Original subtitles

Road Film predstavlja

Leila Hatami

Ali Mosaffa

Zahra Hatami

Homayoun Payvar

Scenograf

Urednik

Christophe Rezai

Zvuk i miks

Snimatelj zvuka

Šminka

Peyman Jafari

Rukovodilac produkcije

Producent

Scenario i režija

Koliko je sati u tvom svetu?

Halo, Antoine? Zovem te da ti kažem da idem za Iran.

Zapravo, sad sam na Teheranskom aerodromu. Bila je to odluka u posledenjem trenutku.

Izvini što si saznao na ovaj način. Obećavam ti da ćemo ostati u kontaktu.

Ne brini. Zbogom.

Zdravo. - Zdravo.

Kako si? Ja sam Farhad.

Izvini.

Zar me ne prepoznaješ? Ja sam Farhad...

Sigurno sam se totalno promenio! - Ima li ovde taksija koji voze do grada?

Ne, ti su tamo. Daj da ti pomognem. Znaci će te samo zbuniti.

Trebali bi da staju ovde, ali su sad svi tamo.

Izvini, samo da uzmem svoju tašnu!

Jesi li i ti vozač taksija?

Ne, ja sam! Farhad, "gospodin Idiot".

O čemu ti pričaš?

Pa, onda, dobrodošla u Rasht.

Ide za Sagharisazan.

Otkud ti znaš gde ja idem?

Hvala.

To je gospodin Mehraban!

Možete li da stanete ovde, molim?

Gospodine Mehraban! Gospodine Mehraban... Zdravo!

Ja sam Goli, Enayatina ćerka...

Zar me se ne sećate?

Gileh-Gol Ebtehaj... Bila sam u istom odeljenju sa vašom ćerkom.

Ja sam Goli.

Goli... Enayatina ćerka.

Goli znači cvet, a ti nisi cvet...

Ti si trn.

Moj najdraži sin je mrtav zbog tebe!

Zbog mene?! Koji sin?

Imate samo dve ćerke... Maryam i Yasmin.

Zar vi niste gospodin Mehraban koga sam poznavala?

O kom kopiletu ti pričaš?

Imaš li neke novosti od Yasmin?

Nisam je videla godinama...

Trebam da uzmem ključeve od kuće od Aroos. Zar ne živi i dalje na kraju ulice?

Ta ukleta Aroos!

Idi i uzmi svoje ključeve u toj trošnoj kućici.

Neka se bog smiluje na Enayatinu dušu.

I na tu Havu, koja stalno psuje, tvoju majku!

Gospodine Farhad! Jeste ll završili moj ram?

Molim te, oprosti mi, Bahman...

Bio sam zauzet ovih par dana...

Ovde je... ne brini, nisam zaboravio.

Ko je umetnik? Prelepo je.

Zar nije? Francusko je.

Trebam i ja da idem na časove francuskog sa vama.

Vidi kako je stidljiva!

Otkud znaš da je stidljiva? Možda je umetnik stidljiv!

Imate neverovatan ukus, gospodine!

Ovde nikad nije dosadno, dok gledam sve ovo.

Znaš, nisam ja sam izabrao sve to.

Ljudi donesu nešto da urame, pa se onda nikad ne vrate.

Nisu svi u žurbi, kao ti.

Aroos, draga!

Molim te, javi se.

Gospođo Goli, Farhad je.

Farhad?

Sećaš se Farhada, onog što izrađuje ramove.

Zar niste bili u istom odeljenju?

Halo...

"Tamne oči...

"Prelepe oči...

"Oči koje čekaju na moj znak...

"Oči koje znaju sve moje tajne..."

U stvari, mislio sam da me se nećeš ni setiti.

Ja sam Farhad koji se je muvao oko doma...

a nisam bio student.

Možda me se setiš kasnije.

Čudno. Otkud znaš da sam došla?

Pre tri dana nisam znala ni za sebe!

U svakom slučaju, hvala ti što si mi danas pomogao.

Hoćemo li se videti opet?

Da, sigurno.

Samo da se raspakujem.

Ako ti bilo šta treba, slobodno mi javi.

Gde je svetlo u ovoj sobi?

Isključeno je. Reći ću Abbasu da to sutra sredi.

Moj otac nije voleo da kaže, 'Ugasi svetlo'.

Umesto toga bi rekao, "Pusti da se to svetlo odmori!"

Ovo je za tebe, Aroos draga moja.

Nisi trebala.

Prelepo je! - Nije to ništa.

Bila sam u velikoj gužvi, nisam imala vreme za kupovinu.

Trebala si da dođeš ranije.

Dok je tvoja majka još bila ovde.

Kad sam bila mlađa, Golijn tata je dolazio kod nas u kuću.

Poslovao je sa mojim ocem.

Kad bi me video...

čitao bi mi pesmu napisanu na papiru.

Nismo znali šta da radimo.

Nije to bilo vreme za emocije i poeziju!

Bio je luckast, ali zabavan.

Hoćeš li prestat da se pomeraš!? - Izvini.

U čemu je razlika?

Crtež ispadne potpuno drugačije.

Crtež ispadne potpuno drugačije?

Je l' problem ako izgledaš lepo?

Ne, odlično je.

Možda ćemo ga pokazati Goliju nekad.

