Original subtitles

Zdravo, mama.

Idemo da vidimo venčanje.

Tek ste pet minuta ovde. - Nije venčanje svaki dan.

Slušaj, Gudran, tetka Džesi dolazi na ručak.

Nisi je videla dve godine. Pa, sad, što ne bi ostala?

Dva dana, manje ili više?

To je Krajčovo venčanje, mama.

Ursula?

Ti stvarno nećeš da se udaš? - Ne znam.

Zavisi na šta misliš. - To obično znači samo jedno.

Zar ne bi bila u boljem položaju da si udata?

Možda. Nisam sigurna, zaista.

Zar ne misliš da je potrebno iskustvo?

O, Gudran, zar misliš da je potrebno iskustvo?

Trebalo bi. Možda nepoželjno, ali to je svakako nekakvo iskustvo.

Zaista ne. Pre će biti da je to kraj jednog iskustva.

'Jutro, gđice Brengven. - 'Jutro.

Da, naravno, i to treba razmotriti.

Požuri, Tibi, Zaboga! Već kasnimo. Drži!

Lora mi nikada neće oprostiti. - Džerald će mene da krivi.

Kreći.

Gde je Birkin? - S mladoženjom. Kasni.

Ooo, miran... - Zdravo, Džeralde.

Vinfrid, kakva divna haljina. - Majko.

Dobro jutro, Kristijana.

Ne valja kad mladoženja kasni.

Ne brini zbog toga. Nešto nekonvencionalno će prijati familiji.

Lora neće pobeći. Ako kasniš, kasniš.

Oče.

Zdravo, Lora.

Tibi!

Kakva priredba. - Da li to vređa tvoje shvatanje porodičnog ponosa?

Da, inače. Uradi nešto kako valja, ili nikako.

Ali najbolje je kad spontano odgovoriš na podsticaj.

To je jedino ispravno. - Očekuješ da te shvatim ozbiljno?

Da, Džeralde. Ti si jedini od malobrojnih od kojih to očekujem.

Zdravo, Hermiona. - Šta te je zadržalo?

Mladoženja se zaneo pričom o besmrtnosti duše zaboravio je dugmiće.

Besmrtnost duše? Prigodnije pogubljenju nego venčanju.

Možda bi bilo lepše da se našao neki muškarac.

Mislim, nije baš da ga tražim.

Ako bi se našao neki zgodan dobrostojeći, pa...

Oh, nije valjda da ti je sve dosadilo?

Ništa ne uspeva da se ostvari. Ništa se ne materijalizuje.

Sve nestaje u blatu.

Sve. - Zastrašujuće.

Nadaš li se da ćeš nešto postići udajom?

Čini se da je to neizbežan sledeći korak. Ali, vidiš, to je prosto nemoguće.

Muškarci to čine nemogućim.

Pa, ponekad mace nazivaju jagnjećim repovima.

Zar ne misliš da liče na njih?

Tako male i ljupke.

Meke.

Izvini. Da li sam te uplašio? Mislio sam da si me čula da ulazim.

Ne.

Radite mace. Zar su već stigle? Nisam ih primetio ove godine.

Činjenica je ono što treba naglasiti, ne utisak. Šta je činjenica?

Crvene, male, svilene stigme ženskog cveta, Viseće žute muške rese,

žuti polen koji leti s jednog na drugi.

Načini slikoviti zapis činjenice kao kad crtaš lice.

Dva oka, nos, usta s zubima!

Čekala sam te dugo.

Pomislih, idem da vidim šta radi školski inspektor kad je na dužnosti.

Kako ste, gđice Brangven? Ne smeta vam što sam došla?

Ne. - Da li ste sigurni?

Šta učite? - Mace.

Zaista?

Šta ste naučili o njima?

Iz ovih malih crvenih delova dolazi seme.

Ako dobije polen iz ovih resica.

Crveni plamičci.

Crveni plamičci. Zar nisu divni?

Mislim da su tako divni.

Primetili ste ih ranije? - Ne, nikada.

Sada ćete ih uvek videti. - Sada ću ih uvek videti.

Mnogo vam hvala što ste mi ih pokazali.

Mislim da su tako lepi.

Crveni plamičci.

O, ispustio ga je.

Zamisli, da ti tako upadne u učionicu. Kakva sloboda.

Hermiona voli da gospodari svima. Rado bi nama gospodarila, mislim.

Zato nas je pozvala na vikend.

Ljupko. - Zdravo.

To je Džerald Krajč.

Znam. Znači, Džerald je sada zadužen za rudnike.

Unosi svakakve moderne promene. Mrze ga zbog toga.

On ih sve okreće oko malog prsta.

Umreće kad bude uneo sve moguće promene

i kad ne bude bilo više ništa da se menja.

Ima poleta, svakako. - Naravno da ga ima.

Nesreća je samo na šta ode sav taj polet?

Užasno. Užasno.

Sva ta nesloga i razdor.

Kad bi mogli da shvatimo da smo duhom svi jedno.

Svi jednaki duhom.

Svi braća.

Ostalo ne bi bilo važno. Ne bi bilo više zanovetanja, zavisti.

Sva ta borba za moć, koja uništava, jedino uništava.

Baš nasuprot, Hermiona. Baš je obrnuto.

Čim ih uporediš, jedan čovek izgleda bolji no drugi.

Sva nejednakost u svetu koju možeš zamisliti delo je prirode.

Želim da svaki čovek ima deo svetskih dobara,

da bih se oslobodio njegove nametljivosti, tako da mogu da kažem "Dobio si ono što si hteo."

"Imaš deo svetskog dobra. Gledaj svoja posla i ne ometaj me."

Zvuči kao megalomanija, Ruperte.

Moram da se presvučem za ručak.

Nemoj da kasniš, Ruperte.

Znači, ovo je Hermionina seoska kućica.

Razlog zašto je Rupertu tako privlačna.

Misliš da je tako? Ja ne.

Ljubavnici su duše prodavali i za manje.

Ako ništa, ovde ćeš imati priliku da posmatraš prirodu.

Gudran Brangven.

Džerald Krajč.

Tibi i Lora Lapton.

Ursula Brangven.

Rupert Birkin. Rupert Birkin.

Kakva čudna imena. Mislite li da smo posebni izabrani?

Izabrani za nekakav izuzetan trenutak u životu?

Ili smo svi ukleti Kejnovm žigom?

Bojim se da je Ursula bila neka mučenica svetica. Baš je teško živeti sa tim.

A ko je Gudran?

Po nordijskom mitu, Gudrun je bila grešnica koja je ubila svog muža.

Hoćete li postići to? - Šta biste više voleli, g. Krajč?

Grešnicu ili ubicu?

Vidim da je borba počela.

Zar se svi mi ne borimo?

Pravi način da se smokve jedu u društvu

je da je podelite na četvoro, držite je za peteljku i otvorite je,

tako da bude svetlucavi, rozli, vlažni, medeni, rascvetali pupoljak.

Kožu bacite pošto ste je isisali usnama.

