Original subtitles

Читав Средњи свет зна причу о Рату за Прстен.

Али постоје старије приче.

Приче причане поред топлих ватри у хладним зимским ноћима.

Приче преношене са старијих на млађе.

Приче које осветљавају пут кроз таму.

Скоро 200 година пре него што је прстен дошао до Билба Багинса,

живела је једна девојка. Звала се Хера.

Једина ћерка Хелма, краља Рохана.

Рођена испод жетелачког месеца,

њена мајка није дочекала да види зору.

Одгајана уз два брата од стране краља ратника,

девојка је умела да јаше коња пре него што је научила да хода.

"Дивља", неки су је звали. "Тврдоглава", жалио се њен отац.

Али, истина је да је био веома поносан на своје непослушно дете.

Стани.

Њена рука је учинила многе велике подвиге.

Али не тражите приче о њој у старим песмама.

Нема их.

ГОСПОДАР ПРСТЕНОВА

РАТ РОХИРИМА

Превео: Бамбула

Миледи!

Где је коњ? Где је јахачица?

Нестала је у сенци где је не могу пронаћи -Ено је!

Госпо Херо!? -Дугачак је пут... -Где сте били?

И далеко од свог дома Али не плаши се, сестро

Никад нећеш јахати сама С високе планине...

Преко речног корита

До дивљих места шапатом спомињаних куда жуди да оде

Неустрашиво јаше у непознато

Херо!

Требало је то да видиш, Хама.

Млади орао је загризао мамац. Халет је рекао да неће успети.

Рекао је: "Растргнуће те на комаде." -Чекај, Херо...

Да ли си знао да Велики орлови говоре

сопственим језиком али само са чаробњацима? -Хоћеш ли ме саслушати?

Чекај. Чији су то коњи?

То је оно што покушавам да ти кажем.

Гласници су стигли са Западне међе. -Од лорда Фреке? Зашто?

Позвао је на Витан.

Мислила сам да само краљ може позвати лордове на веће.

То је обичај, али не и закон. -Олвин!

Такође је обичај обавестити своју слушкињу ако ћеш побећи

и постати ужина за неку велику летећу звер!

О, ти...

Хајде, мораш се пресвући.

Шта није у реду са оним што носим?

Безнадежно.

Лорд Фрека није био на двору годинама. Зашто би сада дошао?

Не мислиш ваљда да жели изазвати оца?

Волео бих да га видим да покуша. -Халете.

Брате. -Сумњам да се Фрека уопште сећа како да витла мачем.

Предуго је докон седео на Западној међи,

трпајући храну у уста и пунивши своје џепове. -Дебели и богати

људи су најопаснији, лорде Халете.

То им улива лажну храброст, а лажна храброст рађа незадовољство.

Шта то значи? -То значи да је лорд Фрека имао много времена

да размишља о свему што нема.

Фрека има само оно што ми дозволимо. Ништа више.

Лифе, да ли вечерас окупљаш барјаке? -Мој лорде Фреалафе.

Да. Окупљам. Ово је моје прво веће.

Мислио сам да сам научио све симболе.

Али ја... Не препознајем овај. -Барјак Ратница.

Госпо Херо! -Рођако?

Погледај се. Без блата, без грања у коси...

Неко би могао да те помеша са принцезом Рохана.

Ратнице су биле жене са Граница.

Када су сви мушкарци побијени, оне су узеле оружје и бориле се.

Оне су браниле Рохан кад нико други није могао.

То су била мрачнија времена.

Одавно сам мислио да је време да се тај барјак повуче.

Сумњам да их има још живих.

Све су нестале? -Не све.

Хелм. Син Грама, господар Јорлинга. Девети...

Да, да. Препознају свог краља кад га виде.

Делујете као да сте на сахрани! Не плашите се, кукавице.

Брзо ћемо завршити с овим послом.

Видим да сте почели без мене.

Фрека, господар Западне међе.

Лорд Вулф, Фрекин син.

Генерал Тарг од Данланда.

Лорде Фреко! Прошло је доста времена. Пропустили сте многа већа,

иако чини се врло мало оброка.

Фреко, краљ се шали.

Видим да године нису побољшале ваше манире, ваше величанство.

Зар нисам добродошао у овој великој дворани?

Сви одани људи су овде добродошли.

Али коме одани? Рохану?

Или Гондору?

Гласина је допрла до мојих ушију да је неки гондорски кнез

дао понуду за руку ваше ћерке.

Да ли то поричете?

Не тиче те се за кога се моја ћерка удаје! -Ја кажем да ме се тиче.

Кажем да се то тиче свих нас.

Долазим пред ово веће

са понудом да ојачам, а не ослабим Рохан.

