Original subtitles

Univerzum drzi gigantsku kosmicku tajnu.

Niko ikada nije video kako crna rupa zaista izgleda.

Sada je tim internacionalnih astronoma

na misiji da to sazna.

Idemo!

Vođa tima je posvetio svoj život

da napravi prvu sliku crne rupa ikada.

ako se zapitate zašto ovo nije urađeno ranije,

to je zasto što je zaista, zaista veoma teško.

Kroz 2 godine,naše kamere su pratile ove naučnike.

u najnegostoljubivija okruženja na zemlji...

Prilično je hladno..

Ohladiće se na oko -70 stepeni.

..dok grade revolucionarni teleskop veličine Zemlje.

Ako uspeju, slika crne rupe

će testirati teorije Alberta Anštajna

i možda utabati nove staze puteva fizike.

To će biti jedno od najuzbudljivijih oktrića našeg doba.

Ovo je priča iznutra o stvaranju

prve prave slike...

..crne rupe.

Od svih čuda u našem kosmosu,

jedan od objekata je ostao skriven najvećim naučnim umovima.

Crna rupa.

Crna rupa je region prostora gde je povlačenje gravitacije

toliko jako da joj ništa ne može pobeći ako se primakne

i pod ništa, mislim nšta, uključujući čak i svetlost.

Ono što zapravo mislimo pod time je oblast sa zvana "horizont događaja".

To je specifično ograničenje oko crne rupe koje označava

šta je unutra a šta spolja.

Kada nešto jednom pređe tu granicu, adio. Van kontakta je

sa ostatkom univezuma.

Ne znamo šta je njegova konačna sudbina,

ali verovatno nije baš dobra.

Većina naučnika danas veruje da crne rupe zaista postoje...

.ali niko nikada nije video jednu.

Identifikovali smo puno objekata koji liče na crne rupe,

ali ne može se dokazati da one to i jesu.

I tu nastaje problem, zar ne?

Ako niko nikada nije video crnu rupu,

možemo li biti sigurni da zaista postoje?

Može li ova fundamentalna ideja o našem univerzumu

i na koji način radi, biti pogrešna?

Astronom Šip Dolman je na misiji

da reši ovo misteriju.

On je na vrhu koplja ovog zapanjujućeg eksperimenta.

On želi da uhvati prvu ikada sliku crne rupe.

Cilj celog projekta je videti kako crna rupa

zaista izgleda, detekotvati oblik,

i videti šta se događa u njenom bliskom okruženju.

Mislim, samo izgovaranje mi izaziva žmarce.

Zainteresovan sam za crne rupe od kako sam počeo da se bavim astronomijom.

To me je zapravo prvobitno njoj i privuklo.

Nekako sam dospeo u ovu grupu koja se bavi radio astronomijom

na veoma poseban način.

Ovde u Hejstak observatoriji,

i širom sveta,

Šip je razvijao tehniku da vidi neviđeno.

Šip cilja sam centar galaksije,

gde su astronomi detektovali skup zvezda...

..u orbiti nečega čudnog.

Zvezde kruže tako brzo...

..naučnici su izračunali da objekat mora imati masu od preko 4 miliona masa sunca.

Najbolje objašnjenje je,

crna rupa nazvana Strelac A-zvezda.

Šip hoće da koristi radio teleskope kako bi pokušao da vidi ovu crnu rupu,

ali tu postoji problem.

Iako se pretpostavlja da je veća od sunca,

od Zemlje je udaljena 26,000 svetlosnih godina.

Ovo je tako mala meta,

da ne postoji teleskop dovoljno snažan da je vidi.

Ceo razlog iz koga to do sada nije izvedeno

je taj da su crne rupe ekstremno male.

Ekvivalent bi bio pokušaj da se vidi pomorandža

na udaljenosti Meseca.

Stoga smo morali da izgradimo teleskop.

Morali smo da izgradimo u osnovi novi intrument

koji može da vidi stvari koje su male.

Za postizanje ovakve snage,

poslednje decenije, Šip je razvijao glavni plan.

On želi da kombinuje 8 odvojenih teleskopa u Španiji,

Meksiku,

Arizoni...

..Havajima,

Čileu,

i na južnom polu.

Ova mreža se naziva Teleskop horizonta događaja

i prostire se licem planete zemlje.

Za hvatanje kritične fotografije svih 8 tanjira moraju biti usmereni

u pravcu crne rupe u tačno isto vreme.

Mi povezujemo teleskope međusobno udaljenje 10,000km,

čak i više od toga. Premošćujući globus,

stvarate novi instrument koji može da vidi crnu rupu.

Ovo je tajni sos,

koji je tajna Teleskopa horizonta događaja.

Svaki od 8 teleskopa u mreži

je zasebna i moćna observatorija.

Mogu da otkriju emisiju oko crne urpe,

ali tim će morati da iskombinuje ove signale kako bi stvorio sliku.

Širom sveta,

tim će posmatrati crne rupe simultano

i snimiti podatke na hard disk.

Zatim moraju fizički preneti diskove nazad

i kombinovati podatke zajedno u džinovskom super-kompjuteru

nazvanom korelator.

Ovaj korelator je poslednji deo slagalice.

Prvi deo je sakupljanje podataka na različitim tačkama širom globusa.

Drugi deo je kombinovanje podataka

i to je ono što korelator radi.

Tek onda će se novi teleskop veličine Zemlje imati šansu

da napravi sliku crne rupe.

ako Teleskop horizonta događaja zapravo uspe

Da napravi kvalitetnu sliku crne rupe,

to nije impresivan rezultat,

to je nestvaran rezultat!

To je tehnički prikaz sile kakav nikada nismo imali prilike da vidimo.

Ali čemu se Šipov tim nada da vidi ako crna rupa ne propušta ništa,

čak ni svetlost, da pobegne?

