Original subtitles

www.titlovi.com

Dlanovi

Rim. 28 godina posle raspe�a Isusa.

Car Neron stavlja hri��ane van zakona.

Ki�injev. 1990. godina od Hristovog ro�enja.

Rekao je da se ne�e poma�i sa tog mesta

dok ne do�e carstvo nebesko.

"Da bi se to dogodilo, moram da ispunim slede�e:

da u�inim da unutra bude kao i spolja,

i da leva ruka bude kao desna ruka,

i levi obraz da bude kao desni obraz.

I kada napravim ruku da zameni ruku,

i o�i da zamene oko,

i lice da zameni ovo lice,

i kad napravim noge da zamene ove noge,

i le�a da zamene le�a,

i glavu umesto ove glave,

i kad u�inim da mu�ko i �ensko budu jedno,

tako da mu�karac ne bude mu�karac,

a �ena da ne bude �ena,

tada �e do�i carstvo nebesko."

Mali moj sine, to sam ja, tvoj otac, �to ti govori.

Jo� se nisi rodio.

Mesec dana �ivi� u tami.

Sin�i�u, vidi�, tvoja majka nije moja �ena.

Ne mogu da ti garantujem da �e� ostati u �ivotu.

Ali ipak �elim da zna� sve.

Donedavno je sve bilo sasvim u redu.

Sve �ega bih se dohvatio, dobro se zavr�ilo.

Ljudi su me voleli, a ja sam koristio njihovu dobrotu.

Pare su se lepile za mene.

Mnogih ve�eri majka i otac su me uzalud �ekali kod ku�e.

Sve mi je izgledalo savr�eno.

A danas se sve promenilo.

Karte mi ka�u da je oko mene tama.

Sine, zatvaram o�i,

da bih te bolje video.

Prvo poglavlje

Postelja i ode�a

Tvoja majka nije moja �ena

i mo�da �e te vrlo brzo izgrebati iz njenog stomaka.

Par�e po par�e.

Nema veze. �uje� li me?

Ni�ta i nikad ne�e promeniti �injenicu da danas postoji�.

I da ja, tvoj otac, mogu da razgovaram sa tobom.

Zato �to postoje stvari o kojima ti niko drugi ne�e pri�ati.

Odve��u te u grad. Ne budi tu�an.

Priroda je sva bo�anska

i �alim �to mi je trebalo toliko dugo vremena da to shvatim.

Uskoro �e ovo biti sravnjeno sa zemljom.

Ova oblast �e biti uni�tena.

A ovi ljudi �e biti na silu odvedeni

u skloni�ta, zatvore, prihvatne centre i ludnice.

Ova �ena le�i na zemlji kad ne pada ki�a.

Le�i tu 40 godina.

Pre 40 godina, na ovom istom mestu, �ekala je svog mlado�enju.

Nije do�ao.

Napravila je postelju za dvoje i legla.

Rekla je: "Punih 40 godina sam se sama borila protiv celog sistema.

Le�ala sam i razmatrala mogu�nosti. Namerno ni�ta nisam preduzimala.

Bolje mi je bilo da skupim svoje mogu�nosti,

dok mogu�nosti ne dostignu kriti�nu masu,

�to �e dovesti do eksplozije

i drugog dolaska Isusovog. "

Odasvud su ovde dolazili ljudi za koje nije bilo mesta na zemlji.

Oni kojima je bilo su�eno da umru su pre�iveli i ra�ali decu.

Sine, �uje� li me?

�uje� li?

Veoma mi je va�no �to znam da postoji�.

Kad bi samo znao

koliko �elim da te odvedem me�u ljude.

Pokaza�u ti kako se ljudi obla�e, i kako funkcioni�u njihova tela.

I�i �emo zajedno, korak po korak,

po�to je neizvesno da �emo se ikad ponovo videti.

Tebi i meni treba jedno isto.

Treba nam spasenje.

Ako ti sa�uvaju �ivot,

mora�e� da �ivi� u sistemu.

Pro�i �e godine i sam �e� po�eti da razmi�lja� kako da iza�e� iz njega.

Prvi na�in da dostigne� spasenje

je da poludi�.

Prosto da poludi�.

Ovu varijantu ti predla�em iskreno, kao tvoj otac.

Da poludi�. Ne da ostane� bez nade, ne!

