Original subtitles

Downloaded from YTS.MX

Official YIFY movies site: YTS.MX

40 godina posle Pinočeovog državnog udara,

ljudi optuženi za zločine protiv čovečnosti tokom diktature

izvršavaju stogodišnje zatvorske kazne na Andima.

Navarete.

Spremni su za intervju.

Dobro jutro, generale Kontreras.

Moj kolega će postaviti mikrofon pored vas.

ZATVOR U ANDIMA

Generale Mena, kako ste? Kako ste proveli vikend kod kuće?

Dobro. S unucima.

Možete li da potpišete, molim vas?

Trebate mi. Našao sam ovo u dvorištu,

ali ne radi.

Vi ste vešti s rukama.

U redu.

Baci!

Pobogu! Više, rekao sam!

Baci!

Navarete!

Pas mater!

Sančez, pozor!

Baci!

Ne znam gde je g. Pedro. Videli ste ga?

Nipošto.

Valjda je umro negde.

Koju prvu? -Ružičastu.

"Losartan".

I tu.

Knjiga "Urantia".

Šta? -Napisala su je nebeska stvorenja.

Sedi. Pročitaću ti poglavlje.

Ali moram... -Ne moraš. Sedi.

Moram da obavim nadzor. -Sedi!

"Naša komisija dolazi s Orvontona,

jednog od sedam superuniverzuma svemira,

koji okružuju kreaciju

i koji nemaju početka ni kraja,

središnji univerzum Havona.

U tom središnjem univerzumu nalazi se rajsko ostrvo,

geografsko središte beskonačnosti

i prebivalište večnoga Boga.

Šta kažeš? -Lepo.

Lepo?

Sigurno niste videli g. Pedra?

Već sam ti odgovorio na to.

Proveri u salonu.

Ako nije tamo, javi mi.

Na kanal tri.

U redu.

Oprostite. Dobro veče.

Jeste li videli g. Pedra?

Je li možda u kupatilu?

Ne znam, nisam ga video celo popodne.

Postoji carsko jaje pelikana.

Jaje s ljubičicama.

Jaje petla.

Prethodno poznat kao sat s kukavicom.

Jaje Gatčinske palate.

Carsko jaje od nefritskog žada.

Jaje danskog jubileja.

Jeste li slučajno videli g. Pedra?

Jaje kolevke s girlandama.

Jaje pauna.

Komemorativno jaje Aleksandra III.

Jaje konjanika Aleksandra III.

To je drukčije.

Navarete.

Našao si ga?

Nema ga nigde. Pogledaću u glavnom salonu.

U redu, ja ću pogledati u Šervudu.

G. Pedro?

Video si ih, Navarete?

Pse.

Crni psi kao...

Kao napuljski mastifi.

Dobro.

Idemo kući.

Dođite.

Ovo su vam doneli.

Laku noć.

Laku noć.

Brigadire...

Šećer će da mi skoči posle ovog sranja.

Hoćete malo, Navarete?

Ne, hvala.

Moram da vam kažem da su deserti vaših snaja fenomenalni.

Mladići, dobro jutro!

Doneo sam vam traženo.

Valjda je ona druga...

Katkada se zbunim.

Ova je.

Hajde, već jedanput.

Imam nekoliko aktovki, pa se zbunim oko šifri... Aktovki...

Hoćete malo torte?

Ne, hvala.

Kad ćete prestati da nosite dedina odela?

Oprostite, ne popušta...

4-0-1...

Mora biti ta.

Eto ga!

Zbunim se. Imam toliko tih aktovki... Ova je dobra.

Eto, može.

Dakle...

"Vrlo zanimljivo" za g. Marsela. Evo ga.

"Istorija umetnosti".

G. Miguel, izvolite.

I vaši vitamini. Vitamin C koji ste tražili.

Vrlo ste ljubazni.

Žileti koje ste tražili.

G. Pedro.

Slušajte, uspeli ste da nađete knjigu o pticama za kaveze i ptičarnike?

"Ptičarnici i kavez". Različiti autori.

Tražio sam je, ali čini se da je povučena iz prodaje.

Poslao sam upit u Madrid i čim saznam nešto, javiću vam.

Slušajte, Kastro. -Da?

Šta je s advokatima? Zašto ne dolaze?

Juče sam bio u kancelariji Pravde i pomirenja.

Rekli su da pripremaju kolektivnu tužbu da imate više privilegija.

Hteli su da dođu ove nedelje, zaista su hteli,

ali...

Nešto je iskrslo.

NEREVIDIRANI INTERVJU

Ovo je "vruć krompir".

Još nije izvađen iz rerne.

Evo ga.

Pita li neko, nisam vam ja to doneo, jasno!

Generale Kontreras, verujete li u raj?

Naravno.

Šta mislite, koga ćete tamo da nađete?

Boga.

A Pinočea?

Nemam pojma.

A hiljade mučenih i nestalih za vreme diktature?

Čujte...

Nikada nikoga nisam ubio.

