Original subtitles

www.titlovi.com

Jutro je, rano jutro.

Mačke uvijeno leže u svojim ćoškovima,

a psi spavaju. Čak je i crno, slano more je tiho.

Tako je tiho, da se ništa ne može čuti.

Nijedan pas se ne budi u dvorištu, nijedna riba ne plovi na površini,

ne čuje se ni disaj u domaćinstvima ljudi.

I tako vam ja šapućem ovu priču o ovom opustošenom mestu.

O tim vremenima kad je jedna žena sa sela dala život jednom pravom heroju.

Jednom malom dečaku, zvanom

Jonas.

Nije on takav heroj ko će ubiti zmaja, ili ko će se boriti sa džinovima,

ne, on je samo jedan siromašan dečak, ko je brzo naučio kako da postane čovek,

dok je još u stvari bio samo dete.

Težak problem, razmislite samo.

Dečak se zvao Jonas Blok.

Dođite.

Jonasov otac je bio zadnji ribar u selu.

Samo tiho.

Dan za danom, godina za godinom prođe,

i njegov otac je redovno isplovio daleko na more,

sve do tog mesta gde nebo i more postaje jedno.

Ali njegova mreža je bila sve praznija

i sve ređe je bilo ribe u domaćinstvu.

Ali uprkos ovome njegova nada je ostala i nije uvideo

to što su u selu već svi znali.

Da već godinama ribe nema u tom žalosnom moru.

Svakog jutra mali Jonas je trčao do obale da bi dočekao svog oca.

I tu počinje naša priča.

"NIKADVIŠE"

Samo jedna riba, Helge?

Kako to "samo jedna riba"?

Jedna riba je prava gozba.

Zamisli samo kakvu ukusnu

supu možeš kuvati od nje sa malo povrća i krompira.

Biće savršeno! - Otkad ti znaš da kuvaš riblju supu?

Oduvek sam znao.

Nazvaću ga Knut. - Koga?

Pa ribu. - Ova riba je mnogo lepša od toga da je zovemo Knut,

daj mu neko drugo ime.

Šta kažeš na Sveu? Svea, kćerka Johansona.

Ne. Neko drugo.

Nisam proverio, ali mislim da ovome treba jedno muško ime.

Ne znam gde treba proveriti.

Ali izgleda potpuno isto kao Ekdal velečasni.

Treba nabosti na štap Ekdala velečasnog. - Ekdal, to će odgovarati.

Baci samo tog popa u tiganj.

Život je samo jedno lutanje u mraku,

gde samo Bog zna pravi put.

I Bog je naš pastir.

I sa njim ćemo proći i preko mračnih puteva,

u našem životu i u našoj smrti.

Ponekad se čini

kao da smo se izgubili u potrazi za pravim putem.

Zbunjeno stojimo pred zidom punim šiblja i divljih životinja.

Greh je šiblje,

a iskušenje je krik divljih životinja.

I u tom trenutku, kad ne znamo da se odolimo iskušenju,

i kad životinje počnu da idu na nas,

odjednom ćemo čuti Smrt kako udara pesnicom na našem prozoru.

I odgovoriće mu je jedino lupanje našeg preplašenog srca.

A mi ćemo vikati u mraku: "Gde si, Gospode moj?"

Gde?

Imaš li par kinti u džepu?

Oče naš,

koji si u nebesima.

Da ti se sveti tvoje ime,

da dođe carstvo tvoje,

da bude volja tvoja; i na zemlji kao i na nebu.

Hleb naš nasušni daj nam danas,

i oprosti nam dugove naše;

kao što i mi opraštamo dužnima našim,

I ne uvedi nas u iskušenje,

no izbavi nas iz zloba.

Jer Tvoje je Carstvo, Moć i Slava.

Uvek i zauvek. Amin.

Gledaj, tamo je Knut.

Kako izgledam? - Kao jedan velečeasni.

Nadam se.

Gledajte samo ko dolazi.

Hej, Blok. - Johanson.

Dobro te videti. Čuo sam

da si zamolio Hitinog sina da radi za tebe?

Tako. Ali mala pijavica hoće ceo bogatstvo.

Našao si već nekoga? - Koga bi našao?

Morao sam da pitam velečasnog ne bi li dao svoga Knuta.

Taj me ne bi koštao ni prebijene pare.

Ako ti ne košta ništa...

Mislio sam,

možda bi ti ja mogao pomoći,

da ti budem od koristi.

Ova mali hrčak je previše mršav za to.

Daj mu još dve godine i posle će već biti sposoban.

Barem ja tako vidim.