Crna rupa sama je nevidljiva...

..ali materija koja u nju upada bi trebalo da je oda.

Njena intenzivna gravitacija privlači međuzvezdane gasove,

i uvlači ih u bržu i bržu orbitu.

To zagreva gas na milione stepeni

i emituje svetlost koju bi teleskopi trebalo da registruju.

Matematika sugeriše da će gravitacija iskriviti ove emisije

u kružni prsten,

ostavljajući u centaru senku crne rupe.

To je važno naučno predviđanje.

Ako tim vidi nešto što nije kružno,

može izvrnuti najcenjeniju teoriju fizike naglavačke.

Ajnštajnovu teoriju opšteg relativiteta.

Njegova teorija kaže da masa zakrivljuje tapiseriju prostora i vremena,

stvarajući efekat koji nazivamo gravitacijom.

Ajnštajnova teorija relativne gravitacije je temelj

koji drži sva naša shvatanja.

Prvi korak je samo, da li je Ajnštajn u pravu?

Da li postoji neki detalj koji je promakao?

Za 100 godina, Ajnštajova teorija je prošla svaki test.

Ali niko nije video njeno najekstremnije predviđanje.

Ako se dovoljno mase sažme u jednu tačku,

njena gravitacija bi bila tako jaka da bi stvorila crnu rupu.

Kako bi bilo divno da nam Teleskop horizonta događaja pokaže

da, u ekstremnim domenima, Ajnštajn nije potpuno u pravu?

To bi bilo jedno od najuzbudljivijih otkrića našeg doba,

i skočićemo velikim skokom unapred

u shvatanju kako svemir funkcioniše.

Izazov Ajnštajnovoj teoriji i novoj eri astronomije

leži u uspehu tima Teleskopa horizonta događaja.

Ostaje još samo tri meseca pre nego što tim pokuša

da osmotri crnu rupu koristeći mrežu od 8 teleskopa,

ali ima dosta posla.

Šip je došao u Meksiko da nadgleda krucijalni test

koristeći 4 teleskopa u mreži.

Ono što nas natera da ustanemo iz kreveta,

što nas zaista motiviše,

je izgradnja nove vrste instrumenta.

Kada razmišljate o izgradnji teleksopa velikog kao Zemlja,

to samo po sebi je tako luda ideja.

Kako bi povezao teleskope, tim će koristiti tehniku

nazvanu "dugobazična interferometrija" ili VLBI,

ali to predstavlja veliki izazov.

Tokom osmatranja,

neće videti rezultate u realnom vremenu.

Sama priroda tehnike koju koristimo je da nećemo

znati da li ova osmatranja rade dok ne dobijemo sve podatke natrag

u centar za obradu podataka,

tako da smo ovde da odradimo probu...

..to kako bi se uverili da sve radi poput sata.

Sken 2...

Ne 0.78, to je 0.078.

Imamo timove fotografa u Meksiku, Čileu,

na južnom polu, u Španiji,

i oni svi znaju šta rade.

Znaju šta treba da rade.

Proveravaš sve, i proveravaš ponovo,

i proveravaš tri puta.

Ima mnogo toga što može krenuti naopako tokom probne observacije.

Radio emisija iz crne rupe mora biti snimljena

na svakom teleskopu

i podaci snimljeni na hard diskove.

Oblaci mogu omesti signal i oprema može zakazati...

..izbacujući jedan ili više teleskopa iz funkcije.

Tako da su timu potrebno vedro vreme savršeno ispravni teleskopi

na svakoj lokaciji širom globusa u isto vreme.

Ako samo jedan teleskop zakaže, možda neće dobiti sliku.

Nakon snimanja podataka,

popunjeni diskovi će biti isporučeni

u Masačusets i Nemačku

gde se podaci moraju iskombinovati,

i tada će znati da li je njihov ambicionzni plan urodio plodom.

Da li je sve spremno? Nadam se.

U Meksiku, astronom Gopal Narajanan je vođa.

Cela svrha testa koji izvodimo je dodavanje još nekoliko postrojenja.

Dodaćemo Apeks, koji je u Čielu,

Piko Vileta u Evropi, i teleskop na južnom polu.

Južni pol je kritična lokacija za tim.

Njegova vedra, zaleđena neba su savršena za osmatranje.

Ali letovi ovamo će se uskoro završiti zbog zime,

što znači da će podaci sa južnog pola poslednji stići nazad.

Ekspert za instrumente Den Maron I njegov tim su doputovali

ovde, na Zemljin kraj, kako bi učinili teleskop spreminim.

Uključivanjem teleskopa na južnom polu u projekat,

mi zaista pravimo teleskop veličine Zemlje.

To više nego duplira rezoluciju teleskopskog niza

I pruža poslednje trunke detalja koji su nam potrebni

da napravimo sliku crne rupe.

Sada je januar.

Vreme je štipajućih 36 stepeni ispod nule.

Tako da je prilično hladno.

Toplotni indeks je oko minus 70.

Uprkos hladnoći, timovi moraju da se pripreme

za probno osmatranje.

Moraju instalirati namenski pravljeno sočivo za teleskop

sa preciznošću manjom od milimetra.

OK, verujem da je tercijalni instaliran.

Moramo da imamo ovo ovde,

pozicionirano tako da je svetlo iz gigantskog desetometarnog teleskopa

fokusirano precizno na naš prijemnik.

Malo je potrajalo,

Ali mislimo da je sada podešeno kako treba.

Sočivo je postavljeno ali dok se obzervacija ne završi

neće znati da li je uspelo.

U Meksiku, Gopal I tim se spremaju za probu

sa četiri teleskopa.

Osmatraće svetle izvore zvane kvazari

da bi pomogli u testiranju mreže.

Specijalista za podatke Lini Blekburn je zadužena za snimanje podataka.

Još jedan minut.

