Original subtitles

KATEROV NAČIN

Ne moraš ići.

Moram... Moram posjetiti bolesnog prijatelja.

Jeste, bolestan je.

Ionako nije bilo naročito dobro. - Podsjeti me da ti se ne zamjeram.

Trebao sam mu pokupiti neke lijekove, da ne bi možda mogla da...

Ne, pretpostavljam da ne bi...

Boun...

Kupi vitamin E. -OK.

Brodić te ne zanima, zar ne? - Ne.

Mislim da ne bih mogla da ubijedim muža.

Dobro...

Imao sam i ja boljih momenata...

Zeleni hili.

Da, motor mi je doradio, moram da ga sredim.

Oprosti, druže, evo napojnice.

Sranje!

Kučkin sine!

Gospode Bože!

Ma, i ti se jebi!

Dođem ti piće. - Točno.

Zdravo, drugovi, vratio se Ismael.

Kako naprijeduje tvoja potraga za onom nemani,

gorostasom iz dubina, Mobi Dikom?

Mobi Dik? Zar to nije društvena bolest?

Alekse, tek je... Pola dva, a ti si već...

Na drugorazrednom materijalu, priznajem, Rič, ali...

Veličanstvena umjetnost zahteva veličanstvenu publiku.

Dozvoli mi da ti predstavim Rozenkranca i Gildesterna.

Izaslanici danskog suda,

Kraljevi dendrohirurzi. - Prave čistke po Danskoj?

Da, to je moj tekst, Rič.

A ovo je, naravno, Karl Marks,

bivša solo gitara Bostonskog simfonijskog orkestra.

A posljednji, ali svakako ne najmanje bitan je Rastus, sudski crnja.

Što je bilo? Osjećam li ja nekakvu napetost?

Dajte, gospodo, to je prosto pitanje semantike.

Kako mi, beli, dobronamerni liberali, treba da vas zovemo ovih dana?

Crnci? Obojeni? Nigeri? Tamnoputi?

Bože, ne znam... Kako bi ih ti zvao, Rič?

Da sam na tvom mestu, rekao bih "gospodine".

Zanimljivo, jer nisi ih tako zvao one noći kad ti je ukraden auto.

Kako si ih ono nazvao te noći?

Aleks... - Aleks?

Ne bih to trpeo da sam na vašem mestu, momci!

Mora da si lud, Rič, tako da ih nazoveš!

Rat, znate... - Mogu ja to da razumijem.

Nisam bio ni u kakvom ratu.

Vidite? Ako vas ubijedi da nije lud, nemojte meni da šaljete njegove dijeliće.

Što to radiš? - Alekse, hvala ti, čoveče.

Ne propustite ovo, gledate profesionalca u akciji.

Ričard Boun radi ono što najbolje zna, odlazi.

Gdje ćeš sa mojim prokletim ključevima? Kretenu!

To ide na tvoj račun, Kateru!

Izgledaš prelijepo.

Kad se sve uzme u obzir...

To nisam rijekao.

Podrazumijeva se. Takav je svijet.

Sve je u redu... Kad se sve uzme u obzir.

Tako znači?

Svakog trena će princ dojahati na svom belom konju,

uzeti me u naručje i odnijeti daleko.

Moj konj (punjač) ima loše baterije, ali, mogu li ja da poslužim?

Ma kakvi!

Kad smo kod toga, užasno si poranio, zar ne?

Zar nisi mogao da pronađeš neku stariju ženu

koja voli šljam sa ulice?

Ili su to te istrošene baterije koje si pominjao?

Ne sviđaš mi se kad si pijana.

Rič, ti se meni ne sviđaš kad nisam.

Kako znaš? - Ipak si imao loše veče, zar ne?

Sve dosad nisam.

Je li tako loše što imaš kuću u koju možeš da se vratiš

kad nemaš gdje drugdje da odeš?

Siroti Ričarde...

Flašu!

Zlatni dečko.

Nikad ne reci "ne" Ričardu.

Mora da ti je stvarno teško da budeš u senci jednookog bogalja.

E, pa, nije on običan jednooki bogalj!

Zato trpiš njegova sranja?

Sediš i čekaš vaskrsenje? To se neće desiti.

Otkud znaš?

Nikad ne ostaneš na jednom mestu dovoljno dugo da to saznaš.

Što to znači? Da sam bio na pravom mjestu u pravo vrijeme...

Svejedno bih se udala za Aleksa.

Ne bih rijekao.

Kako god ti kažeš.

Ali jesam.

I znaš što?

Zaista sam sretna što je sve ovako ispalo.

Keni!

Keni!

Keni!

Jedan, dva, tri...

U redu je, Joerdži!

Dobro sam, dobro sam. - Znam.

Znam put, ima trineaest koraka.

Evo, jedan, dva, tri...

Pst! Budi tih! Nemoj da probudiš Mo!

Morin! Joerdž je.

Vidi ko je tu. - Zdravo, Riči, pomozi mi.

Nisi obučen, dečko!

Sranje. uvijek je dobro imati malog Bouna kod kuće.

Je l' bezbijedno? - Da, mrak je.

Pobogu, Boune, baš znaš kako da povrijediš čovjeka.

Imao je ko da me nauči, Alekse. - Daj mi tu flašu, Joerdž!

Daj mi prokletu flašu! - Zdravo, Mo. -Zdravo, Joerdž.

Prokletstvo! Mora da sam umro i otišao u raj.

Dobro si? - Da, Mo, dobro je on.

Žao mi je. - Ne budi smiješna.

Nemoj da te prevari, hoće da postane svijetac.

Bez mene, nema šanse da uspe.

Jesi li za kavu? -Ne, hvala, idem kući, Suzi se sigurno brine. -Da.

Sigurno si znao da ćeš ga voditi kući.

Ne, bilo je to sasvim slučajno.

Riči, kako je prošlo sa onom ženom?

Činilo se da je vrlo zainteresovana za onu jahtu od 12 m.

Mislim da je imala na umu nešto mnogo manje.

Baš šteta. Izvoli.

Daj mi tu flašu. -Čuvaj mi prijatelja. Alekse, vidimo se na paradi.

Daj mi flašu! Daj mi prokletu flašu.

