Original subtitles

PREPORU�UJE SE DISKRECIJA GLEDANJA Film sadr�i materijale za odrasle, neprikladan jezik i prizore nasilja

Ponekad bih �ula kako kola �kripe u snegu,

i pomislila bih da mo�da neko dolazi da nam donese lo�e vesti.

�ta nije bilo dobro za mene da mislim.

D�IN-MARI KROKER Saratoga Springs, Njujork To je bila potajna strepnja za koju sam znala da je stalno bila tu.

�itavog svog mladog �ivota, Denton Kroker Junior,

poznat kao "Mogi" svojoj porodici,

je sanjao da slu�i svojoj domovini,

da stavi vlastiti �ivot na liniju

odbrane onoga �to je zvao "individualnom slobodom".

�eleo je slu�i u Vijetnamu tako jako

da je pritiskao svoje roditelje da mu daju njihov pristanak

da bi se pridru�io armiji pre nego �to je napunio 18 godina.

Bio je �eljan borbe i bio je zadovoljan kad je raspore�en

u 1. brigadu slavne 101. Vazduhoplovne,

"Vri�te�e orlove" koji su predvodili trupe na dan D (Normandija).

Ali se brzo razo�arao kad se na�ao pridru�en

komandi bataljona, opravljaju�i oru�je,

prave�i liste, vode�i evidencije.

To je bilo "dosadno", pisao je ku�i.

Mislim da �ete mo�da razumeti moje razo�aranje

kad vidite da nema mnogo smisla biti ovde

ukoliko se ne suo�imo sa glavnim ciljem,

uni�tenjem Vijet Konga.

Svakako nemate ose�aj uspeha

kad se va�i prijatelji suo�avaju sa svim opasnostima.

Imala sam mapu na vratima dnevne sobe.

I stavljala sam igle svaki put kad se Denton preme�tao.

A preme�tao se dosta puta.

Znala sam imena tih mesta u to vreme

kao �to poznajem svaki deo na�eg sveta.

VIJETNAMSKI RAT

LINDON D�ONSON Predsednik Sjedinjenih dr�ava Jesi li imao dobar vikend?

ROBERT MekNAMARA Ministar odbrane Da, jesam, gdine predsedni�e. Nadam se da ste i vi.

O �emu misli� ovih dana? Nisam sa tobom pri�ao.

�ta se de�ava sa na�om pauzom? �ta ka�u na�i generali?

Mislim da �ete da vidite da �e neki strani lideri

da vas kritikuju ako nastavite bombardovanje.

Zapravo, nijedan drugi obave�tajni izvor

koji sam video ne ukazuje da Hanoj �ak i razmatra

kretanje prema pregovorima da bi nas naveli da produ�imo pauzu.

Obave�tajne informacije...

Kako je 1966. po�ela, predsednik Sjedinjenih Dr�ava

je po�eo da u�i ime �oveka

koji je bio najmo�niji �lan Politbiroa u Hanoju, Le Zuana.

...Prvi sekretar komunisti�ke partije,

po imenu Le Zuan... L-E veliko slovo Z-U-A-N...

koji danas �ini zna�ajan pritisak

na Ho �i Mina i ostale da bi obezbedio nastavak rata

za koji misli da ga dobija ili da ga mo�e dobiti.

# Do�ite gospodari ratova

# vi koji pravite svo to oru�je

# vi koji kujete smrtne planove

Dok su oni nastavljali da eskaliraju rat,

D�onson i MekNamara su bili frustrirani

da ameri�ki komandanti u Vijetnamu, koji su postali punoletni

tokom 2. svetskog rata i rata u Koreji,

imaju problema da na�u smisao

u onome �to se de�avalo na terenu.

U mesecima i godinama koje �e do�i, kako je ameri�ko prisustvo raslo,

i Hanoj �e tako�e eskalirati,

�alju�i sve vi�e i vi�e trupa na jug,

ja�aju�i svoju protiv-vazdu�nu odbranu,

i regrutuju�i vi�e boraca

iz otu�ene ju�novijetnamske unutra�njosti.

D�onsonova administracija je o�ajni�ki poku�avala da podr�i vladu u Sajgonu,

i istovremeno, pomogne toj vladi da nekako osvoji lojalnost vlastitog naroda.

D�onson je poku�ao da stvori me�unarodnu koaliciju

da bi branio Ju�ni Vijetnam.

Ipak, samo pet dr�ava �e ikada poslati borbene trupe,

Australija i Novi Zeland, Tajland, Filipini, i Ju�na Koreja.

Ameri�ki najva�niji saveznici, Britanija, Francuska i Kanada,

su odbili da u�estvuju i umesto toga su pozvali na mirovne razgovore.

A sve vi�e i vi�e Amerikanaca,

uklju�uju�i neke od najuglednijih spoljno-politi�kih stru�njaka,

su po�eli da postavljaju pitanje o na�inu kako se rat vodio,

da li se ikad mo�e dobiti,

i da li bi SAD trebale biti uop�te u Vijetnamu.

NE�EMO SE BORITI ZA RASISTI�KU USA TREBAJU NAM NA�I CRNI VOJNICI OVDE, NE TAMO

Do po�etka 1966., 2.344 Amerikanaca je poginulo u Vijetnamu.

Skoro 200.000 je bilo stacionirano tamo,

a jo� je bilo na putu.

Ovi vojnici �e ubrzo otkriti

da rat u kojem je tra�eno da se bore

nije bio rat njihovih o�eva.

# vi povla�ite sve obara�e

Skloni smo da se borimo u idu�em ratu

# da bi drugi pucali na isti na�in na koji smo se borili u onom pre njega.

# dok ste vi pozadi i gledate Zarobljenici smo vlastitog iskustva.

# kako raste broj poginulih Mnoge od stvari koje smo nau�ili da deluju u 2. svetskom ratu

SEM VILSON Vojska prosto nisu bile primenjive na rat u Vijetnamu.

Prosto smo mislili da �emo u�i tamo sa maljem

i sru�iti stvari, po�istiti ih i to bi bilo gotovo.

To je bilo nekako upro��avanje problema

kombinovano sa na�im preteranim samopouzdanjem koje je u�inilo da mi,

mislim, budemo arogantni.

I vrlo je te�ko razvijati neznanje

ako zadr�i� aroganciju.

# i staja�u nad tvojim grobom dok ne budem siguran da si mrtav

4. Epizoda Re�enost (Januar 1966 - jun 1967)

Po�etkom februara 1966.,

predsednik D�onson je dobio jo� lo�ih vesti.

Njegov stari prijatelj, D�. Viljem Fulbrajt, mo�ni predsedavaju�i

komiteta Senata za inostrane poslove,

je planirao da odr�i saslu�anje o Vijetnamskom ratu,

i TV mre�e su nameravale da pokrivaju saslu�anje

od po�etka do kraja.

Fulbrajt, koji je nekada podr�avao rat,

sada mu se protivio.

D�onson je bio alarmiran.

Njegovi vlastiti savetnici su mu davali konfliktne savete o Vijetnamu godinama.

Ali javna debata o tome kako vodi rat

pred milionima Amerikanaca ga je ispunila strahom.

D�ONSON NA HAVAJIMA Predsednik se sastaje sa Sajgonskim liderima

Nakon �to su saslu�anja po�ela, predsednik je poku�ao da odvratiti pa�nju

iznenadnom najavom da ide na vojnu konferenciju u Honolulu,

da upozna po prvi put dva generala koji su sada vladali u Sajgonu.

Bio je to sastanak bez presedana,

i bio je namenjen da oja�a re�enost SAD

da se do kraja nastavi borba protiv

komunisti�ke dominacije u Ju�nom Vijetnamu.

General Vin Van Tju je bio �ef dr�ave,

ali je pravu mo� imao Tjuov ogor�eni rival,

biv�i komandant avionstva Ju�nog Vijetnama,

premijer Vin Kao Ki.

Ki je bio "nevo�ena raketa" prema jednom ameri�kom diplomati,

poznat po svojim kitnjastim uniformama,

kitnjastom privatnom �ivotu i javnim izjavama.

Jednom je rekao novinaru da je ono �to Vijetnamu stvarno treba

jeste "pet Hitlera".

Kako smo mogli dozvoliti i prihvatiti da se to desi?

On je bio �arlatan.

FAN KVANG TJU Sajgon �ovek ne samo da nije imao nikakvu obuku, nije imao obrazovanje,

ali izgleda da nije bio... zainteresovan da bude obrazovan,

i bio je ponosan na svoje neznanje.

Predsednik D�onson, posle susreta i razgovora sa Kijom,

je bio veoma sretan.

Rekao je, "On je kao ameri�ki momak."

jer govori dobro engleski i zna kako da pije.

i kako flertovati sa �enama.

TRAN NGOK �AU Ju�novijetnamski politi�ar

On je, on je tip onoga

zovem to, stranca u svojoj vlastitoj zemlji.

Predsednik D�onson je proveo ve�inu vremena u Honolulu

tra�e�i od Kjua da se fukusira na pacifikaciju,

da zaradi podr�ku naroda Ju�nog Vijetnama

sprovode�i ekonomske i socijalne reforme

koje su Amerikanci tra�ili ve� vi�e od decenije.

D�onson nije bio zainteresovan za "zvu�ne re�i" o napretku, rekao je.

�eleo je istinske rezultate,

ono �to u Teksasu zovu, "konskinse na zidu."

Niko nije razumio �ta zna�i "konskins" (krzno rakuna).

BUI DIJEM Ju�novijetnamski diplomata Vijetnamci u delegaciji su me pitali,

"Razume� li �ta je to?"

I rekao sam, "Ne razumem."

Morao sam pitate neke Amerikance da mi objasne.

Neki ameri�ki prijatelji su mi to kasnije objasnili

i tek onda su Vijetnamci razumeli.

Moje gledi�te je da ne�e pro�i predugo vremena

SENATOR VEJN MORS (D - Oregon) i ameri�ki narod, kao narod, �e odbaciti na� rat u jugoista�noj Aziji.

To su naravno dobre vesti za Hanoj, senatore. GENERAL MAKSVEL TEJLOR

GENERAL MAKSVEL TEJLOR Znam za umetnost zamazivanja koju vi militaristi dajete onima od nas

koji imaju iskrene razlike sa vama.

Ali ne nameravam da se valjam u blatu sa vama

i uklju�ujem se u takvu vrste debate, generale.

D�onsonov put u Honolulu nije odvratio ameri�ku javnost.

Bili su prikovani za saslu�anja.

Mislim da su velike zemlje,

D�. VILIJAM FULBRAJT a posebno ova zemlja,

dovoljno sna�ne da postignu kompromise

a da ne izgube svoju poziciju u svetu,

bez gubljenja svog presti�a kao velike nacije.

Upravo suprotno, mislim da bi

to bila najve�a pobeda za nas i na� presti�

ako bismo mogli biti dovoljno umni i velikodu�ni

da napravimo neku vrstu dogovora u ovom konkretnom sukobu.

Fulbrajt je pozvao cenjenog diplomatu D�ord�a Kenana da svedo�i.

Tokom dve decenije, njegova doktrina suzbijanja,

zaustavljanja sovjetske ekspanzije,

je bila osnova ameri�ke inostrane politike,

i na neke na�ine je bila opravdanje

za ulazak SAD u proksi rat u Vijetnamu.

D�ORD� KENAN BIV�I DIPLOMATA Prvo bih naglasio, da nismo ve� toliko uklju�eni kao �to jesmo danas

u Vijetnamu, ne vidim razloga

za�to bi trebali �eljeti da budemo uklju�eni,

i mogao bih smisliti nekoliko razloga za�to to ne bi trebali.

D�ON SPARKMEN (D - Alabama) Pomenuli ste suzbijanje ovde.

Kako... kako mo�emo suzbiti u Vijetnamu?

Bolje bi uradili ako bi se pokazali malo manje opu�tenijim

i manje upla�enim od onoga �to se de�ava u...

sigurno u manjim zemljama Azije i Afrike,

i da ne ska�emo okolo kao slonovi prepla�eni od mi�a

svaki put kad se ove stvari dese.

D�onsonu je laknulo, kada je u zadnji trenutak,

umesto emitovanja Kenanovog svedo�enja,

CBS emitovao reprize Real Mekoja,

�ou Endija Grifita i Lusi Love.

Ali je NBC nastavio da prenosi.

Ovo se ne ti�e samo nas,

ali ne mislim da to mo�emo uspe�no napraviti.

A pod tim smatram da

ovo prosto nije prakti�an cilj,

kako ja to vidim, u ovoj zemlji.

Ne mo�ete to posti�i i sa najboljom voljom.

To je ta�no, i imam strah

da je na�e razmi�ljanje o ovom problemu jo� pod uticajem

neke vrste iluzuje nepobedivosti na na�oj strani.