To je �ansa. Me�utim, mo�e� da je iskoristi� samo u fizi�kom smislu.

A mo�e� da postupi� kao ona �ena, da napravi� postelju na zemlji,

legne� i zabavlja� se ljubavlju prema Isusu Hristu.

Bukvalno deset koraka od �ene �to le�i na zemlji

radi jedan stari �ovek.

Ide po gradu i ljudi mu daju staru ode�u.

Sa njim je i devojka.

Na�ao ju je na ulici kad je bila trudna i nije imala gde da �ivi.

Staru ode�u peglaju pod presom

a onda je �irom dr�ave prodaju za neku crkavicu.

Imaju i drugu vrstu ode�e. Onu �to je ostala iza umrlih.

Ljudi su im sami posle sahrane davali ode�u svojih pokojnika.

Tu ode�u su �uvali, ali je nisu prodavali.

Ode�u mrtvih su slagali poput zida oko svoje ku�e.

Me�u ode�om je bilo i bolni�kih pid�ama sa brojevima.

One su bile od mu�karaca i �ena koji su u psihijatrijskim ustanovama

umrli od usamljenosti i injekcija.

Te pid�ame su se spaljivale, ali on ih je uzimao i nosio svojoj ku�i.

Govorio je: "U�im iz ove ode�e."

Zauzvrat joj je �aputao ne�to o svojoj ljubavi.

Bio je �ak u stanju da prorekne kad �e neko da umre,

pa su njihovu ode�u donosili da postane deo ovog zida.

Jedanput je svojoj u�enici poklonio haljinu jedne umrle devojke.

Do tada joj nijedan mu�karac ni�ta nije poklonio.

Zbog tog poklona nije bila ljubomorna na mrtve.

�tavi�e, devojka je verovala svom u�itelju

da ta ode�a pripada onima koji su u raju.

Ne tako davno joj je priznao

da �e mu uskoro amputirati obe noge.

Prvo levu pa desnu.

Devojka sa frulom je rekla da dok je bila zdrava nije htela da u�i.

Plakala je.

Plakala je zato �to je devojka i ne mo�e da postane sve�tenik.

Rekla je: "Da sam sve�tenik, pustila bih kosu.

Bila bi duga, talasasta i lepa kao kosa sve�tenika."

Sine, u detinjstvu sam i ja �eleo da postanem sve�tenik,

da mogu da imam dugu kosu, dugu kao devoja�ku.

Drugo poglavlje

�ivot u mo�vari

Ne �elim da odemo odavde.

Ako bi pro�ao pored �ene na zemlji,

video bi vrata, vrata u zemlji.

Tamo �ivi jedan mladi�.

Pobegao je iz ludnice

i do�ao ovde da �ivi, sa ovim ljudima.

U bolnici su ga zvali Pitekantrop,

praistorijski �ovek.

Jednog dana je pregrizao sebi vene.

A kad je iz njegovog tela istekla krv

i kad je ve� bio skoro zaspao, ukazao mu se goli de�ak i rekao:

"Ustani, smiri se i idi da �ivi� sa tim ljudima.

Svakog jutra �e� se buditi sa njima i gledati kako �ive.

Du�an si da gleda�. Neka te ne brine �to ne ume� ni da govori� ni da radi�.

Ne treba ti ni jedno ni drugo.

Po�e�e� da govori� kasnije, kad ljudi izgovore sve kombinacije re�i

i kada pojedu sopstveni jezik. Tada �e� ti progovoriti.

Dok si na ovom svetu, gledaj. Gledaj i ne boj se.

Ne boj se �to ni�ta ne mo�e� da promeni�,

po�to ne poznaje� svoje �utanje i njegovu prirodu.

I ne mo�e� da vidi� oblik svog �utanja.

Gleda� devojku. Lepa ti je.

Ali �ak ni njeno telo ne mo�e da se meri sa telom tvog �utanja.

Tvoje �utanje ima telo i ono je svima potrebno.

Po�e�e� da govori� kasnije, kad ljudi izgube mo� govora

zbog stida i straha. Do tada gledaj ljude

i preplavi ih svojim �utanjem.

Do�i �e vreme kada �e ljudi iz tvog �utanja izvu�i nove re�i.

Potpuno nove. "

Stari ljudi mu tamo odnose hranu

zato �to iz podruma izlazi samo nedeljom.