Što će biti, Alekse? Kava ili spavanje?

Imam li još neki izbor?

Gdje ćeš ti? - Nastaviću da spavam u brodiću.

Ma daj, Boun... - Alekse, želi da ide.

Ne želi on da ide, zar ne? - Da, kasno je. Idem.

Ne, nije kasno. Rano je. Hajde, ostani.

Mo, ne želi ići, zar ne? Samo je nadrndana, je l' tako?

Hajde, radićemo nešto zajedno. Doručkovaćemo, popićemo kavu.

Dobra ideja, je l' da? Osim ako imaš nešto drugo na umu.

Hoćeš da gledaš? Ne. Hoćeš da ja gledam.

Ljudi, baš ste neraspoloženi, bila je to samo šala.

A, shvaćam! Vi ne želite da ja gledam!

Dobro.

Ljudi, baš ste me unervozili... Da ne znam istinu...

Da? - Je li tu Ričard Boun?

To sam ja.

Imate li vi zeleni hili kabriolet? - Zašto ne uđete? Imam, zašto?

O Bože...

G. Boun, hajdemo ponovo.

Da pogledamo izveštaj sa autopsije.

Smrskan dušnik, fraktura lubanje...

Sperma u grlu, na licu.

Sedamnaest godina je imala, navijačica.

Gadno, g. Boun.

U centru LA se to događa stalno, ali mi ovdje nemamo takvih skotova.

A vi, vi ništa niste vidijeli. - Tako je. I ja to nisam uradio.

Zato mislim da ću da krenem. - Sedite!

Vidite, nisam mu video lice, samo telo.

A ono što sam vidio je mračna silueta sa naočarima za sunce

i ne mogu vam identifikovati lice!

Uvedite gđicu Duran. - Ko joj je to, majka? -Sestra.

Njoj recite što ste vidijeli.

To je vaš posao. - To je vaša priča.

Gđice Duran, g. Boun.

Žao mi je.

Kako se ti zoveš?

Rič, Rič, Rič, uspeo si, popij piće. Pokaži mu.

Pogledaj to! Saslušan osumnjičeni za ubojstvo.

Naravno, svjedok nije ni blizu toliko uzbudljiv kao ubica,

ali spreman sam da na to zaboravim.

Što si video? - Daj, igram tu igru već šest sati.

Ma to sam ja, tvoj stari prijatelj, Aleks. što si vidio, čoveče?

Ništa nisam video! -Video si siluetu, toliko smo čuli i napolju.

Baš to sam i video. -Kako je izgledao? Kako je tip izgledao?

Oprostite. Hoću da idem kući, umoran sam, idemo odavde.

Kući? Kojoj kući? Idemo da gledamo gole dame kako plešu.

Vidi, Rič, to je baš ono što sam ti rijekao.

Smetnućeš sa uma svoje muke.

Misliš, tebe? - Ma da, gledaj paradu!

Pogledaj, naša slavna prošlost, misija svete Barbare.

Sretni oci, sretni Indijanci. Blagodati bijelog čovjeka.

Za manje od dvesta godina zbrisale su ih zaraze i prinudni rad.

Još možeš da nađeš nekog od njih da ti čisti kuhinju i parkira auto.

Umrli su s Kristovim blagoslovom. Sretni leševi, baš svaki od njih.

U pravu si, Alekse, baš mi treba nešto ovako zabavno.

Pobogu, pogledaj je! Bože, baš rano sazrevaju.

Sranje, čoveče. Rođeni smo prerano.

Znaš što rade s tim tvrdim, glatkim, uglancanim, hromiranim palicama?

Sigurno znaš.

Moramo da pronađemo nekog za Mo.

Mo, mogla bi sa ovim da izađeš.

Pogledaj ovog, Rič, taj bi mogao da ti se svidi, je li?

Ili onaj? Ili onaj tamo? Onaj tamo nije loš.

Vjerovatno bi mogla da se tucaš sa svakim od njih.

Vidi sve to srebro u ustima onog konja.

Misliš da bismo mogli da opljačkamo konja?

Misliš da bismo mogli da opljačkamo konjića?

Hej! Privedi me!

Uhapsi me!

Hej, mali! -Užas!

E, sad idu prave stvari. Žestoke.

Porijeklo, odgoj, rodoslov, sociologija, bogatstvo! Rič!

Da bi imao poštenu dinastiju, potrebna ti je obitelj.

Što kažeš, Mo?

To je on. - Što?

Ovaj liči na tipa kojeg sam vidio kod kontejnera.

Ko? Taj tip? - Ne, ovaj ovdje.

Taj? -To je tip kojeg si video kod kontejnera?

Dođi ovamo! Dođi ovamo.

Mnogo se izvinjavam! Pardon! Oprostite!

Žao mi je, ali sklonite mi se s puta!

Oprostite, oprostite! Rič, dolazi ovamo!

Misliš na njega? Na njega misliš? -Ne.

To je Džej Džej Kord!

Alekse! Riči! Kako vam izgledam?

Izgledaš kao debeljko na konju, Joerdži! -Što kažeš?

Kord je sinoć imao posla. - Kako to misliš, imao je posla?

Auto mu je izgoreo u marini. - Što je radio u marini?

Novine pišu da je bio na konferenciji u vezi sa naftom u El Enkantu.

Riješio je da se provoza, kaže da to stalno radi.

Tu sam ga video. -Što? - Video sam ga u El Enkantu,

ja sam sinoć bio tamo, video sam ga na paradi

i onda sam to povezao. - Vrlo dobro. To smo raščistili.

Što reče, kad si otišao iz El Enkanta?

Celu noć sam ovo radio sa profesionalcima, Aleks.

Dobro, žao mi je, izvinjavam se. - Pričaj o svojoj nozi ili tako nečem.

I vadi ruke iz gvakamolija.

Mogu li još nešto da pitam prije nego što počnemo o mojoj nozi?

Kad si otišao iz El Enkanta?

Nešto malo poslije ponoći.

Ozbiljno? Baš čudno, pošto ovdje piše

da se taj tip vozao i oko ponoći je otišao do jedriličarskog kluba

da pogleda brod, kad mu je neko razneo auto!