Nikada nikoga nisam mučio.

Da, kažnjavali su se teroristi,

marksisti i lenjinisti koji su hteli od zemlje da naprave novu Kubu.

Ovde smo imali građanski rat

i obavljao sam svoju dužnost generala čileanske vojske.

Vi i ostali zatvorenici osuđeni ste na više od 800 godina zatvora

zbog kršenja ljudskih prava.

Čujte...

Ovo nije zatvor.

Ovo su mesto izgradili posebno za nas, visokorangirane oficire vojske Čilea.

Ne, ovde su zatvorski čuvari. Nema vojnika.

Napolju su.

Ovde su. -Napolju su.

Iza vas stoji zatvorski čuvar.

Ma ne...

On mi samo drži štap.

Gasite to, Navarete.

Navarete, zatvorski ste čuvar.

Nosite uniformu. Uniforma se poštuje.

Zašto dopuštate da vas tretira kao slugu?

Zašto nisi ništa uradio?

A šta sam mogao da uradim?

Mogao si da ga ućutkaš.

Pa...

Problem je što će mediji iskoristiti to sa štapom.

Iskoriste svaku stvarčicu.

Želeće da nam ukinu privilegije.

Koje privilegije?

Nisu me pustili ni na sahranu vlastite kćeri!

Samo sam na fotografiji video grob.

Prekršio je kodeks.

Treba ga kazniti.

Čestitke na intervjuu.

Dopustite da vam kažem, dirnuo me.

Šta sam drugo mogao?

Ćutati.

I zaboraviti sva sranja koja sam morao ovde da čistim?

Muškarcu samo dve stvari mogu da zamagle um

i da ga pretvore u nasilnika.

Žena.

I ponos.

Sami znate da su se velike bitke gubile zbog toga.

A u vašem slučaju,

sumnjam da je reč o ženi. Ili jeste?

Secite.

Kako je to prihvatio? Bio je ljut?

Pristao je na neke kućne poslove.

Ništa posebno.

Košenje trave, pranje sudova...

Dosta!

Biću iskren...

Razgovarao sam s načelnikom i kaže da su se mnogi uvredili,

naročito među političarima.

Mislim da će vrlo verovatno biti određenih restrikcija.

Rekao je da su neki čak spominjali premeštaje.

Premeštaj?

Šta vi mislite?

Pa...

Ne znam mnogo o tim temama.

Ima ljudi koji znaju više od mene o tome.

Nije vam to čudno?

Šta?

Da desnica podržava marksistička sranja.

Šta smo postigli ubijajući komuniste ako se stalno pojavljuju novi?

I ponono se pojavljuju! To je kao da pokušavaš da isprazniš more kantom.

Zviždite.

Čujte! Zviždite!

Galdames! Puštaj ga!

Pusti ga! Puštaj!

Dosta! Popijte vode!

Brže!

Leonida.

Kralj Sparte.

Sin Aleksandrida.

Leonov unuk.

Danas...

Kralj si Anda,

vešt lovac.

Neće te zaustaviti ni snaga bikova,

ni snaga lavova.

Snažniji si od Zevsa.

Leonida.

Čikago, 1959.

Panameričke igre u Čikagu...

Hoze Mela Toro.

Srebrna medalja u pojedinačnoj konkurenciji

i zlato u ekipnoj.

Čestitam, Krasnof!

Ja sam na redu. Panameričke igre u Kaliju.

Dajte, brigadire. Aranda Para, bronza, preponsko jahanje i dresura.

Kali, 1971. -Izvrsno.

Mislio sam, ne osećate se baš dobro...

Ne razmišljajte toliko, brigadire.

Imam sjebanu kičmu, a ne glavu.

Glavu treba čuvati. Glavu.

Kad ova glava funkcioniše, ona dole nije bitna, Navarete.

Svašta se može s maštom i uspomenama.

Da?

Ja, na primer...

Svake večeri poševim neku drugu.

Mogli ste da pišate jutros?

Nekoliko kapi.

Gospodo...

Recite, upravniče. -Da...

Znam da ste danas očekivali dolazak advokata,

ali upravo su mi javili iz kancelarije za Pravdu i pomirenje

da neće moći da dođu.

Zašto?

Ne znam, nisu mi rekli.

Ko je to zapovedio?

Kao što rekoh, nisu rekli detalje, samo da vam to lično javim.

Kako vam nisu rekli ništa više?

Zašto vama to govore, a ne nama?

Više nemate telefone.

Došlo je do određenih komplikacija posle intervjua.

Jebeno je zajebao, govno staro.

No, gospodo...

Dobro je što ovde ostaje sve po starom.

Prijatan dan.

Izvinjavam se.

Počnu li s restrikcijama,

lično ću iseći jezik tom starom gadu, pas mu mater.

Tronkoso je!

Tronkoso je kraj stene. Upravniče, čujemo se?

Tronkoso leži kod stene pored ptičarnika.

Dobro si?

