Original subtitles

Jesi li čuo ovo?

Stani!

Stani!

POMAHNITALI TENKISTA

Nisam lud. Ali nemam pojma kako ona izgled.

Ali dao si joj svoj broj. –Ali nije bilo tako.

Ako ne želiš da te neko zove, ne daješ mu broj? –Glupost.

I Janette se slaže. –Nisam tako mislila.

To je rezervni ključ. Svoj sam juče izgubio. –Zaljubio se.

Ne bih rekao. -Poštedite me svojih ljubavnih priča.

Nemam ništa s tom Sandrom. –Naravno.

Je li ružna, poremećena ili stara. Je li debela ili mršava?

Andre je upravo izašao. Da vas nazove, Sandra?

Možete ga dobiti na 0172...

Policija. Spojiću vas. Šefice, lik iz vojske, zvuči jako važno.

Kako vam mogu pomoći?

Odbegli tenk kreće se prema autoputu. Uzbuna svima.

Saznajte ko je u kasarni Rommel zadužen za tenkove.

Spojite me s MUP-om, a vi Andrea nazovite ministarstvo odbrane.

Tenk je na autoputu veoma blizu vas. –Šališ se.

Ne šalim se. Tenk je blizu vas.

Ima li još koga unutra?

Imamo nesreću na izlazu 73.

Je li sve u redu?

Nema povređenih, samo manja šteta. Pratimo tenk u smeru...

Tenk treba obavezno zaustaviti. –Ali kako?

Da mu pucamo u gusenicu?

Tenk na autoputu. Vozite desnom trakom, ne pretičite.

Poleteo je helikopter. –Ovde Kobra, gde je sad?

Kod izlaza 70. Gde ide? –I ja bih to htela znati.

Nazvao je premijer. Poslati su specijalci.

Treba blokirati put.

Nema mi pola ljudi, poslali smo ih na prevoz Castora.

Castor!

Castor. Samo nam je to trebalo.

Jeste li pokušali zaustaviti tenk? –Ipak je to oklopni tenk.

Pokušajte barem! –U redu!

Sandra? Nemam sada vremena. Na zadatku sam.

Brzo! Moramo osigurati teren.

Odakle joj broj? Ako joj je dala Andrea, zavrnuću joj šiju.

Dozvolio si joj da ženama daje tvoj broj telefona?

Ne toj Sandri.

Šta znači poverljivo? Moramo znati kada prolazi transport.

Je li usporio? –Ne. –Ali morao bi. –Da, jer mi to želimo.

Pogledaj napred!

Castor prolazi za pola sata.

Tenk se ne sme približiti.

I neće, zaustavio se ispred blokade specijalaca.

Zaustavite motor i izađite iz tenka!

Nećeš! –Hoću.

Ide prema severu. Prati ga auto.

Možda plavi mercedes? –Kako znate? –Andre.

Iz kasarne su proverili sve vozače tenkova.

Svi su kod kuće ili u službi, osim jednog.

Georg Bausching. Izgubio mu se trag. -Saznajte sve o njemu.

Kuda god išao tenk, s Castorom nema nikakve veze.

Siđi, to je zabranjeno. Želiš li probleme zadnji dan?

Još dva sata i uspeo si. Više nećeš gledati napolje, bićeš napolju.

Pazi da ostaneš čist, Jane.

Neće biti sa smećem kao što si ti. –Pogrešio sam i to plaćam.

Sledećih 20 g. pobrinuću se da uživaš u tome svakog dana.

Hoće li neko doći po tebe. –Da.

Neka plavuša?

Cigarete, konjak… -Jutro, gđo Ecker. Idete li po Jana?

Na železničku stanicu. –Dugo ga nije bilo, godinu dana.

Gde je radio?

U Južnoj Americi. –Da? –Doviđenja.

Kakva Amerika, u zatvoru je.

Georg Bausching, 34 g. Ne živi sa ženom. Ćerka Katarina, umrla.

Šta je to? –Datum ćerkine smrti.

Današnji datum, pre godinu dana.

Premijer pita je li autoput otvoren.

Tenk je skrenuo. Gde se uputio?

Očito se ne vozi bez veze.

U okolini su tri mesta.

Forstward, Anrath i Nersen.

Kad bi smo znali gde ide. –Gde je sada? –Zadnji put je bio tu.

To je bilo pre. –Izgubili su ga. –Izgubili?

Video sam ga ispod drveća. –Ovde je milion stabala, šuma.

Pregledaću prema autoputu. –Mi tražimo ovde dalje.