U stvari, ja sam mislio na tog matorog psa koji sam ja lično.

Ti si izvrstan ribar, biće bolje ako ostaneš kod svog zanata.

Ili pitaj tamo tog trgovca.

Možda će znati da te iskoristi za nešto.

Pa...hvala ti.

Znaš...

ne treba ugrabiti odmah prvu stvar na koju nabasaš.

Kako izgledam? Pa?

Kao jedan velečasni. - Vidiš?

Znaš li na šta mislim?

Kad bi jedna riba dobila dovoljno da jede, na koliko bi porasla?

Da li bi bila ovolika?

Ili još veća?

I kad bi mu dao još više, bila bi velika kao jedan konj?

To zavisi od toga šta ćeš mu dati jesti.

Jednu celu svinju. To je puno.

Onda bi možda... imali ovoliko veliku ribu!

Ali onda će nam trebati veći tanjiri.

Ili bi mu mogli dati… jednog celog konja.

Ili hiljadu konja. - Ili deset hiljadu. - Milion!

Deset miliona. - Milijardu!

Jedan konj bi bio dovoljan.

Da, jedan konj bi bio dovoljan.

Dođi da pogledamo cirkus i njegove čarolije!

Jonas! Jonas!

Jonas! Svi su dole na obali. Prava fešta!

Šta se desilo? - Dođi, ovo je tako veličanstveno.

Već ga seku na parčade. Ovo treba pogledati! - Šta da pogledam?

Kit! Sinoć ga je izbacio more na obalu.

Ali prvo treba da javim mom ocu! - Ali tvoj otac je već tamo.

Ako ne požurimo, možda će biti kasno.

Svea!

Svea!

Svea!

Svea! Svea!

Svea!

Svea! Gde je kit?

Matori ti je napolju na moru? - Možda lovi dugmadi.

Prokletnicii!

Kako je biti živ sahranjen?

Helge!

Helge!

Jonas...

Da si ih samo video kako su pobegli,

napunili su gaće.

Pokazali smo im, Jonas.

Jedan Blok neće dozvoliti da se ponašaju prema njemu kao sa jednom životinjom!

Ja sigurno ne, a sigurno ni ti.

Nije bitno da li si heroj ili ne, samo je bitno da pobediš svoj strah.

Ako te neko dira, onda mu samo uzvrati,

da znaju da sa tobom nema šale.

I kad... - Zašto nisi pitao trgovca zbog posla?

Trgovac... trgovac...

Izgledam ti kao neki trgovac?

Zar sam ja takav ko bi znao da stoji iza stola

i pisati račune o brašnu i o krompiru? Ne.

To nije za mene.

Ne znam tek tako otvarati vrata strancima.

Šta ima lošeg u tome ako moraš otvarati vrata?

Hoćeš da mi na kraju još izraste grb na leđima?

Ne. - Ti još ne znaš da svakom trgovcu jednom izraste grb na leđima.

Dobro veče, gospodine gradonačelniče, dobro veče, velečasni...

I još navrh toga

sve te raznovrsne začine, povrća...

morao bi da pakujem stvari u torbe, pečenje bi bilo slatko, a kafa bi bila slana.

Ali barem bi imao sve namirnice u domaćinstvu.

Ranije... sam imao takve ulove

da su se svi trgovci gurali pred mojom mrežom.

O tome ti pričam... cela obala se kupala u srebrnoj boji od riba!

Kao da je svo srebro Raja odjednom palo na zemlju.

Hvatao sam ih direktno iz neba. Srebro, Jonas, srebro!

Spavaš li?

Da.

Jesi li ga već video?

Ne znaš ni na koga mislim.

Onda, o kome pričaš?

O smrti.

Velečasni je pričao o tome da nikad ne možemo znati kad će doći.

Šta misliš, kad dolazi,

kad spavamo?

Helge,

jesi li već video smrt?

Na sreću, nisam.

I šta ako ga vidiš?

Pitaću ga, što si došao po mene pre vremena?

Na Helge Bloka još čekaju bogatstvo i žene.

Čekaj samo dok dođe red na tebe, ti...

matora momčino.

Jonas.

Jonas!

Helge Blok

će isploviti ponovo.

Opet će doneti raj na zemlju.

Sutra ćemo slaviti.

Ti se samo postaraj za to bude drva na vatri.

I zamisli samo svo to srebro!

Svake oči gledaju prema tebi, Gospode.

Pomoli se za nas, Ti, koji si nam dao zemlju.

Pomoli se Svetom Sinu, čija je reč donela život.

Pomoli se Svetom Duhu, ko nas je spojio u sili ljubavi.