Prost način je da je rascepite i jednim zalogajem pojedete.

Smokva je veoma tajanstveno voće.

Italijani prostački tvrde da je onaj ženski deo, smokvica,

raspuklina, Joni.

Divna vlažnost koja vodi ka sredini, izokrenuta, prevrnuta.

Jedan mali način prilaska, zaklonjen od svetla dana.

Ostavlja čudan miris na prstima, tako da je čak ni koze ne diraju.

Ako smokva dovoljno dugo čuva svoje tajne,

ona se raspukne,

i kroz pukotinu vidite crvenilo,

a smokva je gotova. Godina je prošla.

Tako smokva umire, pokazujući njen karmin kroz purpurni prorez.

Kao ranu, prikazuje svoju tajnu po danu.

Kao prostitutka, raspukla smokva pravi predstavu od svoje tajne.

Tako umiru i žene.

Da li ste za šetnju?

Dalije su tako divne. - Hoćemo li, Gudran?

Hoćeš li u šetnju, Ruperte? - Ne.

Jesi li siguran? - Sasvim.

A zašto nećeš? - Ne volim tumaranje u grupi.

Ali dalije su tako divne. - Video sam ih.

Onda ćemo ostaviti dečka da se buri.

Zbogom.

Zbogom, dečače. - Ćao.

Drska ženturača.

Da li si ikada ikog stvarno voleo?

Da i ne.

Ali ne dokraja?

Dokraja? Ne.

Ni ja.

Da li želiš? - Ne znam.

Ja znam.

Želim ljubav dokraja.

Samo jednu ženu? - Samo jednu.

Ne verujem da će žena, i ništa drugo osim žene, činiti moj život.

A ti ne? Za šta onda ti živiš?

Pretpostavljam, za moj posao.

A osim toga, živim... da bih živeo.

Smatram da je svakom potrebna jedna jedina, čista aktivnost.

Nazvao bih ljubav jedinom, čistom aktivnošću.

Ali ja u stvari ne volim nikoga. Sada ne.

Misliš li ako da bez žene... onda nema ničega?

Manje, više.

Znajući da nema Boga.

Ruperte, šta ti stvarno želiš?

Želim... da sedim s mojom ljubljenom u polju,

dok krasuljci rastu oko nas.

Smislile smo zabavu za vas

u stilu ruskog baleta.

Šta su ove Brangven devojke? - Učiteljice u osnovnoj školi.

Gudran se pretvara da je umetnica. - Šta im je otac?

Nastavnik pisanja u osnovnoj školi.

Stvarno?

Klasne granice se ruše.

To što njihov otac predaje u školi mene ne zanima.

Ja ću biti Orpa, živa, osećajna udovica.

Ja sam samo udovica i polako igram smrt svoga muža

pre nego što se vratim mom pređašnjem životu.

Gudran će biti lepa Rut.

I njen muž je malopre umro.

I ona plače sa mnom i jadikuje.

A Ursula će biti svekrva, Naomi.

Naši muževi bili su njeni sinovi.

Njen je muž umro odavno. Prema tome svi njeni muškarci mrtvi su.

Ona ostaje sama, ne zahtevajući ništa.

A Kontesa će biti pšenično polje, koje se talasa u večernjem zraku.

A Birkin će okretati stranice maestru.

Da!

Slatko.

Divan ples.

Da. Da.

Ne mogu ja to.

Mala droljo!

Madam!

Hej, kud si pošla?

Džeralde! - Stižem.

Bravo!

Žao mi je ako sam ti pokvario igru.

To je bio potpuno spontani čin.

Moje dupe!

Ti ne možeš da podneseš da išta bude spontano, zar ne?

Zato što onda više nije u tvojoj moći.

Moraš da se dočepaš stvari i da ih imaš pod tvojom moći.

A zašto? Zato što nemaš stvarno telo.

Nekakvo mračno, pohotno telo života.

Sve što imaš je tvoja volja i žudnja za moći.

Kako možeš da pomisliš da nisam pohotna?

Sve što ti želiš je pornografija. Da se gledaš u ogledalima.

Gledajući tvoje gole animalne akcije u ogledalima.

Zadržavajući sve u svesnom, čineći sve mentalnim.

Kad bi ti neko razbio lobanju,

možda bi napravio spontanu, strastvenu ženu od tebe

s pravom pohotnošću.

No, nećeš, Hermiona. Ja ti neću dozvoliti.

A Isus Hrist naš Gospod je rekao

da veće ljubavi ne vide čovek od žrtvovanja svog života za brata svoga.

I da veće ljubavi nema čovek od ljubavi prema čoveku,

i ljubavi prema bratu svome.

Krenućemo napred u neiskvareno doba bratstva i ljubavi.

Jer ljubav je najveća stvar... - Mogao je tako reći i da je mržnja najveća.

Sve što ljudi žele je da mrze. Mržnja i ništa osim mržnje.

U ime pravde i ljubavi, imaćete mržnju.

Iz ljubavi, bacate nitroglicerinske bombe. - Izvinite.

I ubiće brata svoga, mada je laž ta koja ubija.

Ako ljudi hoće mržnju, nek im bude. Smrt, mučenje, uništenje, neka im bude.

Ali ne u ime ljubavi. Gnušam se čovečanstva. Želim da ga nešto počisti.

Moglo bi. Ne bi bio nikakav gubitak da sva ljudska bića sutra izginu.

Tako, ti želiš da svi na svetu budu uništeni?

Da, apsolutno.

Ti sama, zar ne misliš da je to divna, razumljiva zamisao?

Svet bez ljudi, samo nedogledna trava i zečevi.

Izgleda da ne vidiš puno ljubavi u čovečanstvu.

Šta je sa pojedinačnom ljubavi? - Ne verujem u nju ništa više no u mržnju.

Ljubav je osećanje koje osetiš ili ne zavisno od okolnosti.

Ako ne veruješ u ljubav, u šta veruješ?

Jedino u kraj sveta i zečeve?

Suština lj-u-b-a-v-i je da mrzimo svet zato što ga vulgarizujemo.

Treba da bude tabu, zabranjena dok ne nađemo novu, bolju zamisao.

Pa, ostaviću tebi da pošalješ novu bolju zamisao sa svetog oltara.

Kad pomisliš da je svet spreman, naravno.

Hajde! Mrdaj, kravo!

Hajde, kučko.

Džeralde!

Džeralde, šta to radiš? - Kukavice!

Džeralde, pusti je! Pusti je!

Nasilnik. O, Gudran! - Tišina!

Molim vas!

Ona krvari! O, ne!

Gudran, učini nešto!

Ne! - Napred!

Polazi!

Treba da se ponosite!

Javi se u kancelariju.

Žao mi je, Djuharste.

Zar nisi mogao da ga zadržiš još malo?

Već sam ga zamenio, oče. Zar mislite da mu penzija neće biti dovoljna?

Nije zbog penzije, zbog posla. Mogu ja da radim još koju godinu.