Malo pre nego je saslu�anje po�elo,

predsednik je odlu�io da nastavi bombardovanje ciljeva u Severnom Vijetnamu.

Pauza od 37 dana koja je po�ela na Badnje ve�e 1965.

nije dala nikakav nagove�taj spremnosti Hanoja

da do�e za pregovara�ki sto.

U Ju�nom Vijetnamu, gerilci Vijet Konga su sada verovali

da kontroli�u skoro tri �etvrtine zemlje.

Ipak, general Viljem Vestmorlend,

ameri�ki komandant, smatrao je kako je njegov najva�niji zadatak

bio da uni�ti regularne jedinice Severnog Vijetnama

koje je Hanoj slao na Jug.

Vestmorlendov cilj u naredne dve godine

�e biti ono �to �e zvati "ta�kom ukr�tanja",

ta�ka u kojoj �e ameri�ke i snage ARVN-a

ubijati vi�e neprijateljskih vojnika nego mogu biti zamenjeni.

To bi bio rat iscrpljivanja.

Ali �e zahtevati jo� ameri�kih vojnika.

Dolazili su iz svakog dela zemlje.

Ro�en sam na Vest Pointu kad je moj otac tamo predavao.

Koliko se mogu setiti,

Vest Point je bio ono �to sam �eleo da radim,

i ne jer sam posebno naginjao MET HERISON Vest Point

MET HERISON Vest Point ili jako �eleo vojnu karijeru. To je bilo samo...

Vest Point je bio vrhunac mojih ambicija.

Sin pukovnika koji je u�estvovao u 2. svetskom ratu,

Met Herison je odrastao u vojnim bazama �irom sveta.

Za njega i ostalo �etvoro bra�e i sestara,

vojska je uvek bila centar njihovih �ivota.

Obra�anje roditeljima sa "ser" i "madam",

i govorili ste "da" umesto "ja".

Na telefon bi se javljali, "Odaje pukovnika Harisa."

Ustajali bi svaku nedelju ujutro i �istili bi ku�u.

EN HERISON BOUMEN Sestra Moj tata bi doveo mar�evski orkestar sa Vest Pointa

i moja sestra i ja bi �istili pra�inu po dnevnoj sobi.

Metovim roditeljima se �inilo da ne mo�e pogre�iti.

On je bio oli�enje vrednosti koje su se nadali da �e usaditi u svu njihovu decu:

du�nost, �ast i dr�ava.

Najja�i utisak koji imam iz moje klase

i mojih vr�njaka je da su to bili momci koju su bili idealisti.

Mislim da su momci izvu�eni iz malih mesta �irom Sjedinjenih Dr�ava

to imali zajedni�ko.

Bilo je to vreme pre preispitivanja ameri�ke posebnosti.

Mi se nismo pitali.

Mi smo verovali u ono �ta je ova zemlja predstavljala,

i verovali smo da ljudi koji su imali sposobnost

da vode vojnike to trebaju da urade.

# Divlja Sali,

# huh, huh, Hteo sam da idem sa gladijatorima.

# mislim da je bolje da se malo obuzda� �eleo sam da idem sa �vrstim momcima.

# Oh Bo�e, �ta sam to rekao? Ro�en sam u Bostonu, u delu zvanom Roksberi.

ROD�ER HERIS Roksberi, Masa�usets Tamo su bili oni koji vas regrutuju u bande

i poku�aju da vas namame da radite stvari

koje nisu bile u najboljem interesu dru�tva. Recimo to tako.

Rod�er Heris je sanjao o odlasku na koled� preko fudbalske stipendije,

ali nije bio dovoljno veliki da igra za svoj tim u srednjoj �koli.

I onda sam se prijavio u marinski korpus.

I ose�ao sam... da je to bila dobitni�ka kombinacija

jer ako poginem, onda �e moja majka mo�i

da dobije 10.000 $ od osiguranja.

Mislio sam da je to bilo puno novca, da �e majka biti bogata

ako poginem. Ona bi bila bogata.

A ako pre�ivim, onda �u biti heroj,

i mogu se vratiti i na�i posao.

Naivno, glupo, zar ne?

D�on Masgrejv je bio iz kvarta Fermont u Independensu, Misuri.

Imao sam 17 godina i moj najbolji prijatelj i ja

smo oti�li i prijavi se u marince.

Uvek sam sanjao da budem marinac. I...

D�ON MUSGREJV Fermont, Misuri

Dobro, znao sam da ne�u biti odrasli �ovek odmah

ali �u postati marinac i to je bilo dovoljno.

Radio bih ne�to... zrelo.

I radio bih ne�to �to je bilo va�no.

I tamo je bio rat i �eleo sam da budem deo toga.

Odrastao sam u Perkasiju, Pensilvanija.

I svakog "Dana se�anja"

BIL ERHART Perkusi, Pensilvanija �itava ta generacija iz 2. svetskog rata bi se obukla

u njhove uniforme Ameri�ke legije i paradili bi uokolo.

Ja bih stavljao crveni, beli i plavi krep papir na moj bicikl.

I deca su mogla voziti iza parade.

Bil Erhart �e se prijaviti delom jer njegov otac,

sve�tenik, nije slu�io u vojsci.

Erhart je bio nadareni u�enik

i u zadnjoj godini srednje �kole

je bio primljen na �etiri koled�a.

Da je oti�ao na bilo koji od njih,

njegova regrutacija bi bila odgo�ena.

Sve se svelo na tu ideju da �u slu�iti mojoj zemlji i biti heroj

i imati tu divnu marinsku uniformu.

A devojke bi mi se samo ve�ale o vrat

i niko me vi�e ne bi mogao tu�i.

A u isto vreme bih stvarno slu�io svojoj zemlji.

To je bila moja �ansa da budem...

ne �elim to trivijalizovati, ali je to bila �ansa da budem

zvezda vlastitog D�on Vejn filma.

Bila mi je to �ansa da uradim ono �to je generacija 2. svetskom ratu uradila

i �to ju je �inilo tako ponosnom.

Sada je bio moj red.

Odakle god da su do�li, kakav god je bio razlog dolaska u vojsku,

U.S. MORNARI�KI REGRUTNI CENTAR PARIS AJLEND, JU�NA KAROLINA obuka ih je transformisala.

Nekih prvih pet nedelja u Paris Ajlendu

sam bio ube�en da �u umreti tamo.

Instruktori su rekli da �e me ubiti. I zvu�ali su ozbiljno.

Odrastao sam �itavog �ivota u segregiranom kom�iluku.

Tako da nikad nisam upoznao crnu osobu dok nisam do�ao na obuku.

Nikad nisam bio pored crne ili hispano osobe, ili nekoga ko je bio Jevrej.

Samo... nije bilo me�anja tamo gde sam odrastao.

Pa je to zato bilo kao otvaranje o�iju.

Ali kada sam ih upoznao, saznao sam da smo svi bili isti.

Bili smo svi iz radni�ke klase i siroma�ni.

I svi smo �arko �eleli da budemo marinci.

Kada sam zavr�io obuku,

ose�ao sam se kao kralj sveta.

Bio sam Bog. Mogao sam uraditi sve.

Na dan kada sam postao marinac.

Marinski korpus vas trenira da budete borac.

Obu�avaju vas da se borite, da ubijate.

Znali su da ka�u, da ako ste marinac, ne mo�ete umreti

dok ne ubijete tri Vijetnamca.

A ja sam rekao, "Ja sam iz Roksburija."

"Ako o�ekuju da ubijem trojicu, ja �u ubiti deset."

Ludilo.

Sklonost velike sile je da koristi

ono u �emu ja najve�a...

naime svoju vatrenu mo�, destruktivnu mo�.

Ispu�tanje puno bombi i puno ga�anja artiljerijom

sa distance. Spasavate �ivote. LESLI GELB Pentagon

LESLI GELB Pentagon Ubijate dosta njih, a nemate puno gubitaka.

Centralna obalska provincija Bin Din

je bila dom za vi�e od pola miliona ljudi.

Decenijama je bila upori�te gerilaca,

i po�etkom 1966.,

Vijet Kong je bio poja�an sa vojnicima Severnog Vijetnama,

ukupno oko 8.000 njih.

General Vestmorlend je poslao 20.000 ameri�kih,

ju�novijetnamskih i ju�nokorejskih vojnika

da upadnu u provinciju u potrazi za neprijateljem

i njihovim izvorima snabdevanja.

Prvo su bacali letke i govorili preko zvu�nika

da upozore seljake na u�asnu sudbinu

koja �eka one koji pucaju na njihove helikoptere,

upozoravali ih da napuste njihove domove,

obe�avali slobodan prolaz za svakog pripadnika Vijet Konga koji je �eleo da se preda.

Onda su po�eli sa vazdu�nim i artiljerijskim udarima

i razneli su zaseoke na komade.

Bila je to prva velika "na�i i uni�ti" kampanja u ratu.

Ofanziva je trajala 42 dana.

Vojska je prijavila 2.389 ubijenih neprijateljskih vojnika.

Vestmorlend je bio zadovoljan.

Ali komandanti na terenu su bili zabrinuti

da bez obzira na svu ameri�ku vatrenu mo� koju su upotrebili,

ve�ina severnovijetnamskih vojnika je uspela

da pobedne nazad na Centralne visoravni.

Operacija �e odvesti vi�e od 100.000 civila iz njihovih domova.

Sli�ne "na�i i uni�ti" kampanje bombardovanja,

17 velikih ameri�kih ofanziva samo tokom 1966.,

�e proizvesti ukupno vi�e od 3 miliona izbeglica �irom zemlje,

skoro jednu petinu populacije Ju�nog Vijetnama.

Po�to nije postojala linija fronta,

kao �to je bila u ranijim svetskim ratovima,

i po�to nijedan teren nije bio trajno osvojen ili izgubljen,

ameri�ka vojna komanda u Vijetnamu, MACV

sve vi�e se vra�ala na jedinu groznu meru pretpostavljenog uspeha:

brojanje le�eva.

Brojanje tela.

Problem sa ratom, je �esto metrika.

D�EJMS VILBENKS Vojni savetnik To je situacija gde ako ne mo�ete meriti ono �to je va�no,

u�inite va�nim ono �to mo�ete meriti.

U ovom slu�aju je ono �to ste mogli meriti

bio broj tela mrtvih neprijatelja.

Ne dobijate detalje sa brojanjem tela.

Dobijete brojeve.

A brojevi la�u, ve�ina njih.

Ako je broj tela znak va�eg uspeha,

D�O GALOVEJ Novinar onda terate ina�e �asne ljude,

ratnike, da postanu la�ovi.

Ako je brojanje tela znak uspeha,

onda postoji tendencija da ra�unate svako telo

kao da je od neprijateljskog vojnika.

Dolazi do tendencije da gomilate mrtva tela ROBERT GARD Vojska

i mo�da da koristite vi�e vojne mo�i

nego �to bi ina�e mogli da bi postigli rezultat

koji ste dobili u zadatak da ostvarite.

Razmislite samo o problemu iz pozicije Severa.

Morali su da snabdevaju Jug.

Govorim o dovo�enju ljudi, opreme, potrep�tina, i tako dalje.

MERIL MekPIR Avijacija Po�eli su iz ni�ega i prokr�ili put kroz to,

kroz to podru�je veli�ine Masa�ustesa.

To nije trivijalna koli�ina zemlji�ta

koje su preuzeli, sagradili su tamo puteve i odr�avali ih.

Godinama je Hanoj krijum�ario ve�inu naoru�anja i potrep�tina

na Jug preko improvizovane flote d�unki,

ko�a i teretnjaka.

Ali kada je ameri�ka mornarica uspe�no blokirala obalu Juga,

Severni Vijetnam je bio prisiljen da prenosi

skoro sve njihove zalihe kopnom, preko Laosa i Kambod�e,

neutralnih zemalja koje je Hanoj smatrao delom ve�eg boji�ta.

Amerikanci su ga nazvali Ho �i Minov put.

Severni Vijetnam ga je nazvao Ruta 559,

po ljudima i �enama 559. armijskog korpusa,

koji su ga pretvorili iz zarasle pe�a�ke staze

u 19.000 kilometara zapetljanih puteva u d�ungli

kroz koje su ljudi i materijal tekli ju�no.

Kada su se borili sa Francuzima,

Viet Min je ovisio od desetina hiljada nosa�a,

a zatim od mno�tva biciklista.

Sada, da bi parirali pove�anom ameri�kom prisustvu,

Severni Vijetnam je koristio mehanizovaniji transport,

�tafetu ruskih kamiona sa �est to�kova

koji su putovali pod za�titom mraka.

MACV je rezonovao da ako bi Ho �i Minov put

mogao biti dovoljno o�te�en,

neprijatelj se ne bi mogao odr�ati.