Što kažeš, koje je veličine bio auto koji si video?

Čekaj malo, nisi rijekao da je auto eksplodirao. Izgoreo je.

Slavlje je, ljudi stalno rasturaju barove, pale automobile...

Stalno ubijaju djevojke...

Kakav auto si video?

Veliki.

Kao kadilak? - Ne znam.

Dobro, žao mi je... U pravu si, kao i uvijek.

Šanse da je Džej Džej Kord ubica iz kontejnera nisu baš nikakve,

osim dvije činjenice, Rič.

Prije svega, rijekao si: "To je on!" Jesam li te dobro citirao?

Ne: "Sličan je, liči, možda je malo nalik na njega..."

Rekao si: "To je on!"

A drugo: auto mu je uništen u roku od 90 minuta

nakon što je pronađeno telo te djevojke.

Tebi to ni najmanje nije intrigantno?

Znaš li da imaš jedan veliki problem? -Što to?

Maštu.

To su samo činjenice, Rič.

Ovdje mi mašta još nije ni proradila.

Pijan je.

Zašto to misliš?

Prokletinjo!

Moram to još jednom da probam!

Prokleti manijače!

Hej, bila je to greška.

Nisam ni vidio prokletinju.

Osim toga, na mom je prilazu!

Skote lažljivi! Ludi, bogaljasti kučkin sine!

Nemoj tako...

Uđi u kuću. Uđi u kuću, popićemo piće, pa ćemo popričati.

Znaš, moja stara ima vibrator, tvoje dupe bi ga obožavalo!

Pazi! Hajdemo unutra.

Hajde da održimo dobrosusjedske odnose. -Lud je.

Hajdemo, samo ćemo pozvati policiju.

Vidi što si sad uradio!

Probudio si psa!

Što si to uradio, Aleks?

Gledao sam svoja posla.

Malo sam istraživao. I izveo sam skromni sociološki ogled.

Pokupio sam nekoliko autostopera.

Da... Homoseksualca crnca i dve mulatkinje sa pitomim majmunom.

Crnac i mulatkinje su bili u redu,

ali nemojte nikad da orgijate s majmunima. Mali smrad ujeda!

Znaš da nam je isteklo osiguranje. - To je njegov problem.

Istekla ti je i vozačka dozvola. - Auto dobro ide i bez nje.

Odvezao ga je u rikverc, tu gdje je sada,

opet je išao u rikverc i povukao... To je on!

Dobro veče, policajci. Zovem se Aleksander Kater.

Ovo je moj auto i vrlo mi je žao zbog ovoga što se dogodilo.

A što se točno dogodilo, g. Kateru? - Nije vam rijekao?

Još sam malo usplahiren, ali...

Dolazio sam odavde, kad je drugi auto s dugim svijetlima projurio kraj mene.

Taman sam skretao na svoj prilaz, a znam skretanje napamet, jer moram...

I... bam!

Mogu li da vidim vašu dozvolu? - Da, gospodine.

A kakav je to riječnik? - Riječnik? Kakav riječnik? -Bože!

Samo sam pozvao čovjeka da uđe i da vas pozove.

Mislim, prije svega da se smiri, izgledao je prilično uznemireno.

Znate li da vam je dozvola istekla? - Nesreća nikad ne dolazi sama.

Nisam to znao, za to me morate kazniti.

Morate da vršite svoju dužnost.

A o dužnosti znam ponešto.

Kaznio sam vas zbog isteka dozvole.

Vas dvojica to riješite preko osiguranja. -Hvala, pozorniče.

Šalite se? Ovo smeće je prava napast! On je prokleti ludak!

Zar nećete nešto preduzeti? - Podnećemo izveštaj.

Dođavola sa izveštajem, što je s njim? -Što je sa njim?

Slušaj, seronjo! Ovaj kučkin sin... - Hej! oprostite, gospodine!

Čuo si me, nacisto, ja sam poreski obveznik, dođavola! -I ja sam.

Laku noć, pozorniče.

Proklete fašističke svinje! Govnari!

Zaboravi, druže, tojota je ionako sranje od auta.

Ja sam bogalj!

Kakvo to istraživanje radiš u knjizi "Ko je ko"?

Ništa naročito. Ozbiljne stvari, provjeravam što rade mlađe generacije.

Gdje navijačice provode večeri, takve stvari. -I gdje ih provode?

Zar ne bi želio da znaš, đavole pokvareni!

Boun, jesi li išao da pogledaš Grupnu terapiju? -Ne.

Trebalo bi. To je novi disko blizu OCEANA.

Ponesi i to sa tobom.

Da, i? -Tamo je Viki Duran posljednji put viđena.

Plesala je cijelu noć sa Džej Džejem? -Ne.

Džej Džej je bio preko puta, u El Enkantu, baš kao što si rijekao.

Na što se ti nisi primio.

Nikad to nisam rijekao.

Činjenica je da je definitivno bio tamo.

Na malom prijemu za naftaše.

Ali Džej Džej, stari Džej Džej je otišao negdje oko jedanaest.

Da, jedanaest. - Odakle ti ta informacija, Aleks?

Portparol hotela je uvijek raspoložen da pomogne reporteru šanset magazina.

Uvijek mu je drago da pomogne tako cijenjenim gostima.

Čak i ako su malo nacirkani. - Dobro, što je još bilo?

To je sve.

Kako to misliš: "To je sve?" - To je sve. što još hoćeš, dođavola?

Želim da znam što smjeraš!

Vidim da te baš nije briga hoću li provesti još jednu noć u zatvoru.

Moje dupe je u pitanju, je l' da?

Svijetu su potrebni heroji, Rič.

Ja ne želim da budem heroj.

Nema to veze sa tobom. Ti nikad nisi ni želio da budeš heroj.

Gdje ćeš? - Možeš ovdje da ostaneš.

Apsolutno, moja kuća je i tvoja kuća.

I pokušaćemo da je zadržimo i za tebe.

Osim ako ne želiš dve snažne ruke.

Da, polako, ali sigurno i uspećemo.

Evo ga, dječak-gazela.

Morao si to da uradiš?

Da. Kao što rekoh, Rič... Insistiram.

Još jednom, Joerdž!

Hajde, ustaj!