Spreman sam. Da li je Lindi zadovoljna ovime?

Idemo!

Uključeni smo.

Ali, kako probna observacija počinje...

U redu, snimamo.

..pojavljuje se neočekivani problem.

Šta?

Greška u kodu znači da se indikator za snimanje ne pojavljuje.

Ne, pokušava da snima... Oh, pokušava da snima. U redu.

Snimanje podataka, poslednji korak

u celom procesu,

koji je doduše veoma bitan koran,

da snimimo podatke koje smo sakupili kroz lanac teleksopa,

to sada ne funkcioniše.

Bez podataka,

teleskop je izbačen iz mreže.

Lindi radi užurbano u pronalaženju rešenja

I mislim da ima nade.

Znači IF nivoi deluju u redu?

Da. Reci mi da radi, Lindi.

Ne. Ne!

BLEEP

Isti problem.

Promenio sam redosled kada sam mislio da je to prvobitni problem...

Nadaš se da ćemo stići sa snimanjem na vreme, Lindi?

Zaista ne znam.

1 minut... Da li smo spremni?

Još 10 sekundi.

Indikatori! Da!

Dobro obavljeno, Lindi!

Sada je 2:46 izjutra.

Tim je uspeo da snimi probne podatke.

Ali neće znati da li je sve uspelo

dok se podaci ne analiziraju.

Tek tada će tim znati da li imaju šansu

za pravu probu...

..kada će pokušati da snime

sliku crne rupe.

Sliku crne rupe

koja će pružiti nove načine da se testiraju Ajnštajnove

najekstremnija teorijska predviđanja.

Ajnštajnove jednačine nam pokazuju da ukoliko provedemo sat-dva

na ivici crne rupe,

i zatim se vratimo na Zemlju, na primer,

Zemlja će ostariti 10,000, ili milion, ili milijardu godina.

Tako da kada osmatramo horizont događaja crne rupe,

osmatramo ono što se može smatrati vremenskom mašinom.

Ipak, uprkos Ajnštajnovim jednačinama,

čak ni on nije mislio da crne rupe postoje.

Da im priroda nikada ne bi dozvolila da postoje.

To je razumna primedba koju je Ajnštajn imao.

Mislim, posle svega, bilo bi veoma, veoma, veoma teško,

sabiti masu nečega u jednu tačku.

Ajnštajn je prirodno I razumno pretpostavio

da materija prosto neće dozvoliti sebi da bude toliko sabijena.

Ali dokazi ovog mehanizma se gomilaju.

Naučnici sada veruju da je crna rupa

zapravo leš džinovske zvezde koja je dostigla supernovu.

Duboko u ruševinama, preživelo jezgro kolabrira

u beskrajno malu tačku.

Ovo se naziva singularitet.

Intezivna gravitacija krivi prostor I vreme tako snažno

da ništa ne može pobeći, formirajući horizont događaja crne rupe.

Moguće je da su crne rupe ultimativno izmišljotina

matematičkih jednačina koje nam je Ajnštajn dao,

ali kako bolje utvrditi ovo saznanje nego

nego pogledati I videti šta je zapravo tamo?

I to je obećanje Teleskopa horizonta događaja.

Tim se nada da testira ove teorije hvatanjem fotografije

crne rupe u centru naše galaksije.

Ali imaju još veću metu,

crnu rupu u centru druge galaksije

nazvane M87.

Postoji samo nekoliko meta u univerzumu na kojima trenutno

teleskop horizonta događaja može da se nada hvatanju siluete crne rupe, da vidi ivicu horizonta događaja.

M87 je jedna od njih.

Slika M87 je najbliža slici crne rupe koju

su astronomi videli.

Ali da bi videli njenu ivicu, Šip mora zumirati mnogo bliže.

Ako želimo da slikamo horizont događaja, moramo napraviti sliku

onoga što je u maloj kutiji, ovde

u samom centralnom jezgru ove galaksije.

Zato smo usmeravali sav naš trud

preko decenije, kako bi smo utvrdili šta se događa na ovom mestu

koje nam nije bilo dostupno od začetaka astronomije.

Ako uspeju,

kompjuterske simulacije pokazuju da bi trebalo da vide ovo.

Svetlo savijeno u prsten i senka crne rupe.

Ako možemo da vidimo prsten, to bi bio najbolji dokaz

postojanja crne rupe.

Ostaju još 2 nedelje do pokušaja tima

da osmotri crnu rupu

a oni i dalje rešavaju probleme.

U Evropi, holandski astronom Remo Tilanus je zadužen

za logistiku ovog globalnoj projekta.

Hej, dobro jutro. Dobro jutro. Momci kako ste? Dobro. Dobro!

Sviđa mi se to što ste uradili momci. Monitor.

Izgleda veoma dobro. Hvala vam.

Timu je potrebno 2 meseca da obradi prikupljene podatke,

ali rezulati su napokon stigli.

Cao.

Cao! Cao. Imamo dobre rezultate.

Podaci pokazuju da su se teleskopi uspešno povezali.

Iako su razdvojeni hiljadama milja,

uspeli su da osmotre izvor u istom trenutku.

Ali imamo problema zbog teleskopa na južnom polu,

Pomerio se za 20 metara zato što se ceo ledeni omotač pomerio.

To je veoma neobično. Mislim da nema drugog

teleskopa koji to radi. Nadam se!

Zaista se nadam. U problemu smo ako se to dogodi.

To ne znači da je posto već gotov.

Imamo par tehničkih problema koje moramo da rešimo,

ali glavni sistemi funkcionišu.

To su dobre vesti za tim.

Ali Heino Falke, jedan od vodećih fizičara u timu

zna kako će biti teško povezivanje 8 teleskopa.

Ako se izvode ekstemni eksprimenti,

moraš biti ekstremno precizan i uzeti sve u obzir.