Tri miliona tona eksploziva �e biti ba�eno

samo na deo puta u Laosu,

milion tona vi�e nego je palo na Nema�ku i Japan

tokom �itavog 2. svetskog rata.

Neke klju�ne ta�ke su bile pogo�ene toliko mnogo puta

da su im radnici dali imena, "Kapija smrti,"

"Brdo spaljenog mesa" i "Klisura izgubljenih du�a."

Da bi izlo�ili neprijateljski saobra�aj,

drugi avioni su ispu�tali hemijske defolijante,

uklju�uju�i i "Agens Orand�",

koji su uni�tili hiljade hektara d�ungle

i pretvorili tlo u ono �to je jedan ameri�ki pilot nazvao

"ko��ata, lunarna pra�ina."

Izbu�ili bi rupu na putu i rekli, "Ha ha, nikada je ne�e zaobi�i."

Idu�eg dana bi do�li i rupa ne bi bila tamo;

MERIL MekPIR Avijacija bila bi pra�ina po stablima okolo, 50 m u oba pravca

�to je govorilo o te�kom saobra�aju �itavu no�.

Jednom me je ameri�ki prijatelj upitao,

"Kako ste se oduprli tako neverovatnom napadu?"

DONG SI NGUJEN Severovijetnamska armija Da, bio je to jak napad, ali smo mi kontrolisali tlo.

Va�e snage su bile samo avioni gore na nebu.

�ak 230.000 omladinaca, mnogi od njih dobrovoljci,

su radili da bi odr�ali put otvorenim i da bi saobra�aj tekao.

Vi�e od pola njih su bile �ene.

Li Min Kue, koja je oti�la iz svog doma na Severu

sa romanom Ernesta Hemingveja u rancu,

do�ekala je svoj 17. ro�endan na tom putu.

Svi smo morali da izdr�imo.

D�ungla je bila vla�na i mokra. Bombe su padale i danju i no�u.

Mi �ene smo morale na�i na�in da pre�ivimo.

LI MIN KUE Mladi dobrovoljac Mislili smo da je to stra�no.

Hiljade ljudi je umrlo na putu od gladi i nesre�a,

groznice i zmijskih ugriza i �iste iscpljenosti,

kao i od nemilosrdnog bombardovanja.

Nismo imali kada ni da di�emo.

Jedna grupa je brojala i merila kratere.

Ostali su ih popunjavali.

Ponekad samo �to smo zatrpali kratere, ameri�ke bombe su opet pale na njih.

Kako da se ne bojite?

Ni�ta nije ostalo.

Samo o�tar smrad i oblaci dima koji se di�u u vazduh.

TRAN KONG TANG Severnovijetnamska vojska U mojoj jedinici su neki vojnici izgubili �ivce.

Neki su dezertirali i vratili su se na Sever.

Imali smo druge jedinice koje su ih okupljale, obrazovale

i ohrabrivale da se vrate na front.

Ali u ovoj vrsti rata nikad ne znate. Morate biti stalno na oprezu

jer ne mo�ete razlikovati prijatelje od neprijatelja.

Opustite se na trenutak i mo�ete biti nagra�eni granatom ili ki�om metaka.

Nisam mogla da gledam vesti.

Moji roditelji bi sedeli ispred televizora

a ja bih se krila u kuhinji.

KEROL KROKER Saratoga Springs, Njujork Naravno da to nikome ne govorite, ali je to bilo previ�e.

Stvarno nisam �elela da znam.

# Ah-oh, svetlost dimnjaka

# sija kao zlato Mogi Kroker je proveo ve�i deo svog detinjstva �itaju�i o ratu.

Ali ga ni�ta nije pripremilo za ono �to �e iskusiti

u Kvang Duk provinciji na granici sa Kambod�om.

Namerno je lo�e obavljao svoj posao u �tabu bataljona

da je na kraju preme�ten tamo gde je najvi�e �eleo, u borbenu jedinicu.

# Voa-oh, ka�i mi du�o

# �ta se de�ava sa tobom?

# Za�to me ne �uje� kako pla�em?

# vuuu-huuu, vuuu-huuu

Ne �uti se u tim danima je jako te�ko.

Obi�no bi pro�lo 8 do 10 dana izme�u pisama.

D�IN-MARI KROKER Saratoga Springs, Njujork Znaju�i da je u akciji, niste znali �ta,

znate, �ta se mo�da doga�a.

Mogijev komandant bataljona,

potpukovnik Henri Emerson, poznat kao "Revolvera�",

je bio hrabar, neumoljiv i nemilosrdan.

Par meseci nego �to je Mogi do�ao tamo,

ponudio je paket viskija prvom od njegovih ljudi

koji mu donese odse�enu glavu neprijateljskog vojnika.

Doneli su.

Za 9 dana ranog maja 1966.,

Mogi i njegova jedinica se nisu borili ni sa kim osim sa terenom.

Borili su sa lavirintom d�inovske trave i bodljikavog �bunja,

bambusom vi�im od tri �oveka

i d�unglom sa trostrukom kro�njom tako debelom

da im je ponekad trebao sat vremena da pro�u 30 m.

Monsum je po�eo. Sun�evo svetlo je retko dolazilo do �umskog tla.

Duga�ke crne pijavice su uzrokovale rane koje bi brzo postajale inficirane.

Kada je pukovnik Emerson saznao da �etiri �ete

Severnovijetnamaca pripremaju zasedu,

odlu�io je da ih preduhitri.

11. maja, naredio je svojim ljudima da krenu u napad,

podr�ani velikim vazdu�nim i artiljerijskim udarima.

Pre nego �to se bitka zavr�ila,

oko 2.000 granata je ispaljeno na neprijateljske polo�aje.

Krv je bila svuda, prosuta po tlu,

razmazana po li��u i travi i bambusu.

Tamo su bile desetine le�eva,

rastrgani na komade ili ugurani u zemlji, skriveni u �ikarama,

napola sahranjeni u iskopanim grobovima.

Podrhtavanje tla je izbilo nekima o�i iz glava.

Usred borbe, Mogijevo odeljenje se kretalo uskim putem

kada su dva neprijateljska mitraljeza otvorila vatru na njih.

Njegov najbolji prijatelj je bio smrtno ranjen.

Mogi je �u�nuo ispred njega, radiom pozvao za�titnu vatru,

i onda, dok su oba mitraljeza nastavila pucati,

odneo je svog umiru�eg prijatelja sa linije vatre.

Za svoju hrabro��e biti nagra�en Medaljom za zasluge.

U pismima ku�i, Mogi nije rekao svojoj porodici

ni�ta od onoga �to je video ili uradio.

Jednog dana sam bila u po�ti �alju�i ne�to,

i upitala sam slu�benika, "Kako vam jave"

"ako je va� sin ranjen?"

Bilo mi je te�ko da formiram ove re�i.

Ali sam ose�ala da moram znati.

Ose�ala sam se tako odvojenom u prostoru, u strepnji.

�ovek je rekao, "Ne pitajte to. Ne razmi�ljajte o tome."

Rekla sam, "Moram znati."

Odgovorio je, "Ne brinite, re�i �e vam".

ODBIJTE DA UBIJATE

# Oh, naredni�e, ja sam novajlija i upravo sam stigao u logor

# Do�ao sam nositi uniformu i pridru�im se borbenim jedinicama OKON�AJTE RAT U VIJETNAMU

# I �elim da obavim svoju du�nost, ali jednu stvar moram da zamolim CRNA NACIJO: 53 % MRTVIH 2 % TRUPA... ZA�TO?

IZA�ITE IZ VIJETNAMA Nisam voleo ratne protestante, bilo kakve.

Nekako sam ose�ao kako su oni privilegovani, razma�eni klinci

FILIP KAPUTO, Marinci koji su mo�da protestovali

jer nisu hteli da idu.

Pa su to ostavljali nekom tipu

koji je mo�da zavr�io dve godine srednje �kole da to uradi za njih.

PREGOVARAJTE ODMAH! Rat je do 1966. po�eo da ima uticaj na srednju klasu

BIL ZIMERMEN Univerzitet �ikaga jer je opseg regrutacije morao biti pro�iren.

Nisu mogli na�i dovoljno ljudi da se dobrovoljno jave

ili regrutovati ljude iz radni�ke klase.

Po�eli su regrutovati ljude iz koled�a.

I tada se antiratni pokret prebacio

sa moralnog pokreta na pokret zbog sopstvenih interesa

vo�enog od ljudi koji nisu �eleli da idu u rat

i od njihovih voljenih koji nisu �eleli da im deca idu u rat.

# I znam da nije bitno �to nikad ranije nisam ubio

Bil Zimermen je bio student

na Univerzitetu u �ikagu u maju 1966.

Sin ista�nonjema�kih izbeglica,

radio je za pokret za gra�anska prava u Misisipiju

i protivio se ameri�kom uklju�ivanju u Vijetnamu od 1963.

Regrutacija je bila te�ak problem za mladi�e Zimermenove generacije.

Od 1942., svaki stanovnik SAD mu�kog pola

je bio du�an da se registruje kad navr�i 18 godina.

Ali od 27 miliona ameri�kih mu�karaca

koji su navr�ili godine tokom Vijetnamskog rata,

vi�e od pola je izbeglo vojnu slu�bu

kroz izuze�a i odlaganja.

Skoro 500.000 Amerikanaca se prijavilo za prigovor savesti

na osnovu religioznih ili moralnih razloga,

6 puta vi�e nego tokom 2. svetskog rata.

Ukupno je 170.000 njih dobilo dozvolu da obavlja alternativnu slu�bu

u bolnicama, skloni�tima za besku�nike i �kolama.

Neki su obu�eni za bolni�are i poslati u Vijetnam.

Najmanje dvojica su poginula;

oba su odlikovana Kongresnom medaljom �asti.

Milion mladih ljudi je slu�ilo u Rezervi i Nacionalnoj gardi

sa o�ekivanjem da nikada ne�e biti poslati u borbu.

Rezervisti i gardisti su bili skoro uvek belci,

generalno bolje obrazovani, sa boljim vezama,

i bolje pla�eni nego oni koji su regrutovani.

Prekidanje njihovih �ivota, predsednik D�onson je ose�ao,

bi pove�alo protivljenje ratu.

"Ako imate lovu," jedan vojnik je rekao, "ne morate da idete."

DOBRODO�LI REGRUTNI CENTAR ORU�ANIH SNAGA Rezultat je bio da se sastav vojske jako pomerio

prema manjinama i neprivilegovanima.

# Gdine Bekle�, gdine Bekle�

# �ta vi mislite, ko sam ja

# Podi�e� mi poreze, zamrzava� mi platu, i �alje� mog sina u Vijetnam

# daje� mi ku�u drugog razreda Neko vreme, Afro-Amerikanci,

# i polovnu ode�u iako su predstavljali samo 12% populacije,

# misli� li da su obojeni samo drugorazredne budale su pretrpeli nesrazmeran broj �rtava.

Ozloe�enost je po�ela da raste.

IZA�ITE IZ VIJETNAMA BELCI IZA�ITE IZ JU�NE AFRIKE BELCI Moramo ulo�iti toliko snage u ja�anje na�e zajednice,

da ako do�u po jednu osobu, ima�e posla sa svima nama.

To moramo da uradimo! To je ono �to �emo radimo.

SIROMA�NI BELCI i CRNCI UMIRU u VIJETNAMU, A BOGATI POSTAJU JO� BOGATIJI Moramo stvoriti toliko snage unutar na�e zajednice,

pa kada L. B. D� ka�e, "Do�ite momci, u moj rat," mi ka�emo,

"Do �avola ne, mi ne idemo".

Ne idem da pomognem nekome da dobije ne�to �to moji crnci nemaju.

Ako idem da poginem, poginu�u sada, bore�i se sa vama,

ako �u da idete da poginem.

Vi ste moji neprijatelji, moj neprijatelj su belci, ne Vijet Kong, ili Kinezi ili Japanci.

Vi ste moj protivnik kad �elim slobodu

Vi ste moj protivnik kad �elim pravdu. Moj ste protivnik kad �elim jednakost.

I �elite da idem da se negde borim,

Klej osu�en na 5 godina u slu�aju regrutacije ali me ne�ete podr�ati ovde kod ku�e.

Na po�etku, 10.000 regruta je pozivano svakog meseca,

ali u 1966., pove�eni zahtevi za sve�im trupama u Vijetnamu

su podigli ovaj broj na 30.000.

Hiljade studenata sa koled�a sada nisu vi�e mogli o�ekivati odlaganje.

Ako je va� uspeh pao ispod nekog praga,

izvukli bi vas sa koled�a.

I najgore �to vam se moglo desiti je da budete ubijeni u Vijetnamu.