Istegao si mišić, moraš da odmoriš.

Kako si ti? -OK. - Dobro je.

Zbog Aleksa imam pune ruke posla. - Da, talentovan je po tom pitanju.

Jesi li se predomislio?

Predomislio? Kako to misliš?

Da li smatraš da je Kord čovjek kojeg si video?

Otkud ti ta ideja?

Alekse, kako si? -Zdravo, Joerdži. Sjajan si bio, ozbiljno.

Joerdži, ovo je Valeri Duran. - Zdravo, drago mi je. -Takođe.

Sestra Viki Duran, djevojke koja je, nažalost, ubijena prošle nedjelje.

Žao mi je. - Baš lijepo, Alekse.

Hoće li neko nešto za ručak? - Naravno, možemo ovdje da jedemo.

Nije Suzi tome dorasla. što kažete za onaj novi francuski restoran?

Prevario si me, Joerdž! Baš lijepo.

Krenite vi, pa ćemo se naći tamo. - Važi, idemo na kavu, dobro?

I plaćen račun. - Da. Vidimo se tamo.

Idemo, ljudi, besplatna hrana!

Ovo je ćorsokak. Aleks to zna.

Rekao je da ćeš to reći. - Da, siguran sam da jeste.

Nisam mu vidio lice i ne želim da gledam slike.

Citiram Džej Džej Korda: "Volim da kupim stoperke...

Naročito mlade. Sviđa mi se njihova energija."

Znate što, ja bih odmah s tim kod tužioca.

Slučaj je sasvim jasan, vjerovatno ćete i medalju dobiti.

Ima još mnogo toga. - Čitajte, hajde da ga razapnemo.

Aleks je pozvao neke ljude i - pogodite!

Oko ponoći, na benzinskoj pumpi na autoputu kraj obale,

neki tip je kupio deset litara benzina u kanisterima.

Dobro, u kanisterima... - Nosio je smiješan šešir i naočare.

Smiješan šešir? Čekajte malo, smiješan šešir?

To je Kord! To je Kord!

Alekse, to meni zvuči kao Kord. Zar ne zvuči kao Kord?

On uvijek nosi smiješne šešire, gdje god da ide.

Dobro, daj da ja pokušam... Vidi, Rič. Ja sam Kord...

I imam sa sobom pola litra čivasa i idem polako kući.

I vidim tu sočnu tinejdžerku i zaustavim se da je povezem.

A ona, nevina kakva jeste, leti na prašku, kanabisu, ko zna čemu...

I uđe.

Samo, pijan sam i imam poteškoća.

I ona počne da mi se smeje.

A ja sam star, debeo i znojav. A ona se smeje.

Smeje se i šali se i ispljune spermu pravo meni u lice!

Prokleta kučka...

I više se ne smeje...

Ali ja sam Džej Džej Kord...

Ja sam od slučajno pronađenog izvora napravio dinastiju.

Ja se neću slomiti.

Samo treba da očistim veoma prljav auto i da se otarasim tela.

Vrijeme je slavlja.

To se stalno događa. Ljudi razbijaju barove, auta gore...

Da, pa? - Daćemo mu do znanja da znamo.

Aha! Divno. To je...

što sam propustio? - Ne mnogo toga.

Aleks se samo šali na račun tvog šefa. -Korda?

Ovo nije najbolje mjesto za to. Ovo iza mene je gđa Kord.

Joerdži ima pravo. Hajde da prošetamo.

Plati račun, hoćeš li, Joerdži?

Zdravo, Patriša, kako ste? - Zdravo, Joerdže. Ko su ti prijatelji?

To je Ričard Boun, jedan od mojih prodavaca u marini.

Tako dakle. Očaravajuće. - Uživajte u ručku.

Pravimo se da ćemo da ga ucenimo, a kad plati, idemo u policiju.

Imamo ga!

Dobro, možda ipak ne.

Aleks je rijekao da ćeš pokušati da nas odgovoriš,

ali svejedno, na meni je da odlučim, ona je bila moja sestra!

Da kažem nešto... -Mora da plati... - Pusti me da kažem nešto!

Recimo da si u pravu, mada nisi.

Ne trebaš se zamarati ucenjivanjem, o tome ne treba ti da brineš.

Već o svojoj koži, jer ako si u pravu, i ako se petljaš sa njim,

završićeš na jarbolu broda koji tone. Ako si u pravu, budi pažljiva,

vrlo, vrlo pažljiva. - Naravno. -Naravno?

Zato pričaš cijelu priču iz sveg glasa u restoranu punom Kordovih prijatelja

i ljudi koji za njega rade?

Zapravo, Rič...

Rekao bih da ti treba da budeš veoma, veoma pažljiv, a ne mi.

Ti si svjedok, Sjećaš se?

Baš tako. Moje dupe će nastradati zbog tvoje fantazije.

Dobro, bit ćemo pažljiviji. Ali ne može da se izvuče s tim!

Ne, naravno da ne može. Tu su sile dobra.

Malo ucenjivanja, malo krivokletstva

i svi možemo na tropsko ostrvo da živimo u luksuzu.

Čekaj malo, Boun!

Davežu licemerni!

Ko si ti uopće? Najbrži đokica na plaži?

Dok si se ti tucao u Ajvi ligi, u mene su pucali.

Nemoj da mi držiš predavanja o moralu.

Zapravo, Rič, održaću ja tebi jedno.

Nemoj da mi govoriš, pusti da pogodim,

ovo će biti o tome kako ti vidiš život baš onakvim kakav on i jeste.

Sve je pravo sranje. Ili je ovo ono o nozi? Nemoj molim te o nozi!

Gledao sam rat na televiziji, baš kao i svi ostali.

Mislio sam isto što i ti kad bi vidio sliku žene s bebom

koja leži mrtva s licem naDolje u jarku.

Dvoje kosookih...

Postojale su tri reakcije, Rič, baš kod svih.

Prva je bila vrlo laka: "Mrzim SAD".

Slijedeću prokletu stvar vidiš idućeg dana i pomjeriš se malo: "Nema Boga."

Da. -Ali znaš što na kraju kažeš, što konačno svi kažu, bez obzira na sve?

"Gladan sam."