Nisi pazio. –Kako ja? Ja vozim, a ti gledaš.

Misliš na Sandru.

Ćerku su mu ubili u pljački. –Raiffeisenbanka Heidesheim?

Sećate se? –Pratila sam proces. Dvojica su pobegla.

Ali ubicu su uhvatili i dobio je doživotnu.

Naumann ili Neumann.

Neuber. –Da, Hubert Neuber.

I sedi u zatvoru.

Ne.

Vozi prema zatvoru Anrath.

Specijalci i vojska su na putu. Vi ste zaduženi za sigurnost.

Spremni smo za slučaj bega ili pobune, ali ne i za tenkove.

Napisao sam ti dva broja, ako tražiš posao, uz moje pozdrave.

Ako ih nazoveš, za pola godine se vraćaš, na duže vreme.

Ostavi maloga. Šta je to bilo?

Sranje!

Uzbuna! Uputite se prema stepenicama!

Jane, gde si?

Gde si, Jane?

Moelleru, izvuci me!

Moramo isprazniti zgradu, jer ne znamo koliko ima municije.

Tražim sina, danas ga puštaju. –Ne sad.

Neko će vam pomoći. Sad imamo problema.

Šta se događa?

Granata je pogodila ćeliju 107. –Ima mrtvih?

Ne. –Povređenih?

Jedan je zatrpan. Mali Ecker. –Moj sin! Šta mu se dogodilo?

Ne bojte se, oslobodićemo ga. Obećavam.

Ima li zadnji izlaz? –Možemo evakuisati ljude? –Postoji izlaz.

Ne možemo evakuisati 700 zatvorenika. –Morate imati plan.

Povežite ga!

Čovek iz tenka!

U 10 sati pustićete Huberta Neubera kroz vrata. -Nemoguće.

Ako se ne pojavi u 10, svakih pet minuta ću ispaliti po granatu.

Ne mogu.

Slušajte g. Bausching, ovde policija, to nema smisla.

I neka se svi policajci sklone. Vidim li jednoga, pucaću!

Ako se bilo ko drugi osim Neubera približi tenku, pucam!

Ne mogu to učiniti!

Zašto nemate ljude na krovu? Šaljite ljude na krov!

Ovde sve ide po planu. Dosta su trojica na krovu. Dvojica na put!

Majore Breuhning, kakvo je stanje? –Nije uobičajena otmica.

Dobar kalibar.

Po petorica! –Je li to rat?

Šta se događa? –Mir!

Govori vam zapovednik. Izađite iz tenka!

To je naredba!

Sranje! Sklonite se!

Pustite me, idem. –On traži tebe.

Gđo Bausching? Ja sam iz policije. Treba nam vašu pomoć.

Reč je o vašem suprugu. –Ne zanima me. –Trebate nam.

On je ispred zatvora gde leži ubica vaše ćerke. Sa tenkom.

Sad znate tačno.

Šta kažete?

Ako se ja pitam, poslao bih mu Neubera.

Poznam Bauschinga 12 godina. Odličan čovek. On mu je uništio život.

Bila je to nezgoda. Malena se istrgla

Nisam hteo da ubijem dete. Bio je to refleks.

To znate, kao vojnik.

Gde su vaši ljudi? Povukli ste ih? –Ne može ih videti.

Šta će biti s mojim sinom?

Došla sam po njega. Ispekla sam kolač.

Ko brine o zatrpanom dečku? –Obećali ste mi da će te ga izvući .

Trojica ljudi su kod njega.

Ne brinite se za svoga sina.

Izvucite me! –Ako se približim, sve će se urušiti.

Gđo Bausching, šta mogu učiniti za vas, želite li kavu?

Šta ću mu reći? Više me ne sluša. Mnogo se promenio od tada.

Kakav je bio pre? –Drugačiji. Puno se smejao.

Ima li vesti? –Još ništa.

Gđo Bausching?

Kad joj je bilo 5 godina, Kathie je bila bolesna.

On je bio uz nju.

Dan i noć. Kad je ozdravila govorila je kako je tata štiti.

Bila je i moja ćerka.

I mene jednako boli.

Možemo sada. Dobro da ste došli gđo Bausching.

Krećemo. –Je li se šta desilo?

Halo? –Da? –Neko želi da razgovara sa vama.

Georg?

Ovde Lea. Čuješ li me?

Georg, molim te, pusti. Ovo nema smisla.

To neće vratiti Kathie.

Georg, čuješ li me?

Ovaj čovek nije vredan da uništiš sebi život.