Pa smo protestovali na Univerzitetu �ikaga

da je univerzitet bio sau�esnik u ovom ratu

NEMA VI�E RANGIRANJA sla�u�i se da se ove liste dostave regrutnim komisijama.

Smatrali smo da prvi put, mi zaista imamo uticaj.

Ve�ina Amerikanaca, mladih i starih je ipak podr�avala rat.

STUDENTI IZDAJICE �ELE PREDAJU "Mladi Amerikanci za slobodu",

Okrug Filadelfije Mladi Amerikaci za slobodu stvoreni od konzervativnog pisca Viljema F. Baklija,

.YAF. PODR�AVA POBEDU NAD KOMUNIZMOM u JU�NOM VIJETNAMU su odr�avali kontra-demonstracije na kampusima �irom zemlje.

# Slava, slava, haleluja! Njegova istina mar�ira.

Moj brat, sedmo dete u porodici, se priklju�io lokalnom pokretu otpora.

LE KAN KONG Viet Kong Amerikanci su ga ubili u akciji �i��enja.

Drugi brat je napadnut iz zasede dok je spavao i upucali su ga u srce.

Moj zet je izdat od dou�nika.

Slomili su mu vrat i ubili ga.

Pucali su na na�u ku�u i ubili moju sestru.

Moja majka je plakala �itavo vreme.

Ipak, i dalje je ohrabrivala najmla�eg brata da se priklju�i revoluciji.

Odrasla sam veruju�i da su komunisti bili ljudi

koji uni�tavaju porodicu, religiju,

i ljudi koji nisu privr�eni na�oj zemlji

ve� me�unarodnom komunizmu.

Moja majka ih je opisivala kao (govori vijetnamski),

�to zna�i da su to ljudi

sa glavom vodenog bizona i licem konja,

ZUONG VAN MEJ ELIOT Sajgon �to je zna�ilo da su bili podljudi,

i da su bili brutalni.

Ali sa druge strane sam mislila da oni uklju�uju ljude

kao �to su moja sestra Tang i dosta mojih ro�aka.

Nisam mogla pomiriti ove dve slike.

Ali od te dve, mislim da je druga slika bila mnogo ja�a

jer sam bila tako zastra�ena njima.

Mislila sam da ovi ljudi moraju biti stvarno, stvarno u�asni ljudi.

To je bio okvir uma koji sam imala

kad sam po�ela da radim istra�ivanje o komunisti�kom pokretu.

Zuong Van Maj je bila k�erka zvani�nika

u ju�novijetnamskoj vlasti i sada je bila udata

za Amerikanca, Dejvida Eliota.

U 1964., ona je radila za RAND korporaciju u Sajgonu.

Naru�eno je istra�ivanje od strane Roberta Maknamare

da se prou�e neprijateljski zatvorenici

da saznaju "Ko su Vijet Kongovci?

I �ta ih pokre�e?"

Se�am se prvog intervjua. Bila sam sama.

Bila sam jako mlada i oti�la sam u ovaj prili�no sumorni zatvor

da intervjui�em visokorangiranog funkcionera koji je bio zarobljen.

Oti�la sam misle�i da �u upoznati to �udovi�te,

ovog tipa sa glavom vodenog bizona i glavom konja.

U�ao je unutra i bio je veoma iznena�en da me vidi.

Isto kao �to sam i ja bila iznena�ena da ga vidim.

Ovde je bio �ovek koji je posvetio �itav svoj �ivot borbi

za ono �to je on nazivao pravim razlogom

da oslobodi svoju zemlje od strane dominacije,

da ujedini zemlju pod samo jednom vladom.

On je potpuno verovao u to

da ta�ke da je �rtvovao �itav svoj �ivot tom cilju.

I tako sam oti�la... veoma impresionirana sa njim.

Kada je RAND-ov izve�taj predstavljen Maknamarinim zamenicima u Pentagonu,

u kome je Vijet Kong opisan kao privr�eni neprijatelj

koji "mo�e biti pora�en samo uz ogromnu cenu,"

jedan vi�i zvani�nik je rekao, "Ako je to �to ka�ete istina,

"mi se borimo na pogre�noj strani,"

"strani koja �e izgubiti ovaj rat."

# Sun�eva svetlost je lagano dopirala kroz moj prozor danas

# Mogao sam je lako izbe�i ali promenio sam na�in

# Treba�e malo vremena, znam to, ali �u u me�vremenu Sveukupni mit o ameri�koj vojsci koja tr�i bezobzirno

sa politikom, sa strategijom, sa taktikom da terori�e i ubija

i mu�i nevino stanovni�tvo Ju�nog Vijetnama,

ta slika je...

STJUART HERINGTON Vojni savetnik to nije pravedno prema mladim mu�karcima i �enama koji su slu�ili tamo.

To sigurno nije ta�an prikaz onoga �to je na�a vojska bila.

Od prvog dana, D�onsonova administracija je shvatila

da se rat ne mo�e dobiti

bez uveravanja siroma�nih farmera u unutra�njosti

da vlada u Sajgonu, a ne Vijet Kong,

radi u njihovom najboljem interesu.

Uz vojsku, mnoge ameri�ke humanitarne organizacije

su radile u vijetnamskim selima.

Kopali su bunare i gradili vetrenja�e,

osnivali �kole, uvodili pobolj�ani pirina�,

obezbe�ivali medicinsku njegu,

i elektrificirali ve�inu unutra�njosti.

Pod pritiskom Roberta MekNamare,

MACV se borio da na�e na�ine da izmeri progres u pacifikaciji

44 ju�novijetnamske provincije,

220 distrikta i 13.000 zaselaka,

i kona�no su do�li do "SiISTEMA OCENJIVANJA ZASEOKA".

Uskoro je nekih 220 ameri�kih savetnika u distriktima

bilo obavezno da proizvede nekih 90.000 stranica podataka, svakog meseca,

planina informacija tako zastra�uju�a

da ni za koga nije imala smisla.

Sve se moglo kvantifikovati.

Mogli ste bukvalno da ka�ete, "Koliko je pacifikovano ovo selo?"

"Pacifikovano je 37,5%."

Dobro, �ta to zna�i? Amerikanac bi vam rekao,

"Nismo imali incident u ovom selu"

"ili ovoj provinciji," kako god.

"Stopa incidenata pada, i zato mi pobe�ujemo."

FILIP BREJDI U.S.A.I.D Ali bismo ukazali na neke problemati�ne oblasti u provincijama u kojima smo radili,

mogli smo prosto da ka�emo da nisu pacifikovane

sem ako ih ne �elite smatrati pacifikovanim za drugu stranu.

U obimu u kojem je pacifikacija bila uspe�na,

�kole su bile izgra�ene, bunari su bili o�i��eni.

A onda jedne no�i, dolazi 400 severnovijetnamskih vojnika u selo,

pogube �efa sela i otmu 12 mladi�a

za slu�bu u revolucionarnim oru�anim snagama,

i onda ljudi pogledaju vladu i ka�u,

"Obe�ali ste da �ete nas za�tititi, ali niste ostali."

Bio sam tamo rano.

Bio sam u stvarno dobroj jedinici, koja je verovala u vojne tradicije,

koja je verovala u �ast,

MAJK HEJNI Vojnik koja je verovala �ak i u humano tretiranje neprijatelja

jednom kada postane ratni zarobljenik.

Poru�nik Majk Hejni iz Basket Rid�a, Nju D�ersi,

je bio komandir voda u 1. konji�koj diviziji.

Stigao je krajem 1965.

i raspore�en je u gusto naseljeni deo centralnog Vijetnama,

gde se na�ao okru�en

infiltracijama Severnovijetnamaca

i sa seljacima �ija lojalnost nije bila jasna.

Nikad nismo uspeli da shvatimo

kako da odredimo ko je bio neprijatelj.

Ako ste normalni, pristojni ameri�ki mladi�,

vi ne podi�ete samo tako pu�ku i pucate na nekoga i poku�avate ga ubiti

ukoliko niste prili�no sigurni da je on neprijatelj.

A ako nije bio naoru�an,

ili vam nije pretio na neki na�in, ne biste ga upucali.

Pro�li bi kroz selo u kojem nije bilo ljudi koje smo mogli identifikovati

kao neprijateljske vojnike i na�li bi dosta skrivenog pirin�a.

Trajna nare�enja su bila da ga raznesemo, zapalimo,

uni�timo, otrujemo, �ta god.

Stvarno nismo �eleli da radimo to jer...

niste morali biti stru�njak da pogledate uokolo

i vidite da ti ljudi zavise od toga. To je njihova hrana.

Ponekad bi nam rekli da spalimo nastambe od slame.

I ljudi bi bez entuzijazma poku�avali upaliti krov.

�im bi se plamen ugasio, nisu poku�avali ponovo.

U srcima nam nije bila namera da uni�tavamo

hranu i domove za civile.

To nam je davalo nelagodan ose�aj,

"O �emu se radi u ovom ratu?"

Ve�ina borbi u Vijetnamu

je bila one vrste koju je Majk Hejni video,

malog obima, iz blizine i inicirane od neuhvatljivog neprijatelja.

Vojska je to nazivala "kontaktom".

"Rat je pakao," gu�teri bi voleli da ka�u, "ali kontakt je majka."

Posao pe�adijskog voda je obi�no bio da poku�a upla�iti

neprijateljsku pe�adiju i da je uni�ti.

Stvarna taktika je bila da smo se pona�ali kao mamac.

I na nekom nivou smo znali to.

Znate, u�i u �umu i privu�i vatru.

Posle 6 meseci njegove ture, Hejni je preduzeo

ne�to �to su on i njegovi ljudi smatrali da �e biti lak zadatak:

popeti se na padinu nedaleko od njihove baze u An Keu

i poterati malu neprijateljsku minobaca�ku jedinicu sa linije grebena.

�im smo krenuli, po�eli smo dobijati neke lo�e vibracije.

Na�li smo otiske �izama u blatu

na ivici zone sletanja,

i dobru stazu, �esto kori�tenu stazu koja je i�la prema grebenu.

Se�am se da sam pri�ao sa jednom od mojih komandira odeljenja o ovome.

I obojica smo smatrali, "Sranje, ovo zaudara."

I iznenada je istureni �ovek,

prvi �ovek u koloni, narednik Mej,

je samo podigao M16 na rame i ispalio rafal.

Okrenuo se i rekao, "Vijet Kong na stazi. Vijet Kong na stazi."

Pre nego sam stigao obraditi ovo, pao je dole pogo�en u prsa. Bum!

I iznenada je dobro postavljena zaseda eruptirala.

Bilo je tako glasno i neo�ekivano.

Bio sam iznena�en za trenutak. "Koji se �avo doga�a?"

Hejnijev radista, vojnik Teri Karpenter,

je dobio na vezi komandira �ete.

"Uletili smo u ne�to gadno," Hejni je rekao.

U tom trenutku je metak pogodio Karpentera u glavu.

Znao sam da je Teri pogo�en. Znao sam da je narednik Mej pogo�en.

Pozvao sam posadu prvog mitraljeza da iza�u napred

i po�nu dejstvo mitraljezom. Brzo su ih neutralisali.

Nisu imali �anse da mnogo deluju.

U tom trenutku mi niko nije ostao u isturenoj jedinici.

Svi su bili pogo�eni osim mene. Svi.

Svi su bili ubijeni ili smrtno ranjeni u tom trenutku.

No� je pala. Ono �to je ostalo od Hejnijeve �ete pripremilo se

na napad za koji su smatrali da �e po�eti u zoru.

Le�ao sam tamo na liniji.

Bio sam do mrtvog neprijateljskog vojnika.

Bilo je nekako moje lice, njegove noge i stalno sam ga gledao,

jer nisam mogao da vidim rane na njemu.

I nekako vam �udne misli dolaze, "Ovaj tip �e me ubiti.

"On se pretvara. �eka�e dok ne po�ne napad,

i onda �e sko�iti i ubiti me."

I skoro sam ga ponovo upucao. Da budem siguran da je mrtav.

Onda je neprijatelj po�eo da ispaljuje minobaca�ke granate me�u Hejnijeve ljude.

Ose�ao sam kao da je neko uzeo �eki�

i udario me u potkolenicu, koliko god je jako mogao.

Bio sam tako zapanjen �okom od pogotka,

i samo sam povukao dubok uzdah u stra�nom bolu.

Nisam mogao govoriti.

Malo posle �to smo upali u zasedu,

i kada sam saznao da sam izgubio gomilu ljudi,

pomolio sam se Bogu govore�i, ne�to kao,

"Ako ti treba jo� ljudi iz mog voda, uzmi mene.

" Ne uzimaj vi�e moje ljude."

�im sam to rekao, poludeo sam na sebe i rekao,

"Sveca mu, mogu li da povu�em molitvu?"

Ali je bilo prekasno. Izrekao sam je.

Ispostavilo se da posle te molitve niko iz mog voda vi�e nije poginuo.

