Original subtitles

LOVCI Poslednji boj

Ne pucaj.

Počni!

Notung? Kurs 230.

Ovde Notung. Sledim kurs.

G. majore, nisu dozvoljeni eksperimenti. Sećate li se naređenja?

Znam svoje naređenje. To ne znači da ću raditi po njemu.

Ovde Soko. Kako me čujete? Da li me čujete? Ovde Soko.

Iznad cilja smo. Počinjemo snimanje. Kolja, hajde! - Razumem.

Filipok? - Da? - Šta imaš? - Sve je čisto, komandire!

Devojke su pozadi! Na 5 sati!

Razumem te!

Strelac Petljakova nije dovoljno dobar. Rita, Nađa, pazite momke sa 6 očiju!

Ovde Sojka-2, ovde Sojka-2. Razumem. Pazićemo na momke!

Razumem! Devojke, mislim da je taj strelac lep!

Prekini priču! - Prekidam!

Roša? Ovde Sojka-1. Sve je čisto. Nastavljamo da pratimo Sokola.

Počinjemo zaokret!

Odleteli su 40 km iza linije fronta, ali sve je čisto. Čudno.

Do sad je čisto. - Ne sviđa mi se to.

Zašto nas Nemci puštaju da snimamo? Izgleda kao da nas mame tamo.

Stvarno čudno. Meseršmitu ili Fokeru lako je da na toj visini skine PE.

Šta ako Nemci žele da nas dezinformišu, komandante?

Meseršmit! Na 6 sati! Prokletstvo!

Ovde Soko! Ovde Soko! Napadnuti smo!

A mislio sam… Nemci neće dozvoliti da im snimamo položaje.

Kolja! Otarasi ga se!

Sojka! Prokletstvo! Ovde Soko! Ovde Soko! Napadnuti smo! Sojka!

Hej! Prokletstvo! Filipok? Pokrivaj nas!

Oboriće Petljakova. Gde su lovci?

Majku mu! Te devojke nisu na paradi u Tušinu da prave lupinge!

Da dignemo dežurnu jedinicu?

Ne. Predaleko smo. Nećemo uspeti da stignemo na vreme.

Ovde Sojka! Smirite se, blizu smo! Jesu li živi? - Jesu… za sad.

Držite se, momci!

Evo ti, gade! Evo ti!

Nije loše, nije loše. Ali, borba se neće desiti sad.

Baza, ovde Notung. Zadatak izvršen. Vraćam se.

Devojke, ne sledite ga! Imamo naređenje. Nećemo ga pratiti.

Soko, rep ti je čist. Možeš da nastaviš let! - Hvala, malene!

Nastavljamo sa praćenjem Sokola!

Striče Miša, molim te proveri mi desno krilo. - Hoću, hoću.

Šrapnel ga je pogodio. - Ja ću to. Idi i odmori se.

Naredniče Vojčik, kuda ćeš? - Poslom. - Kakvim poslom?

Zamolila sam ga, kapetane. Volim da mirišem bele rade posle leta.

Volim cveće. - Rauzmem. Evo. Hvala.

Čuvaj se, momče. Možeš da se opržiš.

Druže komandante, dozvolite da se obratim? - Dozvoljavam.

Danas smo sreli čudnog Nemca. Prvi put sam tako nešto videla.

Mislila sam da sam ga oborila. Međutim, pobegao je,

a nisam razumela ni kako je to uradio. I još jedna stvar -

na odlasku me je pozdravio mahanjem krila.

Smatrajte se srećnom, kapetane. Niste jedina koja ga je videla.

Idemo u štab, Sergej.

Bunkeri se dobro vide. Ali ne možemo da ih uništimo artiljerijom.

Trebaju nam precizni bombarderski udari. Protivbetonskim bombama od 500 kg.

Potražićemo zaobilazne puteve, druže komandante.

Nećemo moći direktno preko njihove protivvazdušne odbrane.

Zaobilaznice sa 500-kg bombama pod našim stomacima?

Moj PE će potrošiti more goriva. Ako prikačimo dodatne tankove goriva,

to će povećati težinu. - Žukov nam je dao 2 dana za pripreme.

Pukovniče Černjišov, od vas očekujem konkretan plan akcije. - Razumem.

Da li načelnik štaba želi nešto da doda?