Предуго смо се међусобно свађали

док Гондор узурпира нашу величину.

Поштовали би нас, чак би нас и се плашили, кад бисмо били уједињени.

Крајње је време да Рохан престане бити послушник Гондора.

Уместо тога узмите у разматрање сина Западне међе.

Ја, Вулф, Фрекин син,

долазим пред тебе, Херо, Хелмова ћерко...

Вулфе, немој.

...да запросим твоју руку.

Па, девојко?

Шта кажеш? -Доста!

Говориш о уједињењу нашег народа,

а ја сам тај који се суочавао са смрћу, глађу и ратом

да бих задржао ове земље.

Знам зашто си дошао, Фреко, сине од Данланда.

Не тражиш савез, тражиш престо.

Стари краљеви који одбијају понуђени штап могу пасти на колена.

Немате онолику оданост колику мислите да имате.

Величанство, није место.

Мој сестрић говори истину. Краљ се не туче у својој кући.

Али људи су слободнији напољу. Зар се не слажеш?

Да ли је ово мудро, ујаче? -Знам Фреку. Нема ни трунке племенитости у њему.

Запамти моје речи, не би био задовољан браком са Хером.

Волео би да види свог сина на мом престолу, а моје синове у гробу.

Време је да га подсетим где му је место.

Хелмову лозу није тако лако прекинути.

Хајде, дете. Остави их.

Ниси дала одговор.

Требало би да кренемо. -Да ли би то било тако лоше? Некада смо били нераздвојни.

Били смо деца.

Да ли је она с њим? -Да.

Нисам мислио да се толико тога променило.

Вулфе, молим те. Стало ми је до тебе. -Али...

Пре би се удала за странца из Гондора?

Ни не размишљам о браку.

Наши очеви говоре као да нисам присутна.

Ово би требало да буде моја одлука. Требало би да буде и твоја.

А шта ако ти кажем да је ово оно што желим?

Што сам одувек желео. Волим те. -Не.

Не желим да се удам за тебе. Не желим да се удам за било ког мушкарца.

Тражио си мој одговор, добио си га. -Херо!

Дођи, сестро, или ћемо пропустити сву забаву.

Сада, Данланђанину, имаш посла само са Хелмом.

Само ти и ја. Без оружја. Зажалићеш због овога, старче.

Облачи девојку како желиш. -Зар то не можеш да зауставиш?

Твоја ћерка није дама.

Није ни чудо што је дивља. Одгојио ју је грубијан попут тебе.

"Дивља" је зову. Код куће у суровој земљи.

Али, не, она је "превише добра" за мог сина.

Твоја ћерка ће доћи пузећи на коленима,

молећи мог сина да је ожени пре него што се све заврши.

Оче!

Устани, Фреко! Устани и бори се! -Оче?

Мртав је.

Не!

Немогуће! Ударио сам га само једном. Видели сте.

Сви сте видели.

Убио си га.

Спусти мач, момче.

Не!

Усуђујеш се подићи мач против краља, Данланђанину?

Оче, не! Убијаш га!

Довољно је крви проливено.

Неће више.

Платићеш за ово својим животом.

Кунем се. -Не троши речи узалуд, момче, да ти ово не буде последње.

Вулфе, Фрекин сине, прогнан си.

Ако поново крочиш у ове земље,

изгубићеш главу.

Вулфе...

Остави га.

Пролазила су годишња доба. Фрекина смрт дуго се препричавала.

Неки су шапутали да је то лош знак за краља да убије неког свог.

Вулфова судбина је тешко пала Хери.

Прогнан и омражен...

али он је и даље био дечак кога је некад звала пријатељем.

Не бисмо смели бити овде. -Неће нас наћи...

Јеси ли спремна, Херо? -Наравно да сам спремна.

Хајде, Вулфе!

Средила сам те!

Чекај! Вулфе!

Посекла сам те! Жао ми је. Нисам хтела да те повредим.

Остави ме. -Крвариш. -Иди! Пре него што те мој отац нађе овде.

Рекао сам, "Иди!"

Хера је настојала сазнати нешто о Вулфу.

Али од њега није било ни трага ни гласа. Као да је нестао,

отишавши попут сенке у ноћ.

Нова претња појавила се на источној граници Рохана.

Чудни звуци чули су се током ноћи.

Лешеви дивљих коња пронађени су ујутру.

Краљ више није дозвољавао својој непослушној ћерки да јаше сама.

Кребаини, из Данланда.

То је Јужњак. По оклопу се познаје да је плаћеник.

Види где воде ти трагови. -Прилично је велик, зар не?

Добро. Овуда. Хајде, Лифе.

Шта Јужњак ради овако далеко на северу?