Boji se da bi obi�nim danima mogli da ga uhvate i vrate u bolnicu.

Dva dana kasnije skuplja� dronja je ostao bez noge.

Ostvarila se polovina onoga o �emu je govorio svojoj u�enici.

Uskoro �e ostati i bez druge noge.

�ivot u mo�vari po�inje od trenutka kad se dete probudi,

ustane iz kreveta i ugazi u vodu.

Ne�u ti re�i za�to sam te doveo na ovo mesto, ne�u ti obja�njavati razloge.

Zato �to ne mora� ni da ima� razloge.

Prosto �e� pored ove dece mo�i bolje da me razume�.

A ja �u mo�da ose�ati da sam ti bli�i.

Na podrumu u kom je �iveo begunac imaju dvoja vrata.

Jedna vrata gledaju na jug, na stranu gde �ive deca,

a druga na sever,

stranu gde �ive starci.

Osim staraca i dece, ovde bi trebalo da bude i odraslih ljudi.

Neki su oti�li da zarade pare,

drugi su u zatvoru ili po bolni�kim odeljenjima.

Zato su danas ovde samo deca i stari ljudi.

Jedan de�ak i njegova sestra su napunili 13 godina.

Svake nedelje je molio sestru da mu skrati kosu.

De�ak je govorio da no�u ose�a kao da mu neko �upa noge.

"De�ava se no�u, u mraku,

kad prestane� da ose�a� sopstveno telo

i kad mo�e� jasno da vidi�

da te noge nisu tvoje. "

De�ak mi je ispri�ao da je njegovu majku kad su je uhapsili,

islednik pitao:

"Koliko dugo spavate sa svojim sinom?"

Ona je pitala islednika:

"Ka�ite mi, koliko nogu ima va�e dete?"

Islednik je rekao: "Dve noge."

"Dobro", rekla je majka,

"onda zamislite da i moj sin ima dve noge."

De�ak mi je pri�ao da su, kad mu je majka bila bolesna i jaukala,

on i sestra po�eli da jau�u zajedno sa njom.

"Tako je manje ose�ala napade koje je imala.

A kad sam ja bio bolestan, mama me je celu no� ljubila.

Kad je moja sestra bila bolesna, ja sam je ljubio celu no�.

Poljubio bih je 1.050 puta.

Brojao sam, 1.050 puta.

I shvatio sam da �e svaki �ovek,

ma koliko da je bolestan, ozdraviti,

da �e ozdraviti ako ga neko poljubi 1.050 puta."

De�ak mi je rekao da je on zapravo stariji od mene

i da �e umreti pre mene.

Rekao je da �e ga raspeti,

a pre toga mu�iti.

Pitao sam ga: "Ko �e te raspeti?

Ko �e te mu�iti?"

Odgovorio je: "Svejedno mi je ko �e me raspeti,

va�no je da �u patiti. "

Od ode�e onog sakuplja�a dronja

deca su napravila sebi ovu lutku i nazvali je Isus Hristos.

Ova deca znaju ne�to veoma va�no o Isusu.

Da je jednog dana do�ao ljudima koji �ive kraj vode.

I rekao im: "Sledite me, po�ite sa mnom,

i u�ini�u od vas lovce na ljudske du�e.

Lovce na ljudske du�e. "

I ti ljudi su sve ostavili i po�li za njim.

Ova deca su tako�e ostavila svoj dom i oti�la u grad.

I�la su od jedne ustanove do druge.

Oti�li su na univerzitet.

Nalaze studente bez stana i dovode ih ovde.

Love ljudske du�e u gradu.

Dovode mu�karce i �ene

i useljavaju ih u druge ku�e.

Sine, ne poku�avaj da razume�

gde odlazi snaga i odakle se vra�a.

Snaga je po�ela da previre, kao vino,

ali oni se boje da tim novim vinom napune me�ine stare.

Ne�e novim vinom da pune me�ine stare.

Stare me�ine danas se bacaju.

Sistemu trebaju nove me�ine.

A kakve su nove me�ine?

One su od jagnjeta �to slobodno pase,

od jagnjeta Bo�jeg.

Onda ga odvedu, ubiju, pojedu,

oderu ko�u i od nje naprave me�ine.

Sve je to jedno te isto, isti princip va�i svuda.

Ovu �enu su deca zimus na�la kad su i�la u grad.