Imajte na umu da u operaciji treba da učestvuju najiskusniji.

Pitanja? Slobodni ste. - Nisam vam više potreban, druže komandante?

Ilja, hvala. Izviđački snimci vrede zlata.

Već sam potpisao papire za nagradu Vasilevskoj i njenom odelenju.

Hvala, druže komandante. Ima još jedan detalj.

Izviđački Petljakov napadnut je samo jednim Meseršmitom.

Meseršmiti nikad ne lete bez pratioca, samo u paru.

A ovaj je leteo sam. Osim toga, mogao je da ga obori, ali nije to uradio.

Zašto te to brine? - Izgleda da Nemci nisu hteli da obore Petljakova.

Misliš da pokušavaju da nam podmetnu dezinformacije? - Uveren sam.

Idi u puk i prikupi svoje orlove za operaciju.

Vi ćete pokrivati PE. - Razumem. Dozvoljavate li da odem? - Idi.

Prenesi moj lični pozdrav Vasilevskoj. Ona je dobar pilot.

A i dobra devojka. Zar ne? Ozbiljno govorim.

Obrati pažnju na nju. Da nisam oženjen, tako divna verenica

ne bi mi pobegla. U redu, idi!

Kapetan Polivanova. - Kapetan sanitetske službe?

Čekam vas tri dana! Potpukovnik Bestužev.

Da, druže komandante. Zaglavili smo u Smolensku.

Šta radite? Berete cveće? - Ne. Pokvario nam se auto.

Sergej, pogledaj im mašinu. - Zina bere cveće.

Čekamo da naš auto bude popravljen. - Dugo vas čekamo.

Šta je? - Beznadežan slučaj. - Hoćete li nam pomoći, druže potpukovniče?

Kako? Ne razumem se u motore. Nemamo vremena. Sergej, idemo.

Naš puk je u blizini. Poslaćemo vam pomoć.

Ili ako želite, možete sa nama. - Može li i Zina?

Imam samo jedno slobodno mesto. - Vreće možete staviti u gepek.

Karte, pisma… to je previše ozbiljno. Vi ste oficir, samo vas mogu da povezem.

Ne, hvala. Čekaću dok auto ne bude popravljen. - Kako želite.

Tako je strog! - Da. Videćemo kakav je.

Hajde, braćo. Utabao sam stazu. Ona je prava vatra!

O, Vitja! Kao mitraljez si. Pucaš gde stigneš.

Šta je s Karinom? Toliko si pričao o njoj. Šta, zaboravio si?

Ruba-Džan, izvini. Trenutno imam drugi cilj. Molim te da razumeš!

Pokazaću ti! - Prestanite, momci!

Braćo, najvažnije je da se ne bojite.

Hrabrog metak ne pogađa. Hrabar se ne boji neprijatelja.

Žena daje hrabrom! Razumete?

Nikolaj, u čemu je stvar?

To je pravilno. - Izvinite, drugarice kapetane.

Ti si hrabar, zar ne? Hoćeš li biti moj pratilac?

Naravno, drugarice kapetan.

Sutra ujutro imamo prvi zajednički let.

Videćemo kakav si heroj.

Prijatno, momci! - Hvala.

Rekao sam vam da je prava vatra!

Vojni lekar, kapetan Polivanova. Raspoređena sam u vaš puk,

kao načelnik sanitetske službe. Zinaida Lučik je medicinska sestra.

Dobro veče. Kapetan Pragin. Možete me zvati samo Lješa.

Dugo smo vas čekali. Naš komandant je rekao da ste u blizini.

Je li vaš komandant strog? - Naš komandant je sjajan! Svideće vam se.

Mislite? U redu, videćemo. - Odlično!

Hajde da večeramo, a onda možete da idete u kupatilo.

Htela bih to obrnutim redom. - Organizovaću to.

Skiba, Mamukjan, Vojčik? Hajde! Pomozite im! Brže!

Hajde! Nosite ove stvari u sanitetski magacin. Ispratiću vas do kupatila.

Saša, šta čitaš? - Pesme. - Fuj! - Čitaj ih naglas.

"Nema kraćih reči nego u pesmama!"

"Zato su pesme večne! I nema svetijeg greha"

"od prava da bezbrižno voliš"!

Sjajno. Ko je to napisao?