Овде је био неколико дана. Птице су очистиле тело до кости.

Копље и рог. Мислим да је био некакав господар звери.

Да, али господар чега? -Коју си ми оно песму

рецитовала кад сам била дете?

Нешто у смислу "због тога се земља тресе."

Бежи!

Бежите!

Мумак!

Звер је бесна.

Херо. Одлази одавде!

Иди!

Фреалафе!

Херо! Не!

Брже, Ашере! Брже!

Херо!

Да ли она зна које створење живи у тој шуми? -Наравно да зна.

Стани, Ашере. Стани. Добро.

Иди!

"Чувај се мрачних вода које крију старе тајне."

Онај који мотри из воде.

Нисам мислио да ћу доживети да видим такав призор. -Генерале Тарг.

Шта радите овде? Прогнани сте.

Послат сам на мисију,

али изгледа да се циљ можда променио.

Шта... Ко вас је послао?

Служим новом заповеднику. Узвишеном господару Брдских племена.

Дивљи људи немају узвишеног господара.

Сада имају.

Како се усуђујете!

Склони руке од мене! Спусти ме доле! -Видела је мумака!

Зашто је не убијемо одмах? -Пусти ме! -Не. Водимо је узвишеном господару.

Не! Рекла сам, "Пусти ме!"

Пронашао сам је. Држе је у једној од стражарских кула.

Ашере! Како можеш да једеш у оваквом тренутку?

Мора да постоји други излаз одавде.

Ко би се усудио да заузме Изенгард?

Неко довољно храбар да отме краљеву ћерку.

Идем за Хером. Скривајте се. Нек коњи буду спремни.

Ако се не вратим за сат времена... -Чекај.

Имам план.

Увек си била превише радознала за своје добро. -Вулфе!

Жив си.

Ти си узвишени господар? -Да ли си мислила да ћу се повући попут пса

и лизати своје ране?

Не, био сам заузет.

Цео живот су ме презирали због мог данланђандског порекла.

Али погледај ко ми се одазвао кад су ми затребали.

Брдска племена су ми положили заклетву.

Сви до једног.

Не можеш полагати наду да ћеш моћи да се супротставиш Рохану и Гондору.

Твој отац никада неће тражити помоћ од Гондора.

Његов понос му то неће дозволити.

Не. Гондор неће доћи.

Прво ћу убити твоју браћу.

Затим ћу убити твог оца. А онда, заузећу престо.

И бићеш краљ чега? Разрушене земље, подељеног народа!

Имала си прилику да ујединиш Рохан. И одбила си!

Да ли сам ти био толико одбојан? Да ли сам тако лако заборављен?

Никад те нисам заборавила. Покушала сам да те пронађем.

Дечак ког сам познавала никад не би желео рат.

Немој то да радиш, Вулфе. Невини људи ће страдати.

Шта ако постоји начин да их ипак спасеш?

Начин да ипак спасеш свој народ.

Ако пристанем на то... Ако пристанем да ти будем невеста,

заклињеш се да рата неће бити?

Ако пристанеш?

Зар нема краја ароганцији твоје куће?

Чак и сада једва можеш да поднесеш помисао на то, зар не?

Дечак којег си знала је нестао, Херо.

Ја сам човек којег је твој отац створио.

Олвин! -Немој само да седиш ту. Крећи!

Мислиш да си још увек ратница, старице?

Твоји ратнички дани су завршени.

Иди!

Хајде, изелице. Идемо.

Ухватите их! -Крећи! -Позовите стражу!

Зауставите је! -Иди!

Пресеците им пут! - Похитај ка капији! -Крените!

До капије! -Долазе! Брзо!

Никад нећемо проћи поред стрелаца! -Веруј ми. Имам план.

Ово је твој план? -Нисам рекла да је добар план!

Господару! -Добро сам. Идемо одавде.

Послаћу најбрже коњанике.

Не труди се. Биће бржа од њих.

Позови људе да се наоружају.

Молим те, саслушај ме. Не знамо пуну снагу Вулфове војске.

Не потцењуј га, оче.

Има још нешто у Вулфовом плану, знам то. -Мумак, Јужњак ког смо видели.

То није случајност. -Рекао си да је звер била болесна, сећаш се?

Имали смо извештаје о колони мумакила

који се крећу ка западу, близу наше јужне границе.

Један од њих је сигурно искидао ланце и прешао на нашу земљу.

То нема везе са момком из Данланда.

Најмудрије би било повући се у наша утврђења.

Упалите бакље. Затражите помоћ од Гондора. "-Најмудрије"?

Да напустим Едорас? -Док не будемо били у пуној снази...

Да. Ово није руља Дивљих људи.