Bio je taj momak na fakultetu...

poznaješ ga, Ali Yaghuti.

Jednog dana, bilo mu je hladno, pa je pozajmio moj kaput.

Kao sad ti mene, Goli ga je naslikala.

Rekao je, "Kakav lep kaput! Nisam te video ranije da ga nosiš. Je l' nov?"

To me je stvarno razljutilo.

Iako me je video mnogo puta u tom kaputu, nije ga prepoznao!

I onda mi kaže da je dobar kaput!

Krv mi je proključala.

I umro si od znatiželje!

Oh, moja najdraža majko!

Majko, mnogo te volim.

Nedostaje mi zvuk tvog imena.

Šta ćeš ti ovde?

Moja draga, prelepa Hava...

Dođi ovamo, devojko, da vidim koliko si teška.

Da, naravno.

78.

Molim! Jedva sam 55.

Tačno 78.

Ne možeš da čitaš tako. To je na francuskom!

Je l' me znaš?

Ti si ćerka gospođe Ebtehaje, zar ne?

Tek sad si došla iz daleka?

Tvoje odsustvo je ostarilo te ljude.

Ovde svako zna sve o svakome?

Tačno!

"Ako je polomljeno srce kao umetnost, onda je ključ za izlazak diva."

Šta to znači?

Možda bi trebao da popraviš vagu za sledeći put.

Sutra čistim cipele, ali vagu nosim svaki dan.

Baš si uredan!

Je l' stara kafana i dalje na istom mestu?

Jeste.

Izvoli, draga Goli!

Hvala...

Baš je lepo da me se i dalje sećaš. Nisam bila ovde više od 20 godina.

Draga devojko, bolje te se sećam...

nego ukusa ove kaše.

Moj otac me je često dovodio ovde.

Ali je mirisalo drugačije!

Miris je nežan.

Bila si na groblju?

Spomenik tvoga oca mora da se opravi. Napukao je.

Videla sam.

Ali, sama ne mogu ništa. Popričaću sa ujakom o tome.

Ne zaslužuješ da budeš sama.

Zar nisi mogla da se vratiš sa nekim Francuzem...

dok ti je majka bila živa?

Zar u ovome nema mente?

Menta u kaši? Nikad!

Pa, vidi ko je ovde!

Oh, ne!

Zdravo.

Izvoli.

Šta je ovo?

Za tebe je.

Nije ništa loše.

Kako si, Rahim? - Hvala.

Uz tvoju dozvolu.

Da li ga poznaješ?

Kako čudno!

"Tamne oči... intenzivne oči...

"Oči koje čekaju moj znak."

Uvek sam volela tu pesmu.

"Oči koje znaju sve moje tajne..."

"koje znaju sve moje tajne..."

"Mojoj najdražoj Gileh-Gol."

Zdravo! - Zdravo!

Pitala sam se da li moj "baštenski anđeo" zna da sam ovde!

Gde mogu da nađem dobru ribu?

Hoćeš da praviš 'Siliodka'?

Da. - Ovamo.

Sačekaj...

Gospodine Farhad!

Farhad koji se je muvao oko doma, ali nije bio student.

Farhad osećajan, a sad pravi ramove!

Sačekaj minut! Stani!

Ovim se baviš?

Čime?

Ono je tvoje, zar ne?

Šta sam uradio?

Ti si mi poslao onu sliku iz vremena kad sam bila u Parizu?

Nisam ti poslao ništa.

Čak ni nemam tvoju adresu u Parizu.

Samo malo!

Bi li napisao nešto za mene?

Šta bih napisao?

Evo!

Šta da napišem?

Napiši nešto ovde. Samo napred.

Šta da napišem? - Napiši "Mojom dragoj Gileh-Gol".

Samu sebe zoveš "Draga"?!

Onda nemoj da pišeš, "Draga".

Ne volim kad me neko testira.

Znači, bio si ti!

Šta sam ja bio?

Dimljena riba je ovde.

Mnogo hvala.

Moram da idem.

Zar nećeš ribu?

Hoću, uzeću kasnije.

Znači, nećeš da idem s' tobom?

Ako hoćeš, možeš.

U stvari, pošto znaš sve o meni...

sigurno se sećaš Alija.

Ali Yaghuti.

"Ali Yaghuti, lagano očisti svoje misli...

Hoćeš li da izabereš Fati, ili će to biti Goli?"

To sam zaboravila.

Ko si ti? Špijun?

Siguran sam da te je ta slika podsetila na Ali Yaghutija, zar ne?

Ona gde on drži kišobran, ovako.

I ja sam na toj slici. Tamo negde, u pozadini.

Hamid je slikao.

Hamid Kashi? Stvarno?

Tako je.

Naravno! Uvek je imao foto-aparat.

Svega se sećaš, zar ne?

Pa, ne žalim se.

Da li znaš gde je Ali sad?

Tu je negde.

Ali, na kraju je bilo ili Fati ili Goli.

Ljubav nas je vodila u to vreme.

Hoćemo li?

Šta?

Bio je ovo divan dan, Enayat Khan! Hoćeš da krenemo?

Zašto si došao ovamo?

Hteo sam da idem u baštu Mohtasham sa prijateljima.

Ne ide on nigde ovih dana.

Umorna sam od traženja.

Naću ću sama.