Moraš znati poziciju u delić milimetra.

Ako pogledate Havaje, radi se o vulkanskoj regiji.

Tektonske ploče se pomeraju

za 6cm godišnje.

Ali znate, ako odete na južni pol

tu je led i on pluta,

može se pomeriti nekoliko metara - nekada I desetina metara godišnje.

Tako da je ovo ekvivalent trke Formule 1

pri pomeranju teleksopa.

I, ne zaboravimo

izvan Zemlje je i Mesec,

i to utiče na ceo globus.

Pojedini teleksopi će biti privučeni gravitacijom

meseca u jednom pravcu.

Pomeraju se pola metra gore-dole svakih 6 sati.

Uz potrebu za takvom preciznošću,

tim mora sve izvesti po planu.

Bilo koji izgubljeni teleskop će uticati na dobijeni rezultat.

I dalje će biti zanimljivo.

Ali nećemo dobiti sliku.

Biće nešto podataka, i nešto fotografija koje ćemo pokazati ali neće biti kompletne slike.

Neki su veoma nervozni a ja verujem

da oni absolutno...

..žele da dobiju sliku ove godine.

Ali ja sam opušteniji.

Nalazim da je uzbudljivo

to što smo u momentu kada ovo možemo probati.

Remo je došao na Maks Plank institut radio astronomije

u Bonu da proveri pripreme tima.

Ovde, specijalista za tehniku Alan Roj

suočen je sa problemom koji može ugroziti ceo projekat.

Cao, Alane.

Cao. Drago mi je da te vidim. Cao! Kako si?

Da li si imao prijatan put? Imao sam prijatan put, bilo je dobro.

Čoveče. Dešava se ovde.

Dakle još problema.

Mašine koje snimaju podatke se pregrevaju.

Problem koji imamo sa snimačima u ovom momentu je da

im se unutrašnjost pregreva i da se zbog toga isključuju.

Ako se to dogodi pri snimanju, to će nas potpuno osujetiti.

Osmatranja koja obavljamo

zavise od kompletnog niza.

-GOVORI NA NEMAČKOM-

Problem je visoka nadmorska visina.

Redak vazduh oko teleskopa

znači da je rashladni sistem manje efikasan,

tako da Alan mora napravati metalne ploče kako bi preusmerio više

vazduha preko elektronike.

Ne.

Proverimo da li ovo paše.

Uvek je...

..momenat napetosti, čak I kod jednostavnih stvari.

I, da, savršeno.

Preko puta, Helga Rotman je zadužena za preko 500

hard diskova koji mogu da skladište milione gigabajta podataka. Moduli hard diskova, oni zapravo sadrže srž onoga što radimo.

Oni su specijalni, diskovi ispunjeni helijumom,

sposobni da funkcionišu na visokoj nadmorskoj visini.

Kada je u pitanju cena, ovo je bitan faktor,

tako da je kupovina diskova skupa.

Na primer, ne možemo da priuštimo čuvanje rezerve kopije,

ako se disk ošteti ili izgubi

gubimo sve podatke, što je katastrofa.

To je noćna mora - imaćemo celu paletu diskova, i njima ispadne paleta. To će biti strašno.

Remo mora poslati diskove do lokacije svakog teleskopa.

To je samo jedan mali deo ovog logističkog poduhvata.

Sada je 20 časova i Remo vrši tele-konferenciju

sa ostatkom tima.

Sledeći problem sa kojim bih želeo da se uhvatimo u koštac su

kartice koje moramo proći pre početka osmatranja.

Samo 2 nedelje do osmatranja,

prtisak i tenzija na projektu raste.

Raspored kreće u 15h po lokalnom vremenu, u 1 ujutro UTC.

Sada više ništa ne možemo da uradimo.

Diskutovali smo I diskutovali,

rasporedi su takvi kakvi jesu.

Samo pretpostavimo da će biti u redu. Biće u redu. Ništa više ne možemo uraditi. Ne, to shvatam.

U redu, to je to momci, hvala vam.

Bićemo u kontaktu.

U redu, cao, hvala, cao.

Bilo je potrebno 10 godina da se svi ovi telekopi

povežu u niz, da ih opskrbimo,

svi smo motivisani istim.

Hoćemo da vidimo tu crnu rupu i ta želja nas pokreće.

Čaša vina i odlazak u krevet,

to je zapravo ono što želim sada.

Ostaje još samo jedan dan pre nego što uspemo ili ne u nameri da uhvatimo sliku crne rupe.

Pomerite ga ovde.

Zamislite da imamo otvoren...

U Masačusetsu, Šip I fizičar Demetrijus Soltis

postavljaju centralno komunikaciono čvorište.

Tako, da imamo prostora okolo.

Šta kažeš? To je to.

To je to.

Ovo će biti kontrola misije.

Komunikacija je presudna za ceo projekat.

Mislim, sinhronizujemo stvari do milisekunde.

Moramo biti sigurni da je sve podešeno.

Moramo biti sigurni da su svi testovi izvršeni.

Tim mora da umreži 8 svetskih multi-milionskih

observatorija istovremeno da uhvati fotografiju.

Imamo vedra neba, tako da...

Imaju deset dana na raspolaganju sa teleskopima,

ali oblaci na bilo kom od njih mogu omesti signal

od crne rupe I uništiti podatke.

Svakog dana, Šip mora da obavi poziv.

Da li je noć “idemo” ili “ne idemo”.

Da li pokrenuiti ili ne teleskop horizonta događaja baš te noći

je najveća odluka koju možeš da napraviš.

Ako odlučiš ispravno, imaćeš odlične podatke.

Ako odlučiš pogrešno,

utrošio si ogromnu količinu resursa.

Svako veče osmatranja ne samo da košta hiljade funti

već takođe jede ograničeni prostor za skladištenje na diskovima.