Ови људи су добро обучени и добро наоружани.

Величанство, ако смем? Лорд Фреалаф је млад.

Није се борио поред вас у биткама, као ја.

Обећавам 300 коњаника да заштитим источно крило. Људи с Ледине

спремни су за борбу. -Прихватам ваше обећање.

Лорд Торн ће заповедати источним.

Ја ћу предводити претходницу ка северу и суочити се са Вулфом на равници.

Нека иступи сваки човек који је вољан.

Боримо се за Рохан! -Молим те, ујаче, веруј ми.

Да ти верујем? Веровао сам ти да ћеш заштитити моју ћерку.

Да ћеш је сачувати. А види шта се догодило.

Отео ју је погани узурпатор. -Није он крив! Фреалаф ме је спасио.

Могла је да умре!

Врати се у Данхароу, Фреалафе Хилдесоне.

Ископај ровове и сакриј се у њих.

Када се буду певале песме о овом дану,

када се буду читала имена његових хероја,

твоје неће бити међу њима. -Он је наша крв.

Он није моја крв!

Нити ми је потребан мач понуђен од тако неверне руке.

Мој господару. -Фреалафе, чекај!

Краљ је рекао своје.

Увек ћеш имати мој мач, ујаче, било да га цениш или не.

Знају да напад долази. Одавде, имамо чист пут до Едораса.

Хелм ће очекивати да се улогоримо на северним равницама. -Добро.

Рат је пред нама. Шта кажеш, стари пријатељу?

Хоћеш ли ме још једном носити?

Шта радиш? -Заветујем се да ћу се борити за свог краља.

Немој бити будала, дете.

Ако већ нећеш да ме послушаш, онда ми бар дозволи да се борим.

Ништа не знаш о рату. -Немаш бржег јахача од мене.

Могу преносити поруке између заповедника.

Рекао сам "не." Хелмова лоза не почива на теби, Херо.

Она пребива у Халету и Хами.

Моја браћа могу бранити свој дом, а ја не могу?

Једног дана, удаћеш се. Живећеш у Гондору

и имаћеш децу која неће ништа знати о нашим обичајима.

Да одем... Да ли би те то усрећило?

Да, усрећиће ме. Радоваћу се.

Бићеш жива јер ћу те ја заштитити.

Вулфова војска је 20 лига од Едораса.

Не подижу логор! Не одмарају се!

Шта? Настављају да напредују?

Брдска племена су навикла да нападају под окриљем мрака.

Намерава да нападне вечерас.

Окупите Рохириме.

Чекај!

Не изгледај тако суморно, мала сестро.

Хелм Маљшака никада није изгубио битку.

Хама... Треба ти бржи коњ.

Узми Ашере. -Ашере неће никог другог осим тебе.

Осим тога, верујем старој девојци.

Чувај ми ово. -Увек.

Можда ће, једног дана, неко певати баладе о мени.

Сутра, мала сестро.

Јашите снажно, браћо.

Где је Торн? Касни.

Његови људи би требало да покривају источно крило.

Једном сам се борила поред твог оца.

Спасио је цело моје село од чопора данланђандских нападача.

Сломила сам свој штит у тој битци.

После тога, желела сам нови. Али "Не", рекао ми је,

"није сломљен, само је пробијен."

Много их има.

Твој отац није обичан човек.

Неће бити довољна војска Данланђана да га сруше.

Крв древних тече његовим венама.

Иста крв тече твојим венама.

Заветници! О, не! Не, не!

Краљ је ово оставио мени на чување.

Без бриге, момче. Краљ има других ствари на памети.

Чији је ово знак?

То? То је печат лорда Торна. -Шта је то?

Шта није у реду? -Већ сам ово видела.

Лорд Торн је у савезу с Вулфом. Намерава да изда мог оца.

Морамо евакуисати људе. Огласите узбуну. Одмах! Иди!

Евакуишите град!

Јахачи Марка, браћо Рохана, дижите се!

Дижите се сада!

Осликаћемо зору црвеном крвљу наших непријатеља!

Извуците оружје!

Напред Јорлинзи! За Рохан! -Рохан!

Смрт! -Смрт! Смрт!

Стрелци, спремни! Циљајте! Одредите циљеве!

Пали!

Јуриш!

Вулф! Где је он? Где је њихова команда?

Нађите га!

Наставите да се крећете! Чека вас дугачак марш. -Куда идемо?

А деца? -Носите само оно што вам треба. Останите заједно.

Држите децу у средини! Идемо!

Хајде, Ашере. Време је да идемо.

Плашим се да је прекасно за то, госпо.

Издајниче! Мој отац ће те обесити због овога.

Никад се не зна, је ли?

Држите линију!

