mu�jak.

Moljci preklapaju svoja dva para krila kao i leptiri,

a ba� ovaj moljac je vrlo poseban. Ima veoma kratak �ivot.

�ive�e samo nedelju dana. Ne�e se �ak ni hraniti.

Njegov jedini cilj je da prona�e �enku.

A to radi uz pomo� ovih neobi�nih perjastih antena.

�enka emituje poseban, karakteristi�an miris,

a sa tim antenama, mu�jak mo�e da ga oseti sa 1,5 km daljine.

Onda poleti i leti uz vetar, dok ne prona�e izvor.

Moljci, sa njihovim spojenim prednjim i zadnjim krilima, odli�ni su leta�i.

Neki �ive du�e, pa moraju da lete da bi prona�li hranu.

Omiljena hrana ovog moljca je nektar.

Mo�e �ak i da lebdi dok pije.

Zna�i, preklapanjem svoja dva para krila,

leptiri i moljci su postali veoma sposobni leta�i.

Ali, postoji jedna grupa lete�ih insekata koja je promenila

zadnji par krila u ne�to prili�no druga�ije.

Ne�to �to im omogu�uje da izvode najneobi�niju vazdu�nu gimnastiku.

Zbog poslednjeg poglavlja u na�oj pri�i o lete�im insektima, vra�am se u London.

Urbana d�ungla i njeni stanovnici ljudi, pru�aju obilje skloni�ta i hrane

za posebno prilagodljivu i brojnu vrstu insekta.

Hvala puno, hvala.

Primamljiv obrok kao �to je ovaj, prili�no sam siguran,

uskoro �e privu�i lete�eg gosta, i to jednog od najneobi�nijih

od svih insekata pilota.

Naravno da je to muva.

Konkretno ova vrsta, muva zunzara, pojavljuje se �irom sveta.

A njeni preci su zujali okolo pre najmanje 250 miliona godina.

Muve su toliko �este da ih tretiramo kao iritantne �teto�ine,

ali njihove leta�ke sposobnosti su stvarno izvanredne.

Pogledajte �ta se de�ava ako poku�am da ovu udarim jelovnikom.

Ako usporimo akciju 40 puta, mo�emo videti kako su �udesno muve hitre.

Pobegla je dok sam trepnuo okom.

Sposobnost da se uvr�u i okre�u pri takvim brzinama i tako izbegavaju neprijatelje,

u�inila ih je tako uspe�nim na globalnom nivou.

One su borbeni mlaznjaci u svetu insekata,

i ne duguju svoje manevarske sposobnosti obliku svojih krila,

ni snazi svojih mi�i�a, nego paru visoko naprednih leta�kih senzora.

Muva ima svoju verziju pilotske instrument table.

Ona joj pru�a stalno a�uriranje brzine, visine i smera kretanja.

Muva prikuplja te leta�ke podatke pomo�u o�iju,

a one su me�u najboljima u poslu.

Mogu da obrade vizuelne informacije 10 puta br�e od na�ih o�iju.

Ali u manevrima pri velikoj brzini, �ak se i muvine o�i

mu�e sa jednim va�nim delom leta�kih podataka.

Uglom tela u vazduhu, i na�inom na koji se menja.

To je informacija koju bi �ovek pilot dobio od �iroskopa.

A to je presudno ako �elite da izvedete ovako ne�to.

Sre�om, o�i nisu jedine koje navode muve.

One tako�e imaju i drugi, �ak i jo� izvanredniji par senzora.

Onaj koji je izveden od originalnog �etvorokrilnog dizajna.

Muva ima samo jedan par krila.

Stra�nji par je promenjen u ne�to drugo.

Mali �tapi�asti dodatak poznat kao halter.

Ovaj iznena�uju�e sofisticirani organ obave�tava muvu o promeni

pozicije tela u vazduhu.

Kada muva poleti, svaki halter po�inje da ma�e gore-dole,

i to tako brzo, da odmah postane nevidljiv.