Aroos! Donesi gospodinu Farhadu čaj.

Majko, ovde si htela, jel' tako?

Majko!

Svemu je kraj kad ljudi počnu da te oslovljavaju sa 'majko'.

Ljudi imaju svoja imena.

Evo, našla sam!

Bila je iza ormana.

Bravo, Aroos! Hvala bogu!

Usrećila si me.

Otvori prozor, ne može da se diše.

Sretna nova godina, bako! - Sretna nova godina, bako!

Sretna nova godina, deco! - Sretna nova godina, deco!

Još jednom.

Glasnije, molim.

Brzo dođi. - Brzo dođi.

Zatvori vrata. - Zatvori vrata.

Gde je gospodin Legrand?

To je gospodin Najdi.

Ja ću otvoriti!

Zdravo, lepa devojko.

Zdravo, gospodine Najdi.

Zdravo, mladiću!

Kako ste?

Dobro! Je l' spremno?

Rekao sam za danas? - Za danas.

Da, mislim...

Kako si ti?

Izvolite.

Hvala ti. Baš si ljubazan.

Zadovoljni ste, gospodine?

Izvini što sam te požurivao, Farhad.

Uopšte nije bio problem. Dajte da vam zapakujem.

Ne, neka ostane ovako.

Sigurni ste?

Ostavi nezapakovano, da mogu da šetam Rashtom sa slikom iz mlađih dana.

Znao sam da ste to vi.

Beše nekad. Iznenađen sam!

Do viđenja, deco!

Do viđenja, gospodine!

Kad je snimljena?

Čudno da me nisi ranije pitao!

Blagoslovena da si svakog dana...

Čak i kad napraviš nered,

ne posotoji princeza sa kojom bi se ti poredila...

u toj haljini koju nosiš.

Istrljaću ovom travom malu bradavicu Gileh-Gol.

Goli, idi da vidiš oca, draga moja!

Nije te video ceo dan.

Šta nije u redu? Halo?

Jesi li dobro? Siguran si? Zar nisi na poslu?

Goli draga?

Gospođice Goli!

Molim vas, uđite!

Kakvo pamćenje! Neka bog blagoslovi gospođu Hava!

Sad će ona.

Došle smo u loše vreme?

Ne, uopšte!

Ove su novijeg datuma.

Moj bratanac Davood je uzeo najviše ovih.

Molim te, pogledaj da li su ove u boji.

Da vidim.

Jesu. - Možemo li neko veče da postavimo projektor?

Naravno!

Ali, kako ti ovo radiš, sve trake će se uplesti.

Možemo zajedno da gledamo.

Vidi mene! Tražim društvo u mojim godinama!

"Uvrnuti" od Rashta!

Ja nisam iz Rashta, ja sam Rus.

Idiot! Gospodin Idiot!

Prestani da vučeš! - Namotaću opet!

Halo, gospođo Hava? Ovde Farhad.

Je l' vam bolje?

Halo, gospođo Hava...

Kako se osećate?

Zdravo, Goli. Ovo je Farhad.

Zdravo, Goli. Ja sam.

Kako lepo od njih.

Svake godine od voća iz vaše bašte se pravi džem.

Tvoja majka ga je volela.

Iako je smatrala da je njen džem najbolji.

Dobro se sećam Vajia.

Male, stidljive devojčice.

Sad ima tri svoja deteta.

Halo?

"Ne sa tobom, ne sa tobom!"

Molim?

"Ne sa tobom, ne sa tobom!"

Ovaj Farhad je totalno sišao sa pameti.

Stvarno pravi ramove?

Zezao te je.

Tvoja majka je govorila da niko ne zna da li je ozbiljan ili ne.

Baš je od onih koje ne mogu da podnesem.

Šta si hteo?

Izvini! Našao sam ti Alijevu adresu.

Ali Yaghuti. Zar je nisi htela?

Hej, uvrnuti!

Ko ti je odobrio da ovako usmrdiš kuhinju?

Napravio sam ti malo francuskog sira, jel' to loše?

Uostalom, zašto ne bi jela ono što jede i tvoja ćerka?

Ozbiljna si?

Zamisli samo ovo na njenom poslužavniku za doručak.

Počinjem da se brinem za tebe.

Dosta više sa tim glupostima!

Zašto? - Šta me briga šta ona jede?

Šta je sa nama?

Uostalom, koliko je sad tamo sati?

Vreme za doručak?

Ovde je 11:07...

što znači da je kod njih 8:37.

Vreme za doručak.

Doručkuješ u njihovo vreme!

Treba mi po malo od svega.

Vidiš, dodao sam so da upije vodu.

Slušaj, mladiću.

Da.

Imaš ti neku romantičnu crtu...

ali ne znaš kako da je pokažeš devojkama.

Evo, ovako je pokazujem!

Nađi ti sebe u pravoj ljubavi...

i drži se nje.

Tu pokaži svoje romantične kvalitete.

Goli, draga, moja najdraža Goli...

Hajdemo kući.

Hladno je.

Tvoj omiljeni kolač je spreman.

Zdravo, ovde Farhad.

Znam da sutra ideš kod tetke u Anzali.

Ne pitaj kako znam!

Ali je, takođe, u Anzali. Dao sam ti njegovu adresu.

Samo želim da znaš da ću i ja biti tamo.