Ne onoliko koliko ja hoću.

Oni te mrze. Drago mi je što to više neću gledati.

Njihova mržnja bolja je od vaše ljubavi. Napravili ste bogatsvo eksploatišući ih.

Sad pokušavate da umanjite svoju krivicu tako što im tutnete koju crkavicu.

Ja ih bar pošteno plaćam, ako mogu da rade.

Uskoro će ih malo ostati na platnom spisku. Ti i tvoje nove mašine.

Da, ja i moje nove mašine. - Prekinuo si da daješ ugalj udovicama.

Uvek smo udovicama naših radnika

davali tovar uglja za tri meseca.

Od sada će morati da ga plate. Firma nije dobrotvorna ustanova kako vi mislite.

Kući, molim.

Kako vam je žena, Tomase? - Dobro je, gospodine.

Dobro.

Koja li joj je cena, eh? Biće dobra, zar ne?

Dođavola, dao bih nedeljnu platu za pet minuta sa njom. pet minuta!

Tvoja gospoja bi imala nešto da kaže.

Hej! Prvoklasna si, nema šta.

Misliš da vredi nedeljnu zaradu? - Prokleto bih je dao ovog trenutka.

Aha.

Zdravo, ljubavi. - Šta je s onom utakmicom, onda?

Gledaj.

E, nećeš se nešto ovajditi ovde, draga.

Hajde, ljubavi. Plati nam piće.

Prokleti muški. - Odjebi.

Tražiš društvo?

Naravno. Trebaće ti malo druženja.

Šta bi bio ti, onda? - Muško.

Čime se baviš? - Miner. Dovoljno dobar za tebe?

Šta se raspituješ toliko?

Kakva je tvoja stvarčica?

Moja stvarčica? - Kakva je?

Da li je jaka? Zato što želim da se udavim u mesu.

Toplo, fizičko, golo meso.

Meso?

Ajde ovamo. Umireš za njim, zar ne?

Grozan i smešan kao i svi ostali.

Dolazi ovamo, uštogljena kučko. Pokvarena kravo.

Dobro veče, gđice Brangven.

Nešto nije u redu, Palmeru?

Gospodine Krajč.

Bez uvrede, g. Krajč.

Dobro, rođena sam ovde i umiraću ovde, dok ne odletim dalje.

Dobro, nemojte odleteti dok ne dođete na naš piknik.

Da li si zamišljala sebe usred ovog?

Hm. Deluje pomalo grozno. - Zamisli kako će biti.

Pretpostavljam da bi mogle da odemo odavde. - Policija, da vas čuva?

Krajčovi se plaše da ćete pobeći sa srebrom. Dobar dan.

Molim vas, oče, mogu li dobiti samo malko piva?

Dobro, može samo malo.

Još malo. - Odosmo na kupanje, oče.

Draga moja, nemojte dugo ostati u vodi, hoćete li?

Dodaj to ovamo. Mogao bih još jedno.

Daj, matora cepidlako. Vraćaj to ovamo...

Dobro, a sad ti. Jedna krigla je još tu. Samo jedna je ostala.

Ovde ima tri lopte, gospodine.

Ovo je g. Birkin, oče.

Kako ste? Nadam se da ste dobro.

Da, hvala vam. Potpuno.

Dobar dan, gđo Brangven. Poznajem dobro Gudran i Ursulu.

Da, čula sam ih da pričaju o vama. - Gospodin i gđa Brangven.

Drago mi je da ste došli na naš piknik. - Prošle godine ste zaboravili da nas pozovete.

Ja...

Čaj. - Da.

Da li biste izvoleli čaj ovde ili u kući?

Možemo li da dobijemo čamac i da odemo? - Odete?

Pa, vidite, teško da ikoga poznajemo ovde. Mi smo skoro potpuni tuđinci.

Videću da vas upoznam s nekim.

Znate vi šta ja mislim. Zar ne možemo da odemo i da malo istražujemo?

Sunce je savršeno. Možda bi mogle da se okupamo.

Nekako podseća na gornji tok Nila. Kako bi neko zamislio Nil.

Mislite li da je to dovoljno daleko?

Da, mogli bi da odete tamo. Nažalost, izgleda da nemamo više čamaca.

To bi bilo sjajno. - Da li dobro rukujete čamcem?

Sasvim dobro. - Da, obe veslamo kao vodene zmije.

Ima jedan kanu koji nisam izneo

iz straha da se neko ne udavi.

Mislite li da ćete biti sigurne u njemu? Vidite, ja sam odgovoran za ove vode.

Imala sam kanu u Arundelu. Uveravam vas, savršeno sam bezbedna.

Onda ću videti da dobijete čajnu kotaricu.

Imaćete piknik samo za sebe.

To ste imale na umu, zar ne? - Užasno dobro.

Baš užasno lepo od vas.

Iza stene.

Hajde.

Jesi li sretna, Prune? - Ursula, ja sam sasvim, sasvim sretna.

I ja sam.

Zar nisu divni, Ursula?

Divni? Neće nam ništa učiniti?

Sigurna sam da neće.

Bojim se.

Nastavi da pevaš.

Kog, đavola, mislite da radite?

Mislim da smo svi sišli s uma. - Šteta što nismo još luđi.

Zašto ste morali da dođete?

Zašto hoćete da ih izludite?

Opaki su kad se okrenu.

Okrenu, gde? - Okrenu protiv vas.

Okrenu protiv mene? - Rastrgli su seljakovu kravu na smrt.

Šta se to mene tiče? - Mene se tiče, to je moja stoka.

Otkud je vaša? Da je niste progutali.

Dajte mi jednu. Sad.

Znate gde su.

Mislite li da se plašim vas i vaše stoke, a?

Zašto bih to mislio?

Evo zašto.

Udarili ste prvi.

Udariću i zadnja.

Zašto se ponašate na ovako nemoguć i smešan način?

Vi... me terate da se ovako ponašam.

Ja? Kako?

Ne ljutite se na mene. - Ne.

Ne, Ja se ne ljutim na vas.

Ja sam u vas zaljubljen.

Da.

Pa, i ovo je način da se to kaže.

Onda je u redu?

Da.

Da, u redu je.

Sve je u redu, sve je u redu, sve je u redu.

Sad moram da pođem kući. - Moraš li?

Baš je tužno.

Stvarno si tužan? - Da.

Voleo bih da možemo doveka ovako da šetamo.

Imaš zlatno svetlo u sebi koje želim da mi pokloniš.

Uvek pomislim da ću biti voljena. A onda se razočaram.

Tibi! Tibi!

Tibi!

Lora?

Lora?

Lora! Gde si?

Pomozite, molim vas!

Pomoć! Pomoć! Neka mi neko pomogne! Brzo, pomagajte!

Lapton! O, Bože, Lora!

Lora! - Ne! Ne!

Gde su bili? - Ne znam.

Skloni se od mene! - Džeralde, prekini! Prekini!

Moram da ih nađem. - Ne možeš.

Što se ti mešaš?