Pesnik Šaršenjevič. Razmislite o tim rečima, devojke!

"Pravo na bezbrižnu ljubav"! Kako moćno rečeno!

Kao da je pisano o meni. Volim snagu. U svemu.

Ljubav mora da bude silna. Samo u tom slučaju je prava ljubav.

Sve te suze i slinavljenje su za slabiće…

Ne znam. Mislim da je ljubav… - Šta?

Ne znam. - Onda? Ko zna šta je ljubav?

Pitajte Milku! Ona je najtajanstvenija od svih nas. Sve vreme ćuti.

Mora da razmišlja o ljubavi.

Milka, kakve pesme voliš?

A zašto je tako zoveš? "Milka"! Ona je Ljudmila. Zar ne, draga?

Ne, Saša, ja sam Milka. Tako se zovem.

Istina, zar ne? Kako interesantno! Reci nam nešto.

Ne znamo ništa o tebi. Ko si, šta si, odakle si?

Šta da vam kažem? Iz Belorusije sam. Ispod Minska. - Dobro.

Nikad nisam bila tamo.

Mora da je tamo dobro.

Dobro. Bilo je. - Zašto "bilo"?

Zašto si tako tužna? Uskoro ćemo dobiti rat. Vratićemo se.

Vratićeš se kući. Videćeš rođake i voljene. Videćeš svog momka.

Jesam li rekla nešto pogrešno?

Neću ih videti.

Hoćeš, Milka! Naravno da hoćeš! Videćeš. Gde su otišli?

Neću ih videti. - Šta se desilo?

Izgoreli su.

Spaljeni su u sinagogi.

1940. otišla sam u Moskvu da se upišem na institut. Tamo sam imala tetu.

Kad je počeo rat, prestali smo da dobijamo pisma od kuće.

Počela sam da radim u fabrici. Uzeli su me u kancelariju. U oktobru,

kad je fabrika evakuisana, dobila sam naređenje da pređem u Kujbišev.

Dok sam pakovala stvari, mojoj teti je pre odlaska na front došao momak.

David. Došao je iz našeg grada, on je sin komšija.

Video je sve.

Ranije je imao crnu kudravu kosu.

Tad je bio sed.

Ne mogu!

Možda ne treba da pričaš dalje, Milka!

David se u septembru probio do naše baterije.

Pridružio im se kad… je njegova porodica takođe živa spaljena.

Iza naše kuće je bio ambar. Kad smo bili deca, igrali smo se tamo.

Kad su Nemci došli u naše selo,

neko je iz amabra počeo da puca na njih.

Ne znam ko je to uradio.

Ubio ih je nekoliko. A Nemci su ubili njega.

Onda su u taj ambar doterali Jevreje iz susednih kuća

i pripremili su vatru. Poprskali su ga benzinom i zapalili.

David se sakrio i nisu ga našli.

Ljudi su vrištali.

David je rekao, kad su Nemci otišli da su oni otišli tamo.

Pokušali su da prokopaju prolaz ispod zida. - I?

Ne znam. Mora da je bilo prekasno.

David se… prijavio u dobrovoljce.

Nisam mogla da idem u Kujbišev. Otišla sam našem komesaru u fabriku.

Počeo je da galami na mene zato što nisam izvršila naređenje.

Rekla sam mu sve. Onda mi je on rekao da učim za medicinsku sestru.

Ali mislila sam da… treba da pucam na te gadove iz vazduha!

Da pucam, pucam, pucam!

Komesar je znao nekog u letačkoj školi.

Poslao me je tamo. Tako da sam sad sa vama, devojke.

Oprostite mi što... malo govorim.

U meni je prosto... sve izgorelo.

Mama, tata, dva mlađa brata i moja mala sestrica…

Neću ih više videti.

A u vezi ljubavi - ne možeš… A što se tiče pesama…

imala sam knjigu. David mi je poklonio. Bila je mala, kao moj dlan, dečija.

Sećam se pesme iz nje:

"Repić u tanjiru, tanke noge, obešena usna… sav paperjast i zlatan"

"sa belom zvezdicom na čelu".

To je ždrebe!

Zvali ste me? - Da, politički komesaru. Priđi. Sedi.