Le�ala je na trotoaru, pijana, na poledici.

To vi�e nije bila �ena nego zave�ljaj smrznute du�e.

Digli su je sa asfalta i doveli ovde.

Voli da deci pri�a o svom mu�u.

Ponekad pru�a ruke i doziva ga.

Moli decu da ga i ona dozivaju,

kako bi joj se vratio.

Deca rade sve �to ih zamoli.

Sine, oprosti se sa njom,

a ja �u te odvesti dalje.

Dok se ne rodi� mlad si i ima� budu�nost.

Tre�e poglavlje

Jazundokta

Georgije Pobedonosac

�ovek u razbijenom koritu

Sine moj, do sada je stari skuplja� dronja ostao i bez druge noge.

Tako je to.

Sin�i�u,

silno �elim da bude� omiljen me�u �enama,

da bude� voljen i sre�no o�enjen.

Ipak te molim, ako ikako mo�e�,

sa�uvaj nevinost i nikad nemoj postati mu�karac.

Nemoj postati mu�karac.

Znam da je to te�ko.

Ali, slu�aj me. U tvom srcu je jo� jedno telo.

Tim telom �e� mo�i da polno op�ti�.

Tim telom �e� mo�i da za�titi� �enu

�ak i posle njene smrti,

kad pored sebe ne bude imala ni mu�a, ni oca, ni brata.

Sine moj,

u tvome srcu je telo siromaha.

To je najlep�e od svih tela

i njime �e� mo�i da zagrli� i poljubi� svaku �enu.

To telo je uvek golo.

Golo je toliko da se ne mo�e videti.

I nije deo sistema.

Mali moj, ho�u da te odvedem kod �oveka u razbijenom koritu.

Zna� �ta je on rekao?

Rekao je da je jednom poku�ao i uspeo da poljubi sopstvene grudi.

Rekao je da nije video golu ruku,

ni golo rame ve� dugo vremena.

�ovek u razbijenom koritu je rekao da mu se ponekad �ini

da ga je majka nekad kupala u tom koritu.

Rekao je: "Ovo korito je sve �to je ostalo od mog doma."

Znam da �e ti uskoro re�i da si potro�a�.

Tro�i� struju, kupuje� ode�u i koristi� toplu vodu.

Re�i �e ti da dru�tvo sve obezbe�uje,

da dru�tvo obu�ava u�itelje i sve�tenike.

Iako tebi ne trebaju ni jedni ni drugi, ima ih jo�.

Dru�tvo ti obezbe�uje doktore i prostitutke.

Iako tebi ne trebaju prostitutke,

ubedi�e te da si osu�en na polno op�tenje,

da su ti potrebni makar pe�kir i sapun,

a njih proizvodi dru�tvo.

Ukratko, ne�e te ostaviti na miru.

Ubedi�e te da se �ovek ra�a u dru�tvenom telu

i da umire u dru�tvenom telu.

I ti �e� se slo�iti sa tim optu�bama.

Ipak, dok se ne rodi�, ima ne�to �to mo�e� re�i u svoju odbranu.

Zna� bolje od mene da, po�to si osu�en na �ivot,

onda ti je svejedno da li �e� �iveti ili �e� umreti.

Vreme ti ne treba.

Vreme treba onima koji su osu�eni na smrt.

Vreme treba sistemu.

I zato �e te tvoje dru�tveno telo proganjati,

�ak i posle smrti.

Mali moj, moje dru�tveno telo mi ne dozvoljava da ti pri�em.

Korito mu je o�te�eno jer je poku�ao da izvr�i samoubistvo.

Za pare su ga odveli na krov zgrade od osam spratova,

odakle je pao. Me�utim, posle pada, samo je korito bilo o�te�eno,

a on je ostao nepovre�en.

Jednom sam na ulici dodirnuo slepog prosjaka.

I�ao je gradom i tra�io svoju �enu.

Sam si.

Zamisli da si sam.

Nema nikog drugog. Ni Boga.

Sam si.

Ako nekad zamisli� da si potpuno sam,

tada �e se u samom tebi pojaviti mno�tvo �ivota.

Zato �to se, kad �ovek shvati da je prepu�ten samom sebi,

Isus pojavi pred njim.

Isus, zato �to je i on u ovom svetu potpuno sam.