Gladan sam, Rič. Umirem od gladi.

Zato si odabrao nekoga koga ćeš ucenjivati.

Nisam ga ja odabrao, već ti. I on nije neko. On je odgovoran.

Za djevojku? - Za sve.

On i sve drkadžije na svijetu koje su poput njega. Svi su oni isti.

Hajde onda da dignemo u zrak Amjerički Telekom.

Znaš li zašto su svi isti, Rič?

Zato što se njihovo dupe nikad ne nađe u procepu. Nikad.

Uvijek je u pitanju neko drugi. Uvijek tvoje, moje, naše...

Zato, mani se morala.

I nemoj mene da otpisuješ kao skota koji se grebe za pare.

OK. Ali ja ti ne trebam. Radi to sam.

Tako nećeš moći da dijeliš novac na dva dela.

Ovo je kao da pokušavaš da zavedeš evnuha.

Da li su ti pokazali Vikino telo?

Samo sam se pitala. Da jesu, možda bi bio na našoj strani.

Moguće.

Gdje ćeš? - Da jedrim. Hoćeš li i ti, Aleks?

Voljela bih i ja.

Možda ti nije samo osveta na umu?

Zabavite se, djevojke.

Ništa nije bitno, zar ne? - Ne baš.

Čak ni ubojstvo.

Znaš što ja mislim, Ričarde?

Valeri... -Mislim da treba da uradimo ono što želimo.

Nisam mu vidio lice. - Nisam zato ovdje.

Ne želiš ovo. Pazi leđa.

Zašto? Zar ti to ne želiš?

Zato što nema veze sa mnom. Ovo je Aleksova fantazija,

ako želiš da je proživiš, proživi je s njim, a ne sa mnom.

Samo ne želim da se povrijediš. - Nemoj da laskaš sebi, Boun.

Dobro. Onda sjedi i zaboravi na sve.

Gdje ideš? - Što te je briga?

Pričekaj malo, povešću te do hotela.

Hvala lijepo, radije ću da stopiram.

Hej, Riči! Imaš li minut vremena?

Da.

Vidi, Rič. Ne bi mi ponekad smetalo da budem na tvom mestu,

ali mislim da ćeš se na kraju umoriti od sveg tog lutanja.

Ostani ovdje za stalno.

Izvodi mušterije. Sjajno izgledaš na palubi.

I od svake prodaje dobijaš pet posto.

A što ti dobijaš? - Sa tobom u blizini?

Mogu da znam što Aleks smjera.

Kad smo već kod Aleksa, što on to smjera?

Smatra da svijetu nedostaju heroji, pa pokušava da popuni prazninu.

Ne znam što je s njim u posljednje vrijeme, Rič.

Čudno je, ali ima tu i više od toga. Znaš što mi je rijekao prošle nedjelje?

Rekao je da će mi prodati sljedećih pet godina svog života.

To je rijekao. Za pedeset tisuća dolara.

A zauzvrat, neće mi oštetiti robu. Što to znači?

Možeš li da vjeruješ?

Rekao sam mu da je lud. - Tu si u pravu.

Odakle meni toliki novac? I zbog čega?

Bolje bi mi bilo da krenem. Zaključaj umjesto mene, važi? -Važi.

Vidiš. Nije to tako loše, malo odgovornosti...

Samo idi korak po korak.

Prije ili kasnije, moraćeš o nečemu da doneseš odluku.

Hajde, tigre, idemo kući.

Kalkuta, ovdje Blek Houl. - Ja sam.

Sjajno.

Slušaj, promijenio sam mišljenje. - U vezi sa čim? -Sa Kordom.

Prekasno je. - Kako to misliš?

Upravo sam prerezao vene. - Zalijepi ih.

Nazvaću tvoju kancelariju da ugovorim sastanak sa tobom lično.

Vrijeme je od suštinskog značaja. Ričard Boun, svjedok.

To sam ja! - Sjajno.

Prokleto sjajno.

Držimo tog drkadžiju za muda!

Kakav tim! Kakav prokleti tim!

Takvog nije bilo još od Tri musketara.

Svi za jednog, jedan za sve!

Hoćeš da se potpišem, je l' tako? -Tako je.

Evo i moje djevojke, donosi nam kruh u kuću. Nije li sjajna?

Hoćeš li da potpišem ovo? Onda joj reci. -ucjenjuješ, je li?

Kakvo je ovo sranje? - Hrana. Prava hrana.

Ovo je, na primjer, paradajz.

Hrana, kažeš? sjećam je se.

Ljudi su morali da je jedu tokom prohibicije, zar ne?

Povremeno, iz dana u dan.

Ozbiljna si? - Da, pomutio mi se um.

Bila sam na putu do prodavnice pića, kao i obično i...

Odjednom sam osjetila neodoljivu želju da nešto pojedem.

Da pojedem pravu hranu... Nisam mogla da se zaustavim.

Znaš, povrće, parče mesa...

Pokušala sam da se zaustavim, sam Bog to zna, Alekse,

ali dogodilo se. Supermarket.

Hrana nikad neće uhvatiti korena... -Ne.

Sve ću vratiti nazad, Alekse, obećavam. -Zašto?

Samo zato da bi ti bio zadovoljan.

Sjećaš li se razgovora koji smo Rič i ja vodili o g. Kordu?

Naša istraga se naglo razvila, kako kažu.

Stvari su počele da se kristališu.

I sve troje smo se složili, uključujući i Riča,

da je Kord ubio Valerinu sestru.

Zato ćemo da izvršimo mali tlak,

a ako plati, uhapsićemo ga.

Kažem ti, to je Bounova ideja. Ja bih čekao.

Čekaj malo, hoćete da ucjenjujete Džej Džej Korda?

Ako plati, predaćete ga policiji sa novcem, je l' tako?

Shvatila si, mala. - To zaista vređa, Alekse.

Toliko sranja za jedan dan nisam očekivala čak ni od tebe.

Ti si kreten! - Kako god ti kažeš.

Moglo bi da funkcioniše, baš kao što je rijekao.

To je ono što ja želim. Da uhvatimo Korda i da predamo novac.

Jebi se, dušice! -Ne budi nasilna, Mo! -Nasilna, Aleks?