Bilo bi lepo da se vidimo. Imam nešto da ti poklonim.

Ako ti nije stalo do toga...

Sačekaću.

Čekaću. Šta drugo mogu?

Ali!

Da?

Izvoli, uđi.

Zar me ne prepoznaješ?

Sedi, gospođice Ebtehaj.

Kakvo iznenađenje!

Kad si se vratila?

Kako si me pronašla? Slučajno?

Da li je moguće?

Vidi ti njega.

Mislila sam da imaš ili umetnički studio, ili galeriju.

Šta radiš ti ovde?

Ovo nam je porodični posao.

Hvala.

Hvala.

Zbog čega si se vratila?

Čuo sam da nisi došla na sahranu tvoje majke.

Koliko je prošlo?

Prošlo je tačno pet godina.

Ovo su tvoji dečaci?

Jesu!

Imam i ćerku, Golnar.

Ona je najstarija.

Doneću čaj, iz susednog lokala.

Pa, šta se dešava u svetu umetnosti?

Kažu da su Iranski umetnici prilično popularni.

Pa, zavisi.

Čujemo i mi po neku novost s vremena na vreme.

Slikari, fotografi, filmadžije...

Ali Yaghuti!

Zdravo. - Zdravo.

Hvala što si došla.

Nisam znala da te ceo Rasht zna, sem mene.

Izvoli.

Za mene je? - Da.

Dao si mi toliko poklona! - Drago mi je.

Prvo onu sliku koju volim...

A sad ovo.

Šta je ovo? Izgleda kao sir.

I jeste sir. Francuski!

Pa, barem sam se potrudio da izgleda kao francuski.

Sam si ga napravio?!

Godine iskustva sa Instituta za sir!

Kako to misliš?

To je kao lek za nostalgiju. Mislio sam da ti nedostaje Pariz.

Super je ispao!

Stvarno? Jesam li pogodio miris? - Nemoj pogrešno da shvatiš...

ali, u mojoj porodici koristimo izraz za neke ljude:

'Slatkoumni!'

Da, znam za to.

Dobro je što sve znaš!

Ne znam sve.

Oh, žao mi je.

Nema razloga! To je samo parče papira.

Da li se Hamid Kashi i dalje bavi fotografijom?

Ne.

Umro je!

Hamid je umro?

Kad?

U Ordibeheshtu, 1378.

Mislim da je bilo u maju 1999.

Ubio se je...

u Tammeli, u Finskoj.

Šta je tu smešno?

Ništa.

Ne znam zašto se smejem kad ljudi pričaju o smrti.

Upucao se je u glavu...

Kao na filmu.

Šta je Hamid radio u Finskoj?

Ne znam.

Otišao je kao svi ostali...

Neki su otišli u Ameriku, Kanadu, ili Francusku...

On je otišao u Finsku.

Tammela.

To je ostrvo u Finskoj.

Siroti Hamid!

Reći ću ti nešto, nemoj da se uznemiriš.

Nisam ti ja ništa poslao u Pariz, ako to hoćeš da kažeš.

Znam neke stvari o tebi, ali ne znam sve o svetu.

Znači, nisi ništa poslao?

I ne znaš ništa! - Ne!

Nisam bila ovde samo par godina, ali nisam oglupavila.

Halo? Da...

Nisam kući.

Ne, javiću ti se kad se vratim.

Da, dobro sam.

Naravno!

Sve je u redu.

Javiću ti se. Zdravo.

Izvini. - Ne brini.

Na primer, znam ko ti je slao te stvari. Tvoja majka mi je rekla.

Antoine!

Još je ovde?

Ne pričaj više ništa!

Prestani da govoriš. - Nisam ništa rekao!

Muka mi je od tebe! Ne igraj više tu igru!

Gledaj svoja posla!

Ne igram ja ništa!

Govori smireno.

Pitaj me kako sam pripremio sir, ili zašto sam se ovako obukao.

Ili pričaj o nečem drugom.

Zašto se je Hamid ubio?

Šta trebam da uradim da prestaneš da me gnjaviš?

Kako mogu da te ostavim samu?

Zašto mi šalješ sliku majke kad sam u žalosti?

Kao da hoćeš da me uplašiš?

Šta imaš protiv mene? - Ništa! Molim te, prestani!

Koju sliku?

Radiš ružne stvari!

Nisu ni lepe, ni simpatične, užasne su!

Šta se je desilo? Sačekaj!

Šta je bilo?

Šta je bilo?

Šta je bilo? Uhvatio te je grč? Daj da vidim.

Ne, šalio sam se!

Zašto me ovako podsmevaš? - Nisam želeo da odeš.

Zašto me ovako ismevaš? Idiote!

Kunem ti se, ako mi opet smetaš... Ako me još jednom pratiš...

Ne brini, mi smo prijatelji. - Naravno! Kako da ne! Prijatelji ste.

Šta to radiš? Rekao sam ti da smo prijatelji! - Zašto ovako smaraš ljude?

Smaram? Hoćeš li im reći da smo prijatelji? - Snizi ton!

Hej, daj, kaži im! Kaži im da smo prijatelji!

Pustite me! Sklonite se od mene!

Nadam se da ga nisu pretukli na mrtvo.

Sad je dosta, Goli, draga. Smiri se!