Ameri�ka artiljerija je na kraju potisnula neprijatelja.

Pre�iveli iz Hejnijeve �ete su se spustili niz brdo u bezbednost.

On je odne�en u bolnicu.

Le�ao sam na krevetu jecaju�i.

I ta sestra je do�la. Nagnula se i rekla, "Poru�ni�e...

"Va�i ljudi su ovde. Trebate prestati da pla�ete."

U tom trenutku je moj narednik iz voda,

krupni crnac iz Detroita koga sam jako voleo,

narednik Sem Hant, do�ao je i seo do mene

i uzeo moju ruku i rekao ovoj sestri,

"Gospoja, ovaj ovde poru�nik ne mora ni�ta prestati da radi."

Gledao sam kako Amerikanci umiru.

Iako nisam znao njihov jezik,

LE KONG HUAN Viet Kong video sam ih kako pla�u i dr�e jedni druge.

Kada je neko poginuo, ostali su se okupili oko njega.

Nosili su njegovo telo i plakali.

Svedo�io sam takvim scenama i mislim

da Amerikanci, kao i mi Vijetnamci

imaju dubok ose�aj humanosti.

Brinuli su jedni za druge.

Dosta sam o tome razmi�ljao.

Studenti su sada ljuti. Pronela se vest

da se okupe kod glavne budisti�ke pagode u sumrak.

Nakon svih ovih godina, Vijetnamci su nau�ili da �ive sa krizama i ratom.

Ali jo� nisu nau�ili da �ive kao nacija.

LINDON D�ONSON Predsednik Sjedinjenih dr�ava Din, �ta �e� napraviti?

Kre�emo li se prema ta�ki gde bi nam bilo te�ko

tra�iti od ljudi da ginu tamo,

kada se ovako ne�to doga�a svaka dva ili tri meseca?

DIN RASK Ministar inostranih poslova Mislim da nije jo� gospodine, nikako.

Mislim da je to i dalje manji problem.

Ali politi�ki razgovori ne�e mo�i sti�i nigde

ako oni ne odr�e elemente reda i poretka.

15. maja 1966.,

vlada Ju�nog Vijetnama, zemlje za koju

su mnogi Amerikanci rizikovali svoje �ivote,

se opet �inila da je na ivici kolapsa.

Nadmo� premijera Kija je zadala te�ak udarac

budisti�kim aktivistima, koji su zahtevali

predstavni�ku vlast i pregovore za okon�anje rata od 1963.

Kada je Ki iznenada otpustio rivalskog generala,

popularnog budisti�kog komandanta,

demonstranti su pohrlili na ulice Hueja i Da Nanga.

Zatvorili su luku kroz koju je dolazila ve�ina ameri�kih potrep�tina.

Neki ju�novijetnamski vojnici, lojalni otpu�tenom generalu,

napustili su borbe protiv komunista i uputili su se prema gradu.

Ljutita gomila je zapalila ameri�ke d�ipove.

Natpisi na kojim je pisalo "Mir!" i "Amerikanci idite ku�i!"

su se pojavili posvuda.

Predsednik D�onson je bio vrlo zabrinut,

da je tra�io od njegovih savetnika da pripreme rezervnu poziciju

ako Kijova vlada padne.

"Ako bude potrebno", rekao je "Amerika bi trebalo da bude spremna"

"da iza�e iz Vijetnama, i mo�da"

"umesto toga napravi branu komunizmu u Tajlandu."

Ki je naredio vojsci Ju�nog Vijetnama

da okru�e i pot�ine Da Nang,

gde su razmenjivali vatru sa nekada�njim drugovima.

Dok su Kijove snage upadale u budisti�ke pagode u Da Nangu,

njegovi ratni avioni su mitraljirali okupiranu glavnu pijacu.

Pobuna je slomljena. Va�ingtonu je laknulo.

Izgledalo je da Ki opet ima kontrolu.

Ali sa svog komandnog mesta na vrhu brda izvan grada,

jedan ameri�ki marinski poru�nik gledao je u neverici

kako su dve bitke tekle simultano:

na zapadu, njegove kolege marinci su se borili sa Vijet Kongom;

na istoku, vojska Ju�nog Vijetnama

izgleda da je bila u ratu sa samom sobom.

# Zdravo tamo, moj stari prijatelju

# do�ao sam da opet razgovaram sa tobom Mogi Kroker: 16.maj 1966.

Dragi mama i tata...

# jer vizija polako zastra�uje Na�e operacije ovde na granici Kambod�e su prili�no uspe�ne.

# usa�uje sumnju dok spavam Nema sumnje da �ete o tome �uti na vestima.

# i vizija Stalno dobijamo sve vi�e i vi�e operacija pa ni�ta nije potpuno sigurno.

# koja mi je usa�ena u glavu ostaje

Ne znam ho�u li opet skoro da idem na teren,

# unutar zvuka ti�ine ali ne o�ekujete stalna pisma.

# u nemirnim snovima hodam sam Ka�ite Rendiju da jedva �ekam da vidim njegovog novog psa.

# uskim ulicama pod kaldrmom Mo�da �u uzeti odsustvo od 15 dana u Tokiju,

# ispod oreola uli�nih svetiljki da ne puknem.

# podigao sam ovratnik zbog hladno�e i vlage Bio je to predivan proletni dan, i otvorila sam pismo u kojem je to stajalo.

# kad su mi o�i zaslepljene I bila sam stvarno devastirana

# Bleskom neonskog svetla jer je do tog vremena,

D�IN-MARI KROKER Saratoga Springs, Njujork Vijetnam bio u potpunom haosu.

Dolazilo je do stalnih promena ljudi koji su vladali Ju�nim Vijetnamom.

I bili su protesti budisti�kih monaha i drugih koji...

tamo su bile antiameri�ke demonstracije.

Pomislila sam, "Za�to? Za�to smo tamo?"

Mislim da je pismo u kome moj brat pokazuje neku vrstu o�aja,

verovatno prvi put da je to izrazio tako otvoreno �itavoj porodici.

KEROL KROKER Saratoga Sprngs, Njujork Vratilo me na dan...

kad mi je rekao, "Ne �elim da se vratim nazad."

Pi�u�i starom �kolskom prijatelju,

Mogi je bio jo� direktniji.

Mogi Kroker: Dragi Daf,

Od kad sam zadnji put pisao, a �to je bilo pre nekoliko meseci

dogodili su se brojni uzbudljivi, ali stra�no neprijatni doga�aji,

od kojih je najgori kad sam bio priklje�ten

sa dva laka kineska mitraljeza koji ispaljuju 900 metaka u minuti

i kada je moj najbolji prijatelj poginuo manje vi�e pored mene.

Jednog dana �u ti mo�da ispri�ati �itavu pri�u ako mi �ivci potpuno ne odu do tada.

Zapravo je ovo potonje samo pusta �elja,

u la�noj nadi da �e me skloniti sa linije.

Bio sam fantasti�no religiozan neko vreme,

�alju�i raznovrsne molitve koje su se uglavnom ticale poku�aja da ostanem �iv,

ali sam opet ateista... dok pucnjava ne po�ne.

Vest Point 8. jun, 1966

Stvarno sam verovao da moramo zaustaviti komunisti�ku ekspanziju.

Tako�e sam verovao da smo na ispravnoj strani.

MET HERISON, Vojska Ba� kao �to je nas Francuska podr�avala tokom na�e revolucije,

mi smo pomagali Ju�novijetnamcima sa podr�kom tokom njihove revolucije.

Metju Harison je bio jedan od 300 diplomaca iz klase 1966.

koji je dobrovoljno slu�io u Vijetnamu.

Rend�eri! - Rend�eri! - Sve do kraja! - Sve do kraja!

Ali je najpre oti�ao u Floridu da postane Rend�er

i da izdr�i 9 nedelja najzahtevnije obuke

koju je armija nudila.

Tata ide na mali put! - Tata ide na mali put!

Glavni �ovek je bio major �arls A. Bekvit, "Besni �arli",

heroj opsade Plej Meja godinu dana ranije.

"Ako je �ovek krvavo glup," rekao je grupi prido�lica,

"njegova majka �e dobiti telegram i pisa�e,"

"Va� sin je poginuo jer je glup."

"Nadajmo se da �e va�a majka pro�itati samo , 'Va� sin je mrtav.' "

"Sa obukom koju �emo vam ovde dati,"

"mo�da va�a majka ne�e primiti nikakav telegram."

" Zato obratite pa�nju."

Da bi uspeli, Harison i njegovi drugovi su morali pre�iveti

dane bez sna; bili su li�eni hrane i vode,

morali su mar�irati uz planine dok im noge ne bi prokrvarile

i da patroliraju kroz mo�vare u kojima su bile otrovne zmije i pauci;

morali su nau�iti da otkriju zamke

i da nadmudre veterane maskirane kao Vijet Kong.

"O�ekujte neo�ekivano," Bekvit je stalno govorio svojim u�enicima.

"�ivot je nepravedan."

Jednom kada je postao Rend�er, Harison je bio �eljan da krene za Vijetnam...

i da se stavi u akciju ve�tine liderstva i pre�ivljavanja

koje je upijao tokom pet godina.

REND�ER

Se�am se razgovora sa mojim klasi�ima koliko stra�no �e biti slu�iti u vojsci

ako su svi makar godinu pre nas ve� slu�ili u borbi

a mi nismo imali prilike da to uradimo.

Bojao sam se da �emo dobiti rat prebrzo

i ja ne bih imao prilike da ga iskusim.

3. jun 1966. je bio 19. ro�endan Mogija Krokera.

Njegova �eta je bila uklju�ena u jo� jednu kampanju,

usmerenu na nala�enje i eliminisanje trupa Severnog Vijetnama

koje su ulazile preko Laosa na Centralne visoravni.

Kako je pala no�, Mogiju i njegovom odeljenju je nare�eno

da krenu prema brdskom grebenu

koji je imao pogled na opkoljenu predstra�u ARVN-a

tako da bi se artiljerija mogla upotrebiti

i navoditi da granatiraju neprijatelja ujutro.

Kretali su se polako i oprezno uz padinu.

Mogi je bio na �elu.

Mitraljez je iz mraka otvorio vatru.

Denton Kroker Junior nikad nije stigao do vrha brda.

# Dole niz ulicu psi laju i polako pada mrak

# kad mrak po�ne da osvaja, psi �e prestati da laju Bio je to divan dan da se iza�e u na�u ba�tu.

Kandi, na�a mala curica je oti�la na ro�endansku zabavu.

A ostala deca su mislim bila oko ku�e.

Kratko posle vremena ru�ka, iza�la sam na trem.

Videla sam dva �oveka u uniformama koji idu prema ku�i.

Znala sam da se ne�to u�asno desilo.

I str�ala sam niz stepenike. Zgrabila sam jednog od njih i rekla,

"Nemojte mi da ka�ete. Ne recite to.

Ne moj predivni momak."

A on je samo rekao, "Da."

# Sa mog ku�nog praga moje o�i po�inju da blede

Sedela sam na kau�u u dnevnoj sobi.

Iznenada sam �ula kako majka vri�te�i doziva mog oca.

Kao na filmu, do�ao je sve�tenik uz stepenice

sa vojnikom, a ona je govorila, "Ne."

I dozivala je mog oca.

Moja reakcija je bila da sam sko�ila sa kau�a,

istr�ala na zadnja vrata i zgrabila ruku mog malog brata

i samo sam po�ela da hodam. Rekla sam, "Mora� po�i sa mnom."

Rekla sam, "Pokaza�u ti ne�to." Nisam imala pojma gde idem.

Samo sam rekla sebi, "Ne. Ovo se ne�e desiti."

I ne�to me je nateralo da se okrenem

i da u�em sa zadnje strane ku�e iz uli�ice.

Moja otac je stajao tamo.

Pala sam mu u naru�je i rekla,

"Nemoj da bude istina, tata.

Je li istina?" I on je rekao, "Da."

Nekako sam znala da su se stvari zauvek promenile.

Da je moja mama kao moja mama i moj tata kao moj tata,

vi�e nikada ne�e biti isto.

Se�am se da smo sedeli na kau�u

i da sam ih zagrlila i rekla sam,

"Vole�emo jedni druge i bi�emo dobro."

Ali nisam znala koliko dugo.

Znate? Svi smo poku�ali.

# za oboje je samo jo� jedno jutro hiljadama km iza Denton W. Kroker Mla�i, 19, poginuo u Vijetnamu

Kerol mi je rekla jednog dana,

vrlo brzo nakon �to je Denton poginuo,

verovatno isti dan, "Kako mo�e� verovati u Boga?"

A ja sam rekla, "Jer smo imali Mogija."

Mislim da je njegov �ivot bio pravi dar.

Bila je privilegija imati ga.