Вулфа нема нигде. Нешто није у реду.

Мумакили! -Он користи варјашке плаћенике.

Едорас је потпуно изложен.

Краљевска гардо! Уз мене!

Хама!

Можда ће ипак певати о твојој храбрости, мали брате.

Напред! Наставите да се крећете!

Стани!

Јесте ли сигурни за ово, госпо?

Уради то.

Освојите град!

Халете! Хама! Повлачење. -Не! -Слушај ме, Халете.

Морате стићи до града пре Вулфа. Нађите Херу. Идите.

Идите!

Разбијте то! Крените! -Не! Плаши се ватре!

Пазите!

Где су сви? Град је напуштен.

Нађи Херу!

Херо! -Хама! -Лорд Торн нас је издао.

Знамо. Већ си наредила евакуацију. -Да. -Добро.

Одведите све у Данхароу.

Пут до Данхароа врви од Дивљих људи.

Роград је наша једина шанса. Олвин предводи повлачење.

Јахачи! Повлачите се! Покривајте повлачење!

Иде к Великој дворани!

За Рохан! За наш народ!

Халете!

Не!

Халете! -Стрелци! Спремни!

Пали!

Не!

Оче! Издржи.

Одведи га одавде!

Гоните их.

Крени за њима. Одмах! Крећите!

Краљевска гардо, заштитите краља! -Уз краља! -Уз краља!

Хама! -Иди, Херо! Стићи ћу те.

Хајде, стара девојко. Хајде!

Песме о храбрости, стара девојко.

Ово је то.

Хајде последњи од вас! Скоро сте стигли! Пожурите сада!

Унутра, у тврђаву! Хајде, што брже можете!

Видара! Краљу треба видар. -Мој господару. Величанство.

Хама... Где је он? Где је Хама?

Овуда. -Оставите ме. -Величанство...

Не.

Хама!

Био је одмах иза нас.

Доста!

Победио си, Вулфе! Предајем се.

Нека се ово заврши сада. Мој живот за живот мог сина.

Не!

Убиј ме! Узми круну. Остави мој народ на миру.

Поштеди живот моме сину! -Не! Оче, немој!

Мир? За тебе неће бити мира, Хелме Маљшако.

Не! Вулфе, молим те, преклињем те!

Завршите ово сада. Извршите размену.

Када се повуку иза тих зидова, никада их нећете истерати.

Нека им буде.

Убицо! -Шта сте урадили?

Патићеш као што сам ја патио.

Сазнаћеш шта значи бити сам, као што сам ја био!

Тада, и само тада, пустићу те да умреш. -Убицо!

Не! Не! Не!

Величанство! -Не! -Господару! -Брзо! -Доведите краља!

Одведите га унутра! Пожурите! -Помозите краљу! -Хајде!

У реду! Хајде унутра. Држим вас!

Хајде! -Молим те. Не!

Затворите капију! Затворите капију!

Припремите људе за опсаду.

Господару, зима долази. Опсада ће коштати обе стране.

Није ме брига колико ће коштати! Опколите тврђаву.

Ако неко покуша да побегне, чак и пацов, убијте га.

Шта ћемо с телом момка?

Нека трули.

Госпо?

Потребни сте, госпо.

Има ли вести? -Жао ми је, господару. -Високо у утврђењу у Данхароу,

Фреалаф је чекао. Ипак, судбина његове родбине остала је непозната.

Да ли су преживели?

Или су сахрањени међу пепелом Едораса?

Позовите лордове Рохана у Едорас.

Време је да ми положе заклетву оданости.

Краљ који је последњи носио ту круну још увек је жив.

Хелм Маљшака је само сенка онога што је некад био.

Умреће ускоро.

Не бој се, Тарг.

Сенке не могу да те повреде.

Врати се у Роград.

Мисли да је сигурна иза тих зидова. Ускоро ће увидети.

Вара се.

Имамо шансу, ако можемо дуже издржати против Вулфове војске.

Да ли је ово све? -Није довољно.

Претражите све собе. Попишите све што имамо.

Шта је то?

Чувар сам ових дворана већ 40 година.

Никада нисам мислила да ћу видети оваква времена.

Залихе су на страшно ниском нивоу.

Биће ово дуга зима. Осећам то у костима.

Не дирајте то, госпо.

Та хаљина је направљена за младу

која је била обећана капетану тврђаве.

Али није стигла да је обуче.

Чудна грозница ју је однела ноћ пре венчања.

Неки кажу да многе изгубљене душе лутају овим ходницима.

И горе.

Ко то каже?

Ја.

Бесмислице.

Ево. Дај ми то.

Покушао сам да пошаљем по помоћ. Све птице гласници су оборене.