Ispruži ruke i daj nam,

ili oduzmi od nas bilo šta, što misliš da je dobro.

Amin.

Kad je Knut stigao do nas, jedva je bio stariji nego sad ti.

Njena majka mu je vezala usta, i zato nije mogao ni da viče.

Sad se on brine za privredu.

Pomoću reda i posla je postao ljudsko biće.

Mi živimo prema Božjim zapovestima.

Vrata parohije uvek treba da budu otvorene.

Nećemo zvati nikog među nama, ali svako ko kuca je dobrodošao.

Dan počinjemo sa molitvom.

U šest sati se zahvaljujemo Bogu za novi dan.

Posle imamo 15 minuta da radimo šta hoćemo,

u našim sobama naravno, i idemo u grad samo kad je pijaca.

I posle ovoga svi idemo da radimo, Jonás.

Jonas!

Gde hoćeš da ideš?

Na obalu.

Dođi samo ovamo, mladiću.

Još uvek hoćeš da pomogneš svom ocu. - Da.

Onda si ti sigurno hrabro dete.

Mada si ti još dete,

moraću tako da pričam sa tobom kao da si već odrastao čovek.

Nemaš više koga da čekaš na obali.

Ovo nije istina!

Ovo nije istina! - Ali tako je.

Ne!

Ovo je bolno i goruće. Ali bol nije tvoj neprijatelj.

On je dokaz milosti Gospodnjeg.

Ponekad bol moramo trpiti od Božje ruke.

Stoka je stoka.

Možeš ih udarati dok im mozak ne iscuri iz nosa.

A opet će se ponašati isto.

I ja sam takav.

Mene možeš udarati da budem plav ili zelen da bi radio.

Znaš li kako treba muziti, zar ne?

Još i ovo!

Ovde ćemo raditi. Uđi unutra.

Ti pripadaš velečasnom? - Ne! Moja majka je bila jedna kurva.

Moj matori je uvek rekao

da sam tako ružan da bi time mogao zaraditi čitavo bogatstvo.

Kad budeš ovde sve naučio, ja prelazim da radim u cirkus.

Šta si blenuo? Hajde, te sise će da puknu.

Ti si uvek ovako nespretan, ha?

Pogledaj ove ruke. Sigurno nisi devojčica?

Interesuje me šta ćeš ovde naučiti.

Ja te ne bi držao ni jedan dan.

Samo se nadam da te je tvoj matori barem naučio kako da loviš ribu.

Jer te nije naučio na puno stvari, to je sigurno.

Sad imaš govna u mleku, ha!

Jonas!

Helge, Helge...

Helge...

Helge...

Helge!

Helge!

Helge!

Helge!

Helge!

Helge!!!

San ili stvarnost? Fantazija ili prezirna realnost?

Atrakcije, senzacije, prave čude sveta i umetnička perfektnost.

Ovako nešto još niste videli.

Svet će se okrenuti, i vazduh ćete zaboraviti da uzmete,

kad Majstor Grido bude otvarao vrata.

Dopustite mi da vam pretstavim čoveka sa odsečenom glavom!

Sad ima kutiju na ramenima, ali sačekajte da se smrači.

Nećete verovati svojim očima.

Pogledajte Samuela, fakira Arabije,

koga su doveli istočni vetrovi.

Ovo bi bio moj svet, kunem ti se.

Od seljačke budale do klauna cirkusanta.

A Ekdal? - Kakve je veze imam sa Ekdalom?

Što bi se on brinuo za mene? Sad ima tebe.

Marvel at Radam,

Čovek sa magičnom rukom!

Neki kažu da ima preko 200 godina.

Dodirnite ga lično vi, na opšte zaprepašćenje!

Budite svedoci vrhuncu večeri.

Magičnom teatru senki Majstoru Grida.

Ali pazite se!

Ništa neće biti onakvo kao što je bilo ranije.

Daj detetu supu, sigurno se plaši da traži.

Svi kažu da jedno dete, ko je ceo dan naporno radio u štali,

mora imati dobar apetit.

Ili nisi radio uopšte u štali?

Ako ne, gde si bio?

U mojoj sobi.

U tvojoj sobi?

Ti artisti su opasna družina.

Svejedno odakle dolaze, prave budalu od naroda.

Njihove kočije su putujuća vešala.

Obese na njemu nevine,

i otmu njihovu decu.

Ne verujem vam.

Ne verujem ni ja tebi.

Evo stiže ukusno mleko.

Od naših koza.

Od ovoga ćeš imati dobar apetit.

Pij. - Smrdi na govno.

U ovoj kući treba poštovati dnevne molitve.