Prijatelj mi je napisao, "Na�a deca su nam pozajmljena,"

�to mislim da je istina.

10 dana kasnije, armijski kapetan je dopratio Mogijevo telo

u pogrebnu ku�u Dika Stouna.

Porodi�ni sve�tenik je sugerisao

da Mogu bude sahranjen u Saratoga Springsu

da njegovi roditelji mogu lak�e da obilaze njegov grob.

Oni su ipak izabrali Nacionalno groblje Arlington.

"Deo mog srca je znao," se�a se njegova majka,

"da ako bi bio sahranjen blizu nas,

�elela bih da izgrebem zemlju da mu povratim toplinu."

Omaha, Nebraska

�ujem da moji prijatelji ka�u, "Zabrinut sam" i "Zbunjen sam",

i "Frustriran sam," i svi mo�emo razumeti te ljude.

Ponekad i sam skoro dobijem �ir na stomaku, samo ih slu�aju�i.

Svi �elimo da se rat zavr�i.

Svi �elimo da se vojnici vrate ku�i.

Nema osobe na ovom svetu

koja vi�e �eli da se ove stvari dese,

da mir zavlada u svetu,

od va�eg predsednika Sjedinjenih Dr�ava.

Vojska je tvrdila da je ubila

oko 57.000 neprijateljskih vojnika u prvih 6 meseci 1966..

Ipak, privatno se administracija brinula

da "ta�ka ukr�tanja" generala Vestmorlenda,

trenutak kada se vi�e neprijateljskih vojnika ubije

nego se mo�e zameniti, nije izgledala bli�e.

Od po�etka je genaral�tab tra�io od predsednika da bude agresivniji,

da dozvoli vojnicima da gone neprijatelja u Laos i Kambod�u

i da pro�iri listu meta za bombardovanje u Severnom Vijetnamu.

D�onson i dalje nije dozvoljavao prelazak granice

regularnim kopnenim trupama zbog straha od uvo�enja Kine

ili �ak i Sovjetskog Saveza u rat.

Bio je oprezan zbog te�eg bombardivanja,

boje�i se da ne pogodi vi�e civila.

Bez obzira na zabrinutost,

predsednik se sada saglasio da poja�a kampanju bombardovanja,

zvanu "Operacija Kotrljaju�a grmljavina".

Odobrio je napade na naftna postrojenja �irom Severnog Vijetnama,

uklju�uju�i i neke lokacije blizu gradova Hajpog i Hanoj.

Njegovi komandanti su ga uveravali

da �e to biti smrtni udarac neprijatelju,

i sigurno �e dovesti Severni Vijetnam za pregovara�ki sto.

Desetine hiljada naleta je obavljeno.

Mnoge bombe su pogodile nameravane mete.

Ipak, mnoge su proma�ile

i umesto toga pale na stambene kvartove,

ba� kao �to se predsednik bojao.

LINDON D�ONSON Predsednik Sjedinjenih dr�ava Stvari idu prili�no dobro na Jugu, zar ne?

ROBERT MekNAMARA Ministar odbrane Da, mislim da jesu.

Jer mislim da im nanosimo te�ke gubitke,

ali me samo pla�i kad vidim �ta radimo tamo

sa Bog zna koliko aviona i helikoptera

i vatrenom mo�i i borimo se sa gomilom polugladnih prosjaka.

To je ono �to se de�ava na Jugu.

I velika opasnost je,

da oni tako mogu skoro neograni�eno dugo.

Jedina stvar koja �e to spre�iti je gdine predsedni�e, slom njihovog morala.

Nema sumnje da vojnici na Jugu, Vijet Kong i Severnovijetnamci,

oni znaju da mi bombardujemo Sever.

I imamo odre�ene ruke. A kada vide da ih ubijamo

tako mnogo na Jugu,

i oni vide da �e materijal slabije dolaziti

sa Severa, mislim da �e im to naru�iti malo vi�e moral.

Za mene je to jedini na�in da pobedimo jer ih ne ubijamo dovoljno

da u�inimo nemogu�im Severu da nastavi sa borbom.

Ali ih ubijamo dovoljno da uni�timo moral

ovih ljudi dole ako misle da �e ovo trajati ve�no.

U redu. Samo napred Bob.

Ljudi su ginuli. Ku�e su im uni�tavane.

Moja �kola je evakuisana u ruralno podru�je.

Na�i �ivoti su se izokrenuli.

Imao sam 14 godina.

BAO NIN Hanoj

Nisam bio upla�en. Bio sam ljut.

Ponekad su bombe padale na pijace i �kole ubijaju�i mnogo dece.

HO HU LAN Severnovijetnamska voska Mnogo ljudi u Severnom Vijetnamu je

poginulo uklju�uju�i i �lanove moje porodice.

Tako da je jedini na�in da postignemo mir i bezbednost

u pozadini bio da se nastavimo boriti na frontu.

Ljudi govore o kolateralnoj �teti, ali to ne�to zna�i.

Ne �elite praviti kolateralnu �tetu.

MERIL MekPik Avijacija �elite naneti �tetu koju �elite da nanesete.

To je dobitni na�in da se ovo uradi.

Iako sam bio sam u �eliji

i ostali su bili sami, nismo bili sami.

Bili smo zajedno u ovom starom francuskom zatvoru

pola sveta udaljeni od Sjedinjenih Dr�ava.

Polako sam po�eo da shvatam da ovo mo�e potrajati dugo vremena.

EVERET ALVAREZ Ratni zarobljenik Dugo vreme za mene je bila godina ili dve.

Nikad nisam ni sanjao da �e biti 8 i po godina.

U leto 1966., poru�nik Everet Alvarez,

prvi ameri�ki pilot koji je bio oboren iznad Severnog Vijetnama,

bio je zarobljenik skoro 2 godine

i pridru�ilo mu se vi�e od 100 drugih oborenih pilota u Hanoju i okolini.

Iako su ih Severnovijetnamci sve smatrali "agresorima",

"kriminalcima," i "vazdu�nim piratima", a ne ratnim zarobljenicima

koji zaslu�uju humani tretman,

Alvarez i ostali su na po�etku tretirani dosta dobro.

To nije potrajalo dugo.

Ljudima je uskoro bilo zabranjeno da komuniciraju jedni sa drugima,

prisiljeni su da se poklanjaju svojim �uvarima,

i govorili su im da ih je njihova zemlja zaboravila.

Bili su podvrgnuti izolaciji, premla�ivanju,

i satima i satima torture,

a sve u cilju da ih nateraju da priznaju krivicu

i da snime izjave u kojima osu�uju rat.

Kad bi se vrata �elije otvorila, kad bi rekli,

"Ti, tvoj red," znao si u dubini sebe,

znao si da se mo�da ne�e� vratiti.

Okovi, u�ad, premla�ivanja, lomljenje kostiju.

Oni... oni su uradili sve.

Ruke su mi pocrnele od lisica koje su prekinule cirkulaciju.

I nisu me pustili da umrem. Samo su odr�avali bol.

Onda sam shvatio da nemam nadljudske mo�i.

Kad sam se prvi put slomio i dao im ne�to, ose�ao sam se tako nisko.

Ose�ao sam se tako malenim.

Neki od ljudi koji su naterani da snime izjave,

uradili su najbolje �to su mogli da prenesu ku�i istinska ose�anja.

Komandir D�eremaja Denton je treptao o�ima speluju�i

"mu�enje" Morzeovim kodom. T-O-R-T-U-R-E

6. jula, nedelju nakon �to su ameri�ke bombe

prvi put pale na Hanoj i Hajpong,

�uvari su okupili Alvareza i jo� 51. zatvorenika,

i dok su kamere snimale,

proveli su ih kroz centar Hanoja,

pored ljutitih gra�ana.

Mogao sam �uti kako se gomila prikuplja.

I kad sam pro�ao pored nekoga sa megafonom,

pogledao me je i zavikao gomili.

"Alvarez, Alvarez, ku�kin sine, ku�kin sine!"

Ljudi su po�eli da pritiskaju, da bacaju stvari, boce, cipele.

�uvari su imali dosta problema da dr�e ljude dalje.

Severnovijetnamci su se nadali da �e dobiti

me�unarodnu podr�ku zbog tretiranja

ratnih zarobljenika kao ratnih zlo�inaca.

Imalo je suprotan efekat.

Ljudi sa svih strana, �ak i oni koji su se protivili ratu,

saose�ali su sa ovim jadnim, bespomo�nim ljudima.

Planovi za javna su�enja su otkazani.

Bombardovanje je nastavljeno i jo� vi�e ameri�kih aviona je sru�eno.

Severnovijetnamci su se ponosili zarobljavanjem ameri�kih pilota.

�ak i od dece se o�ekivalo da urade svoj deo.

Ruke u vis! Ruke u vis!

Nisi izgovorio dobro. Ponovo.

Ruke u vis! - I ponovo. - Ruke u vis!

Bombardovanja oko Hanoja i Hajponga

koja su za rezultat imala tako puno zarobljenika

su dugo vremena vo�ena iz podruma Bele ku�e,

gde je predsednik li�no birao mete,

i odu�ivao da �emo napasti sada, i da �emo onda uzeti malo pauze.

Vazdu�na mo� je zloupotrebljavana, ve�inu vremena.

Operacija "Kotrljaju�a grmljavina" je uni�tila

ve�inu severnovijetnamskih skladi�ta nafte.

Ali su oni prebacili ve�inu njihove nafte u podzemne rezervoare,

i jo� ih je dolazilo svaki dan iz Kine i Sovjetskog Saveza.

Bombardovanje je svejedno poja�ano.

�irom Severa je napravljeno dovoljno priru�nih skloni�ta napravljenih

od betonskih cevi ukopanih 1,5 m ispod zemlje

da se smesti oko 18 miliona ljudi,

prakti�no �itavo stanovni�tvo.

Preko milion ljudi je bilo zadu�eno da rade stalno

da bi popravili ono �to ameri�ke bombe uni�te.

Kad su klju�ni mostovi bili uni�teni,

postavljali su pontonske mostove preko no�i da odr�e tok saobra�aja.

Ekipe su �ekale uz puteve sa hrpama �ljunka i kamena

i gomilama drveta za popunjavanje kratera.

Radili su pod sloganom "Neprijatelj uni�ti, mi popravimo.

Neprijatelj uni�ti, mi popravimo ponovo."

"Kotrljaju�a grmljavina" je bila najgluplja kampanja

ikada smi�ljena od ljudskog bi�a.

Normalna ljudska osobina je da mislite kako va� neprijatelj misli kao vi.

D�EJMS VILBENKS Vojni savetnik Postoji poznata pri�a, navodna, da kada MekNamara �eli da zna

�ta Ho �i Min misli, on intervjui�e samog sebe.

Ono �to tada postaje problem je

da poku�avate poslati poruke koje su racionalne

bazirano na va�oj racionalnosti,

ali nemaju ni�ta sa definicijom racionalnosti na drugoj strani.

Tako da je ono �to je iracionalno za nas

potpuno racionalno za drugu stranu

ako ste odlu�ili da �ete ponovo ujediniti Vijetnam

bez obzira �ta to zahteva, bez obzira na broj �rtava.

Hanoj je u�inio sve �to je mogao da publikuje �tetu

koje su ameri�ke bombe nanosile civilima.

Ve�ina Amerikanaca je odbacivala ovo kao komunisti�ku propagandu.

U.S. kampanja na 2 grada; linija snabdevanja malo ote�ana

Ali kada je Harison Salsburi iz Njujork Tajmsa

otputovao u Severni Vijetnam i objavio na Bo�i� 1966.

ono �to je video, sumnje javnosti o moralnosti rata su porasle.

Dosta vojnika sa kojima smo pri�ali

su delili na�e brige o tome kako se rat vodi,

i da li se mo�e ili ne mo�e pobediti.

Ali kad do�emo do zvani�nih pozicija,

LESLI GELB Pentagon bilo je ono �to dobro znamo,

naime, "Mo�emo dobiti ovaj rat i radimo kako treba."

" Samo nam treba vi�e... vi�e vojnika, vi�e bombardovanja."

Se�am se jedne prilike kad sam se vratio iz Vijetnama,

oti�ao sam da vidim Maknamaru.

Pitao je, "Kako na�e strate�ko bombardovanje uti�e na tok rata?"

Rekao sam, "Ne ja�a nas ni u �emu."

Umesto toga, kontraproduktivno je." Rekao je, "Kako misli�?"

"Gdine ministre, pristup maljem ne funkcioni�e."

"Ti ljudi znaju da �emo u nekom trenutku"

"da se umorimo od ubijanja njih."

"I misle da nas mogu nad�veti."

Rekao je, "Za�to mi ljudi ne govore te stvari?"

SEM VILSON Vojska Odgovorio sam, "Gdine ministre, ne pitate."