Čuo sam da je narednik Vojčik prebačen u drugu eskadrilu

kao pratilac kapetana Vasilevskaje. Mislim da…

Ja sam zamolio Vasilevskaju da ga postavi za svog drugog pratioca.

Tako ćemo imati neke iskusne pilote na letovima.

Sad razumem. Mislio sam da ga je ona sama pozvala!

U redu. Imam ličnu molbu za tebe.

Slušam. - Vidiš li Sičevku? - Da, vidim.

Tamo je sahranjena letačica. Služili smo u istom puku.

Želim da posetim njen grob. Ne želim da bilo ko u puku zna sa to.

U redu? - Šta ako dođe inspekcija iz štaba?

Zbog toga i imam molbu za tebe. Želim da me pokrivaš. Tu ne leti ništa.

Ali ja… - Voleli smo se. Možda neću imati drugu priliku da to uradim.

Pokriću vas, komandante.

Pa? Šta ćemo uraditi sa njom? - Upiši "nepoznata".

Jeste li sišli sa uma potporučniče saniteteske službe?

Nepoznata u mojoj bolnici?

Ivane Stepanjiču, dokumenti ranjenih su izgoreli. Medicinska sestra je poginula.

Znamo da su je prevozili iz druge bolnice.

Rane su joj sveže. Imala je operaciju noge.

Oporavljala se, i onda… Ivane Stepanjiču, razmislite.

Razgovaraće sa čovekom iz NKVD kad bude mogla.

Sve će se na kraju dobro završiti.

Ona je lepa. Vrlo lepa. - Sviđa vam se?

Da. Izradite joj dokumente. - Dobro.

Afonjin, Grigorjan, Dementjeva, Smirnov, Jusupov.

Da li se sve ovo može izbrisati jednim metkom,

jednom granatom iz protivavionskog topa?

Jedan pogodak i nema me više!

Ostali će živeti. A ja neću.

Kao prvo, svi ćemo ostati živi. U sećanjima naši drugova.

A drugo? - Drugo, ne treba da misliš o tome, Ženjička.

Pobedićemo, oteraćemo fašiste i sećaćemo se ovih dana.

Sašiću sebi haljinu. Večernju haljinu. Bordo.

Želim da bude bordo iz nekog razloga.

Da. Bordo. Ljonjki Šugajevu bi bilo drago.

Reci mi istinu, i samo istinu! - Šta?

Veruješ... da će to tako biti?

Naravno. - Pobeda? - Pobeda. Haljina? - Haljina.

I ti ćeš verovati u to, Ženjička.

Hoćeš!

Ljuba! Ljuba!

Ljuba! Ljuba!

Ljuba!

Šta nije u redu s tobom? Tiho, tiho. Ne viči! Ne viči!

Šta je s tobom? - Odlazi! Odlazi! Odlazi!

Daj mi to. Popij vode, samo ne viči!

Gde je tvoj konj? - Petrusja, gad! Prokleti policajac!

Obećao je da će me odvesti u bolnicu. Ukrao mi je konja!

O, Bože, šta ću s tobom? - Ljuba! Ljuba! Ljuba! Ljuba! Ljuba!

Ljuba! Ljuba!

Ljuba! Ljuba!

O, Bože! - Mama!

Dođi! Dođi, dođi! - O, Gospode! Bojim se!

Sve je u redu. Smiri se. Uđi. - Ne radi to!

Ne viči. Budi tiha! - Kuda me vodiš?

Samo trenutak. Tihi, tiho. Upaliću motor.

O, Gospode, pomozi mi!

Šta? Rodila si? - Nisam još!

Izdrži još malo! Samo još pola sata!

Odvešću te u našu sanitetsku jedinicu. Imamo dobrog doktora.

Avion neće pasti? - Ne boj se. Ova mašina je pouzdana!

Kao da nije bilo dovoljno problema. - Da.

Zdravo, druže potpukovniče.

Zdravo, druže potpukovniče.

Gde vam je komandant? - Na letu je.

Ako ne grešim, za danas nisu planirani letovi. Ili grešim?

Ne, druže potpukovniče. - Šta znači "ne"?

Zar nisu planirali letove? Zar uopšte ne lete? - Zbunili ste me me.

Potpukovnik Bestužev otišao je pukovskim poslom. To je blizu.

Kako to mislite? Šta znači "pukovskim poslom"?