Šipu je potrebno 5 noći osmatranja

za najbolju šansu za dobijanje slike.

Procena vremenskih prilika širom sveta je presudna.

Možda će ići iznad u narednih par dana.

To izgleda dobro.

Ako učiniš pogrešnu “idemo” ili “ne idemo” odluku,

možda ćeš ugroziti svoju šansu da uslikaš sliku crne rupe

i to je ono što nas opseda dok smo u toj prostoriji.

Hej, Kazu.

Komunikacioni i vremenski izveštaji su dostupni.

Sada Šip mora da bude siguran da su teleskopi spremni.

Moramo da se uverimo da znamo kako stvari stoje

do kraja današenjeg dana, ako nešto

nije tehnički spremno, onda imamo problem.

Na Havajima, vulkan Mauna Kea je dom 2 opservatorije

u mreži.

Džejms Klerk Maksvel teleskop

i pod-milimetarski niz.

Remo je stigao iz Evrope, ali oprema još uvek nije spremna.

Ćao Džonatane. O, ćao, Remo.

Kako ide? Nije loše.

Vodeći inžinjer Džonatan Vejntrub

I dalje montira nove komplete za hlađenje na njegove setove snimača.

Instalirani su u četvrtak I onda smo bili u fazonu

"Do đavola, nema instalirane komplete za hlađenje."

Da. Tako da ugrađujemo...

Tako je, taman na vreme, pretpostavljam.

Pretpostavljam, da. Ovo je otprilike u zadnji minut.

Ovo je vid preventivnog održavanja -

ne želimo da se dogodi otkazivanje zbog pregrevanja

usred rada.

Da. Sada se indikator uključio. Idemo. Da.

I vazduh duva iz ovih ventilatora, tako da... Da.

Odlično.

Remo I Džonatan moraju da instaliraju snimače

I uvere se da svi rade.

U redu. Idemo. Tako je.

Da, svi su u redu.

Sam čin uključivanja i isključivanja

je u nekoj meri stresan.

Ponekad nešto isključite I nikada više ne proradi, tako da...

..uvek osetite olakšanje kada proradi.

Dok su na Havajima stvari pod kontrolom...

..visoko u Atakama pustinji u Čileu...

..Alan Roj je stigao iz Nemačke kako bi vodio observaciju na Apeksu.

Kontrolo, šef Apeksa...

Ovde, Alan je odgovoran za najbitniji deo projekta -

raspored.

Raspored je absolutno najbitni deo projekta -

absolutno ključan – on je srce celog eksprimenta.

Ulažeš puno truda, a puno novca, puno vremena,

a sve visi na dobrom rasporedu.

Mreža teleskopa horizonta događaja je tako velika,

emisija sa crne rupe će stići na svaki teleskop

u drugom vremenskom trenutku.

Štaviše, Zemlja rotira.

Dok rotira, pozicija teleskopa u prostoru

se konstantno menja.

Ako tim ne može da snimi vreme u koje se signal pojavljuje

do milionitog dela milionitog dela sekunde,

teleskopi neće uspeti da se iskombinuju kao jedan.

Da bi sinhronizovali teleskope, tim je potrošio 2 miliona dolara

na neke od najkupljih atomskih časovnika na svetu,

nazvani hidrogeni generatori.

Ovo je hidorgeni generator.

Sat može da promaši za jednu sekundu u deset miliona godina.

Naravno, ne čekamo 10 miliona godina da ga izmerimo.

Alan mora čuvati satove na stabilnoj temperaturi

kao bi radili stabilno.

Ali postoji problem.

Kućište korišćeno za hlađenje je neispravno.

Ležajevi su zaribali I nemamo hlađenje,

što znači da se kućište pregreva

i sat tada nije srećan.

Neispravan sat može pretstavljati katastrofu.

U dalekoj Atakama pustinji,

suvište ste daleko da pozovete majstora.

Alan ima samo jedno improvizovano rešenje.

Rešenje je da odškrine vrata kućište kako bi

suvišna toplota iz sata mogla da izađe.

To me čini malo nervoznim, ali moramo imati vere

da sat radi kako treba.

Za sada, domišljato rešenje

mora da održi satove u radnom stanju,

ili će ceo ekspriment biti ugrožen.

Skidam kapu ljudima koji izvode ovakve eksprimente

I osmatranja.

Stvarno je, opipljivo,

ali je ekstremno I abstraktno u isto vreme.

Uvek postoji rizik sa ovakvim vidom merenja.

Ovo su komplikovane stvari.

Zahtevaju toliko brige i finese

kako bi se sve uskladilo.

Zapanjujuće, vedro je na svih osam teleskopa.

Na Havajima, Remo dobija poziv Iz kontrole misije.

I, dobili smo dobre vesti, spremni smo.

Spremni smo za pokretanje opservacije.

Ovo je ključni momenat

do koga je vodilo preko 10 godina napornog rada.

Bilo je potrebno puno vremena da dođemo do ove tačke,

da dobijemo šansu da napravimo snimak,

I sada, najzad, taj dan je došao.

Remo se mora popeti na 4,000 metara,

na vrh vulkana.

Ovde, dve opservatorije,

Džejms Klerk Maksvel teleskop,

i pod-milimetarski niz,

su deo mreže.

Remo je suprotstavljen satu.

Tako je...

Trebalo bi da počnemo sa podešavanjem prijemnika.

Ogledalo usmerava radijaciju u prijemnik koji ćemo koristiti.

Nalik je podešavanju radija.

Ovo ide.

Izgleda dobro.

Na pod-milimetarskom nizu,

inžinjer Džonatan Vejntrub je zadužen za snimanje podataka.

Imamo 50 minuta da odradimo provere

pre nego što započnemo snimanje,

a visoka nadmorska visina ne pomeže da mozak funkcioniše dobro.

Na ovoj visini se obično pravi više grešaka.