Kako neko može da bude nasilan pored vas troje?

Banda iznuđivača-amatera. Stvarno!

Čekaj samo malo, dopusti da osvežim tvoje izlapelo sjećanje.

Valeri je upravo ostala bez sestre, pratiš li me, ili ti treba piće?

A ako ju je Kord ubio, a vjerovatno jeste,

onda će sve što mi budemo uradili, pasti u ruke pravde!

Pravda - čisto i jednostavno! - Jednostavno je, ali teško da je čisto.

Nečasno je i kukavički! -Ti o tome mnogo znaš, je li? -Nego što!

Mjesecima čekam da ti u ovom svinjcu skupiš hrabrost

i ponovo počneš da živiš, i dokle me je to dovelo?

Ti i tvoji blesavi prijatelji smišljate glupi zločin!

Ne vidim mnogo koristi od ovoga. Odoh ja.

Baš si šarmantna, je li? Sestra ti je dva dana pod zemljom,

a ti već planiraš kako to da unovčiš?

Nećemo zadržati taj novac. - Sranje! Mani me se!

Ričarde, ja odoh. - Čekaj, stani malo.

Boun, tvoja ideja je bila da kažemo mamici za ovo, sad govori.

Nemam što da kažem, Aleks. - Naravno! Nema što da kaže.

Kad je on imao što da kaže?

Ti nisi neki svijetac koji je došao da osveti grijehe sa Zemlje.

A ako jesi, što ja radim ovdje?

A znam! Ja sam nešto poput tvoje noge!

Noga! Šaljem poruke tvom mozgu, ali tamo više ničeg nema!

Ne bih to radio...

Jesi li dobro? - Misliš da je to prvi put?

Bolje nek bude posljednji, Alekse.

Kako god ti kažeš, partneru.

Žao mi je.

Jednog dana na Tahitiju ovoga ćemo se sjećati uz osmijeh.

Evo je.

Biće u redu, Rič, samo uradi što treba.

Lako je tebi to da kažeš, ja ću biti tamo sasvim sam.

Na pravom mestu, jedinom mogućem. Zemlja ordenja. Tamo sam ja bio, Rič.

Ovo smo zvali kukavičkim trenucima.

Baš znaš da čovjeku popraviš samopouzdanje.

Prijatelj, ti samo dostavljaš poštu.

"Ni kiša, ni susnežica, ni snijeg, ni mračna noć..."

Izvolite? -Trebalo bi da se nađem s prijateljem.

Zdravo, došao sam kod g. Korda...

A vi ste nekako seksi...

Imate li zakazano? - Ne, nemam, ali moram da ga vidim.

Stvar je od najveće važnosti za g. Korda.

Tiče se noći u kojoj mu je auto izgoreo.

Sigurno će mu biti veoma drago da me čuje,

ali moraće to da čuje od mene lično.

Žao mi je, nemam to ovlašćenje. Moraću da idem kod svoje šefice,

gospođice Ledene prepone. - Da? Uradite što morate, gospođice.

Da sam na vašem mestu, išao bih na što viši položaj.

Siguran sam da g. Kord ne bi bio sretan da previše ljudi zna za ovo.

Možete da preskočite Ledene prepone i odmah odijete kod g. Uskoči i hvataj.

Dotle će uspeti da stigne.

Hajde, idemo!

Gubimo se, čoveče, što se dogodilo?

Dobro, vršio sam tlak na njega, rekao sam mu:

"Vidi, ovo je veoma lično, vrlo važno pismo."

Rekao sam mu da će Kord nastradati ako ga se neko drugi dokopa.

To je to. -Baš tako. Sad je na njemu. -Uspeo si.

Moraću da ga nazovem u jedan, ali mislim da sam uspeo.

Bandoglavi je uspeo! Uspeo si, Boun, uspeo!

Sredićemo tog tipa sa ogromnom glavom i malecnim, malecnim...

uspjeli smo!

"Sjajna je to zastava što visoko leti,

veličanstveno nek se uvijek vijori,

simbol je zemlje koju volim,

doma slobodnih i hrabrih..."

Još jednom!

Što misliš? - Pokušavam da ne mislim.

Mislim, o meni i o onome što je Mo rekla.

Viki je mrtva tek nekoliko dana, a ja već pokušavam to da unovčim.

Svi mi imamo svoje razloge. To je moje, je l' tako?

Hajde, Rič! Rič, vrijeme je da zoveš Korda.

Samo sekund. - Ma što, sekund? Zovi ga odmah.

Pokušavam da osvojim lutku. - Pokušavaš to već pola sata.

Nerviraš me, Boun!

Daj mu prokletu lutku.

Daj ovom lakrdijašu dovoljno da pokrije štetu.

Vratiće ti se za par sati. Hajdemo.

Da.

Nije?

Tako znači.

Ali dobio je poruku?

Ne, shvaćam. Hvala vam.

Ne.

Što... što to znači?

Ne igra se. -Što? - Ne igra se. Dao je Kordu poruku.

Prajs mu je lično uručio poruku i to je to. To je sve.

Što je ništa. Nema reakcije.

Prokleti ubica! Prokleti ubica!

Alekse, nema tu ničega, znaš?

Taj prokleti, jebeni gad, ubica!

Prokleti gad! Skot jebeni!

Nisam isporučio pismo, Alekse.

Zašto nisi?

Zato što je igri kraj.

Ti si možda sklon samoubojstvu, ja nisam.

Da, za to je potrebna posvećenost.

Zbunjuješ me, Boun.

Ako nećeš više da budeš ovdje i hoćeš kući, gdje te srce vuče, idi!

Siguran sam da je i Mo vrlo usamljena.

Ja? Ja ću da sredim skota.

Hajde, Val, ostali smo ti i ja.

Mo?

Zdravo, Rič, jesi li uživao? - Jesam.

Prilično su dobre, bar ono što je ostalo od njih.

Da, ja volim da gledam... - Zakrvavljenim očima? -Da. Uglavnom.

Gdje je Aleks? - Bori se za pravdu.

A ti? - Ja? Ja sam se usrao.

Trenutak slabosti ili zdravog razuma?

Ne znam.

Nadao sam se da će se cijeli plan raspasti, ako se ništa ne desi.