Paziti na telo

nije samo sinonim dobrog zdravlja,

ili telesne lepote.

Telesne vežbe

jačaju moral,

jačaju duh,

jačaju um.

Naime, zašto biti fizički spreman ići u rat,

ako um nije ispravno pripremljen

i svestan rase,

identiteta

i iznad svega, ko je neprijatelj!

Zato upamtite...

Telo i um idu ruku pod ruku

i deo su mašine,

Božjeg dela,

koja je u službi domovine!

Manjka nekoliko stvari. Naručio sam "Acqua di Giò".

Kako? Mislio sam da znate.

Šta?

Zapoveđeno je da se ne unose sve stvari.

Na ulazu su odlučili šta može proći, a šta ne.

Zadržali su moj parfem?

Kastro, zašto nam ne biste objasnili šta se dešava?

Šta hoćete da vam ja objasnim?

Neki dan je trebalo da dođu advokati, da ili ne?

Nisu došli.

A danas ste došli s pola stvari.

Govorite.

Ne, ne... -Šta? Šta ne?! Šta?!

Ovo ima veze s našim premeštajem.

Ne znam mnogo više od toga. Znam koliko i vi. Ništa više.

Generale, čini se da će vaša patagonijska mafija imati posla.

Moram znati šta je s mojim parfemom.

- Kastro, dajte mobilni. - Uzeli su mi ga na ulazu.

Ne pravite se glup. Nemojte, ne.

Izvadite drugi mobilni.

Ne, ne, vi kucajte. Zovite advokata Raveru.

Naravno.

Ravera, Ravera, Ravera...

Evo ga. Ravera.

Šta je, ne javlja se?

Javlja li se ili ne? -Ne.

Zvali ste ga na privatan broj? -Da.

Zovite ga na kancelariju.

Kancelariju, da. Zovimo ga...

Ravera UR...

Ravera UR. Evo ga.

Ne kuca uopšte... -Tražio sam broj.

Čuje se ona muzika...

Muzika?

Pokušao sam.

Evo ovo...

Šta je sad?

Morate da mi platite.

- Doneo si hrpu sranja. - Da, ali platio sam sve to.

Ukupno 83 400 pezosa. Imam...

Želite li da pogledate...

Imam sve račune uredno složene.

Želite li da pogledate? 83 000. Nećete da proverite? Ne?

Mogu da vam dam popust. Možemo se dogovoriti. Šta kažete?

75 000 pezosa.

Čujte...

Sada ćete otići i reći ćete advokatima...

Ne pojave li se,

progovoriću.

Oni će shvatiti.

Ne vraćajte se ovamo ne dođu li najpre advokati.

Recite mi nešto...

Jeste li kada videli razbijenu lobanju?

Znate li kakve je boje?

Helsinki, 1952.

Helsinki... Olimpijske igre, zar ne? Oskar Kristi Galjo.

Srebro i pojedinačno i ekipno u preponama.

Sao Paulo, 1963.

Začepite! Moram da se koncentrišem.

Sao Paulo...

Slobodno?

Mendoza Duran je bio onaj tupavog pogleda?

Ne, brigadire, mislite na Simonetija,

onog dozlaboga ružnog.

Osvojio je bronzu.

Istina.

Ružan i tupavog pogleda.

Galdame, molim te, stolica!

Brže malo!

Izvolite sesti.

Dobro je ovako.

Treba nam vaš telefon.

Hoćemo da pozovemo advokate iz NO-a.

Brigadire, trenutno nije moguće. Restrikcije uključuju pozive telefonom.

Nema komuniciranja s spoljnim svetom.

S kime mislite da imate posla?

Možda sam star,

ali moji mišići i kosti još su tvrdi.

Ne znam shvatate li? -Pretite mi?

Neću vam to dopustiti! Ovde ja zapovedam!

Primam zapovesti s vrha i dok je tako... -Tišina!

Budućnost je...

Saradnja.

Sarađujte s nama, upravniče

i mi ćemo sarađivati s vama.

Poslušajte me.

Sjajno!

To!

Jedino američke farmerke imaju dobre zatvarače.

- Ali skupe su. - Da, tako je s dobrim farmerkama.

Nisu jeftine. -Da.

Razmišljao sam da bismo za 18. mogli pozvati onog čupavog koji svira klavir.

Već je dolazio ovamo.

Zatvarači su svaki put sve kraći. Draže mi je pišati spuštenih pantalona.

Tako ne uhvatiš karu.

Ali... Mislite li da će dopustiti ulaz tom momku?

Kako ćemo da ga kontaktiramo kad ne smemo da telefoniramo?

Vi ste vešti. Zašto ne pokušate da spojite neku liniju ili nešto?

Ne, ne. Nisam više za te stvari.

Sumnjam da će blenta da pravi problem. Samo mora da nazove pijanistu.

U krajnjoj meri, to je za 18. Uvek smo slavili s osobljem.

Govorimo o muzici.

Pijanista bi mogao da svira...