Ne vidiš.

Lora!

O, Bože, Lora! - Umiri taj čamac.

Ne mogu. - Izlazi napolje!

Vrati se! Ne možeš pomoći. - Lora!

Izađi, Džeralde! Džeralde, za ime Boga, izlazi.

Džeralde! - Gudran!

Lora! - Umiri čamac.

Džeralde! - Previše je mračno.

Džeralde! Da li si dobro?

Džeralde, drži se.

Nećemo ih spasiti, oče. Niko ne zna gde su.

Struja je hladna kao pakao. - Idi kući i pobrini se za sebe.

Ispustićemo vodu. Ruperte, idi na severnu branu.

Ovde u vodi ima mesta za hiljade.

Dvoje je dovoljno. - Jedna stvar o našoj porodici.

Kad nešto krene naopako,

nikad se ne može dovesti u red.

Ne kod nas.

Misliš li da su mrtvi? - Da.

O, kakav užas.

Da li se brineš? - Ne za mrtve. Oni su mrtvi.

Najgore je što su se prilepili za žive i neće da odu.

Ja se bojim smrti. - Dobra je smrt, nema ništa bolje.

Ali, ti ne želiš da umreš?

Želeo bih da umrem od našeg načina života.

Da budem rođen iz ljubavi koja je kao san.

U novom vazduhu koji još niko nije disao.

Mislila sam da ljubav nije dovoljno dobra za tebe.

Ja ne želim ljubav. Ne želim da te znam.

Hoću da pobegnem od sebe, hoću da ti izgubiš sebe,

pa da se nađemo drugačiji.

Ne treba da razgovaramo kad smo umorni i jadni.

Reci da me voliš. Reci mi "ljubavi moja".

Volim te dovoljno uobičajeno. Želeo bih da to bude nešto drugačije.

Zašto? Zašto?

Zašto nije dovoljno?

Zato što možemo da imamo bolje. - Možemo samo reći da se volimo.

Reci mi "ljubavi moja".

Reci.

Reci.

Da... ljubavi moja.

Da, ljubavi moja.

Neka ljubav bude dovoljna.

Volim te.

Ostalo mi je dosadno.

Reci da me voliš.

Molim te, o, molim te.

Reci mi da me voliš. Reci.

Reci mi. Reci to.

Molim te. O, ne.

Molim te. - Da.

Ja te volim.

Ursula...

Mora li ovako biti?

Ona ga je ubila.

Šta je hteo da kaže?

Možda je bolje umreti, nego voleti mehanički.

Životom koji je ponavljanje.

Boga radi, upravo sam došao do zaključka da ništa nije važno

izuzev da neko probije nečiju samoću.

Neko ko je pravi. - Misliš na pravu ženu, pretpostavljam?

Da, naravno. Ako to ne uspe, onda neki zabavan muškarac.

Pa, ako ti je dosadno, što ne probaš da udariš nešto?

Moguće. Pod uslovom da je to nešto vredno udaranja.

Da li si ikad pesničio? - Ne.

Ti misliš da bi mogao mene da izlupaš? - Da?

Tebe?

Da, možda... na neki način, prijateljski.

Pa, izvanredno.

Nikad nisam naučio džentlemensku veštinu.

Znaš, imam utisak da...

ako se ne pripazim, mogu da uradim nešto glupo.

Zašto to ne uradiš?

Nekada sam se bavio rvanjem, japanskim stilom.

Nikad nisam bio dobar u tome. Takve stvari me ne interesuju.

Zar ne?

Mene da.

Kako počinješ?

Pa... ne možeš mnogo da uradiš u uštirkanoj košulji.

Hajde da se skinemo i uradimo to kako valja. - Vrlo dobro.

Priđi mi kako god želiš a ja ću pokušati da te izbegnem.

Izvrsno.

Ovo je dobro.

Da! Da!

Je li bilo... previše za tebe?

Nije.

Ne, treba težiti da se rveš i budeš fizčki blizak. To te čini zdravim.

Misliš da je tako? - Da, mislim.

A ti?

Da.

Umno i duhovno smo bliski. Trebali bi biti i fizički. To je potpunije.

Znaš li kako su se stari nemački vitezovi bratimili?

Da. Zasecali bi ruke.

I mešali krv u posekotinama.

Da.

I kleli se da će biti verni jedan drugom, jedna krv, celog života.

To bi trebalo da uradimo.

Pa, bez rana. To je nepotrebno.

Ali treba da se zakunemo na ljubav jedan drugome, ti i ja.

Podrazumevanu. Savršenu.

Konačnu. Bez mogućnosti odustajanja.

Hoćemo li se zakleti jedan drugom jednog dana?

Sačekaćemo dok to ne shvatim malo bolje.

U svakom slučaju, osećaš bolje i otvorenije sada.

To je ono što želimo.

Naravno.

Na neki način, to je ono što želim sa Ursulom.

Jedino, čisto, uravnoteženo.

Ali one su sve iste, žene.

Ta žudnja za strašću. Ta pohlepa za samouvažavanjem u ljubavi.

Trebalo bi da pomislim da je Gudran čak i gora.

Da li si je video skoro? - Dolazi sledeće nedelje.

Hermiona je predložila da ona uči Vinfrid da crta.

Dete nije isto otkad se njena sestra...

Od utapanja.

Da li ti se sviđa Ursula? - Mislim da je volim.

Pretpostavljam da su sledeći koraci veridba i venčanje.

Znaš da sam uvek verovao u ljubav. U istinsku ljubav.

Ali gde danas možeš da je nađeš?

Ne znam.

Život je pun svakakvih stvari.

Ne postoji samo jedan put.

Ne tiče me se kako mi je sve dok...

Sve dok osećam... da sam živ.

Nije me briga kako mi je sve dok to osećam.

Ispunjen. - Da, pretpostavljam da bi moglo biti to.

Ne koristim iste reči kao ti.

Pa, to je isto.

Da li bi hteo da se okušaš?

Hajde, Rip. Drži ih.

Hvataj ih!

Oterajte ih!

Rip! Rendžer, k nozi! K nozi, mali!

Dođi ovamo, Rip! Hajde, mali!

Da li si dobro? Rip!

Ko je dođavola pustio pse na prilaz? Vodite ih nazad.

Hajde. Idemo, mali, k nozi!

Vodite ih u štenaru.

Jesi li sišla s pameti?

Koliko puta treba da ti kažem? Niko neće biti oteran s mog praga.

O, da, znam ja, znam ja. Ljubi bližnjega svoga.

A ti bližnje svoje voliš više od svoje familije.

Zašto ne oteraš mene i decu i držiš kuću otvorenu samo za njih?

Da nije bilo njih, ti ne bi imala ovu kuću.

Ako su u nevolji dužnost mi je da im pomognem.

Misliš da ti je dužnost da pozivaš sve pacove na svetu da gamižu oko tvojih nogu.

Idemo unutra, majko.

G. Krajč ne može da vas primi.

Mislite da možete da dođete kad god vam se prohte.