Ali preko planine, Remo nailazi na greškicu.

Oh!

Šta koj đavo?

Radio se razdesio.

Prijemnik neće da se zaključa na frekvenciju.

Bez zaključavanja, podaci sa teleskopa će biti upropašćeni.

Remo nema drugu opciju osim da ručno podesi frekvenciju.

Odrađeno.

Potrebne su mi naočare za čitanje.

Ne mogu više da vidim glupe brojčanike!

Da, ostao je zaključan na frekvenciju.

Odlično.

U redu.

Tim je spreman baš na vreme.

Sve je spremno. Dobro je.

Odlično, ima dobar signal.

Pažnja! Vrata i krov se otvaraju!

Vrata i krov će biti otvoreni.

Stanica 42. Stanica 42.

Otvara se.

Remo usmerava tanjir na metu.

Džonatan se sprema za snimanje podataka.

5, 4, 3, 2, 1.

Idemo li?

Teleskop horizonta događaja je pokrenut.

Posle više od deset godina rada,

timovi u 8 različitih observatorija

najzad usmeravaju svog pogled na crnu rupu.

Tim osmatara zračenje iz crnih rupa M87

I zvezde A iz sazvežđa Strelac, snimajući podatke duboko u noć.

Posle 14 sati rada, Remo mora otići kako bi izbegao visinsku bolest.

Bliži se naših 14 sati na planini.

Umoran, I ja ću sići u bazu dole, nešto niže,

ali ću nastaviti da sedim I osmatram satima.

Ali makar će biti više kiseonika I to će pomoći.

Hvala vam na podršci. Želim vam srećan ostatak večeri.

Vidmo se sutra. U redu? Pozdrav.

Tokom prva 2 dana osmatranja,

8 teleskopa širom sveta

snima 2 pune noći materijala.

Ali u ovim ekstremnim lokacijama, fizički,

kao I mentalni izazovi

ostavljaju danak na timu.

Težak fizički rad svakoga dana,

osećaš ga konstantno na telu,

puls je konstatno povišen zbog nadmorske visine.

Stalni stres sistema.

Umorni smo.

Znaš kako, zavrišiš budan u razna doba noći.

Ljudi na visokoj nadmorskoj visini ne razmišljaju uvek najbolje.

Gde je ovo? Gde je ono?

Oh, tik ispred nosa mi je... Oh.

Imali smo problem na jednom od teleskopa,

jedan delić elektronike na koji se oslanjamo

nam je davao neke lude rezultate.

Sada smo kod atomskih časovnika.

Pogledajmo kanal 17.

Na kraju smo ga popravili jer smo u sobi, radimo.

Do sada, vremenske prilike su bile savrše širom planete.

Ali trećeg dana, na teleskopu Veliki milimetar(LMT) u Meksiku,

vidik počinje da se menja.

To je zastašujući video strim.

LMT je u potpunom haosu sada.

Mislim, videli ste sliku sa videa. Magla je, oblaci se valjaju,

tamo deluje veoma nestabilno.

Očigledno se pogoršava.

Znate, neću zaslađivati situaciju za vas momci.

Odluka za večeras ostaje na vama,

idemo li ili ne.

Budalaština zar ne?

Ne možete predvideti vreme za deset sati od sada,

pogotovo ne na vrhu vulkana

sa velikim teleskopom na sebi.

Imamo veoma dobro vreme at 1, 2, 3, 4, 5,

6 naših lokacija.

Šest od osam.

Ovo su ogromne, ogromne šanse.

Dve ključne lokacije, one su marginalne.

Teleksop u Meksiku, LMT,

I teleskop u Arizoni,

imaju promenljivo vreme

tako da ćemo morati da sačekamo.

Šip odlaže odluku da li da nastave. Uskoro će morati da prelomi.

Momci, morate mi objasnti video fid sa LMT telekopa, sa jedne strane deluje kao odmor u raju.

Ali iz drugog ugla,

izgleda kao da idemo ka vrtložnoj oluji iz pakla,

Ne razumem kako sa 3 kamere imamo toliko različitu sliku.

Šip mora da odluči.

Ali sada stižu vesti iz ALMA observatorije u Čileu.

Sačekajte, sačekajte.

Želim da budem siguran šta mi govorite.

Mislite da postoji šansa

da su sinoćni podatci iz Alme oštećeni?

Uh, postoji šansa.

Cela druga noć podataka je možda oštećena.

To je čitav novi nabor za nas.

Da imate više vremena, da li bi ste mogli da ispeglate ovaj problem?

Peglanje problema nije verovatno.

Ako su podatci oštećeni,

tim će onda imati samo jednu noć podataka od 5 koje su im potrebne.

Sa vremenom koje deluje kao da se pogoršava, Šip mora rizikovati. Mislim da bi trebali da krenemo jer nećemo rastavljati sistem

na delove, moramo pretpostaviti da će ALMA biti u redu.

Tako da ću reći da krećemo sa osmatranjem.

U toku sledeća 4 dana, tim propušta oluju da prođe

I osmatra još 2 noći.

Nadziremo podatke.

Hard diskovi se pune sa preko 6 miliona gigabajta

dragocenih podataka -

više skladištnog prostora nego 12,000 laptop kompjutera.

Ako tim uspe da uhvati sliku,

to može raščinti jednu od najvećih misterija fizike...

..šta leži u samom centru crne rupe.

Ajnštajnove jednačine sugerišu beskrajno malu

I gustu tačku -

takozvani singularitet.

Singularitet je način na koji fizičari hoće da kažu:

"Nemamo pojma šta se dešava."

U realnosti, u nabijenom jezgru crne rupe,

Ajnštajnove jednačine nemaju smisla.