Ниједна не може проћи њихове стрелце.

Који је други избор него да се предамо? -Немој бити будала.

Неће бити предаје, само покољ.

Једва имамо хране и огрева. Остали лордови Рохана

повукли су се у своја утврђења. Одсечени смо!

Како да преживимо? -Наћи ћемо начин.

Не смемо се свађати међу собом.

То је тачно оно што он жели да радимо.

Очај је Вулфово највеће оружје против нас. Не смемо подлећи.

Наћи ћемо начин да преживимо, и урадићемо то заједно.

Лепе речи. Али лепе речи нас неће спасити.

Хвала.

Овамо! Дођите да видите ово!

Шта раде тамо доле?

Шта раде?

Гради опсадну кулу. Намерава да пробије зидине.

Није лако задржати наду када дува лош ветар.

Зима је те године оштро уједала.

Нико није био поштеђен бескрајне хладноће.

Опсада је ипак опстала.

Рохирими нису могли ништа осим да гледају и чекају,

док им се пропаст све више приближавала.

Има ли промене? -Нема логике.

Његово тело се опоравља, али он се не буди.

Плашим се да му је ум сломљен.

Шта то радиш? То је за краља.

А оно?

Шта? Не, не то. -Узми то. -Али, госпо...

То је припадало господару Хами. -И какве користи од тога без њега?

Знам да ова болест није произашла из смртоносне ране.

То је туга која те вуче на дно.

Туга што никада више нећеш видети своје синове.

Мислиш да је све изгубљено.

Али ја сам овде, оче.

Још увек сам овде.

Молим те, немој одустати.

Ко је тамо?

Покажи се!

Шта се овде десило? Говори!

Побио их је све. Видео сам. Растргао их је голим рукама.

Ко? -Хелм Маљшака. Он није жив човек.

Није природно оно што сам видео. Долази по све нас!

Спаси нас.

Оче?

Оче?

Из ноћи у ноћ, сабласни рог одјекивао је у Понору.

Гласник смрти. Страх је обузео Вулфове људе.

Шапутало се да Хелм Маљшака више није човек.

Није носио оружје, а ниједно оружје га није могло убити.

Ужас рођен из лудила и туге.

Утвара.

Вулф се вратио у логор који је прогонила смрт,

његови пажљиво осмишљени планови распадали су се.

Био је краљ ничега.

Али Вулф, Фрекин син,

био је одлучан да не буде поражен од стране духа.

Да ли је истина оно што кажу? -Шта? -Је ли краљ постао чудовиште?

Страшан, нечастив призор.

Очи које горе попут жеравица док се храни месом...

Хелм Маљшака није утвара. -Како је онда нестао

из закључане и чуване собе? Одговори ми на то.

Не знам. Али знам да не може пролазити кроз зидове! -Можда може.

Можда може чинити многе неприродне ствари. -Стварно? На пример?

Прво долази звук рога. Трипут дуне.

Тада се појављује, диваљ и мршав, и прогони свој плен!

Једини гул који опседа ове ходнике си ти!

Херо? -Олвин, чујеш ли ме?

Херо? Куда је отишла?

Олвин!

Тела...

Тела. Нема их више! Утвара! Појела их је.

Појела их је све! -Рекао сам ти! Није требало да будемо овде!

Госпо? -Има ли трага Хери? -Не.

Оче?

Чекај!

Оче!

Чекај!

Одвратно. Не волим те црвенкасте.

Нема горег него када ти се комад црвенкастог заглави у зубима.

Вроте! Провери их пре него што их поједеш. Дебела мрцино.

Орци.

Рекао сам ти раније, наређења одозго.

Шта ће Мордору прстенови?

Што мање знам, то боље.

Осећаш ли то?

Могу да те намиришу с Планине Усуда.

Не. Не. Осећам свеже месо.

Ево, Шенк. -Не! -Нашли смо једну живу. -Нема много меса на њој.

Боље да је дамо звери да је поједе.

Каква је то паклена бука? -То је утвара.

Утвара Хелма Маљшаке. -Доведи ми генерала Тарга!

Не.

Херо...

Жао ми је, дете. Тако ми је жао.

Мислила сам да сам те изгубила.

Покушавао сам да те заштитим.

Не можеш уништити Вулфову војску човека по човека.

Могу да покушам.

Требало је да те послушам. Храбра си и паметна,

и снажнија него што сам увиђао.

Био сам слеп да то видим.

Изневерио сам те. Све вас. -Не.

Све што си икада урадио било је за Рохан. За оне које волиш.

Кад сам била мала, рекао си ми, "Поражен си само када престанеш да покушаваш."

Ти никада ниси одустао. Никада.

Смрзаваш се.