Odlazite. Nema ovde ničega za vas.

Daj ga meni. - Hvala.

Džerald kaže, ako vam se svidi, mogli bi da dobijemo ovo kao studio.

Popravio bi prozore i sredio iznutra.

Džerald kaže da to zavisi od vas. Pa, da li vam se sviđa?

Sjajno je. - O, dobro!

Džeralde! Džeralde!

Hajde, idemo da vidimo Džeralda.

Idemo, Bizmarku.

Izgleda da te je Vinfrid prihvatila.

Da li ćeš ponovo doći? - Slaba sam prema njoj.

Da, mogu da dođem ponovo.

Džeralde, zar nije divno? Nacrtaćemo Bizmarka.

Zar nije lep? Zar nije jak?

Neka mu njegova mama uglanca krzno, dragi, zato što je tako tajanstveno.

Vidi šta sam kupio.

Kako je divno.

Savršeno divno.

Zašto si mi ih dao? - Želeo sam.

Da li sam prozvan da nađem razlog?

Zar opali ne donose nesreću?

Volim nesretne stvari. Sreća je prostačka. Ko želi ono što sreća donosi? Ja ne želim.

Mogao je da bude malo veći.

Da.

Drago mi je što si ih kupio.

Zar ne bi bilo divno vratiti se kući po mraku?

Obećao sam da odemo do Šortlandovih da večeram s Džeraldom.

To nije važno. Možeš da ideš i sutra. - Hermiona je tamo.

Odlazi za par dana. Trebalo bi da se pozdravim s njom.

Tebi to ne smeta, zar ne? - Ne smeta mi. Zašto bi mi smetalo?

Pa, to sam se i sam pitao. Zašto bi ti smetalo?

Ali izgleda da ti smeta. - Uveravam te, ne smeta mi ni najmanje.

Ako misliš da tamo pripadaš, onda treba da ideš tamo.

Luda si sa tim tvojim "tamo gde pripadaš".

Svršeno je između Hermiona i mene. Ona tebi znači mnogo više nego meni.

Nećeš me zavesti tvojom igrom reči.

Ako još misliš da pripadaš Hermioni, onda pripadaš. Ali ne pripadaš meni.

Da nisi blesava, znala bi da čovek može da bude i pristojan i nemoralan.

Pogrešno je bilo to što sam bio stalno s njom. To je bilo loše.

Ali, na kraju krajeva, čovek treba da ima malo ljudske pristojnosti.

Ali ti mi kidaš dušu ljubomorom na pomen njenog imena.

Ja? Ljubomorna? Ona meni ne znači ništa, ni ovoliko.

Mrzim ono što ona predstavlja. Njene laži i iskvarenost.

To je mrtvo ali ti to želiš, ne možeš se obuzdati.

Dobro, onda, idi i imaj to, ali mi ne dolazi.

Ja nemam ništa sa tim.

Ti si ludača. - Da, ja sam ludača.

I hvala Gospodu za to!

Toliko sam velika ludača da progutam tvoje pametovanje.

Idi svojim ženama, tvojim duhovnim nevestama,

ili zar ti nisu dovoljne obične i telesne?

Ne, ti nisi zadovoljan. Sa mnom bi se oženio za svakodnevnu upotrebu

a zadržao bi tvoje duhovne neveste za kresanje sa strane.

O, da, znam ja tvoje prljavu malu igru.

Misliš da nisam duševna kao Hermiona.

Pa, Hermiona je drečava kurva! Drečava kurva!

Idi kod nje, ja ti to kažem. Idi k njoj.

U duši, obična je kao prašina.

Sve ostalo je pretvaranje, ali ti to voliš.

Misliš da ne znam za prljavštine tvog i njenog seksualnog života?

Pa, znam. Ta prljavština je ono što želiš, lažljivče.

Pa, nek ti bude. Imaj to. Imaj to! Ti si takav lažov!

Dolazi bicikl. - Šta me briga.

Dobar dan.

Dobar dan.

Možda je istina. Laži, prljavština i sve to.

Ali Hermionina duhovna družba ništa nije kvarnija od tvoje ljubomorne družbe.

Ja nisam ljubomorna. Ono što kažem, kažem zato što je istina.

Ti si varalica i loš lažov.

To sam rekla i ti si to čuo. - Vrlo dobro.

Jedina beznadežna stvar je biti budala.

Da, tačno. Uzmi nazad svoje prstenje i kupi sebi žensku negde drugde.

Sigurna sam da ima puno žena voljnih da dele tvoje duhovnu zbrku.

Vidi kakav sam ti cveta našla?

Lepo.

Da li sam te zlostavljala?

Čekaj.

Vratiću ti već ja.

Znači ovde ti živiš stalno?

Kakvo savršeno lepo, otmeno mesto.

Toplo i udobno.

Moramo da se rešimo obaveza što pre, da se rešimo naših poslova odmah.

Treba da kažemo... treba da napišemo...

"Dragi gospodine, bili bismo vam veoma zahvalni ako bi ste nas razrešili što je pre moguće."

" mog radnog mesta učiteljice u Beldover osnovnoj školi,

bez, naravno, otkaznog roka od mesec dana."

Mogla bi ovde biti sretna. - Ne, prvo ćemo malo da skitamo.

Venčaćemo se odmah pa ćemo malo da skitamo.

Nikad se nećemo razdvajati. - Nećemo.

Zato što se volimo.

"I treći anđeo isprazni svoje staklence u vodu reka i fontana..."

Posle Lorine smrti, očev svet se srušio.

Mi inače nismo imali puno bolesti u kući.

Ne pre oca.

To je nešto što ne prihvataš dok se ne desi.

Onda shvatiš da je bilo tu svo vreme. Da je uvek bilo tu.

Moguća...

neizlečiva bolest.

Spora smrt.

Ništa nije ostalo.

Razumeš li na šta mislim?

Izgleda kao da si upao u prazninu,

a onda shvatiš... da je praznina u tebi.

Nemaš više krov nad glavom -

pre ili kasnije moraš da odeš -

tako da ne znaš šta da uradiš.

Moraš... Ako mogu da ti pomognem. - Ne želim tvoju pomoć.

Zato što tu nema šta da se uradi.

Samo želim da popričam s nekim.

S razumevanjem.

Majko. Baš je divno što si sišla. Kako si?

Ti znaš gđicu Brangven, naravno, zar ne?

Da.

Vinfred mi je reče da je doktor imao nešto da kaže o tvom ocu.

Šta to? - Samo da mu je puls veoma slab.

Na trenutke se gubi i možda neće preživeti noć.

Tebe to kao da ne pogađa, zar ne?

Ne dopuštaš da postaneš histeričan?

Ne, ne mislim da je tako, majko. To je zato što neko treba da bude priseban.

Mora li? Mora li? A zašto bi ti to preuzeo na sebe?

Šta ti imaš od toga?

Desiće se samo po sebi. Ti nisi potreban.

Ne, ne mislim da bih mogao nešto da učinim.