Mislim da se svaki otac i sin bore

# Zimski dan tokom svog zajedni�kog �ivota.

# u poznom i mra�nom decembru

Ne mislim da smo moj otac i ja bili izuzetak od toga.

# Sam sam Za mene je interesantna stvar

# zurim kroz prozor dole na ulicu da se prostor za razgovor o vijetnamskom ratu nikad nije stvorio.

# Na sve�e pali, tihi sneg I to je jasno bila odluka mog oca.

# Ja sam stena ja sam ostrvo Krejg MekNamara, sin ministra odbrane,

je bio u�enik u Sent Pol �koli u Konkordu, Nju Hemp�ir,

gde se trebala odr�ati rasprava o ratu.

KREJG MekNAMARA Sin Se�am se da sam nazvao oca iz govornice i rekao,

"Tata, ima�emo ovo i ako ima nekog materijala u podr�ci tome"

"za koji misli� da trebam izneti, molim te javi mi."

Materijali za podr�ku nisu stigli.

Mislim da je moj otac �eleo da me ljubavlju za�titi

od vijetnamskog iskustva koliko je najbolje mogao.

Znamo da to ne mo�ete u�initi.

Stvari krvare i to se prosto ne de�ava na taj na�in.

Verovatno je u to vreme shvatio

da materijala za podr�ku... nije ni bilo.

Danas mogu da ka�em da je vojni progres

u zadnjih 12 meseci prevazi�ao na�a o�ekivanja.

Vijet Kong nije mogao pokrenuti ofanzivu koju su planirali

a koja je bila usmerena da prese�e zemlju u naju�em delu.

Vojni pritisak, koji su snage primenile prema njima,

ih je spre�io da pokrenu tu ofanzivu i naneo im je jako te�ke gubitke.

Bez obzira kako to merili,

bolje stojimo nego �to smo mislili da �emo u ovo vreme.

# Znam da ho�e� da me ostavi�,

# ali odbijam da te pustim Naravno, kada sam stigao, mislio sam da sam uklju�en u pobedni�ki projekt.

# Ako moram moli�u i preklinjati za tvoju naklonost, Mislim, Amerika ne gubi. Nikad ne gubimo.

# Ne smeta mi, jer mi to toliko zna�i Nekako nisam mnogo

BIL ERHART Marinci znao o ratu iz 1812., koji je bio...

prili�no nere�en,

ili Gra�anski rat u kojem je polovina Amerike izgubila,

ili Korejskom ratu gde smo dobili prvo poluvreme, a izgubili drugo.

Ali sam bio podu�avan da Amerika nikad ne gubi.

Marinci su bile prve ameri�ke borbene trupe koje su se borile u Vijetnamu.

Od njih se o�ekivalo i da se bore du�e

nego njihove kolege iz kopnene vojske, 13 meseci umesto 12.

Marinski redovi Bil Erhart,

D�on Muzgrejv i Rod�er Haris su svi stigli u Da Nang po�etkom 1967.

Prva stvar koja mi je napala nos su bili strani mirisi.

I da vi�am ljude koji vr�e nu�du pored puta

i da vidim �ivotinje koje nisam ranije video, velike vodene bizone.

Bilo je kao da sam na Marsu,

jer mi je bilo potpuno strano.

Ali iskreno,u mom glupom Misuri detinjem pogledu,

sam pomislio, "Vidi sve te strance."

D�ON MUSGREJV Marinci Nije mi sinulo jo� neko vreme

da sam jedini stranac tamo bio ja.

Ose�aj je bio da idemo tamo da spasimo ljude.

I da komunisti zauzimaju tu zemlju i da im treba pomo�.

Ali kad smo stigli tamo shvatili smo da...

ROD�ER HERIS Marinci da to nije ba� tako.

Mnogi od Vijetnamaca bi pljuvali na na�e kamione

i govorili bi nam da se vratimo u Ameriku.

A onda smo po�eli pitati sami sebe, za�to smo mi ovde?

Ovi ljudi nas ne �ele ovde.

Rod�er Heris je bio dodeljen �eti G, 2. bataljona,

9. regimente 3. marinske divizije u Pu Baju, izvan Hjua.

D�on Muzgrejv je najpre bio stacioniran

sa 1. marinskom divizijom u Da Nang vazdu�noj bazi.

A Bil Erhart se pridru�io 1. regimenti

1. marinske divizije blizu grada Hoj Ana.

Redov Erhart je dobio posao za stolom,

sre�ivanje ise�aka informacija za dnevni obave�tajni izve�taj.

Tri dana nakon �to je do�ao u Hoj An,

grupa uhap�enih civila je dovedena u kompleks.

Ta dva amfibijska vozila su u�la na zadnju kapiju.

Marinci na vrhu su ih po�eli gurati sa vozila.

Ruke i noge su im vezane, nemaju na�ina da spre�e pad.

Bukvalno mo�ete �uti pucanje kostiju, i��a�ivanje ramena.

I ja zgrabim kaplara Sala,

a on najmonotonijim, najdubljim glasom koji sam ikad �uo, ka�e,

"Erharte, bolje da dr�i� usta zatvorena i o�i otvorene"

"dok ne shvati� �ta se de�ava ovde."

"Ti traga�i, oni nale�u na mine napolju na pesku svaki dan."

"Ginu, ostaju osaka�eni."

"A ovi ljudi znaju gde se mine nalaze."

"Tretira� li ove ljude lepo pred traga�ima"

"i ovi traga�i �e ti preurediti glavu i dupe i od�etati smeju�i se."

Tada, u tom trenutku, tre�i dan u Vijetnamu, ja se mislim, "Vau.

Koji se �avo doga�a ovde?"

Smatram da uni�tava dobro ime

i liderstvo Sjedinjenih Dr�ava.

DR. BEND�AMIN SPOK Nadalje, verujem da se rat vojno ne mo�e dobiti.

Verujem da se od hiljada ameri�kih mladi�a

tra�i da umru da bi spasili obraz Lindona D�onsona.

On sada mora znati da se ovaj rat ne mo�e dobiti,

ali on ne zna kako da odustane.

Zato verujem da ovi mladi ljudi nisu samo u pravu

ve� im treba i zahvaliti ako to iska�u

odbijaju�i da u�estvuju vi�e u tako ne�uvenom ratu.

Dr. Bend�amin Spok je bio najomiljeniji pedijatar svog vremena.

Milioni ameri�kih roditelja su konsultovali njegov bestseler,

"Odgoj beba i dece".

Po�etkom 1967. je napisao predgovor �lanku

u levi�arskom magazinu Ramparts

o uticaju ameri�kog napalma na ju�novijetnamsku decu.

Dr. Martin Luter King Mla�i, je bio me�u onima koji su ga pro�itali.

Mesecima je bio u agoniji po pitanju rata.

Ali nije bio voljan da se otvoreno sukobi sa Lindonom D�onsonom,

koji je uradio toliko mnogo za gra�anska prava.

Sad vi�e nije mogao ostati nem.

4. april, 1967 Dolazim u ovu veli�anstvenu Bo�ju ku�u ve�eras

jer mi moja savest ne ostavlja izbora.

Dolazi vreme kad je �utanje izdaja.

To vreme je za nas do�lo po pitanju Vijetnama.

11 dana kasnije, King se pridru�io dr.Spoku

i verovatno pola miliona protestanata

na masivnim demonstracijama u Central parku

organizovanim od strane nove koalicije,

nazvane "Nacionalna mobilizacija za okon�anje rata u Vijetnamu".

To je bila najve�a gomila u kojoj je iko od nas ikad bio u �ivotu.

BIL ZIMERMEN Antiratni aktivista Kad je �elo mar�a do�lo do Ujedinjenih nacija,

za�elje mar�a jo� nije napustilo Central park.

Toliko nas je mnogo bilo.

Nisu svi ljudi na mar�u bili studenti.

HO�E LI TE NAPALM PREOBRATITI U DEMOKRATU? Kao rezultat toga, svi smo ose�ali da sada imamo �ansu.

Da postoji put koji mo�emo da vidimo da okon�amo rat.

Prekinite bombardovanje.

Spasimo �ast na�e nacije.

Prekinite bombardovanje i prekinite rat.

Spasimo ameri�ke i vijetnamske �ivote.

Preduzimo trenutni korak prema mirovnom stolu.

Zaustavite bombardovanje.

Antiratni pokret je ja�ao

u brojevima i militantnosti.

"Nismo vi�e zainteresovani samo da protestujemo protiv rata,"

jedan organizator je rekao, "mi smo iza�li da ga zaustavimo."

U me�uvremenu, neki iz D�onsonove administracije su postali uvereni

da je antiratni pokret komunisti�ka konspiracija upravljana iz Moskve.

FBI i CIA, kojoj je zabranjeno statutom

da operi�e unutar Sjedinjenih Dr�ava,

su po�eli da se ubacuju u pokret, prislu�kuju lidere,

�ak i da podsti�u nasilje da bi potkopali njihovu poruku.

SPALITE SEBE, NE NA�U ZASTAVU

U to vreme, ljudi koji su podr�avali rat

su govorili "Moja zemlja, u pravu ili ne";

"Amerika, voli je ili je napusti."

Ili "Bolje mrtav nego crven."

JEDINI DOBAR KOMUNISTA JE MRTAV KOMUNISTA Ta ose�anja su nam izgledala suluda.

Nismo �eleli �iveti u dr�avi

koju �emo podr�avati bez obzira je li u pravu ili nije.

�eleli smo da �ivimo u dr�avi koja postupa ispravno, a ne pogre�no.

A ako na�a dr�ava ne radi to, treba je popraviti.

Tako da smo imali veoma razli�ite ideje o patriotizmu.

NAPUSTITE VIJETNAM ODMAH! Pa smo zapo�eli eru u kojoj dve grupe Amerikanaca,

obadve misle�i da postupaju patriotski,

su krenule u rat jedna sa drugom.

Preko 200.000 komunisti�kih simpatizera

u tom parku su poku�ali da zapale ovu zastavu, ali nisu uspeli.

Re�i �u to ovako, postoji monstruozni mit u inostranstvu,

mit koji je stvorio Hanoj i u koji veruje,

a to je da su Sjedinjene Dr�ave tako podeljene RI�ARD NIKSON BIV�I PODPREDSEDNIK

da samo ako se dr�e da �e pobediti u Va�ingtonu,

i u Sjedinjenim Dr�avama, pobedu koju

im ne dozvoljavaju na�i borci na terenu.

Kao �to sam rekao ranije,

u proceni neprijateljske strategije mi je evidentno

da oni veruju da je na�a Ahilova peta na�a re�enost.

Dve nedelje posle protesta na Menhetnu,

general Vestmorlend se obratio zajedni�kom zasedanju Kongresa,

prvi general koji je ikada pozvan sa bojnog polja

od svog predsednika da to uradi.

Podr�ani od ku�e sa re�eno��u, poverenjem, strpljenjem,

odlu�no��u i stalnom podr�kom,

u Vijetnamu �emo pobediti komunisti�kog agresora.

Iza scene, ni Vestmorlend ni administracija kojoj je slu�io

nisu bili sigurni da �e Sjedinjene Dr�ave pobediti.

Vestmorlend je izvestio predsednika

da je prema zadnjim statistikama,

"ta�ka ukr�tanja" kona�no dostignuta tog prole�a,

osim u vojnom sektoru malo ju�nije od demilitarizovane zone.

Upozorio je da Sjedinjene Dr�ave rade malo �ta vi�e osim da se dr�e.

Ako bi dobio jo� 200.000 dodatnih vojnika

i dozvolio im da pre�u u Laos i Kambod�u,

mogao bi prese�i Ho �i Minov put

i zavr�iti rat za dve godine.

Ali "kada mi dodamo divizije," D�onson je upitao,

"zar i neprijatelj ne mo�e dodati divizije?

Gde se sve to zavr�ava?"

Vestmorlend nije imao odgovor.

Umesto toga, on i general�tab su zatra�ili od predsednika

da im dozvoli da bombarduju lokacije tik uz kinesku granicu

i da polo�e mine ispred luka Severnog Vijetnama

da spre�e Sovjete da ih snabdevaju sa mora.

U me�uvremenu, Robert MekNamara, glavni arhitekt

ameri�ke strategije u Vijetnamu,

je bio sve manje i manje uveren u kona�an uspeh

i u ponovljene pozive za sve vi�e i vi�e ljudi i bombardovanja

koje je tra�ila vojska u inostranstvu.

Robert MekNamara je bio d�in Va�ingtona.

On je bio oli�enje intelekta i samopouzdanja.

Ako postoji problem, mora postojati odgovor.

I to je bila njegova fatalna gre�ka.

Zapanjuju�a stvar je

LESLI GELB Pentagon da on koji nikad nije izgledao...

kao da sumnja u ne�to �to je rekao,

zapravo je po�eo duboko sumnjati u ono �to je radio u Vijetnamu.