Хајде, покрени се!

Дођи. Морамо се пробити до капије.

То је једини пут назад.

Не пуштај!

Упомоћ! -Шта је то? -Отворите капију!

Отворите капију!

То је краљ! Отворите капију! Отворите је!

Зауставите их!

Капија се заглавила!

Идите!

Долазе. Пожури!

Пожури!

Шта то радиш? Не. Не! Молим те!

Потребан си ми. Још увек си потребан Рохану. -Не, Херо.

Ти си им потребна. Мораш ти да их сада предводиш. -Не могу.

Можеш. Ти си кћер краљева.

На дан када си рођена, пао сам на колена.

Мој понос. Моја радост.

Могла би да владаш светом.

Не.

Оче! -Иди, дете! -Оче!

Иди пре него што се смрзнеш!

Зар нико није остао?

Зар нико није остао да ми се супротстави?

Повлачење!

Господару! Идите! Умрећете овде!

Неће моћи док сам жив! Чујеш ли ме, Вулфе? Док сам ја жив,

Рохан и даље постоји.

Хелм Маљшака и даље стоји!

Таквог су га и нашли.

Замрзнутог на месту, још увек приправан

пред капијама Рограда. Његова воља несаломива,

његова колена непоклекла.

Мртав?

Даћу наредбу да се опсада обустави.

Можемо се повући за недељу дана.

Нећемо ми никуда.

Победили сте. Нема више шта да освајате

осим групе гладних избеглица.

Господару, морате се побринути за свој народ. Они пате.

Ова дуга зима је узела свој данак.

Ваше залихе злата су се скоро истрошиле.

Молим вас, напустите ово место. -Мислиш да желим бити овде?

Заглављен у овој прљавој, заборављеној долини?

Не могу да одем! Зар не разумеш? Ово је све што имам.

Без освете, све ово ће бити узалудно.

Не. Не смемо показати слабост.

Не пред њом.

Ова тврђава ће бити њена гробница.

Колико времена мислиш да имамо?

Пар дана пре него што пробије зидине. -Не можемо се борити с њим.

Не можемо тражити помоћ.

Чак и да можемо, ко би се сада одазвао?

Плашим се, Олвин.

Не могу их спасити.

Можда не можеш. Али постоји нешто што можеш учинити.

Можеш да изабереш.

Питаш се ко би дошао ако затражиш помоћ?

Рохан би се одазвао.

Народу је потребна нада, Херо.

Нешто у шта могу да верују, без обзира колико недостижно било.

Дакле, можеш да чекаш и бринеш, или можеш да изабереш.

Можеш да изабереш како ће се ово завршити.

Ово је твој план? -Нисам рекла да је добар.

Није да ми смета ношење овога уз 898 степеника, госпо,

али зашто вам треба оклоп вашег оца? -Очев шлем и рог

познати су широм земље.

Зашто ми треба краљев оклоп, Лифе?

Због наде.

Наде? -Не питај.

Ако се не вратим, хоћеш ли се побринути за... -Не причај тако. Вратићеш се.

Читала сам да Велики орлови

разумеју заједнички језик људи.

Молим вас, преклињем вас.

Треба ми ваша помоћ. Мом народу треба ваша помоћ.

Доста нам је! Где је новац који сте нам обећали?

Овде се не ради о новцу. Ваш задатак је да заузмете ту тврђаву

да бисмо могли окончати овај проклети рат!

Не занимају нас ваше куле од камена.

Требало би.

Та тврђава је пуна таквог богатства. Соба за собом.

Ти јадни побуњеници унутар те тврђаве не могу га користити.

Не могу га спалити. Не могу га јести.

Ваше је, све то. Ваше да га узмете.

Шта то радите? Роград никада није коришћен за складиштење злата!

Али они то не знају, је ли?

Не можемо више да чекамо. Дај наредбу.

Добро, сви. Чули сте лорда Фреалафа, време је да напустимо Данхароу.

Крећемо за Гондор у зору.

Не остављајте никога живог! Побијте их све!

Помера опсадну кулу! Немамо више времена.

Онда је све изгубљено! -Напротив.

Напад нам даје шансу, једну малу шансу, за бекство.

Вулф ће бацити све на нас, што значи...

Његов логор ће бити празан. -Ако можемо очистити тајни тунел,

наши људи могу стићи до планинског превоја.

Одатле могу кренути ка Данхароу.

Превише је ризично. Вулф ће нас видети.

Неће.

Јер ће његов поглед бити упрт у мене.

Јеси ли спреман? -Да. -Добро.

Куда идемо? -Негде где је безбедно.

Јесу ли ваши војници спремни? -Јесу. Одвешћемо их у Данхароу.