A ako se ikad o�eni� i bude� imao decu,

ne�e� mo�i da ide� dalje,

osim ako ne bude� pun saose�anja

i shvati� da je tvoja �ena tako�e sama,

da je tvoje dete tako�e potpuno samo

i da su tvoji otac i majka tako�e sami ljudi.

I on je jednom imao �enu.

Kad je se seti, po�inje obema rukama sam sebe da grli.

Tako se se�a nje.

Taj �ovek 40 godina nije iza�ao iz svog razbijenog korita.

Rekao je da u koritu ima dovoljno mesta za jo� jednu osobu

i da ga je jedna �ena, jedne zime, primila kod sebe,

ali samo na jednu no�.

Rekao je da je te no�i iza�ao iz svog korita i legao sa njom.

Stavila je svoje noge preko njegovih i tako su spavali.

Ujutru je oti�ao.

Sine, �uvaj se u�enih knjiga,

�uvaj se zakona, svih zakona.

Zato �to za sistem mi nismo ljudi.

Sistem uspostavlja takav poredak

u kome nema ni tebe ni mene. Nema nikoga.

Za nas va�i jedan jedini zakon,

zakon krvi, zakon �iste du�e.

Na�a krv, tvoja i moja,

je sakralna osovina �itavog sistema.

Za njih va�e zakoni dijalektike.

Zakoni dijalektike su zakoni sistema.

Va�e jedino unutar sistema.

Provereni su, logi�ni i naravno pogre�ni.

Po tim zakonima sistem je velika biomasa,

a �ovek je zbir sopstvenih mogu�nosti.

Mogu�e ih je uzeti ili ostaviti.

To je osnova svega.

To su zakoni dijalektike.

Zbog toga su ti zakoni imuni na moral,

imuni na dobro i zlo.

Imaju�i to u vidu, sve je te�e govoriti

o tome jesmo li mi ljudi ili nismo.

Zvali su ga Georgije Pobedonosac.

Prosjaci su njegove ruke nazvali sve�ama, dvema sve�ama.

U ovom �asu on pu�i svoju poslednju cigaretu.

I ti, sine moj,

�ive�e� svoj �ivot kao cigareta

i kao sve�a.

Tinja�e� kao cigareta i iza tebe �e ostati pepeo.

Kao sve�a �e� se topiti i postajati svetlost.

A tvoja svetlost �e izmeniti tvoje telo.

Vide�e�.

Nije bilo tako davno kad je radio u polju.

Jednom, zbog devojke koju je voleo,

uhvatili su ga i bacili na vodeni�ko kamenje.

Kamenje se okretalo.

Od tada tumara gradom na kolenima.

Nikad se ne pridi�e sa kolena.

Gata o devojci

koju su mu oduzeli.

�eli da zna da li ga jo� voli ili ne.

Voli me, ne voli me.

Voli me, ne voli me.

Gata svojim kolenima,

gata o devojci.

Sistem je proniknuo u ritmi�ku osnovu smrti.

Nau�io je kako da dejstvuje protiv samog sebe.

Zato je besmisleno suprotstavljati se sistemu.

U stvarnosti, sistem ne �eli da nas ubije.

�eli da bude.

Da postoji.

Ne �eli kraj sveta.

Zato je sistemu neophodna svetlost, koju nema.

�estice takvog svetla su otelovljena du�a

i mogu se uzeti jedino iz �ovekovog �ivota.

Iz dana u dan

imam ose�anje da sistem kristali�e svetlost u mom telu.

Svetlost se stvrdnjava i izaziva glavobolju.

Nemam dokaze. Samo znam da me boli glava.

Zato, sine moj, dok ne bude prekasno,

mora� da misli� o svom spasenju.

U tebi je tvoja svetlost.

Sledi je i iza�i �e� iz sistema.

Za sada nemoj da misli� o bilo kakvim glupostima.

Ne misli o putovanjima u inostranstvo.

Posle smrti �e� imati dosta vremena za putovanja.

Na�e slede�e kr�tenje izvr�i�e se vatrom.

Onda �e biti kasno da odlu�i� na �ijoj si strani.

Grigorije je rekao da je sre�an,

sre�an zato �to ne mo�e da se prekrsti ni na pravoslavni na�in,

sa tri prsta,

ni na katoli�ki, otvorenim dlanom.

Za njega se veliki crkveni raskol nikad nije dogodio.