A Valeri? Da li se i ona uplašila?

Ne, ona se drži do gorkog svršetka.

Zdravo.

Da. Dobro.

Predivno.

Čoveče, želim ti svu sreću.

Jesi?

Sjajno. Poslaće ti poruku.

Hvala ti.

Hvala ti mnogo.

Da, reći ću joj.

Dobro, nećemo te čekati. Zdravo.

Pa, uradio je to.

Dao je Kordu pismo.

Isto tako, oprostio mi je grijehe i rijekao mi je da ti kažem

da budeš izuzetno dobra prema meni,

jer mi je ego u posljednje vrijeme gadno povrijeđen.

Iskreno, dragi, nije me briga.

Pa, Rič...

Zdrav razum bez sumnje preuzima...

Dan nije baš najbolji.

Kad smo kod toga, hoćeš li da uzmeš slobodan dan?

Imaš li nešto posebno na umu?

Vjerovatno...

Mogli bismo da počnemo sa starim stvarima: veknom kruha, vinom...

Sirom. -Sirom.

Ne trudi se, Rič.

Ti bi se samo razočarao, a ja bih izgubila prijatelja.

Ne bih rijekao. Hajde da otkrijemo.

Ti baš ne možeš bez toga, zar ne?

Pobogu, Mo, ako ne želiš, u redu je, ali ne moraš da rušiš to osjećanje.

U pravu si, oprosti. Loša navika.

Pretpostavljam da zaista nemamo mnogo toga da izgubimo, zar ne?

Čekaj malo.

Volim te.

Rič, mogu li nešto da te pitam? - Naravno.

Da li još uvijek misliš bilo što od onoga što si rijekao?

Da, mislim da je tako.

Koliko toga?

Rekao sam ti da te volim.

Opusti se, Rič.

Klub obožavatelja Ričarda Bouna sada je kompletan.

Niko se više ne opire.

Da?

Postoji li još nešto?

Znaš što radim, Rič?

Ponekad...

Kad se probudim sama noću i ne mogu da spavam...

Moram da odem i da pogledam da li sam još uvijek tu.

Mo, ja ću biti tu.

Samo stojim i gledam.

I pitam se...

Zaista se pitam da li me je briga.

Da li me je ikad bilo briga...

Ili se samo pretvaram.

Ali ne, Rič, nije stvar u tebi, već u meni.

Ostaću.

Hoćeš li?

Samo noćas, molim te.

Nikad nisam upoznao čovjeka

koji bi tako rado napravio budalu od sebe na bojnom polju.

Riči! Ričarde! - Ovdje sam, Joerdže!

Gdje je Aleks? - U L.A. Zašto?

Što se dogodilo?

Što se dogodilo?

Jeste li gotovi?

Otvorite.

Mo...

Dobro si? - Bio sam i bolje.

Suzi želi da ostaneš u kući za goste dokle god ti je potrebna.

Ma daj, Joerdž. Ti i Suzi? - Da. Hajdemo u polo-klub na piće.

Ne pijem. Svakodnevica me tera da pijem.

Tragediju prihvaćam trezan. - Meni je potrebno piće.

Trebalo bi da igraš, Joerdž.

Ostaću ovdje sa tobom, uvijek mogu da igram.

Volio bih da te gledam kako igraš.

Daću poen za tebe, Aleks.

Gledao si previše filmova o Bejbu Rutu, Joerdž!

Smiješan šešir, zar ne?

Takav je imao tip sa kanisterima po riječima radnika s pumpe.

Što, misliš da je Kord ubio Mo?

Znam da jeste, a znaš i ti.

Zbog ucenjivačkog pisma?

Pismo! Kakav apsurd. Pobogu, zaslužujem nagradu.

Aleksander Kater potcenjuje bogataše.

I ja sam bio takav.

Jednostavno je, Rič. Sasvim je prosto.

Tvoja slika je bila u novinama, na prvoj strani.

Znao je za tebe od početka. Ne samo za tebe, već i mene, Valeri i Mo.

Misliš da nas nije promatrao?

Možda je preplašen, ali je pametan. I moćan.

Imao je tvoju krštenicu poslije pola sata,

spisak tvojih prijatelja i svih riba s kojima si bio posljednjih 10 godina.

Nisi uopće morao da uručiš nikakvo ucenjivačko pismo.

Samo je trebalo da dođeš u Kordovu zgradu.

Pa, što da radimo?

Nije pitanje što ću ja da uradim.

Pitanje je što ćeš ti da uradiš s vremenom koje ti je preostalo.

Nisu se namerili na Mo, već na tebe. Samo te nije vidio da si otišao.

Ne? -Te noći kad sam otišao, bila je prilično depresivna,

atmosfera je bila sumorna.

Nevjerovatan si! Zaista si nevjerovatan!

Kakav ogroman jebeni ego!

Odeš od djevojke i kakav drugi izbor ima nego da se odmah uhvati za rernu!

Što je ostalo od nje? Baš lijepo, Rič! Baš Lijepo!

Jebi se! - Kad ćeš odšetati?

Znam da ćeš pokušati. Znam da ćeš pokušati da odšetaš.

Ričard Boun uvijek upriliči svoju čuvenu malu šetnju!

Šetaj! Šetaj...

Šetaj! Šetaj!

Šetaj! Šetaj!

Aleks!

Aleks!

Ubio si moju ženicu!

Razapeće te! Razapeće te!

Platićeš!

Šetaj! Šetaj! Šetaj!

Tražim dozvolu da se ukrcam. - Uđi, Rič.

Brinem se za tebe i Aleksa.

Jedno je gnjaviti ljude u lokalnom pabu,

ali gnjaviti Džej Džej Korda... To je ludost!

Čak i pored ovoga sa Mo, preterao je!

Praktično se zabarikadirao u mojoj kući za goste.

Neće da izađe, neće da me pusti da uđem.

Ne znam kako se snalazi za hranu.

Kakva je to priča o tome da je Kord ubio nekoga?

Ne znam. Znaš Aleksa, nešto je načuo i neće to da ostavi na miru.

Bolje bi mu bilo.

To zvuči konačno, Joerdž.