Или ћемо погинути покушавајући.

Лифе?

Не. Не, ово је све погрешно.

Ја сам ваш чувар, госпо. Желим да се борим уз вас до краја.

Треба да ми заштитиш оно што је најважније.

Треба да ми заштитиш наш народ.

Добро, иди онда.

Право напред, не заборави. Немој их водити укруг.

Хтео је невесту и добиће невесту.

Време је.

Заклела сам се твом оцу, од твог првог даха,

да ћу увек бити уз тебе. Заклетва и даље важи.

До свог последњег даха. Шта је смешно? Зашто се смејеш?

Јер могу да бирам...

и бирам да се не бојим. -Јаши снажно, дете.

Идемо.

Не смемо ићи тамо напоље! Ухватиће нас! -Неће.

Неко је остао иза да осигура да нас неће ухватити, да нас заштити.

Ко? -Јеси ли икада чуо за Ратнице? -Нисам.

То су биле жене са Граница.

Када су сви војници изгинули, оне су узеле оружје.

Браниле су Рохан када нико други није могао.

Неки верују да су све нестале. -Јесу ли?

Нису све.

Напред!

Стој!

Шта је ово?

Долазиш пред мене као невеста?

Мислиш ли, после свега, да бих те оженио? -Ја нисам ничија невеста.

Реци ми онда. Коме си обећана?

Смрти. Окончајмо ово, Вулфе,

како је и почело, ти и ја.

Ако те победим у борби, пустићеш мој народ.

Зашто бих пристао на такве услове? Немаш шта да ми понудиш.

Можда носиш круну на глави, али то те не чини краљем.

Ја сам последња из истинске лозе Рохана.

Нудим ти прилику да докажеш да си достојан тог престола.

Био си превелики кукавица да се суочиш с мојим оцем.

Суочи се сада са мном.

Девојка је паметна. Нешто смера. Немојте наседати.

Прихватам твој изазов. Мислиш да те се бојим?

Требало би.

Држите положаје.

Овуда. -Наставите да се крећете.

Повуци своје људе.

Дао си ми реч.

Јесам.

Покрени напад.

Не. Девојка је била у праву.

Ти си кукавица. Кукавица без части.

С чашћу или без ње, људи крваре исто.

У напад! У напад! Девојку препустите мени!

Држите положаје!

Приближавају се! Покрените последњу групу сместа! Идите! Пожурите!

Ти се побрини за ово.

Наш народ још има песму или две у себи.

Херо!

Пали! Пали!

Изгубила си, Херо.

Роград ће пасти...

попут твоје браће.

Као велики Хелм Маљшака.

Маљшака?

Утвара! Утвара!

Хелм Маљшака је дошао! -Мртви су међу нама! -Спасавај се!

За Рохан! Напред Јорлинзи!

Наш народ више не назива ову тврђаву Роград.

Херо!

Назвали су је по њеном правом краљу.

Хелмов Понор.

Знао сам.

Откако сам те срео, знао сам да ћеш ти бити моја пропаст.

Херо...

Херо!

За њима! Пресеците повлачење!

Херо, повређена си.

Пусти их.

Пусти их да се врате својим домовима, својим вољенима.

Рохан је видео превише рата.

Покажи милост, рођаче.

Нека милост влада овим даном.

Не можеш да ме стигнеш!

Хајде, вечера је готова!

Дуга зима је прошла, зелени наговештај пролећа је стигао.

Тако је почела друга лоза краљева,

и нада у мирнију еру.

Фреалаф Хилдесон, десети краљ Рохана,

први господар друге лозе...

Представљам вам новог господара Изенгарда...

Сарумана Белог.

Ако вам икад буде била потребна помоћ, господару.

Требало је да то будеш ти, Херо.

Никад нисам желела круну. Увек је била намењена другима.

Ипак, носила би је добро.

Чујем да си добила поруку.

Да. Неочекивани позив. -Наравно. Авантура зове.

Срећан пут, рођако.

Али ако твом краљу икад затребаш...

Краљ ће увек имати мој мач, моју оданост и моју љубав.

Шта радиш овде? -Како ти изгледа?

Више ниси дужна да ми служиш.

Знам.

Дакле, куда идемо?

Јашемо ка газовима Изена да сретнемо чаробњака.

Има питања о орцима на које сам наишла

и прстеновима које су крали.

О, да? А има ли тај чаробњак име?

Има многа.

Али на заједничком језику, познат је једноставно као Гандалф.

Њено име било је Хера, једина Хелмова ћерка.

"Дивља", неки су је звали. "Тврдоглава и слободна."

И таква је остала, до краја свог живота.

Превео: Бамбула

Preuzeto sa www.titlovi.com