Mislila sam da ću se smiriti na čistom vazduhu.

Kako sam mogla da ga ostavim tako, da ga prebiju?

Ali, stvarno je dosadan! Nije hteo da me ostavi na miru!

Izgledao je više kao neki ludi stranac, nego kao prijatelj.

Desilo se je baš ovde.

To je svako mogao da uradi.

Tvoja majka ga je volela.

Rekla mi je da joj je on sin koga nikad nije imala.

Bože! Pa, i ti ga poznaješ?

Izvoli, tvoj omiljeni kolač.

Njega svi znaju!

Od kad sam se vratila, svi žele da se osećam krivom.

'Zašto nisi došla dok ti je majka bila živa?'

'Zašto nemaš decu?'

'Zašto se ne sećaš ovog?' 'Zašto nisi zaboravila ono?'

Kao da sam tamo imala toliko zabave da mi ovde više ništa nije bitno.

A sad još i ovo!

Ujna, ko god da je, počinjem da se plašim.

Pozvao me je pre neki dan i rekao mi, "Ne sa tobom, ne sa tobom!"

Oh, to je tako lepo.

Lepo?!

To znači, 'Pošto nismo zajedno...

možemo i da umremo.'

Zar se ti ne bi uplašila?

Tvoja majka je bila u pravu, on ima glavu na ramenima.

A, što si ti tako iznenada odlučila da se vratiš?

Zašto sam se vratila?

Zašto sam se vratila?

Neke stvari se dešavaju tek tako, bez razloga.

Mislila sam da malo dođem u posetu.

Na koliko vremena?

Da li mi treba viza da budem ovde?!

Otkud znam? Tri nedelje, mesec dana...

Vratila sam se u svoj rodni grad.

Ti si se uznemirila zbog toga? Hoćeš da se vratim nazad što pre?

Smetaš mi? Jesi li sišla sa pameti?

On je taj koji je nosio kovčeg tvoje majke do groblja.

Da li znaš koliko se je starao o njoj?

Dobro! Kad ga sledeći put vidim, zahvaliću mu se!

Baš zanimljivo!

Nikad me niko ranije nije prebio.

Samo moja baba, moja majka,

a i one bi se pretvarale da me biju, i to samo kad preteram.

Ovako.

Pa.

Gospodin Legrand je umoran danas.

Danas. - Danas.

Vrlo dobro!

Želi da ostane kod kuće. - Želi da ostane kod kuće.

Zdravo. - Zdravo.

Zdravo, Antoine!

Zdravo, deco. Jeste li dobro?

Gospodine Antoine, ti si?

Kad si došao?

Kako si me našao?

Možda bi bolje bilo da govorimo Farsi?

Goli me je rekla neke stvari.

Jesi li ti dobro?

Gospodine Farhad. Hoćeš li da uramiš ovo za mene, molim te?

Šta pre.

Hoću da iznenadim Goli.

Ona i ne zna da sam u Rashtu.

Nemam vreme, gospodine.

Ima ovde još jedna radnja koja uramljuje u ulici.

Još jedna radnja koja uramljuje.

Ne kaže se "u ulici", gospodine Farhad! Kaže se "na ulici".

Na... ulici!

na ulici!

Ponavljajte za mnom, deco...

Na ulici. - Na ulici.

Vrlo dobro, deco. Vrlo dobro!

Pa, gospodine učitelju, trebao bi da poradiš na izgovoru.

To tvoje uopšte nije dobro.

Ali, ovo je Golina knjiga!

Šta će ona ovde?

Evo ga! Gileh-Gol Ebtehaj.

Ovo je baš ono što tražimo. 'Enciklopedija za decu'

Uskoro ćeš ti da doktoriraš na toj Goli-ologi!

Tako si ljubazna prema meni!

Šta si time mislio da kažeš?

Nisam spavala prošle noći.

Zamalo da ustanem i da je pozovem da joj kažem...

... 'Neko ovde dosta misli na tebe'.

Nema ovde mnogo toliko uvrnutih kao što si ti.

Sad mi je mnogo bolje.

U stvari, Golini prijatelji me zovu 'Gospodin Idiot'.

Rekao si mi da nisi blizak sa njenim prijateljima. - Blizak sam sa Hamidom.

Hamidom fotografom? Poznajem ga.

Bez moje dozvole mi je uzeo jednu sliku sa Goline zabave.

I više mi je nikad nije pokazao.

Sigurno je dobro ispala.

Ne, on je oduvek bio takav. Uvek se je izdvajao i smetao drugima.

Doneo bi ti on sliku, ali je otišao za Finsku.

Nisi probao ništa od ovoga. - OK, hvala.

Probajte i vi malo, gospođo.

Sama sam ih ispekla.

Uzeću, hvala.

Sati je uvek okretala glavu na stranu kad bi čitala sreću.

Pa, kaži mi nešto o budućnosti ovog čoveka.

Njegov put je jasan...

Deca i žena ga vole...

On je interesantna osoba, Hava draga.

Da, interesantno!

Interesantno je kad si jedinstven u svojim 40-tim.

Kad imaju 20, svi su pesnici!

Znači, ovo je 'ambulanta.'

Da, ovo je moja 'ambulanta.'

Ko je ovo? Ne prepoznajem ga.

Ja, kad sam bio dete.