Zašto, Je li neko nešto rijekao za ono juče?

Osjećam se odgovornim za Aleksa po pitanju mnogo toga.

Kad je moja mama umrla, njegova me je mama primila kao da sam joj sin.

Znam.

Kord mi je isto tako pomogao. Pomogao mi je da se snađem.

Ali on je u sasvim drugoj ligi. Oni ne igraju igre.

Njegove igre su konačne.

Ako bude vršio tlak u vezi sa ovim, u ozbiljnoj je nevolji.

Znam da ćeš se pobrinuti za njega.

Ako ti bilo što treba, tu sam. Ali ne želim da ga izgubim.

Hej! Aleks!

Redov R. Boun javlja se na raport generalu Joerdžu Armstrongu Kateru.

Sve je mirno na zapadnom frontu, gospodine.

Mislim da će sutra biti najsigurnije.

Dobro, nasešću. Za što? - Za sastanak sa Kordom.

Čuo si da sutra pravi zabavu?

Da. Mislim da bi trebalo da imamo što više ljudi oko nas,

čujem da je opasan.

Pozvan si? -Naravno, ne bih išao tamo bez pozivnice!

Mi smo pozvani. - Ovo je JoerJoevo.

Razumijeću ako ne želiš ništa da imaš s tim,

ali volio bih da dođeš. Ipak, na tebi je da odlučiš.

Joerdž je preplašen. - I ja sam. Samo budala ne bi bila.

Ipak, na tebi je da odlučiš. - Čoveče, uplašen je zbog ovoga!

Znaš li zašto? Kord mu je ubio oca.

Znam, znam...

Aleks je sasvim poludeo. To možeš da provjeriš sa Joerdžijem.

Vidiš, tridesetih godina je njegov matori posedovao cijelu marinu.

Kord je oduvijek želio da je kupi od njega, ali on nije htio da proda.

Matori Svonson je bio žestok kučkin sin. Bio je sjajan tip.

Svejedno, neko mu je ubio ženu. To ga je slomilo.

Otišao je da traži Korda.

Nažalost, pronašao ga je. Gadno ga je istukao.

Završio je kao biljka i umro. Joerdži je bio samo dijete.

Bio je dijete, ali nešto je znao.

Odjednom je Kord počeo da obraća pažnju na njega.

Iškolovao ga je, našao mu posao u marini.

Pokušao je da pomogne sirotom klincu. Naravno.

I da prati svaki njegov pokret.

Da, Joerdži je uplašen. Usrao se od straha. cijelog života je tako.

To nema nikakve veze sa Joerdžijem, već s nama.

Kao što kažem, Rič. Na tebi je da odlučiš.

Siguran si u ovo, Alekse? - Baš i nisam.

Ne, nisam.

Što onda ovdje radimo, dođavola?

Kord nam je poslao poruku. Ubio mi je ženu.

Vidi, te posljednje večeri sa Mo... Bila je depresivna.

Mislim, zaista je bila depresivna. - Pa, ko nije?

Prilično dobro to podnosiš, zar ne?

Koji dio? Onaj sa umiranjem ili onaj sa tucanjem?

Alekse, što će ovo dokazati?

Neće to ništa promijeniti. Neće je vratiti.

Neće nestati naša krivica.

Nećeš ponovo biti ceo, to znaš. Ništa te neće načiniti celim.

Moram da idem. Ja idem.

Moraćeš da ga ubiješ? - To je ono što ja radim.

Ako želiš da odeš, razumijeću.

Mislim da bi se ovo dopalo Mo.

Uvijek je voljela da se Lijepo oblači.

Oprostite, momci...

oprostite! -oprostite, ja sam gđa Kord. - Aleksander Ričard.

Kako ste? - Uz tako šarmantnu domaćicu, izvrsno!

Ako nešto mogu da uradim, molim vas, recite. -Važi.

Boun!

Video si Korda? - Još ne.

Tamo mu je žena, vrlo me je čudno pogledala.

Onda on zna da smo tu. Idemo da nađemo prokletog ubicu.

Daj mi pištalj. - Ti to ozbiljno?

Alekse, izgledaš smiješno, daj mi pištalj.

Nije napunjen.

Hajde da se pomešamo sa ostalima.

Zdravo, možete li da me zagrlite, pokušavam da izbegnem nekog...

što pokušavate... - Samo se smejte...

Samo me pogledajte i poljubite. - Kakvo iznenađenje...

Ja sam Ričard Aleksander, iz Si Si i Mjučual investment...

Drago mi je što smo popričali, hvala vam...

Alekse! što to radiš? - Tražim Korda.

Znam da ga tražiš, pričekaj me! -Hajde!

Hajde da se držimo gomile, previše si uočljiv.

Već smo provjerili masu, nije tamo.

Hajde, znam svaku sobu u ovoj kući.

Što ne bismo svi otišli u baštu,

imam veličanstvene ruže, tako nešto još niste vidijeli!

Hej, hajde da se držimo mase, nećeš se toliko isticati.

Provjerili smo masu, tražimo Korda, Sjećaš se? Hajde!

Ni makac, momci!

Mrdni dupe, Alekse!

Hajde, Boun!

Dobro, dobro!

G. Boun, zaista se nadam da niste povrijeđeni.

Uđite, g. Boun!

Ja ću se pobrinuti za to, draga. Hvala.

G. Kater? - Ričard Boun.

Kako ste ušli u ovu kuću?

Iskoristili smo pozivnice Joerdža Svonsona.

Tako je, upravo me je zvao. Zvučao je vrlo uznemireno.

Misli mu nisu bile baš povezane.

Koliko sam shvatio, ovaj vaš mladi prijatelj juri neku svoju fantaziju

koja mene uključuje. Je l' to točno?

Tako nešto.

To mi nije naročito prijatno, shvatate li? -Da.

Veteran je? -Molim? - Čujem da je veteran?

Bio sam u ratu, znam kako to utiče na neke ljude.

Rado bih popričao s vašim prijateljem ako mislite da će to koristiti.

Da li mislite da će to koristiti?

Alekse!

Alekse! Pobogu!

Alekse, to je bio on! Bio je to on!

Alekse?

To ste bili vi!

Što i ako jesam?

SVRŠETAK