Ali mi nismo znali za to.

U privatnom memorandumu upu�enom predsedniku,

MekNamara je rekao D�onsonu da

"slika najve�e svetske supersile"

"kako ubija ili ozbiljno ranjava 1.000 civila nedeljno,"

"dok poku�ava da natera malu, zaostalu naciju na pokornost"

"po pitanju �ija je zakonska osnova jako sporna,"

"nije ba� dobra."

Tra�io je od predsednika da ograni�i broj vojnika, ne da ih pove�ava,

i da proglasi bezuslovni kraj bombardovanja severno od 20. paralele.

"Rat u Vijetnamu dobija sopstveni zamah

koji se mora zaustaviti," MekNamara je napisao.

"Dramati�no pove�anje ameri�kih vojnika"

"i napadi na Sever nisu neophodni i nisu odgovor."

"Nepretelj ih mo�e apsorbovati ili im mo�e parirati, jo� vi�e nas zaglavljuju�i"

"i rizikovaju�i �ak i ozbiljniju eskalaciju rata."

Na kraju, D�onson je poku�ao da na�e srednje re�enje.

Pro�irio je listu meta za bombardovanje,

ali je odbio da minira luke

i slo�io se da po�alje Vestmorlendu samo jo� 47.000 vojnika,

�to je dovelo ukupan broj ameri�kih vojnika u zemlji

na vi�e do pola miliona ljudi.

17. juna 1967., Robert MekNamara je pozvao

svog vojnog pomo�nika, potpukovnika Roberta Garda.

Telefon je zazvonio i lampica je pokazala da je ministar na liniji.

Podigao sam i rekao, "Da, gdine ministre?"

ROBERT GARD Vojska MekNamara je rekao,

"Bobe, �elim detaljnu studiju pozadine na�eg u�e��a u Vijetnamu," i spustio je slu�alicu.

Lesli Gelb, 30 godina star, �lan

osoblja odseka za me�unarodnu bezbednost,

je bio imenovan da nadgleda tajne analize

o tome kako su klju�ne odluke bile dono�ene,

sve unazad do Trumanove administracije.

MekNamara nam je dao puni pristup svom plakaru,

u njegovoj kancelariji, koji je bio kao soba.

Svi njegovi privatni papiri su bili tamo.

Ja sam birao dopise,

od kojih sam dosta ja pomogao da se napi�u.

Ali su tamo bili i oni koje nikad nisam video.

U tim dopisima ste po�eli da vidimo kako Robert MekNamara komunicira

sa predsednikom sam, i izra�ava svoje sumnje.

To me zapanjilo.

Mislio sam da smo uglavnom vodili gerilski rat.

Nisam znao da �emo se boriti protiv ljudi kao �to smo mi,

MET HERISON Vojska da sam imao dvojnika tamo koji je...

vodio pe�adijski vod, koji je znao �ta radi,

koji je bio potpuno spreman da ubije mene kao i ja njega.

Tog juna, poru�nik Metju Harison

je kona�no dobio svoja nare�enja da se pridru�i 173. vazdu�nodesantnoj,

elitnoj jedinici koja je spremna da brzo ode gde god je potrebna.

Nazivali su sebe Vatrogasnom brigadom generala Vestmorlenda.

Harisonov dolazak u Bijen Hoa je bila neka vrsta ponovnog okupljanja.

On i 7 drugih sa Vest Pointa iz klase 1966.

su se na�li zajedno u 2. bataljonu,

uklju�uju�i dva posebna bliska prijatelja:

Donalda D�ada i Ri�arda Huda.

Kao mladi poru�nici, imali smo 22 godine,

mi smo stvarno bili idealisti i bili smo kao izvi�a�i.

Zaista sam ose�ao da sam jedinstveno kvalifikovan

da predvodim ameri�ke vojnike i da nema ni�ta va�nije

od onoga �to sam nameravao da radim.

Ali kad sam se pridru�io 173.,

mislim prvog dana tamo, neki tip mi je pokazao

ne�to �to je izgledalo kao gomila kajsija na ko�nom kai�u.

Ispalo je da su to bile u�i, suve, sasu�ene.

Teoretski sam shvatao �ta zna�i bili u ratu.

Naravno, niko to ne mo�e razumeti dok ne do�ivi.

Herison je bio komandir voda u �eti �arli.

Njegov klasi� sa Vest Pointa je slu�io u �eti Alfa.

Tokom par dana,

preba�eni su helikopterima u srce Centralnih Visoravni blizu Dak Toa,

gde su severnovijetnamski vojnici pretili kampu Specijalnih snaga.

Preba�eni su u zone sletanja,

napravljene na strmim padinama pokrivenim d�unglom

na planini koju su Amerikanci nazvali Brdo 1338

zbog njegove visine u metrima, sa nare�enjima da love neprijatelja.

Hodali su dva dana, prate�i dobro utabanu stazu,

stalno u potrazi za zasedama ili zamkama.

21. juna uve�e,

Harisonova �eta �arli se smestila za tu no�

dok su njihovi prijatelji iz �ete Alfa postavili logor

malo manje od 3 km ju�no,

uzdu� istog klizavog puta u d�ungli.

Niko nije znao da je �itav severnovijetnamski bataljon,

mo�da 500 ljudi

bio ulogoren sa druge strane linije grebena,

samo par stotina metara dalje.

U 6:58 idu�eg jutra,

patrola iz �ete Alfa je naletela na odred severnovijetnamaca.

Amerikanci su se povukli

i borili su se da uspostave perimetar.

Za nekoliko minuta su bili pod napadom

iz nemilosrdne automatske vatre iz AK-47.

Neprijatelj je izvodio napad za napadom,

prilaze�i bli�e svaki put.

�eta Alfa je radijom zatra�ila vazdu�nu i artiljerijsku podr�ku,

ali je d�ungla sa trostrukom kro�njom blokirala pogled.

Ovde Alfa 6. - Paragon 6, prijem.

Imamo jako puno neprijatelja koji se kre�e u toj jaruzi zapadno od nas.

Trebaju nam udari iz vazduha.

Bacite ne�to oko brda, ali se dr�ite dalje od linije grebena, prijem.

Paragon 6 ovde. Ka�ete da imate puno

neprijatelja koji vam prilaze sa zapada, prijem.

Imamo puno pokreta i pucnjave sa na�e leve strane.

Imamo prave heroje i prokleto sam ponosan na njih.

Ali pazi da ovi svi ljudi nose crne beretke

i da imaju AK-47, svaki od njih

i da imaju prokleto puno municije, duplo vi�e nego ja.

Bi�emo tamo �im pre mo�emo, prijem.

Cenim to. Samo uradite �to najbolje mo�ete.

Oko podneva, Harisonovoj jedinici je bilo nare�eno da spasi

priklje�tene ljude iz �ete Alfa.

Bio je to planinski teren.

Nosili smo dva tela zajedno sa gomilom in�injerijske opreme.

Nismo mogli pre�i nekih par stotina metara dole

gde se ve�ina borbi odvijala.

Put je bio strm i klizav.

Severnovijetnamske trupe,

sada ukopane sa obe strane staze,

spre�ili su Meta Herisona i njegove ljude da do�u do �ete Alfa.

U sumrak je pucnjava prestala,

i oni su se ukopali na vrhu grebena

i u�linili sve da odspavaju.

Tako smo le�ali u no�i 22. juna

i mogli smo �uti vriske ranjenih niz brdo

dok su Severnovijetnamci i�li okolo i ubijali ih.

Do jutra je neprijatelj nestao.

Harison i njegov vod su se spustili niz brdo

i do�li su do onoga �to je ostalo od �ete Alfa.

Od 137 ljudi, 76 je le�alo mrtvo uz put.

43 su pogo�ena u glavu iz blizine.

U�i su bile otkinute, o�i su bile izva�ene,

prsti sa prstenjem nestali.

Jo� 23. su bili ranjena.

Harison je na�ao svoje klasi�e, Donalda D�ada i Ri�arda Huda,

me�u mrtvima.

To je bio moj uvod u rat.

To je bila moja dobrodo�lica u Vijetnam.

Proveli smo ostatak dana stavljaju�i ta tela

u vre�e i otpremaju�i ih odatle.

Trajalo je beskona�no.

To je ne�to �to sam znao teorijski

ali sam sada razumeo prakti�no

kad sam stavio moja dva klasi�a u vre�e,

momke sa kojima sam i�ao u �kolu �etiri godine

i bili smo dobri prijatelji i sa kojima sam nedelju ranije

pio pivo i zezali smo jedni druge

a sad ovih ljudi vi�e nije bilo.

�eta �arli je na�la samo 9 ili 10 tela neprijatelja.

Herisonu i njegovim ljudima je nare�eno da pretra�e

obli�nje obronke i da na�u jo� mrtvih neprijatelja,

za koje su komandanti smatrali da ih je ubila ameri�ka artiljerija.

MACV-u je trebalo brojanje tela.

Nikad ih nismo locirali i ja i danas verujem

da ih nismo locirali jer ih nije ni bilo tamo.

Mislim da smo 22. juna pretpeli stra�an poraz.

Priznati da je pe�adijska �eta iz 173. zbrisana

od strane Severnovijetnamaca nije bilo ne�to �to su na�i lideri bili spremni da urade.

Pa smo morali prodati sebi i javnosti

ideju da smo naneli gubitke

neprijatelju toliko ozbiljne kao �to su oni nama.

Jedan oficir je rekao novinaru da je razbijena pe�adijska �eta

U.S. Kapetan pri�a kako je 76 ljudi poginulo u bitci ubila 475 neprijateljskih vojnika.

Kad je drugi oficir sugerisao generalu Vestmorlendu

da je ta brojka prevelika da bi bila uverljiva,

on je odgovorio, "Prekasno.

Ve� je iza�lo."

Nekoliko dana posle bitke,

Vestomerland je do�ao da govori

onome �to smo mi smatrali njegovom brigadom.

Sko�io je na haubu d�ipa vrlo sve�

gledaju�i pa�ljivo komandanta bitke

i dao nam je motivacioni govor i rekao kako je ponosan na nas

i kakav smo veli�anstven posao uradili.

Ali od tada sam imao vi�e od sumnje

da je ovo bila bajka, da Vestmorlend gre�i

i nisam znao da li on zna da gre�i

ili je verovao u ono �to mu je re�eno

i �eleo je da veruje.

Ali je to bilo prvi put da sam se uhvatio u ko�tac

sa �injenicom da je liderstvo

bilo izvan dodira sa stvarno��u ili je lagalo.

# Dole niz ulicu laju psi i polako pada mrak

Se�am se vrlo te�kog razgovora koji sam vodila

# kad se potpuno smra�i sa devojkom koja je bila zaista moja najbolja prijateljica.

I poveo se razgovor o Vijetnamu.

Se�am se da me je pogledala i rekla,

KEROL KROKER Saratoga Springs, Njujork Moj otac ka�e da "Ne mo�e� slu�ati ljude"

"koji su izgubili nekoga u ratu

"jer �e ga oni podr�ati da opravdaju smrt te osobe."

Osetila sam se kao da me udarila u stomak.

Ali sam znala u tom trenutku da se neke frakcije razvijaju

i da ne�e biti lako da idem tim putem;

da �e ljudi imati mi�ljenja o smrti mog brata

koja na neke na�ine ne�e imati ni�ta sa njegovom smr�u za mene.

prevod i obrada dragans

# Zdravo tamo, stari prijatelju

# Do�ao sam opet sa tobom da popri�am

# Jer je vizija blago u�asavaju�a

# Ostavila je svoje seme dok sam spavao

# I vizija koja mi je posa�ena u mozak

# Jo� ostaje

# Unutar zvuka ti�ine

# U nemirnim snovima sam hodao sam

# Uskim ulicama od kaldrme

# Ispod svetlosti lanterne

# Okrenuo sam kragnu od hladnog i vla�nog

# Kad su mi o�i probodene bljeskom neonskog svetla

# Koje je preseklo no�

# I dotaklo zvuk ti�ine

# I na golom svetlu sam video

# 10.000 ljudi, mo�da vi�e

# Ljudi pri�aju a ne govore

# Ljudi �uju a ne slu�aju

# Ljudi pi�u pesme koje glasovi nikad ne dele

# I niko se ne usu�uje da

# remeti zvuk ti�ine

# A ljudi su se klanjali i molili

# Neonskom bogu kojega su stvorili

# I znak je bljesnuo svoje upozorenje

# Re�ima �iji je oblik tvorio

# A na znaku je pisalo

# Re�i proroka su ispisane na zidovima podzemne

# U hodnicima zgrada

# I �aputane u zvukovima ti�ine

Adaptirao na srpski: suadnovic