Popij mleko! - Neću!

Učićeš poštovanje.

Gde si bio ceo dan? - Na obali.

Ne smeš više lagati. Obećaj mi!

Obećavam.

Poljubi moju ruku.

Mislim da je ovo tvoje.

Mahinacija tvoga oca je ovde smrtni greh.

Ovo nije učinak jednog uglednog čoveka.

Budale! Mene hoćete da prevarite?

Hajde, krenimo već!

Dođi! - Šta je ovo? Šta je sa tvojim kostimom?

Vi ste jedna banda lenjivaca.

Kao da se obraćam divljim životinjama bez mozga.

Hej, nemoj to da radiš. - Uopšte mi trebaju ove gluposti!

Meni uvek samo sramota ostaje. Nemojte da gledate kao ovce!

A ova prljavština, pravi haos!

Samo da uhvatim tog crva ko je odgovoran za ovaj nered!

Neću reći šta ću raditi sa njim, jer bi time sve pokvario.

On je šef.

Hajdemo. Šta još čekaš?

Šta?

Hajdemo. - Gde je mladić?

A šta radi sirena sa smrću?

A matori ribar? Potpuno se zgužvao!

Ovo više ne može da se izdrži!

Nemoguće je popraviti matorog ribara do večerašnje predstave!

Kako da znam ovako koja lutka gde pripada?

Tako je neprijatno izgubiti lutke!

Izgledamo kao jedna grupa smešnih idiota!

Izgledaš kao buđava reinkarnacija crnog pudinga!

Možeš li mi reći gde je? Ili si i ti idiot? Znaš li možda?

Nemojte nikad krasti od mene, to mrzim!

Izvini!

Ovo se dešava kad upadneš među diletane.

Umetnici kao mi, znamo samo za agoniju.

Pomeri se malo.

Proklete makaze!

Čekaj minut.

Majstore Grido. Šta je to?

To su grickalice za nokte debele Berte.

I zadržaću ih, da je kaznim jer je dirala moje stvari.

Ne, mislio sam na to iza vrata.

Iza vrata?

Ništa posebno. Samo par vašljivih trikova.

Ali to je već više od par vašljivih trikova.

Bilo je i još nečeg?

Možda...

a možda i ne.

Mislim da bi ti trebao da pogledaš našu predstavu.

Video si? Video si to kad je otvorio vrata? Jesi li video?

Šta sam video?

Šta se moglo tamo videti? U tom gnezdu prljavštine?

Ma, ništa posebno. Samo par trikova.

Sačekaj me!

Jonas.

Znaš li što sam te zvao u ovim kasnim satima?

Hteo bi nešto da ti priznam.

Lažno sam se zakleo pred Bogom

i prodao sam se tom cirkusu.

Trebao sam služiti Smrt kao prorok.

Poznata ti je ta priča?

Ne.

Knut. Šta ti je još rekao Jonas?

To, velečasni, da ste isekli jezik Agdi

i noću se družite sa duhovima. I rekao je još da...

Jonas.

Zneš li šta rade sa onima koji lažno svedoče?

Iskopaju jednu jamu,

i bacaju ih tamo.

Ako ne umru odmah, onda moraju čekati dok

im pacovi ne odgrizu stopala.

Video si već takav leš koga su pacovi osakatili?

Ne.

Kažeš da Knut laže?

To ja nisam rekao.

Možda samo ne zna da napravi razliku između istine i laži.

Misliš da možeš lagati a da prođeš nekažnjen?

Lažno svedočiti, samo tako?

Znaš li šta sad sledi?

Mislim da me velečasni mrzi.

Stvarno?

Onda ću morati preduzeti neke mere...

stroge discipline.

Moram te osloboditi tvojih neprijatelja.

Ne mrzim te, Jonas.

Ja te volim.

Volim te viš od toga nego što ti možeš zamisliti.

Gledaj.

Pogledaj moju ruku. Ovo je ruka koja te voli.

Čak i onda kad te mora kazniti,

to ne radi iz mržnje.

Ruka koja mrzi je stisnuta,

ali moja ruka je uvek otvorena prema tebi.

Razumeš ovo, Jonas?

Da.

Bravo!

Mislim da smo stigli do tog trenutka, odakle možeš napraviti veliki korak.

Ovo je trenutak tvoje ispovesti.

Šta treba da ispovedam?

Mislim da to znaš vrlo dobro.

Priznajem, da sam ja izmislio da se...

... velečasni lažno zakleo...

... da se velečasni lažno zakleo,

i da je odsekao Agdi jezik.

Lepo.