Ono čarobno delo Musorgskog... "Slike s izložbe".

Dosta tog sranja s Rusijom, brigadire. U Čileu smo.

"Zemlji drozdova i crvenih lapagerija."

Muzika i "cuecas"... Pa slavimo Čile!

Vi bolje ćutite.

Vi ćete me naterati?

Meni je čileanska muzika dosadna.

Previše je tužna.

Mnogo poezije.

Ne može ni da se pleše uz nju.

Kao na tango, recimo.

U pravu ste.

Ima određenu poetsku težinu,

ali duboka je.

"Vraćam se u sedamnaeste

nakon što sam živeo čitav vek..."

Kao da dešifruješ znakove.

Kako su zvali one koji su brisali guzice kraljevima?

U vreme Henrija VIII, recimo.

Guzobris!

Guzobris.

Navarete je guzobris.

Ideš napolje danas, Navarete?

Navarete...

Razgovarali smo.

Danas si slobodan, pa smo odlučili da opet moraš da nam učiniš uslugu.

Šta ti se desilo?

Tuširao sam se i...

Pod je bio mokar. Okliznuo sam se i udario o klupu.

Mislim da mi treba odmor.

Sad si i lekar.

Dr. Navarete.

Uđi. Sedi.

Čuj, Navarete...

Nije prvi put da tražiš da ne iskoristiš slobodan dan.

Ovo je već šesti put.

Nije ti dosadno ovde?

Ne zamara te?

Čuj...

Idi u stacionar i traži ibuprofen.

Zatim ćeš prošetati malo.

Razonodi se.

Idi na sladoled, na stadion... Idi u lunapark ako hoćeš.

Nemaš devojku?

Znate da sam s juga.

Ne poznajem mnogo ljudi ovde.

Treba ti novac? Mogu da ti pozajmim.

Ne, imam novac.

Čujte...

Žalili su se na nove restrikcije.

Ljuti su.

Čuj, reći ću ti nešto i nadam se da nećeš da zaboraviš.

I mi smo ovde zatvorenici.

Drugo.

Ne približavaj se generalima.

Ništa ih više ne slušaj.

Jasno? Odgovaraš čileanskoj žandarmeriji. Nosiš grb na prsima.

Ne njima.

Jasno?

Sigurni ste, upravniče?

Dobro jutro, kancelarija za Pravdu i pomirenje. Kako mogu da vam pomognem?

Halo?

Halo?

Halo?

PRAVDA I POMIRENJE

Treba vam nešto? -Ne.

Ne, hvala.

Navarete!

Onda? Kako je bilo?

Tako-tako. -Kako to misliš?

Pa...

Zvao sam nekoliko puta, ali...

Niko se nije javljao. Dakle...

Rekli su da čekam i samo se čula muzika.

Danas sam bio tamo, ali bilo je zatvoreno. Nije bilo nikoga.

Pretpostavljam da si zvao iz govornice.

Da, brigadire. Nema traga.

Gde si bio?

Napolju.

Zvao sam te sinoć.

Nisi se javio.

Nisam čuo.

Gde si bio?

Kod tetke.

Koje tetke?

Moje tetke.

Ma super.

Sad imaš porodicu u Santjagu.

- Šta ti je bilo s licem? - Pas mater, šta je ovo, ispitivanje?

Ne...

Ne.

Leonida.

Ne.

Gledajte...

Ovaj čvor je čudan.

Pogledaj papagaja.

Da.

"Pogledajte ptice nebeske!

Niti...

Niti seju,

niti žanju,

niti sabiraju u žitnice

jer...

Jer ih hrani vaš nebeski Otac."

Džon Sekada ili Čajen?

Čajen.

Džon Sekada, buraz.

Marko Antonio Solis ili Pedro Fernandez?

Pedro Fernandez. Srce, uvek.

Pođite sa mnom.

"Zato, za proslavu Dana nezavisnosti,

zabranjen je ulazak porodicama koje žele da posete zatvorenike.

Međutim, zatvorenici će smeti da učestvuju u aktivnostima i slavlju.

Što se tiče ulaska pijaniste Sebastijana Prijeta,

odobrava se njegov ulazak s instrumentom

klavirom 'Story Clark',

koji će uvek biti pod budnim nadzorom zatvorskih čuvara.

Lično izvestiti zatvorenike.

Patricija Gonzalez Goldman,

ministarka pravosuđa."

Prijatan dan, gospodo.

Momci, trenutak pažnje...

Želim da vam kažem da sam veoma zadovoljan, zaista,

baš zadovoljan,

što vas vidim sve ovde okupljene, kako delite

i što je još važnije,

slavite 203 godine

nezavisnosti naše zemlje.

Živeo Čile! -Bravo!

Kao što svi znate,

protekli dani su bili vrlo teški.

Nismo se dobro proveli.

Morali smo da rešimo neke probleme koji, uglavnom, dolaze spolja,

i zato sam veoma srećan što vidim da možete da delite ove trenutke i uživate

baš kao što smo činili svih ovih devet godina koliko smo zajedno.