Doneo sam ti da vidiš. - Zato i ne prepoznajem nikoga.

Bio si zgodno dete, Farhad.

A ovo je moja baba.

Baba o kojoj uvek pričaš? - Da.

Babuška!

A ovo je Goli, jel' tako?

Gospodine Farhad. Ovo je moj broj, zar ne?

Zovem da se izvinim za ono od pre neki dan.

Nisam trebala da te tek tako ostavim.

Vrlo mi je, vrlo, vrlo žao!

Probaj da razumeš moju situaciju.

Nije lako kad sretneš stranca koji o tebi toliko toga zna.

Još kad sam čula vest o Hamidovom samoubistvu, izgubila sam kontrolu.

Bilo bi lepo kad bi saznala kako si.

To je sve.

To je sve?

To je sve!

Hodate isuviše brzo, gospodine Abbas.

Budite pažljivi! Možete da se okliznete.

Je l' ima još mnogo?

Jesi li bila na njihovim grobovima ili nisi? Jesi li videla gospodine Farhada?

Žao mi je što sam vas izvela napolje po ovom vremenu.

I evo nje.

Jeste li sigurni da i dalje radi? - Ide brže od mene!

Videćeš.

Ulazi.

Da ti je majka sad ovde, volela bi da ode do voćnjaka.

Uvek je volela da izlazi napolje po kiši.

Vi ste sve lepo sačuvali.

Zar ovde nije imao mali kasetofon?

Da, pre mnogo godina.

Onda smo ga zamenili ovim.

Uvek smo slušali muziku u kolima.

Gospodin Ebtehaj je voleo da kaže...

"Kad pada kiša, Hava je uvek nostalgična!"

Aroos kaže da moja majka ovo zove 'ambulanta'.

Zato što su je u njemu uvek vozili u bolnicu.

Posebno pred kraj.

Ordinacija lekara, apoteka, ordinacija lekara, apoteka.

Da li znate adresu onoga što pravi ramo... - Šššššš!

Gospođo, mogu li nekako da pomognem?

Hvala ti, dragi Aroose, srediću sve sama, možeš da ideš.

Halo, opet ja.

Brinem se, možeš li da mi odgovoriš, molim te?

Samo da znam kako si.

Mnogo ti se izvinjavam.

I onda sebe nazivaš prijateljem!

Strašno je ako ovo čuješ a ne odgovorišr.

Halo?

Halo?

Ovde Goli, kako mogu da vam pomognem?

Gospodin Najdi? Da, kako mogu da vam pomognem?

Dobro pamtim vaš porodični auto.

Tvoja majka je uvek vozila.

U to vreme, u Rashti nije bilo mnogo žena koje su vozile.

Je l' ti voziš u Parizu?

Ne, ne baš! Samo kad idemo u grad.

Sa gospodinom?

Ovde je nekad bila sladoledžinica.

Gospodin i gospođa Ebtehaj su dolazili svako popodne...

držali su se za ruke.

Gospodine Najdi, molim vas, recite mi šta hoćete od mene?

Jeste li vi bili taj koji mi je slao one stvari u Francusku posle smrti moje majke?

Jeste li to bili vi?

Drago dete, nemoj da se nerviraš.

Da sam znao da ćeš se ovako uznemiriti, nikad ti ne bih tražio da se vidimo.

Pa, moram da proverim svoja polja čaja.

Koliko su daleko od Rashtija?

Ne mnogo, na putu su za Lakan.

Lakan je prilično blizu, mogu ja da vas odvezem.

Baš lepo! Daću ti malo čaja da poneseš sa sobom.

Moraš da ga prvo pustiš da se dobro potopi, 22 minuta.

Ko meri tako precizno? - Ja!

Idemo na gore još jedan sprat.

Gospodine Najdi, gde vam je porodica?

Hajde da kažemo da si mi ti porodica.

Mislite, vi se nikada niste oženili? - Ne! Pa, tako nekako.

Nećete da mi odgovorite čak ni na jednostavna pitanja!

Poori reče da si postala po malo skeptična.

Vi znate i moju ujnu?

Toliko poznanika je normalna pojava u ovako malom mestu.

Otišli su.

Ko?

Svi su preminuli.

Ovo je za tebe. - Oh, za mene?

A ovde ti je i čaj. - Baš lepo!

Kad kreneš za Francusku, daću ti još.

Ako rešiš da se vratiš. - Hvala, mnogo hvala.

Sve vreme se pitam šta je to.

Prvi put sam video tvoju majku na venčanju.

U stvari, tokom henna ceremonije.

Sedeo sam u sobi. Hava je šetala sa činijom henne.

Zatvorila je prozor pored mene.

Pitao sam je: "Hladno ti je?"

Rekla je, "Hladno?! Zar ne vidiš da je napolju oluja?"

Onda je sela preko puta mene, i nasmejala mi se.

Telo mi je pretrnulo.

Tad je i napravljena slika.

Havin odraz je na prozoru.

Kad je preminula, isekao sam je, i poslao je tebi.

Znači, vas dvoje ste imali neke planove još pre nego se je udala za moga oca?

Onda su mene poslali na studije u Evropu.

Kad sam se vratio, pa...

znaš, gospodin Ebtehaj...

Hteo sam da te vidim.