Ako Ajnštajnovu matematiku shvatimo ozbiljno

I primenimo je na sam centar crne rupe,

onda imamo beskrajnu gustinu.

ali ne postoji metar ni vaga na svetu,

na kojoj će pri merenju rezultat biti "beskonačno!"

Priroda nas povlači za kragnu

I udara nam šamar, "ne razumete šta radite

ako beskonačnost ostaje kao odgovor."

Sada, iskreno, unutrašnjost crne rupe

je divlji zapad teorije fizičara.

Ali dobre vesti su

ako imate teorije koja predviđa nešto drugačije od Ajnštajna

za ono što se događa unutra, dobra je šansa da takođe previđa i nešto drugačije što se događa tek izvan nje.

Tako je uzbudljivo da napokon, nadamo se, dobijamo neke

tragove sa telekospa horizont događaja.

Slika crne rupe će pretočiti teoriju u realnost.

Može biti najbolji dokaz koji fizičari imaju

da otkriju unutrašnje misterije

I može popločati put do takozvane teorije svega.

Sedmi je dan snimanja.

U kontroli misije,

tim mora da se odluči za

poslednju noć observacije.

Ovo će biti naša peta noć.

Ovako, imaćemo Apex i ALMA

na kraju veoma osetljive linije,

sa veoma lepim vremenom na drugom kraju te linije.

Vremenske prilike svuda izgledaju dobro.

U redu, večeras snimamo.

Svi dajte sve od sebe.

Poslednji put,

svetlo oko crnih rupa se snima.

U Čileu, Alan Roj i tim

završavaju uzbudljivih osam dana.

Dolazimo do kraja poslednje ture.

Imamo možda tri minuta.

Osećam se iscrpljeno, ali zadovoljno.

Tim je postigao cilj I snimio ciljanih 5 večeri podataka,

ali tek kada iskombinuju podatke sa svih teleskopa

znaće da li se crna rupa vidi.

Ovo je zanimljiv deo, skoro kao igra blefiranja.

Potrošili smo više od 5 nedelja ovde,

teleksopi su osmatrali kroz noć,

i I dalje ne znamo da li če išta ispasti od ovoga.

U kontroli misije, Šip se osvrće na

neverovatno postignuće tima.

Ovo je početak kraja zar ne?

Mislim, ovo nije zapravo kraj čak ni u mašti.

Iako imamo sve diskove, mogu se izgubiti u pošti.

Nema rezervnih kopija.

Veoma, veoma je teško iskopirati sve ove podatke.

Tako da smo veoma nervozni oko toga.

Znate, imamo puno posla. Puno posla. Ali učinili smo ovaj prvi veliki korak.

Mi ljudi volimo da istražujemo stvari do limita,

i horizont događaja je krajnji limit.

Posmatram odvažnost i hrabrost ljudi koji su

došli čak dovde,

da se zaista prihvate ovog izazova

i preokrenu ga u nešto što mere danas.

To pomućuje um.

Na južnom polu, posle 5 meseci zimske tame,

letovi ponovo kreću.

Sada tim može poslati preostale hard diskove

koji čuvaju dragocene podatke

nazad u Masačusets i Nemačku

kako bi se zavrišio proces sa svih 8 teleskopa.

Ovde je urađen najveći deo posla

jer su svi diskovi koje ovde vidite

došli širom sveta,

svi su poslali svoje hard diskove ovde.

Ovaj kolerator obrađuje

sve ove diskove.

5 meseci nakon observacije,

tim može konačno da utvrdi da li su telekopi uspešno umreženi.

Ovaj je iz Španije.

Ovaj je sa Havaja.

Ovaj je iz Meksika.

Tako da zapravo ovde vidite Ujedinjene nacije astronomije.

U osnovi, uzimamo svetlost koja je snimljena na lokacijama

iz zamrzivača,

oživaljavamo je, I onda je kombiujemo

kao da se kombinuje po prvi put.

Ali ekspert za podatke Vinsent Fiš nalazi problem za tajminzima.

Ovo je... Ovo ne može biti tačno.

BLEEP

Ja sam... Ja sam iznenađen da niko nije...

Sačekajte, sačekajte.

O, dragi Isuse.

Otkrili su da jedan časovnik iz mreže atomskih časovnika

u Spain nije ispravan.

Ovde zapravo samo dobijate nasumični šum.

Da. U redu.

Mi zaista guramo snimanje,

tehnologiju,

i rezuluciju do krajnjih granica.

I kada nešto gurate do maksimuma poput ovoga,

počinjete da otkrivate probleme.

Postoji rešenje za ovo.

Mislim da ga možemo ispraviti

kako se ne bi ponovo suočili sa ovim.

Vauuu, pogledajte ovo. Ovo je...

..kašnjenje.

Dok tim rešava problemčiće sa tajmingom...

..u Kembridžu, naučnici iz Arizone, Evrope i Japana

su došli kako bi testirali pretvaranje podataka u sliku.

Veliki izazov sa kojim se suočavamo

je tehnika teleskopa horizonta događaja.

Nemamo sve piksele slike, ako razumete.

Imamo neke piksele slike.

Tako da je umetnost pokušati da zamislite celu sliku

bez svih delova koje bi smo želeli da imamo.

Tim će testirati različite kompjuterske alogoritme

da provere da li mogu da kreiraju tačnu sliku

ali ih još uvek neće testirati na crnim rupama.

Za početak, stavljamo pomoćne točkove zar ne?

Pravimo dečije korake

I pokušavamo da koristimo algoritme koje ćemo koristiti za

zvezdu A Strelca i M87,

ali na poznatim izvorima koji su daleko svetliji.

Svetli izvori dolaze iz materije koja se vrtloži u ono što verujemo

da je proždiruća crna rupa.

Kako crna rupa ubrzava materiju, cepa je na deliće…

..i lansira plamenove radijacije u svemir.

Ovo su kvazari.