Bravo!

Osim toga,

da vam ne oduzimam više vremena i da se ne ohladi hrana,

takođe želim da nazdravim...

Jednom od naših najistaknutijih službenika.

Govorim o desetaru Galdamesu.

Prihvaćen je njegov premeštaj na sever.

Tamo ga čeka supruga

i sin koji uskoro treba da se rodi.

Uzdravlje!

- Hip hip... - Ura!

- Hip hip... - Ura!

- Hip hip... - Ura!

Zbog vina ostadoh bez ruku Zbog vina ostadoh bez ruku

Kažu da sam ćelav, bez čela Bez obrva, bez očiju

Bez nosa, bez usta Bez zuba, bez jezika

Bez brade, bez vrata Bez ramena, bez ruku

Bez šaka Jadan ja

Zbog vina ostadoh takav

Sad idemo na donji deo tela, dakle, noge... Pa kaže...

Zbog vina ostadoh bez nogu Zbog vina ostadoh bez nogu

Kažu da sam ćelav, bez čela Bez obrva, bez očiju

Bez nosa, bez usta Bez zuba, bez jezika

Bez brade, bez vrata Bez ramena, bez ruku

Bez šaka, bez nogu

Jadan ja

Zbog vina ostadoh takav

Bravo!

Idem da pišam.

Pazi se, kažu da Tronkoso hoda onuda.

Pas mater, neka i Kurt Kobejn dođe!

Više se bojim živih nego mrtvih, buraz.

Obriši prst guzicom, pizdo!

Moj deda, živeo je u Gorbeji, na jugu,

uvek bi mi rekao...

"Za muškarca je najzdravije da piša napolju."

Galdames, znate li šta nam ulazi u telo kada dišemo?

Kiseonik?

Izvinjavam se.

Kako se provodite, generale?

"Fanta" je za decu, gade!

Odjebi!

Još jedan viski?

Nastavite, upravniče.

Šta ste lovili?

U Linaresu, gore na brdu, lovili smo zečeve pa...

Imali smo zamke, puške...

Zaslepili bismo ih svetiljkom i bum!

A kad bismo išli uz reku Maule, pa uzbrdo, prema Panimavidi,

lovili smo losose i gavune.

Moj rođak ima motor,

pa smo danima znali biti u lovu.

Bilo je predivno.

Znate ko me zvao jedne noći?

General Pinoče.

Nazvao me usred noći.

Kiša je padala baš kao sada.

"Brigadire, evo mojih blaga. Zastanite.

Pogledajte, ovo su O'Higinsova pisma neidentifikovanim primaocima.

Ovo je pravi dragulj. Posvećeno je samom Borhesu.

Znate li zašto mu Šveđani nisu dali Nobelovu nagradu?

Zbog mene je Borhes prihvatio moju medalju,

a švedski marksisti su ga sjebali.

Brigadire, čovek sam u određenim godinama

i želim da ostavim nešto unucima. Zato sam napisao autobiografiju.

Kao i svaki dobar Kozak, volite da čitate.

Zato bih voleo da je pročitate.

Ali morate to da uradite večeras. Moji memoari neće izaći odavde.

Tako mi Gospe od Neprekidne Pomoći.

Nekoliko sati posle...

Brigadire, kiša odavno ne pada. Nastavite čitati posle.

Ali, generale, moram da pročitam još mnogo stranica.

Ne brinite, brigadire. Dođite sa mnom, nećete zažaliti.

'Fugies et liberi', čileanski narode!

'Fugies et liberi', čileanski narode!

'Fugies et liberi'!

Hoćeš da se kladiš? -Pijan si, stari.

Mladići!

Dobro veče.

Desetaru Galdames.

Da li biste mi učinili veliku čast i prošetali sa mnom?

Kiša pada, generale.

Da.

Tako se čini, zar ne?

Sve upućuje na to

da tačno zborite.

Učinite mi uslugu i pođite sa mnom.

Znate li šta nam ulazi u pluća kad udišemo?

Ne znam, generale.

Već ste me to pitali.

Kiseonik, pretpostavljam.

Tačno.

A kad izdišemo?

I kad izdišemo...

Ne znam.

Ugljen dioksid.

Biljke rade upravo obrnuto.

I ta savršena jednačina...

Osigurava nam život.

One ptice su bile vrednije od vas i od cele vaše porodice!

Nisam kriv, kunem se! Kunem se!

Da mi je 20 godina manje, odrezao bih ti karu

i gurnuo ti je u usta kao cuclu.

Kad te upravnik sutra upita šta se desilo,

reći ćeš da si se sapleo na bodljikavu žicu i posekao.

Gade... Gade!

Kurvin sin!

Gospodo!

Treba mi vaša pažnja na trenutak.

"Ovim službenim obaveštenjem,

izveštavamo vas o premeštaju pet zatvorenika iz zatvora u Andima.