Da imam tvoju sliku.

Voleo bi kad bi neko sad napravio našu zajedničku sliku.

Je l' ti hladno?

Hladno?! Zar ne vidiš da je napolju oluja?

I gde sad da nađem papriku?

Ipak, to je lepa priča.

Pre tri meseca, pitala bih te zašto joj nisi rekao?

Ali, sad te razumem.

Ti uživaš u njoj onakvoj kakvu je znaš.

Daću ti još nešto što možeš da iskoristiš oko nje.

Pa, šta si nam skuvao?

To je ruski "boršč". Ništa strašno.

Odlično miriše!

Nikad ne bih ni poslila da 'Anton' ume da radi takve stvari.

Antoine.

Kao ruska zima.

Ljubavnici uvek okončaju slomljenog srca.

Da, tako nekako.

Ali, niko nije bio lud kao ti.

Tvoja priča o pravljenju oblaka je fantastična.

Mislim da niko nije bio toliko lud kao ja.

Rekla sam ti da i dalje ne znam.

Ne, još nisam kupila kartu.

Javiću ti.

Grebem staru boju sa prozora.

Zašto to kažeš?

Ne govori takve stvari! Brineš me!

On je lud!

Izvini, Antoine!

Šta to radiš?

Uđi.

Zdravo.

Šta da radim sa tobom?

Jesi li dobro?

Hoćemo li?

U stvari, došao sam da ti se izvinim što sam te držao u mraku.

U redu je.

Vidiš, ipak može da se stoji na glavi.

Mada, i sam sam trebao to da znam, samo treba malo da se vežba.

Zar nije lepo? - Da, vrlo lepo!

Šta da radim sa tobom? Uđi.

Putuješ?

Ne, a ti?

Vrti mi se u glavi.

Je l' ti dobro? - Isuviše dugo sam stajao na glavi.

Sad mi se pomalo vrti. Nije to ništa.

Šta još možeš da uradiš?

Možeš li ti ovo?

Nije to baš lako!

Imaš mađioničarske trikove ovde?!

Da, skoro tako.

Šta je to što ne bi htela da zaboraviš?

Onaj dan kad si na pristaništu stavila 'X' na ruku.

Šta je to što ne bi htela da zaboraviš?

Ne znam. Ja to uvek radim.

Nisi ti bila ovde...

Često sam dolazio ovde da posetim moju dragu, dragu Havu.

Ja ovde nisam stranac, Goli.

Osećam kao da mi šerpe i lonci mlate u glavi.

Šta ti je? Farhad!

Farhad, prestani da glumataš!

Farhad!

Šta ti je?

Taj njen glas.

Moje ime koje izgovara Golino grlo!

Celog života sam se bojao.

Nikad nisam obraćao pažnju ni na šta, dok nisam otkrio tebe, Goli.

Zvuk tvog imena me smiruje.

Ti si bila 'prva' a ja 'poslednji', po abecednom redu.

Ebtehaj, Gileh-Gol;

Yervan, Farhad.

Čudno, ja se ničeg ne sećam.

Zove te. Zar ne čuješ?

Sećam se tvog ukusa.

Sve što si ti volela, i ja sam voleo.

Sećam se onog dana kad smo učili šta obeležava zimu.

Ludi Homayoun reče, 'Hladno mleko'.

Laleh reče, 'Od šargarepe se pravi nos deda-beliću'.

Andre reče, 'sneg'.

Yasmin reče, 'Ništa'.

Nahid reče, 'Grip'.

Ali reče, 'Zvuk snega'.

Ja rekoh, 'Kad pada sneg, ne ide se u školu'.

A ti si rekla, 'Miris pečene narandže na grejaču po snežnom danu'.

Znao sam da ćeš reći nešto potpuno drugačije.

Uvek si bila drugačija, Goli.

Zašto to nosiš u dvorište?

U školi, učili su nas da su oblaci napravljeni od isparenja vode.

Tako da sam odlučio da sam napravim oblake.

Onda bi napravio sneg. Otkazali bi školu.

Onda bi se igrali u tvojoj ulici do mraka.

Znao sam da ćeš da pogledaš kroz prozor.

Jeste li dobro, gospodine Legrand?

Idete u selo na odmor.

Čak i ako pada kiša.

Da se igrate: ja se igram, ti se igraš, on se igra...

Mi se igramo, ti se igraš, oni se igraju.

Imate li neke novine o Goli, gospodine Legrand?

Odakle je ovo? Je l' ovo tvoj san?

Da, često to sanjam...

Od kad su svi otišli.

Ko su svi?

A gde si ti? Ti si nevidljiv?

Koji je ovo vek?

Ne znam koji je vek.

Znam samo da uvek u ovom snu...

ti negde odeš, a ja ostanem ovde.

Tvoja slika Pariza je zabavna!

Ja ću ovo srediti! - Neka, ja ću!

Pusti! - Ne, sad sam bolji!

Molim te, pusti! ja ću poneti!

Je l' ovo kofer tvoga oca?!

Da pozovem lekara?

Ne, dobro sam.

Ponekad se ovako osećam. Izvini ako sam te uplašio.

Doneću ti nešto da pojedeš.

Nemoj da odeš pre nego se vratim!

Aljkavo si odradila ovo.

Rekla sam ti da ostaviš meni.