Ali usporeno, mo�emo videti da se nji�e napred-nazad kao klatno.

Da bi shvatili kako halteri rade,

moramo pratiti njegovo kretanje u letu.

Ote�ani vrh haltera se na neki na�in kre�e lu�no,

tako da ostaje na istoj putanji njihanja kao i krila.

Ugao izme�u haltera i tela se menja,

pa je osnova nategnuta.

To pali senzore koji registruju okretanje.

Muva onda mo�e da prilagodi zamah krila da bi ispravila bilo kakvu nestabilnost.

Nova studija o drugoj upotrebi halter signala

de�ava se u Londonskom Kraljevskom Koled�u.

U odeljenju za bioin�injering, stru�njaci prou�avaju zunzare

da bi videli da li prirodni leta�ki mehanizmi mogu pobolj�ati performanse

letelica koje je napravio �ovek, kao �to je ovaj dron.

Muve su neverovatno pokretne, i ako pogledate njihove performanse,

kada jedna juri drugu, te�ko da se

bilo koja druga �ivotinja mo�e porediti sa takvim aerodinami�nim performansama.

Holger je osmislio eksperiment kojim istra�uje intrigantnu vezu

izme�u haltera i drugog klju�nog leta�kog senzora, njenih o�iju.

Mali motor simulira niz brzih okreta u vazduhu.

Na�in na koji muva reaguje, snima se specijalnim kamerama

koje mogu da ponove akciju usporeno.

Kao �to mo�ete videti ako pogledate izbliza, glava muve odr�ava nivo,

telo se rotira, a da bi zadr�ale nivo gledanja

moraju da rotiraju glavu u suprotnom pravcu.

Dr�anje nivoa o�iju je presudno za skupljanje ta�nih leta�kih informacija.

A halteri su prepoznati kao krucijalni senzori koji to �ine mogu�im.

Sam vizuelni sistem bi bio prespor, pa tu, zapravo, nastupaju halteri.

Halteri su ekstremno brzi u smislu njihovog odziva,

i oni odmah �alju signale, koji se onda dalje �alju slede�em motoru u sistemu,

ka motoru letenja, oni su prvi

koji kompenzuju bilo kakav poreme�aj, a ako se to desi,

vizuelni sistem je savr�eno sposoban da se izbori sa ostalim.

Zna�i, muve su izgubile par krila, ali su dobile neobi�an novi leta�ki senzor

koji ih je na�inio najnaprednijim leta�ima u svetu insekata.

Letenje je omogu�ilo insektima da postanu �udesno uspe�ni na globalnom nivou.

Postoji dvostruko vi�e vrsta insekata,

nego svih ostalih vrsta �ivotinja zajedno.

Ovo je neverovatna pri�a o evoluciji koja se �iri na preko 320 miliona godina.

Od prvih stvorenja sa 4 krila koja su iza�la iz vode,

do oklopnih buba koje su kolonizovale kopno daleko od vode.

Od leptira sa svojim ogromnim raznobojnim krilima.

Do zapanjuju�e ve�tih pilota muva.

Ali, ve�tina mo�da nije dovoljna, ponekad se ra�una �ista veli�ina.

Insekti su imali nebo samo za sebe oko 100 miliona godina,

ali se onda pojavila nova grupa �ivotinja, koje su mogle da odrastu ve�e,

i one �e podi�i tehniku letenja na jo� ve�i nivo.

Dok se na�e putovanje kroz vreme nastavlja, nailazimo

na neobi�ne pionire novog talasa ve�ih leta�a.

�udovi�ne krilate reptile.

�udne pernate dinosauruse, �ije zala�enje u vazduh je dovelo do ptica.

I grupu sisara koji su osvojili mrklu no�.

�i�mi�e.

Kraj prve epizode.

Prevod: �ile

Preuzeto sa www.titlovi.com