Odluka se temelji na jednakosti svih Čileanaca pred zakonom.

Dan i sat premeštaja će vam biti javljen narednih dana,

zajedničkim dogovorom između ministarstva pravosuđa i žandarmerije.

Ograničava se svaki kontakt sa spoljnim svetom

i uvode se mere koje žandarmerija smatra potrebnim

u svrhu kontrole zatvorenika.

Srdačan pozdrav, ministarka pravosuđa, Patricija Gonzales Goldman.

Manuel Kontreras, bivši direktor obaveštajne službe,

govorio je iz zatvora u Andima,

u verovatno poslednjem intervjuu penzionisanog generala iz tog objekta.

Čujte...

Nikada nikoga nisam ubio.

Nikada nikoga nisam mučio.

Da, kažnjavali su se teroristi, marksisti i lenjinisti

koji su hteli od zemlje da naprave novu Kubu.

I obavio sam svoju dužnost generala čileanske vojske.

Vlada je donela odluku o zatvaranju zatvora u Andima...

I bolje da odemo odavde.

I preseliti zatvorenike...

Pazimo na te stare prdonje.

U zatvor Punta Peuko.

Imidž je političko oružje.

Zato moramo da stvorimo svoj imidž

i preobrazimo pogled onih koji nas gledaju.

Mislim da je u ovom slučaju najpametnije,

najrazumnije i najelegantnije,

napisati pismo štampi i jasno objasniti naš položaj.

Slažem se.

Vi bolje ćutite! -Ne petljajte se!

Moći ćete da izađete i da vidite unuke, generale?

Naravno. Sudija mi je to odobrio.

Premeštaj nema veze s time.

Šta će biti zatvore li ovo?

Ne znam.

Nemam pojma.

Mislim, među nama.

Verovatno će i nas da premeste. Šta bi drugo moglo da se dogodi?

Šta ako nas pošalju u različite gradove?

Na različita mesta?

Vole da se pojave ovde.

Psi.

Kako ste, g. Pedro?

U Napulju...

Postoji ostrvo Grotta del Cane.

Sjajno mesto za pecanje.

Tu su i neke...

Neke drevne pećine...

Tu izlazi smrtonosni plin.

Ima dana kad iz te iste pećine izađe taj plin...

Nemoguće ga je detektovati.

Ribarima ništa drugo nije palo na pamet nego...

Da dovedu psa i da ga puste da luta ostrvom

i da njuši i njuši i njuši sve dok ne ugine.

Vratili su se odakle su došli

i onda opet došli na ostrvo drugom prilikom.

Ali sve se to događalo stotinama i stotinama godina.

Koliko je samo pasa uginulo.

Misliš da nas je video? -Ne znam.

- Misliš li da će nas starac zajebati? - Ti si zajebao!

Želim da znate...

Učiniću to s vama samo da se spomenu oba naša imena

i da tako imamo veći uticaj na medije.

Dobro znam ko stoji ispred mene.

Još nešto?

Ne.

Zapravo, da.

Želim da znate...

Smatram vas najvećim kurvinim sinom u ovoj zemlji.

Kurvin sin čija je jedina ostavština to da je umrljao odoru čileanske vojske.

Hoćeš da ja vama kažem što mislim o vama?

Ne.

Najbeznačajniji ste general u istoriji Čilea.

Da počnemo?

Da.

Mislio sam da bi ovo mogla biti svojevrsna priča.

Shvatate?

"Pre mnogo godina postojala je duga i uska zemlja,

koja je živela u strahu,

gladna,

umorna od svakodnevnog poniženja da se domogne komadića mesa."

Oprostite...

Dobro je, ali ja bih "komadić mesa" zamenio "komadićem hleba".

"Hleba...

Koji je trebalo da bude hleb naš nasušni."

Sada ću da vas ulovim, brigadire.

Buenos Ajres, 1955.

Hoakin Larejn Gana.

Bronza za dresurno jahanje u pojedinačnoj konkurenciji.

Samo malo! Gospodo, možete li mi objasniti koji se kurac događa ovde?

Ispraznili smo bazen da promenimo vodu, ne da ga uprljate!

Upravniče, smirite se.

Trebaju nam fotografije da ljudi ne misle da smo u nekakvom hotelu.

Ko je to odobrio?

Stvar je imidža. Nije ništa strašno.

Nije strašno? Sve ste uprljali!

Upravniče, moram li svakog dana da vas podsećam s kim razgovarate?

Slušajte, ne želim probleme s vama. Cenim vas. Znate li zašto?

Ličite na jednog mog nećaka. Bio je vrlo direktan.

Razmislite malo.

Najbolje za vas i za sve nas jeste da sve ostane kako je bilo.

Ili biste radije da vas pošalju u neki pravi zatvor?

S pravim zločincima?

S pravim pacovima?

Mislite da ćete imati grejanje zimi i sve što imate ovde? Nećete.

Nastavite da prljate bazen!

Govorim li ja kineski, dođavola?! Nastavite!