Čistiti je zabavno.

Pomaže ti da se koncentrišeš.

Znaš i da sam moler.

Pa, što onda sama nisi okrečila?

Evo, od ovoga će ti biti bolje.

Stavila sam malo meda unutra.

Budi pažljiv!

Hvala.

Sanjala sam te sinoć.

Stvarno? - Da.

Ne sećam se svega, ali si ti bio u snu.

Hvala, sretan sam zbog toga.

Drago mi je!

Dosta je! Ostavi tako.

Izvini!

Dakle, nekad si dolazio ovde.

Rekao si mojoj majci da smo prijatelji.

Nisam lagao tvoju majku.

Rekao sam joj da sam Hamidov prijatelj.

Kako te je pustila da uđeš?

Čudno.

Ona nije volela da priča sa strancima.

Nisam baš sigurna.

O čemu ste pričali?

Kaži mi, molim te!

Ništa posebno. Samo smo pričali.

Šta sam pričao u tvom snu?

Ne sećam se.

Imaš li šta da kažeš? Kaži sad!

Sad u bašti, u dvorištu, da li sam pričao?

Ne baš, malo francuskog.

Bilo je zabavno, ali i pomalo zastrašujuće.

Prisutna si u svim mojim sećanjima.

Kao u pričama kad se neko posle dugo, dugo vremena probudi.

Šta? - Šta?

Rekao si nešto.

Nisam rekao ništa.

Ali, rekao si nešto.

Stvarno nisam.

Aroos je.

Ostavila je ovde ključeve.

Uvek ih zaboravi.

Zdravo, Goli. Zaboravila sam ključeve.

Zdravo, Aroos.

Čula sam da je gospodin Farhad hodao kod tebe na glavi.

Gospodin Farhad je sav naopak!

Ceo komšiluk zna.

Aroos, kad završiš svoje obaveze, potraži mi mobilni telefon.

Okay. Naravno! - Mislim da je u očevoj sobi.

"Ko ti je obojio lice...

"nadom i strahom...

"I ko zna sve tvoje igre...

"ko je on?"

"Ko ti je opio dušu...

"prolećnim vinom..."

Šta je to? Tako je lepo.

"Šta je to? Tako je lepo."

"Zašto ne vratiš unazad?"

"Goli! Šta si to uradila?"

"Oh, ne! Mislim da sam pritisnula pogrešno dugme."

Šta je to? Je l' to moj glas?

Doneo sam ti ovo da čuješ.

Tu je i glas tvog prijatelja.

Nikad posle nisam mogao da nađem tu pesmu.

Uostalom, tvoj glas je bio sa mnom svih ovih godina.

"Šta je to? Tako je lepo. Zašto ne vratiš unazad?

"Oh, ne! Mislim da sam pritisnula pogrešno dugme."

Odakle ti ovo?

Moja knjiga!

Kakav je ovo brod?

Moj je.

Ove naočare...

Enciklopedija...

Odakle ti sve ovo?

Moj budilnik!

Svi su mislili da kasni...

Zašto si otuđio sve ove stvari od mene?

To su za mene bile sretne stvari, Goli. Nisam pored njih bio tužan.

Gde ćeš? - Idem da operem čašu.

Čuo sam da ako je prljava donosi lošu sreću.

Ali, dok ih ti pereš, možda se gosti vrate.

Pa, da li se gosti uvek vrate?

Doneću ti šoljicu čaja.

Treba da se pokvasi 22 minuta.

22 minuta?

Ko ti je to rekao! Ne znam.

Napokon, nešto što ne znaš!

Hvala.

Zašto me tako gledaš?

Kako te gledam?

Nisam znala da moja majka ima talenat za slikanje.

Je l' pada kiša?

Po malo.

Baš lepo, obožavam ovu sitnu kišu.

Uvek kad bi kiša ovako padala, majka bi me pozvala da mi kaže...

"Ćerko draga, kiša pada baš onako kako ti voliš."

Ali, u tvom Parizu baš često pada!

Često pada, ali je mi zovemo 'Varesh'. Nije ista kao ovde.

Jedan minut je prošao. Sad treba da čekamo još 20.

To je iz pesme koju sam uvek pevala.

Zaboravila sam jedan stih.

Ono 'X' na mojoj ruci, pošto ti sve znaš, bilo je da pitam za taj stih.

Onda se je desilo nešto strašno...

Intereantno je da si ti primetio to 'X' toga dana.

Da, ovo je 'Varesh'.

To je drugačija kiša.

Pa...

Mislim da bi sad trebao da krenem.

Oprosti mi, Goli...

Umoran sam.

Moram ovde malo da se odmorim.

Pre nego konji dođu po mene.

Vidi se da si umoran.

Spavaj, 'Gospodine Idiote'.

Vredelo je.

Koliko je sati u tvom svetu?

Scenario i režija

Leila Hatami

Ali Mosaffa

Zahra Hatami

Ebrahim Zamir

Payam Yazdani

Christophe Rezai

Lili Samii

i

Direktor fotografije

Producent

Urednik

Muzika

Projekat zvuka i miks

Snimatelj

Šminka

Prvi asistent reditelja

Fotografija

Izvršni producent

Menadžer produkcije

Producent

Preveo Ivan Žikić ivannis

A Road Film Produkcija