Zašto ne odgovara?

Molim te, izađi, razgovaraćemo.

Molim te, Georg, izađi.

Nisam vam ovo do sad rekao. Žao mi je.

Žao mi je.

Georg, dođi po ovu svinju!

Ubica!

Hvala za pomoć! Dečko gore krvari i niko mu ne može pomoći.

Ova luda traži da onaj napolju pobije ceo zatvor.

Bila je ludost pokazati joj ubicu njenog deteta.

Ovde vlada haos. Zna li iko šta radi?

Postavio sam svoje ljude levo i desno od tenka. Napadamo .

Šta znači napasti? –Vi ne smete uništiti tenk.

Znate li koliko on košta? –8 do 10 miliona. Šta planirate?

Četvorica neutraliziraju cev i lanac, i sve je gotovo.

Bude li uspešno kao sa ženom…

Odgovoran sam za 700 ljudi!

Za 10 minuta ističe ultimatum.

Ja izlazim. –Šta? –Vi bi napolje?

Ovde su mi prijatelji. Jedan je stradao.

Ne dolazi u obzir.

Nema izgleda protiv tenka. Ko god se približi, pucaće. –Neće.

Kotteru, imate li koga na krovu? –Naravno.

I ja želim gore. Treba mi dvogled. –Naravno.

Šta je s Janom? Hteli ste mu pomoći. –Sve ćemo učiniti.

Ali ne činite ništa. Čula sam. Niko nije kod njega.

Govore kako će se sve urušiti.

Obećali ste mi. –Gde su ljudi koji su bili kod Jana?

Ako se ovo sruši, on je gotov.

Halo? Sandra? Ne sada!

Sranje!

Sve je u redu. Spustite nosila. –Ko ste vi?

Prijatelj tvoje majke.

Nemoguće. Nije mogao videti specijalce.

Rekli ste da je sigurno.

Nije mogao videti moje ljude!

Ipak jeste. –Ne ako je sam. Ne može gledati u nazad. Ima pomoć.

Idem napolje!

Ako Neuber ne izađe za pet minuta nastaviću.

Ako mi se nešto dogodi, to je moj problem.

Daću vam napismeno.

Odakle znate sve o tenkovima?

Kad sam dobio državljanstvo, poslali su me u vojsku.

Nemoguće, sigurno negde ima pomagača.

Molim dvogled.

Jane! –Mama! –Sve će biti u redu. –Jesi li ispekla kolač?

Hvala vam!

Napolju je čovek. Objasnite mu. –Koji čovek?

Pustićete ga? –A šta mogu? –To je moja odluka. Rešiću to.

Onako kako ste rešili i malenu? Jeste li joj gledali u oči?

Nisam joj gledao u oči. Bio je to refleks.

Čuo sam nešto,

zapucao, ona je ležala iza. Strašno, pomislih, dete.

A da nije bilo dete? Šta onda? –Svake noći to sanjam, verujte.

Neko izlazi.

Do sad je sve bilo u redu.

Sigurno će ga pustiti. Ako ne, ispali još dve u dvorište.

Sranje, otkrili su me. Spuštam se.

Hej!

Stani!

Sada izlazi. –Neću ti nositi cveće na grob. –Dosta!

Nešto mi tu ne ide kako treba!?

Joerg Neuber? Vi ste brat Huberta Neubera?

Ko je onda u tenku? Nije Bausching.

Javi se!

Ne, sekretarica!

Engelhardt. Gerhkane…

Šta?!

Neuber!

Tamo leži povređeni!

Neko je gore. Sad će malo zaplesati.

Zašto si isključio telefon? –Zbog Sandre.

Da vidimo kako se snalazi na terenu.

Gde je sad?

Zašto je poklopac otvoren?

Hoćeš li da voziš? –Ne, nemam prakse.

Izgleda kao u avionu.

Eno ih. Može li paljba?

Napred je poluga.

Ima dvostruki mehanizam.

Moraš napuniti. Desno je poluga koju moraš povući.

Levo je granata koju ubaciš, povučeš i pucaš.

Vozi desno!

Nije loše. Kriminalci uhapšeni, tenk od 8 miliona spašen.

Kako je ranjenik? –Nije u opasnosti. –Tamo ima kafe.

Sve je moglo proći drugačije. –Sednite, šefice.

Andre, neko te traži.

Poznamo li se? –Znala sam da me se ne sećaš. Bio si pijan.

Ne moraš tražiti ključ. Ja sam ga greškom uzela.

Nikad se ne javljaš na telefon.