To je samo kako... ovo utiče na nas, vidiš li?

Ti voliš kad te pogađa, zar ne?

Za tebe je to prava čast.

Da.

Da, ti bi morao biti važan.

Nema potrebe da se zadržavaš kod kuće. Zašto ne bi otišao?

Slab si kao mačka, zaista. Uvek si i bio.

Čudna gospođa, moja majka.

Da.

Ima svoje ideje.

Da.

Hoćeš da ideš kući. Pobrinuću se da dovezu kola.

Ne, želim da prošetam.

Mogla bi i da se provozaš.

Ali ja bih radije prošetala.

Bi li?

Onda ću poći s tobom.

Pomogla si mi mnogo.

Ne mogu da verujem.

Zašto? Zašto ne možeš da veruješ?

Istina je. To je istina kao... što je istina da stojimo ovde.

Tako si lep.

A ja moram da idem.

Ne.

Pusti me da idem sama.

Koliko je vode procurelo u jamu?

Nešto više.

Moraćemo da isušimo jezero.

Ursula? - Nije, to sam ja.

Džeralde.

Blatnjav si.

Išao sam po mraku.

Šta hoćeš od mene?

Došao sam jer sam morao. Zašto pitaš?

Moram.

Nema odgovora.

Moraš da ideš, ljubavi.

Kasno je. - Ne, za koji minut.

Da, moraš da ideš. Plašim se da ćeš ostati duže.

Zbogom. - Zbogom.

Da Gudrun i ja uletimo u brak zajedno sa vama?

Da sam na tvom mestu, ja se ne bih ženio.

Pitaj Gudran, a ne mene. Ne ženiš se sa mnom, a?

Mislio sam da si ti lud za brakom.

Pa... Ima svakakvih brakova.

A ima i svakakvih noseva. Snobovskih i ostalih.

A ti misliš da ću, ako se oženim, biti snob?

Šta je alternativa?

Ako ne znaš, ne čini to.

Brak mi ponekad izgleda odvratan.

Ceo svet u parovima, svaki u svojoj kućici,

gleda svoja posla, krčka se u svojoj izdvojenosti.

To je najodvratnija stvar na svetu.

Da, potpuno se slažem. Ima u tome nešto inferiorno.

Ali opet, šta je alternativa? - Moraćemo da je pronađemo.

Ja verujem u trajnu zajednicu između muškarca i žene.

Kresanje naokolo je manje više zamoran proces.

Ali trajna veza između muškarca i žene nije poslednja reč.

Sigurno da nije.

Sasvim.

Moramo skinuti taj ideal sa pijedestala. Mi želimo nešto šire.

Ja verujem u dodatnu savršenu vezu između dva muškarca.

Dopuna braku.

Ne vidim kako to može biti isto. - Ne isto ali jednako važno.

Jednako stvaralački, jednako sveto, ako baš hoćeš.

Znam da veruješ u nešto takvo. Jedino što ja ne mogu to da osetim, shvataš.

Gudran može da uleti u brak baš kao mi.

Gluposti. Gudran je rođena ljubavnica, baš kao što je Džerald rođeni ljubavnik.

Ako su sve žene ili supruge ili ljubavnice, onda je Gudran ljubavnica.

A svi muškarci su ili ljubavnici ili muževi.

Zato ne oboje?

Ne, jedno isključuje drugo.

Onda želim ljubavnika.

Ne, ne želiš. - Da, želim.

Koliko košta? - Deset šilinga.

Ne treba nam to. Možemo da uzmemo nameštaj iz kuće.

Tako je lepo, tako čisto. - Šta?

Oh...

Daću vam samo pet šilinga. - Dobro.

Skoro da mi slomi srce. Moja voljena zemlja!

Imala je šta da kaže, čak i kad je pravila ovu stolicu.

Sad pecamo po gomilama smeća ostatke starog izražavanja.

Nemamo više proizvodnju, samo prljavu i odvratnu mehaniku.

Pa, ja mrzim tvoju prošlost. Muka mi je od nje.

Ne toliko koliko je meni mrska sadašnjost.

Ne želim da prošlost zauzme njeno mesto.

Ne želim stare stvari.

Istina je da uopšte ne želimo stvari.

Pomisao na sopstvenu kuću i nameštaj je odvratna. Madam, ovo je vaše.

Nadam se da ćete vas dvoje biti veoma, veoma sretni zajedno.

Moramo negde živeti. - Ne negde, svuda.

Bez nekog određenog mesta. Samo ti i ja i još nekoliko drugih.

Gde ne treba da nosimo bilo kakvu odeću i možemo biti svoji bez da nam iko smeta.

Ruperte, šta ti to znači? Ti, ja i još nekolicina drugih? Imaš mene.

Pa, ja sam uvek zamišljao našu sreću s nekolicinom drugih ljudi.

Zašto bi bili?

Ne znam. Čovek ima žudnju za druženjem.

Zašto? Zašto bi žudeo za drugim ljudima? Zašto bi ti trebali?

Zar tebi ne trebaju? Ili se sve završava sa nas dvoje?

Da. Šta još više želiš?

Ako ljudi žele da budu s nama, pa, neka ih.

Ali to se mora desiti. Ne možeš tu ništa da uradiš svojom voljom.

Ti uvek izgleda misliš da možeš da nateraš cveće da procveta.

Ljudi treba da nas vole zato što nas vole.

Znam.

Ali mora li se čovek postaviti kao da je sam na svetu?

Imaš mene. Zašto bi ti trebali drugi?

Moraš da naučiš da budeš sam.

Dva čaja, molim.

Da li si znala da je Džerald Krajč predložio da svi zajedno otputujemo za Božić?

Da. Pričao je sa Rupertom o tom.

Pa, zar ne misliš da je to neverovatno izvrsno?

Volim ga zbog toga.

A šta je Rupert rekao? Da li znaš? - Rekao je da bi bilo grozno veselo.

Pa, zar ne misliš da bi bilo?

Mislim da bi moglo biti grozno veselo, kao što si rekla, ali...

Zar ne misliš da je to bila neoprostiva sloboda tako razgovarati s Rupertom?

Shvataš? Oni bi mogli biti dva muškarca

koji ugovaraju izlet s neke dve koje su pokupili uz put.

O, ne.

Ne. Ništa slično.

O, ne.

Ne, mislim da je odnos između Ruperta i Džeralda stvarno divan.

To je prosto. Jedan drugom pričaju sve, kao braća.

Ima nešto što volim kod Džeralda.

On je mnogo ljubazniji nego što sam mislila.

Pa, on je slobodan, Gudran.

Zaista jeste.

Da li znaš gde je predložio da se ide?

Blizu Zermata.

Ne znam tačno gde.

To bi bilo stvarno lepo, šta ti misliš?

Vrh pod savršenim snegom. - Jako lepo.

Mislim da je Džerald razgovarao sa Rupertom da ne bi izgledalo ka izlet sa...neke dve.

Ja znam da se on vuče s takvom sortom.