Dozvolite da raportiram, druže potpukovniče?

Kapetan sanitetske službe Polivanova. - Raportirajte.

Potpukovnik Bestužev je otišao na moju molbu da donese lekove i opremu.

Ovde nemam ništa, čak ni zavoje. Znate i sami

da bi dostavljanje narudžbe trajalo dosta dugo.

Zato smo se dogovorili. Nije daleko.

Notung, napadam. Osmatraj horizont.

Ruski aerodrome je na 10 minuta odavde. - Ide, Huberte. Zabavi se!

O, Gospode! Mama! Mama!

Roša? Ovde Prvi! Da li me čujete? - Nemoj! Molim te!

Roša? Ovde Prvi! Da li me čujete? Da li me čujete?

Idiot! - Da!

Oborili smo ga! Golim rukama! Sam je udario u zemlju!

Čuješ li me? Izdrži, izdrži! Nemoj da umreš!

Roša, ovde Bes! Roša! Da li me čuješ? Ovde Bes! Roša? - Bes…

Shvatate li da se za to ide na sud?

Pravite li budalu od mene? - Komandant dolazi! Napadnut je!

On je… idite, svi!

Nema planiranih letova! - Ni nemački napad nije planiran!

Ali oni ipak dolaze, potpukovniče!

Ovo nije puk. Ovo je haos!

Ne. To bi bilo obično ubistvo.

Treba mi dvoboj. Sačekaću bolji trenutak.

Druže komandante, jeste li čitavi? - Dobro sam.

Nosite je odavde. - Pažljivo! Pažljivo!

Nosite je u sanitet. Nisi sama! - Gde ste je pokupili?

Kasnije ćemo o tome.

Gde da je stavimo? - Na sto! Na sto! Izlazite, svi!

To se odnosi i na vas, druže komandante. Brže, brže!

Nema ni instrumenata, ni zavoja.

Daj mi skalpel. Donesi vruću vodu!

Šta vam je sa rukom, komandante? - Ništa. Samo ogrebotina.

Da vidim. - Prestani! - Hajde, pokaži, pokaži!

U nesvesti je. Jedva diše. Brže! Kakav joj je puls?

Hajde da izvadimo bebu. - Prokletstvo! Morate da odete tamo!

Imam zavoj. Molim te previj me. - Daj.

O, Gospode!

Kako je ovde?

Maksimov iz NKVD dolazio je ovde dok ste bili odsutni. - Osetio sam to!

Hteo je da proveri borbenu gotovost pilota

uoči sutrašnje operacije. Nije vas našao, pa je počeo da viče.

Devojke, šta je? Dečak?

Devojčica. 52 cm dugačka. Teška preko 3 kg.

A majka?

Izgubila je previše krvi. Nismo uspeli da je spasimo.

Oprema i lekovi za sanitet su već na putu.

Doći će do večeras.

Je li vam bila žena? - Ko?

Devojka na čiji grob ste leteli. Vilorik mi je rekao.

Ne. Voleli smo se.

Veoma sam vam zahvalan, drugarice Polivanova. - Nema na čemu.

Prvi na meti napada biće avioni.

Vaš zadatak: preuzeti vatru na sebe i uništiti vatrene tačke neprijatelja.

Neophodno je da se pripremi osnova za opštu ofanzivu,

da se probije kroz nemačku liniju odbrane duž celog fronta.

Zadatak je težak, ali ne i nemoguć. Nadam se da ćete ga odgovorno shvatiti.

Načelnik štaba će Bestuževu objasniti zadatak njegovog puka.

Bombarderi sa protivbetonskim bombama, napadaju sa zapada.

Onda? Jesi li doneo zavoje? - Nisam leteo po sanitetski materijal.

Zašto si leteo? - Posetio sam grob letačice Jevgenije Dementjeve.

Jesi li poludeo? Kasnije ćemo razgovarati o tome, potpukovniče.

To je neophodno da se obezbedi opšta ofanziva naših trupa.

Lovci potpukovnika Bestuževa imaju poseban zadatak.

Šta ako se Nemci vrate? Šta ću kupiti za ovaj novac?

Neće se vratiti, oče. - Prekrsti se!

Pogrešno se krstiš. Ovako treba.

Časna komunistička reč.

Imaš li nekog drugog novca? Sa Lenjinom.