Dobro me slušajte, blentavci!

Čekam vas u kancelariji!

Nastavite!

Brigadire, da, Larejn Gana.

Ali ne u dresurnom jahanju, nego u preponskom.

OPERACIJA MAHUIDA

Zna li neko od vas šta znači "Mahuida" na "mapudungunu"?

Znate li šta je "mapudungun"?

Jezik Mapučesa?

Indijanci Mapuče, Luna. Bez "S".

To znači "narod zemlje" i već je u množini.

Čemu ta ozbiljnost? -Nema veze.

Dakle "Mahuida" znači...

Planina? -Kordiljeri.

To. -Kordiljeri.

No... Ovde je najbitnije izvesti operaciju noću.

Tako ćemo izbeći saobraćaj.

Drugo... Premeštaj mora da se obavi u "Sprinterima".

U prvom će kombiju biti zatvorenici s ličnim stvarima.

Nekoliko sati posle,

u drugom ćemo kombiju ići mi s ostalim njihovim stvarima.

Mislim da bismo morali da uzmemo i nekoliko tetrapaka čokoladnog mleka,

ako neko ostane bez svesti. Kao što znate, većina su dijabetičari.

Upravniče, kako bilo, biće demonstranata.

U tom slučaju, imamo šlemove i opremu interventne policije.

Moraćemo da postavimo prepreke najmanje pet metara od glavnog ulaza.

No saznaju li mediji, sigurno će imati helikoptere.

Pametno, Luna.

No ideja je da mediji ne saznaju. Zato smo ovde.

No saznaju li mediji,

mislio sam da bismo mogli da upalimo rotaciona.

Na taj način, zbog nedostatka svetla, kamere neće imati jasnu sliku

Razumete? -Da.

Šta je?

Ništa, gospodine.

Učinilo mi se da si hteo nešto da kažeš.

Ne... Zapravo...

Pa... -Reci.

Smatram da je sve to malo predvidivo.

I šta predlažeš?

Slobodno?

Mediji uvek saznaju datum i vreme premeštaja.

Dakle...

Šta bi bilo da obavimo prvi premeštaj?

Za istoriju, dođavola!

Generale.

Spremni ste, generale. Odmorite se.

Hvala.

Koliko vam je godina, Munjoz?

24, generale.

Uživajte u njima.

U mojim godinama, pamćenje je kao iskra.

Kako je Galdames?

Dobro. Tako su mi rekli.

Zna li se u koji je grad premešten?

Samo budi smiren. Nemoj da preteruješ.

Ja ću da govorim. Ovo ti je kao da si došao u vrtić, ali mučitelja.

Baš tako. Najbitnije je da ostanu smireni.

Možeš malo da im kažeš, ali neka ostanu mirni, to je najbitnije.

Generale, lepo vas je videti! Kako život?

Gore od vašeg.

Nećete ostati na sastanku? -Ne.

Radije ću se igrati s unucima.

To je neosporno.

Advokatu Ravera, sigurno će vas pitati za sina,

onoga koji studira u Londonu. Hernan se zove, zar ne?

A vi, advokatu Fuenzalida,

još igrate golf nedeljom popodne posle druženja sa sekretaricom?

Ne sviđa mi se taj ton, generale.

Ne bojim vas se. -Naravno.

Ne možete me ni pipnuti.

Mojim prijateljima iz Patagonije biće izuzetno drago da popričaju s vama.

Kome?

Znate šta? Bolje idite da se igrate s unucima žmurke ili šuge.

Mi ćemo se pobrinuti za ovo ovde i poslati vam detaljni izveštaj.

Šta kažete?

Prijatan dan.

Gad mi preti? -Ne. To su zadnje petarde koje bacaju.

Imaju manju težinu od kesice kokica. Bez brige, sve će biti u redu.

Trebaće mi...

Moram da vas zamolim za uslugu.

U redu.

Vlada predlaže donošenje svojevrsnog humanitarnog zakona.

Jedino ćete tako moći da izađete odavde.

Šta to znači? Možete da se pozovete na neku bolest,

rak, recimo, ili Alchajmer,

nešto duševno, ne znam...

Uvek i ako to doktori potvrde.

Jednostavno rečeno, bilo kakva takva bolest

i mogli biste imati opciju slobode,

bez obzira na kazne za zločine protiv čovečnosti.

Bilo nam je nemoguće sprečiti premeštaj.

Nije bilo moguće. Samo slušamo šta nam se kaže.

Postoje ljudi iznad nas, a svi znamo kako se vuku konci u ovoj zemlji.

Ima ljudi u vojsci koji nisu nimalo zadovoljni što ste ovde.

Naravno, ali mi smo pod pritiskom, kako vlade, tako i desnice.

Ko vas plaća?

Vi.

Dakle?

Kome ste odani?

Nije reč o odanosti, generale Kontreras. Nismo u braku.

Nego o čemu je reč, pas mater?!

Nestali ste! Ni na telefon se ne javljate!