Oni mogu da izbace više energije nego milion zvezda,

ostavljajući potpis u plamenu vidiljiv širom svemira.

Ako uspemo da dobijemo veoma dobre slike ovih izvora,

onda znamo da smo spremni za sledeću fazu.

Fotografski naučnik Kejti Buman vodi jedan od timova

koji pokušava da napravi sliku kvazara.

Veoma je uzbudljivo -

Prvi put pokušavamo da napravimo sliku od podataka.

Ovde je 120...

Kvazar je previše udaljen da vidimo samu crnu rupu.

Ali tim zna kako plamen treba da izgleda

iz postojećih teleskopa.

Ali, posle 2 dana u radionici,

algoritimi ne pružaju konzistente fotografije.

Ja mogu napraviti sliku koja izgleda tako, I to je smešno.

Dobijamo dosta različitih struktura iz

istih podataka -

to nije glas poverenja u ove fotografije.

Fizičar Mareki takođe ne dobija jasne fotografije.

Ovde je veoma svetla tačka,

tako da verujemo da tu ima nečega.

Ali celo parče,

izgleda samo kao šum.

Ako tim ne može algoritmom da dobije sliku kvazara,

onda neće moći da naprave sliku crne rupe.

Tim provodi nedelju dana korigujući kompjuterski kod.

Napokon algoritmi počinju da rade.

I timovi mogu da vide plamenove kvazara jasno kao nikada do tada.

Vidim plamenastu strukturu koja izbija.

To je.. to je neverovatno.

Pogledajte sve strukture.

Tim je dobio fotografije

koje nakon prolaska kroz ceo niz deluju veoma robusno.

Tako da je to ključ.

Morate imati samopuzdanja I vere u svoju tehniku,

I vere u svoje baratanje podacima

jer za Strelac A-zvezdu, ili za M87,

nemamo pojma šta ćemo videti.

Posle preko 10 godina planiranja...

Svetla. Da!

...preko 30 milliona funti,

I kombinovane moždane snage 200 internacionalnih naučnika...

Pažnja, pažnja! Vrata i krov se otvaraju.

Kontrolo, šef Apeksa...

..napokon, dolazi vreme da se pokuša stvaranje slike crne rupe.

Ovo je bio ogroman proces, veoma, veoma pažljiv proces,

I foto-tim sada dobija prve podatke koje može da iskoristi

da napravi sliku crne rupe.

Veoma je uzbudljivo.

Upravo smo dobili podatke, koje smo znate čekali dugo godina

tako da je veoma uzbudljivo za nas.

Ovo je kada ćemo napokon moći da vidimo

kako crna rupa može izgledati.

Svaki član tima učitava podatke

I pokreće njihove algoritme.

Hoćemo li...? Da li radimo ovo?

U redu? Spremi? Spreman, pozor, sad.

Idemo, idemo, idemo!

Algoritimi generišu neke neverovatne fotografije.

Ovo su rane faze.

Ovo je istraživačka operacija.

Pacijent je na stolu.

Otvorili smo pacijenta, gledamo unutra,

pokušavamo da shvatimo šta vidimo.

Svaki član tima mora da napravi jednu konzistentnu fotografiju.

Ovo je zanimljivo.

Vauuu. Oh!

Dobijam nešto veoma slično.

I, sa podacima sa crne rupe M87,

jedna slika ubrzo postaje jasna.

Vidim kružni oblik.

Slika kakvu astronomi nikada nisu videli.

Ono što vidim na ekranu je zapanjujuće.

U ovom slučaju signal je tako čist

da vas udara kao čekić u glavu.

Ako ovako nastavi...

..biće te otkriće mog životnog doba,

I mislim mnogih životnih doba, i...

..veoma je otrežnjujuće videti

kako crna rupa izgleda po prvi put.

Slika prikazuje fotone svetlosti zakrivljene u prsten

od strane gravitacione sile.

U centru, crna rupa sa težinom 6 milijardi zvezda

guta svetlost koja zaluta blizu nje.

To je bezuslovan dokaz

koji potvrđuje postojanje crnih rupa

koje su prvobitno predviđene Ajnštajnovom teorijom gravitacije.

Ovo nam pokazuje da su prostor-vreme na obodu crne rupe zakrivljeni, kao što je Ajnštajn očekivao u najeksteremnijoj

sredini u svemiru. Fotoni se muče da se udalje od rupe...

..i crna rupa ih vezuje svojom ogromnom gravitacijom.

I ponekad neki od njih uspeva da se otrgne gravitaciji

crne rupe I dođe do nas.

Vidimo samu definiciju ove površine...

..gde se svetlost zauvek gubi.

2019 godine, tim teleskopa horizont događa je potvrdio

svoje podatke I objavio ih javnosti.

Ovo je revolucionarni naučni rezultat.

Ali sa planovima za još teleskopa I još više podataka

Slika zvezde A Strelca će možda uskoro biti sledeća.

Kada je Galilej prvi put dokazao da se teleskopom može videti

slika neba, to nije okončano astronomiju -

to ju je započelo.

I na isti način, najbitnije naučno nasledstvo

teleskopa horizont događaja će biti činjenica

da stvara potpuno novo polje nauke.

Ako poznajem astronome, kada je ova stvar urađena,

oni će biti "Uuuu, šta još možemo sa ovim?"

Sigurno mogu da zamislim da će 10, 30, 50 godina od sada

naš opis crne rupe

biti kompletno I radikalno drugačiji.

Šip I timt eleskopa horizonta događaja se

nadaju da je ovo tek početak.

Nismo završili.

Ne volimo da stvari budu upakovane mašnom I završene.

Ovo nam pokazuje kako crne rupe gutaju I kako se hrane

na način koji je do sada bio nemoguć za nas.

Ovo, najviše od svega, signalizira novi pravac astronomije -

i to je retkost.

Ovo je... zaista neverovatno.