A sad,

da bi pobedio u svojoj unutrašnjoj borbi,

možeš odabrati čime ću da ti odmerim kaznu.

Šta misliš? Koliko si udaraca zaradio?

Pet?

Sedam?

Podigni svoju košulju!

Oče naš, koji si u nebesima. Da ti se sveti tvoje ime,

Da dođe carstvo tvoje, da bude volja tvoja,

i na zemli kao i na nebu, tako i u carstvu Raja.

Hleb naš nasušni daj nam danas,

i oprosti nam dugove naše

kao što i mi opraštamo dužnima našim.

Da ti se sveti tvoje ime...

Oče naš, koji si u nebesima...

Da ti se sveti tvoje ime...

Oče naš...

koji si u nebesima...

nebesima...

oprosti nam dugove naše...

Da dođe carstvo tvoje...

i na zemlji kao i na nebu...

i oprosti nam dugove naše...

...kao što i mi opraštamo dužnima našim.

Oče naš, koji si u nebesima...

Hleb naš nasušni daj nam danas...

Oprosti nam dugove naše...

...kao što i mi opraštamo...

Nek zajaše neko tog konja!

Moje dame i gospoda!

Dopustite mi, da vaš uslužim sa malom degustacijom iz našeg malog teatra.

Muziku!

Bio je jednom, živeo jednom jedan mali dečak.

Živeo sa svojim ocem u jednoj maloj kolibi pored mora.

Bar nisu imali puno stvari, ipak su živeli srećno.

Starac je često pričao o lepšim vremenima.

O vremenima kad je more bilo prepuno ribama.

Starac je imao jedan tajni san.

Pre nego što Smrt dođe po njega, hteo je da napravi još jedan veliki ulov.

I hteo je da dostigne nebo da donese srebro svom sinu.

I jedne noći kad je dečak spavao,

otac je čuo jedan čudan glas.

Prati me i odvešću te na jedno prelepo mesto.

Tamo gde nebo i more postaje jedno.

Kad je otac video da mu sin još spava, iskradao se iz kuće.

Sutra ćemo slaviti, šaptao je u njegove uši.

I pratio je glasove sirena. Duboko u noć, napolje na otvoreno more.

Dečak ga je čekao danima, i nije znao šta da radi.

Otac mu se nije vratio nikad više.

I tako se dečak zakleo da se neće smejati nikad više

i da više neće verovati u snove.

Jer ako odsad ne veruje ni u šta drugo, samo u surovu stvarnost,

nikad više se neće razočarati.

Tako je on mislio

i nije se više smejao.

Ali to nije znao: ako se ne smeje više, bez njegovog osmeha i bez njegovih snova,

to prelepo mesto gde more i nebo postaju jedni,

polako će umreti u ništavilu.

Ali živeo je jedan svemoćni čarobnjak,

koji je jednom čuo za ovu strašnu priču.

Taj čarobnjak je bio zastupnik snova.

Poznavao je tajna vrata.

I kad je dečak otvorio svoje oči...

Ponovo je video to prelepo mesto, i pridobio je nazad svoje snove.

Ponovo je video svog oca na sredini srebrog mora.

I otad mu nije trebalo ni čarobnjak, ni tajna vrata.

Jer svaki put kad je hteo da vidi to mesto

gde nebo i more postaje jedno,

samo je trebao da se smeje i da zatvori svoje oči.

Otad je živeo srećno

sa osmehom na licu i sa snovima u srcu.

Bravo!

Bravo!

Bravo!

Bravo!

Bravo!

Ovo je priča o meni i Helgi.

Svidelo ti se?

Hvala ti.

Toliko mi nedostaje.

Ne možemo opet proći kroz ta vrata?

Kad si zavirio kroz ta vrata,

to je bio svet tvojih snova.

Ovde,

možeš se sresti sa Helge, svaki put kad zaželiš.

Uvek,

kad je Helge izašao,

uvek je nosio ribarsku kabanicu sa zlatnim dugmadima.

Uvek me je pitao: kako izgledam?

A ja sam uvek rekao: kao jedan velečasni.

I sad je tamo napolju.

I ovde se završava naša priča sa malim Jonasom.

Ponekad nije lako rastati se.

Ali ponekad rastanak nije rastanak,

nego samo početak ponovnog susreta.

Ko zna?

Inače, ko bi znao reći

šta je fantazija, a šta stvarnost?

Majstore Grido, majstore Grido!

Najzad! Znao sam da ćeš ometati kraj moje priče.

Pokret! Pokret! Zakasnićemo! Samo što nije počela sledeća predstava!

Preuzeto sa www.titlovi.com