Je li? Kako ti to znaš?

Znam za jednu manekenku iz Čelzija.

Pa, nadajmo se da se lepo provodio s njom.

Moram da idem, Prun. Rupert čeka.

U trenutku kad kročim na strano tle, ja sam očarana.

Ja sam novo biće koje kroči u život. - U Engleskoj nikad nije tako.

Čovek se plaši da ode, plaši se šta će se desiti... kad svi odu.

Otišli smo, dakle dopustimo svima da odu zajedno.

Pazi!

Ima jedna i za tebe.

Kako je sve ovo romantično. - Hoćete li da igrate, poštovana gđo?

Hoćemo li da igramo?

Jedan, dva tri, četiri.

Kakvu finu igru igraš. Ona je zaljubljena u tebe. Ona te voli.

Dobro, ja ću tebe drugi put.

Promašaj!

Da li me voliš?

I previše.

Ne bih izdržao ovu hladnoću, ovo mesto bez tebe.

Mrziš ga, dakle?

Da ti nisi ovde, ovo bi me brzo ubilo.

Dobro je što nam je toplo i što smo zajedno.

Hoću i ja. - Hajde onda.

Ne mogu da verujem. - Stani, stani. Stojim još.

Podigni noge. Tako!

Bilo bi bolje da stavim naočare. Nisam još! Sad jesam.

Pašćemo. Pašćemo.

Nije li previše za tebe? - Nije.

Ovo je bio najpotpuniji trenutak u mom životu.

Vidimo se dole. - Mi idemo još jednom. Ćao!

Zdravo!

Hej, Prun. Zar nije zanimljivo?

Her Lork pravi friz za fabriku u Kelnu.

Je li to spolja? Spolja, na ulici.

Tako, vi ste umetnik. Znala sam.

Mislim da mašinerija...

Čin rada je divan, do krajnosti divan.

Fabrika danas mora biti Partenon.

Vi verujete da umetnost treba da služi industriji?

Umetnost treba da tumači industriju, verujem.

Kao što je nekad tumačila religiju. - I Gudran je umetnica, znate.

Šta vi radite? - Ja sam vajarka.

A šta vajate? - Životinje, ptice.

Igračke za bogataše.

Travailler. Lavorato, che lavoro, che lavoro.

Niste vi umetnica. Vi nikada niste radili kao što radi sav ostali svet.

Da, jesam, i radim.

Znate li kako je to leći u krevet zato što nemate šta da jedete

u sobi s još tri druge porodice i toaletom u sredini,

veliki sud s daskom na njemu?

A vaš otac vodi ljubav - ljubav! - s uličnom kurvom u ćošku.

Da li ste razumeli?

Koliko vam je godina? - 26.

A vaš muž? Koliko on ima godina?

Tvoj muž.

31.

Idemo. Pokazaću vam nešto zanimljivo.

Dobro...

Allez, allez.

Došli smo da vam pokažem nešto.

Ovo je... Ne, ovo.

Moja fabrika. Ogromna je!

Nešto posebno.

Gledajte.

Ali predivno je.

Zašto ste napravili tako krutog konja? - Krutog?

Da.

Krutog.

Pogledajte tu kladu, glupo, surovo biće.

Konj je veoma osetljivo stvorenje.

Sasvim nežan, zaista. Ali i osetljiv.

Pa, to nije slika prijateljskog konja,

kojem dajete kocku šećera, poštovana Frau.

To je umetničko delo.

Nema veze ni sa čim izvan sveta umetnosti.

Ali to je još uvek slika konja. - Svakako. Nije slika krave.

Gde je sad ona, model?

Bila je prava napast. Ni na trenutak nije mogla da bude mirna.

Ne dok je nisam jako ošamario i rasplakao je. Onda je sedela pet minuta.

Da li ste je stvarno ošamarili? - Da, jesam.

Jače nego što sam ikada išta udario u životu.

Morao sam, u ime moje umetnosti.

Pa, ljubav ne stanuje u vašem svetu umetnosti.

L'amour, I'amore, die Liebe. Prezirem je na svim jezicima.

Kakve veze ima da li nosim ovakav ili onakav šešir?

Pa, ljubav. To je samo udobnost.

Dao bih sve, sve, svu vašu ljubav,

za malo inteligentnog drugarstva.

Ruperte.

Hoću da idem.

Hoćeš? - Aha. Ti nećeš?

Nisam razmišljao o tome.

Nisam razmišljao o tom.

Mrzim sneg!

Baca neprirodno svetlo na svakoga.

Gnusan glamur svega ovoga.

I neprirodna osećanja koja izaziva u svima.

Možemo da idemo ako to želiš. Možemo sutra da odemo.

Možemo da odemo do Verone i nađemo Romeo i Juliju i da sedimo u amfiteatru.

O, da!Da, volela bih da budemo Romeo i Julija.

Užasno hladan vetar duva ka Veroni sa Alpa.

Da li se raduješ što idemo?

Ne, ne želim da mi se smeju. Da li me voliš?

Da! Da!

Da li me voliš? - Da!

Zašto su ti usta tako tvrda? - Zašto su tvoja smrznuta?

Zašto stiskaš usne?

Nije važno.

Ja to tako radim.

Znaš li kakva je to patnja kad si sa ženom?

Kida te kao svilu.

A svaki trzaj boli kao opekotina.

Naravno, ja to nisam hteo. To je bilo potpuno iskustvo.

Ona je divna žena ali... Ja je nekako mrzim.

To je čudno. - Sad imaš iskustvo.

Zašto kopati staru ranu? - Zato što nema ničeg drugog.

Voleo sam te isto koliko te je volela Gudran. Ne zaboravi.

Jesi li?

Ili misliš da jesi?

Ursula. - Zbogom, Džeralde.

Budite dobri.

Zbogom, Džeralde. - Ruperte.

Zbogom, Gudran. - Ruperte.

Zbogom!

Vidimo se uskoro!

Zašto sediš u mraku?

Pogledaj onu lepu zvezdu tamo. Znaš li kako se zove?

Ne.

Lepa je. - Zar nije predivna?

Vidiš li kako svetli vatrenim bojama?

Savršena je.

Da li žališ što su otišli? - Ne, ne uopšte.

Koliko me voliš?

Koliko ti misliš da te ja volim? - Ne znam.

Ali šta misliš? - Veoma malo, naravno.

Zašto te ne volim? - Pa, ne znam ja zašto me ti ne voliš.

Bila sam ti dobra.

Kad si došao prvi put preplašen, morala sam da se sažalim.

To nikada nije bila ljubav.

Zašto stalno ponavljaš, da nikada nije bilo nimalo ljubavi?

Ne misliš valjda da me voliš?

Ne.

Ti ne misliš da bi mogao da me voliš, zar ne?

Ne znam šta ti podrazumevaš rečju "ljubav".

O, da, znaš.

Znaš ti jako dobro da me nikad nisi voleo.

Pa, jesi li, šta ti misliš?

Nisam.