- Generale, ako smem... - Dosta sranja, Ravera.

Kad se donese taj zakon, ako se donese, mi smo mrtvi.

Pitam se...

Zašto ste uopšte došli?

Zašto nas niste nazvali?

Traćili ste vreme birajući košulje, kravate, odela, kako biste došli.

Znate šta?

Ljudi poput vas u meni izazivaju...

Određenu nežnost.

Mirno hodate svojim mirnim četvrtima.

Imate kuće s vrtovima ispred,

bazenom, čak i džakuzijem,

imate služavke, psa,

čistačice, pralje,

čak vam i guzicu brišu...

Ova zemlja nije bila takva, nipošto.

I niste je izgradili vi i vaše porodice.

Izgradili smo je mi. Vojska.

Večeras, dok možda budete u džakuzijima

i uživate u dobrom Čivasu,

razmislite kome dugujete taj spokoj.

Svim vojnicima.

Mladima i starima, koji čuvaju granice ove zemlje.

Njima dugujete svoj spokoj.

Samo malo, brigadire Moren Brito,

- da vam objasnim... - Ništa mi nemojte objašnjavati.

Onoga dana kada prestanemo da čuvamo ovu zemlju,

ispuniće se crnčugama,

dilerima, pederima,

teroristima...

Upamtite moje reči.

Setićete me se.

Znate šta?

Opak sam čovek.

Prava vojničina.

Jebe mi se za smrt.

Onaj gore i ja već ćemo izravnati račune.

Imam noćne more, naravno.

Zaslužujem ih.

No reći ću vam nešto...

Kad bih morao da ponovim sve što sam učinio,

ni sekund ne bih oklevao to da ponovim.

Sve. I kad kažem sve, mislim na sve.

Uprljao sam ruke krvlju, da.

I opet bih to učinio.

Znate zašto?

Za dobrobit ove zemlje.

Kako se zove ova zemlja, advokatu?

Čile.

Čile.

Pa, pretpostavljam da možemo da tražimo poslednju želju pre premeštaja?

Ne vraćam se u zatvor u Andima.

Ili bilo koji drugi.

Već sam doneo tu odluku.

Neću dopustiti da nastave da me ponižavaju

ili da prljaju uniformu vojske Čilea.

Nadam se da shvataš to

i da ćeš reći to bratu.

Već sam se oprostio od tvoje majke.

Uskoro ćemo se videti.

Napisao sam neka pisma.

Po jedno za svakog od vas i jedno zajedničko za unuke.

Pročitajte ih kad budete smatrali to prikladnim.

Zemlja će ti jednoga dana biti zahvalna.

ZATVORENO. DUŠE MENE, NE VRAĆAJ SE I NE PROGONI NAS, MOLIMO TE

Idite, Mena. Idite.

Idite!

Navarete.

Luna te ševi?

Ili ševiš ti njega?

Ili se ševite naizmenično?

Trunite!

Uzeli ste mi sve što sam imala!

Trunite u zatvoru, gadovi!

Ubice!

Ubice!

Ubice!

Ubice!

Ubice!

Idite dođavola, prokleti mesari!

Ubice!

Ubice!

Ubice!

U ovoj ćete krntiji da nas vozite?

Tako nećete privući pažnju.

G. Manuel...

U slučaju da vam padne šećer.

Hvala.

Kad se vratiš, isključi kuvalo jer izaziva kratak spoj.

Hoze Domingo Kanjas, septembar 1974.

Lumi Videla.

Skok s motkom, zlatna medalja, italijanska ambasada.

Paragvaj, maj 1975.

Horhe Fuentes Alarkon, "Trosko", a posle "Pičičo".

Visoko je leteo kondor, brigadire.

Da.

I sleteo je u Vilu Grimaldi.

Imao je i svoju kućicu, gad.

Zaslužio je četiri medalje.

Roštilj,

mokra podmornica,

obrnuta ljuljaška

i...

Smrtonosna injekcija.

Da. -A plovak iz 1976.?

Marta Ugarte Roman.

Vila Grimaldi.

Marta Ugarte.

Ili je bilo negde drugde?

Opekotine od cigarete,

pseća penetracija... -Ne.

Vila Grimaldi. Toranj.

Obrnuta ljuljaška,

suva podmornica,

mokra podmornica

i pajserom po kičmi.

Istina, da.

Nisu samo kondori leteli, brigadire.

I pume su. Operacija "Puerto Mont".

Vreća za krompir, uže i u more.

- Ali kurva je isplivala na plažu. - U Los Moljeu.

- Plaža La Balena. - Jedini paket koji nam je isplivao.

Alan Brus, Katalonac.

Mi kao vlada smo hteli da vam poželimo dobrodošlicu kako Bog zapoveda,

ovde u predsedničkoj palati. Horhito, naš najbolji kuvar,

- pripremio je čuda. - Vrlo ste ljubazni. Da.

Hvala.

Vode.

Brže, brže...

MEDIATRANSLATIONS