Portreti na tim novčanicama su skoro izbrisani. - Nemam više, oče.

Uzmi je.

Tri godine sam je krio u šumi, od Nemaca!

Hvala, oče.

Hvala, oče.

Zadatak je sledeći: štab armije hoće da proveri

nemačku protivavionsku odbranu bunkera.

Poverena nam je pratnja jurišnika koji će pokušati

da se direktno probiju kroz nemačku protivavionsku odbranu.

Znači, štab hoće da zgrabi Nemca za vime.

Može i tako da se kaže. Naš zadatak je,

kad se pojave Meseršmiti, da stupimo u borbu sa njima

i omogućimo Iljušinima da bombarduju njihove položaje.

Bespomoćni smo protiv nemačkih protivavionskih topova,

i zato držite maksimalnu visinu leta. Jasno? - Da. - Jasno, komandante.

Spremite se! Uzlećemo u 16,30 časova. Moraćemo da se pripremimo pre leta.

To je prvi borbeni let za mnoge naše mlade pilote. Treba im podići moral.

Gde je naš politički komesar, Padalko?

Jesi li videla kako naši uzleću? Kad porasteš letećeš kao teta Maša.

I ti ćeš biti pilot! - Nema šanse! Nema aviona!

Posle rata, biće glumica, kao Ljubov Orlova.

Pa? Jesi li donela? - Moja devojčica!

Donela sam. Nema više mleka u prahu. Ovo je sve što sam našla.

Idemo, hajde…

Ljubiću ga do smrti!

Politički komesaru... sjajni ste!

Heroj! - Volj...

Pažnja, Bumbari! Ovde Pčele. Vidimo vas!

Čujem vas, Pčele. - Pažnja! Ovde Prvi!

Jedan minut do cilja. Spremite se za napad!

Ovde Pčele! Bumbari, pazimo na vas!

Drugi ešalon, penji se na 1.000 m. Drugi napad bombama.

Pregrupišite se u krug. Pažnja! Napadam raketama! - Počelo je!

Vidi kako ih bijemo, Sinica!

Bijemo ih za tebe. Za tvoju porodicu.

Kvadrat 17-4. Visina 600 m. Napadnite lovce!

Meseršmiti su na 7 sati! Drugi, pokrivaj me!

Meseršmiti! Ovde Drugi! Napadnut sam!

Roša! Roša! Napadnuti smo od Meseršmita!

Prokletstvo! Ponovo dolazi, gad! - Skreni više udesno!

Ne mogu da ga dohvatim odavde! Idi, idi!

Ovde Treći! Gorim. - Iskači!

U redu! Ja ću da odletim tamo! Daj uzbunu! Gotovost za 5 minuta!

Ne smete! Ne smete! - Zašto ne? Dečaci su neiskusni! Fašisti će ih sve pobiti!

Oni nisu dečaci, nego vojnici! - Vilorik, odlazi!

Snaći će se! Rat je! Komandant je dužan da bude na komandnom mestu!

Veruju u vas. Treba da čuju vaš smireni glas u eteru.

Recite im nešto! - Hvala!

Pažnja svima. Ovde Roša.

Pokrivajte Bumbare. Da bi to uradili, podelite se u parove.

Prvi ešalon neka stupi u borbu sa lovcima,

a drugi ešalon da pokriva Bumbare. Da li me čujete?

Da, Roša! Drugi ešalon ih pokriva!

Oborili smo jednog!

Ovde prvi ešalon! Napadnuta sam! Neka me neko pokriva!

Sve je čisto, komandire! - Hvala, naredniče!

Ovde Pčela-3. Oni odlaze! Odlaze!

Ne sledite Meseršmite! Pratite Iljušine kući! To je naređenje!

Razumem. Vraćamo se!

Čestitam ti na prvom borbenom letu! Bacite ga u vis!

Braćo, ne radite to. Prestanite, braćo. Pustite me.

Šta je, brate?

Imaš li cigaretu? - Vitja, šta je?

Ništa. Ničeg se ne sećam. Bilo ih je mnogo!

Obojeni, strašno. Pucao sam. Pucao sam i pucao, ali…

nisam pogodio ni jednog. Sve sam promašio.

Nisam uspeo.

Prevod: kumek**

Kraj treće epizode