I nikada me nećeš ni voleti, zar ne?

Zašto me mučiš?

Ne želim da te mučim.

Samo mi kaži da me voliš. Kaži da ćeš me voleti zauvek.

Zar nećeš da mi kažeš to? Zar nećeš da mi kažeš da ćeš me uvek voleti?

Čak i ako ne misliš tako, samo reci to, Džeralde, učini to.

Uvek ću te voleti.

Izvrsno je da si to upravo rekao.

Pokušaj da me voliš malo više a da me želiš malo manje.

To znači da me ne želiš? - Tako si uporan.

A ti si tako neuljudan, tako nevešt.

Grub si. Lomiš me i rasipaš.

Za mene je to užasno.

Užasno za tebe? - Da.

Ne misliš da bih mogla sad uzeti Ursulinu sobu za mene?

Možeš... kako hoćeš.

Idi kuda hoćeš. - Hoću.

A možeš i ti.

Možeš da odeš gde god poželiš.

Ne moraš ni da se javiš.

Džeralde...

Džeralde...

Džeralde...

Moj Bože, Džeralde! Treba li da umrem?

Vidite li, Her Lork? Sedi s gospođom Engleskinjom.

Da, već sam video.

Hm.

U dobroj ste formi, Her Krajč.

Ljudi treba da imaju nešto masivnosti u njihovoj glupoj formi.

Vi se ne bavite sportom, Her Lork?

Ne sportom, ne. Samo se igram.

A kakve bi to igre mogle biti?

Samo one u kojima uživam. - Ali kakve vrste igara?

E... tajne igre.

Igre inicijacije.

Pune ezoteričnog razumevanja i strašnih, senzualnih tajni.

Gluposti.

Sramotne gluposti.

Zašto su Engezi tako šturi u raspravi?

Znate, često nema drugog načina.

Vidite, poštovana gđo... - Nemojte mi više govoriti poštovana gđo.

Šta bi trebalo da kažem? - Samo ne recite to.

Treba li da kažem gđice? - Pa, ja nisam udata.

Istina je bolja.

Kleopatra mora da je bila umetnica.

Ubirala je suštinu iz muškaraca.

Požnjela je osećaje do kraja a onda...odbacila ljušturu.

Pa, nemam nameru da igram tvog Antonija.

Oh.

Svrha ljubavnika je da dostignu potpuno razumevanje senzualnog znanja.

A danas ću ja biti Petar Iljič Čajkovski.

Ura!

Slavni ruski kompozitor.

A ti si moja nevesta od pre šest sati.

Mi smo na medenom mesecu.

Mi smo na medenom mesecu.

na Trans... Sibirijskom... Ekspresu...

Sami smo.

U našem spavaćem kupeu.

Ja sam homoseksualac.

Ja sam kompozitor homoseksualac!

Hvataj.

Koji je se oženio!

Da bi zaštitio porodično ime...

od ogovaranja...

i skandala.

A ti...

Ti si promišljena, lopuža nimfomanka...

...koja se udala zbog slave i bogatstva.

Između to dvoje ljudi, opseg čistog senzualnog iskustva je ograničen.

Mogu se samo ispružiti, nacrtati, i naelektrisati.

Ne smeju se ponavljati.

Moraju naći nove načine.

Voz ulazi u tunel.

Zašto si tako fascinirana tim pacovom? - Ne želim da raspravljam sa tobom.

Bože moj, kakva milost što nisam udata za tebe.

Nije bitno da li ti želiš da se raspravljaš ili ne.

To ne menja činjenicu da si pala i ljubiš noge tom insektu.

Ti to radiš. Ja te neću sprečavati. Ljubiš mu noge.

Ono što želim je da saznam šta je to kod njega što te fascinira.

Šta je to? - Je li? Hoćeš da znaš šta je to?

On ima razumevanja. Nije glup. Eto zašto.

I ti bi htela da puziš zbog razumevanja jednog pacova?

Razumevanje pacova

zanimljivije je je od nerazumevanja jedne budale.

Budale? - Budale, umišljene budale.

Dummkopf.

Radije bih bio budala no što bih istraživao kanalizaciju s pacovom?

Šta ti nudiš kao alternativu?

Večno ognjište u Šortlendu?

Kad pomislim na tebe, tvoj svet i i tvoj rudnik uglja, srce me zaboli.

Ograničen si, u ćorsokaku. Ti ne možeš da voliš.

A ti?

Tebe ne bih mogla da volim.

Možda je ovo kraj za nas.

Ali još nije gotovo.

Čekaj, čekaj, imam nešto za tebe. - O, Lorke, kakva inspiracija.

Kakav comble de joie, stvarno. Šta je ovo, rakija?

Heidelbeere. - Ne.

Pravi se od kupina. Destiluje se snegom.

Ovo je tačno kao kupine pod snegom.

Čuješ, ti odlaziš sutra?

Da. - Kuda?

Ne znam. - Čovek nikad ne zna.

Kad ćeš kupiti kartu?

Moram da kupim kartu? - Da.

Ali ne mora niko da ide onamo za gde ima kartu.

Onda uzmi kartu za London. Tamo nikad ne treba ići.

Da! - Ne smeš da se vratiš u školu.

Ne smeš se vratiti predavanju.

Ostavi to svinjama koje ne umeju ništa drugo.

Ti si izuzetna žena.

Jedna... jedna izuzetna gđa.

Zašto bi išla uobičajenim putem? A?

Nećeš da mi kažeš kuda ideš?

Stvarno i iskreno, ne znam.

Zavisi u kom pravcu vetar duva.

Duva u pravcu Nemačke. - Možda.

Pođi sa mnom u Drezden.

Ja tamo živim sam. Imam veliki studio. Mogao bih da ti dam posao.

Ja verujem u tebe.

Posao? - Marija...

Pojavio si se kao duh.

Heidelbeere?

Ti!

Ionako to nisam hteo.

Umoran sam. Hoću da spavam.

Bilo je neprijatno vratiti se? - Nisam čak ni pomislila na to.

Osetila sam se odvratno što sam te dovukla ovamo.

Prosto nisam mogla da vidim ljude.

Ovo je bilo previše. - Da.

Mislim da ću otići u Drezden.

Na duže vreme.

Nisam hteo da ispadne ovako.

Nisam hteo da bude ovako.

Trebalo je mene da voli.

Ponudio sam mu se.

Bio ti je bio potreban Džerald?

Da.

Zar ti ja nisam dovoljna?

Nisi.

Dovoljna si mi ako posmatramo žene.

Za mene si ti sve žene.

Ali želeo sam trajno muško prijateljstvo.

Kao što smo ti i ja zauvek.

Ne verujem ti.

To je tvrdoglavost, teorija.

Perverzija.

Ne možeš imati dve vrste ljubavi.

Zašto bi?

Izgleda kao da ne mogu. Ipak sam želeo.

Ne možeš imati zato što je to nemoguće.

Ne verujem u to.

Preveo Mita

Prilagodio i obradio: Dartanjan