Na njegovom dlanu sve su crkve ujedinjene.

"Bog zna da je ono �to je zamislio vredno rizika.

Ve� je pripremio telo za mene.

Bi�e napravljeno od ma�te i svetlosti.

Ve� ose�am miris iz kuhinje u kojoj se sprema moje telo.

Ne mo�e� ni da zamisli� ko �u da budem."

Ovaj �ovek je kralj. Kralj Osvald.

Ka�e da njegova civilizacija ne ostavlja tragove.

Njegova civilizacija je na to�ki�ima.

Ova �ena se svako jutro pojavljuje na pijaci.

Nigde ne �ivi, samo hoda i hoda,

vuku�i sanduk za sobom.

Ime joj je Jazundokta.

�ovek u razbijenom koritu je rekao da ju je nekad, kad je imala 20 godina,

video kako le�e�i golih le�a na travi pozira fotografu.

Pri�ao je kako se videv�i njena le�a i lopatice

za�udio za�to tu ne rastu mala krila.

�ovek iz razbijenog korita je rekao

da su njena le�a jo� uvek lepa kao �to su bila tada.

"Ima najlep�a le�a na svetu."

Kad su Jazundokti oduzeli imanje i svu imovinu,

kako bi se prehranila, dozvoljavala je da joj za novac poljube le�a.

Samo poljubac i samo u le�a.

Jazundokta mi je pri�ala kako je bila u zatvoru.

Njen prvi mu�karac bio je tamni�ar.

Da, tamni�ar.

Pri�ala mi je kako su u ratu, pred evakuaciju,

bacili granate na zatvorenike i hladnokrvno ih pobili.

�enama su pucali u polni organ.

Rekla je da joj je taj �ovek, taj gad,

ra�irio noge i gurnuo revolver unutra.

"Ugurao mi je burence revolvera unutra.

"Me�utim, revolver nije opalio

i on ga je izvukao iz mene.

Videla sam mu lice, videla kako ga je odjednom obuzela slabost.

Bio je upla�en, upla�en i posramljen,

zbog svog dramati�nog neuspeha.

Obgrlila sam mu glavu i te�ila ga."

Istog dana je Jazundoktu izveo iz zatvora.

Nedugo posle po�etka bombardovanja, taj �ovek je bio raznet u komadi�e.

Jazundokti je ostala samo njegova glava.

Ka�u da je uzela njegovu glavu,

i po�to nije imala ku�u, �uvala je glavu u svom sanduku.

Ima jednu pregradu u sanduku gde jo� uvek dr�i glavu tog �oveka.

Mogao je da bude njen prvi mu�karac, ali je u potpunosti omanuo.

�etvrto poglavlje

Kralj Osvald

Sen-Sans (�ans)

Prvi dan slobode

Ima ne�eg poni�avaju�eg u ljudima koji �ure na posao.

Probaj da ne ide� na posao.

Nemoj da radi� na korist dru�tvu.

Bolje da prosi�.

Vidi�, ljudima trebaju garancije. Zato idu na posao.

Nisu pla�eni za svoj rad,

nego zato �to su odbili da krenu putem siroma�tva.

Mali moj, kao i svaki otac, �elim ti sve najbolje.

Ne �elim da bude� siroma�an i da �ivi� me�u sirotinjom protiv svoje volje.

Me�utim, mislim da jedino oni koji tra�e milostinju

svojim radom zara�uju hleb svoj nasu�ni.

Sledi siroma�ne. Postani siroma�an.

Siroma�ni duhom �ak i duha mogu da se odreknu.

Ne mo�e� da zamisli� koliko su slobodni ljudi koji su siroma�ni duhom.

Toliko su slobodni da im sloboda i ne treba.

Mogu da ne znaju ni ko je Isus Hristos, ni da li je ikada postojao.

Bla�enstvo nije podvig.

Bla�enstvo nije ni talenat ni posao.

Prosto je bla�enstvo.

Ovi ljudi sistemu ne ostavljaju ni�ta osim sopstvenog praha.

Ne umem da ka�em �ta mi se desilo.

To zna�i da ne razumem �ta su uradili meni

i �ta su uradili drugim ljudima.

Da bi razumeo �ta su uradili svima,

�ovek mora da misli druga�ije od svih drugih.

Ali kako to da se uradi kad vi�e nema re�i?

Da ima re�i, bilo bi i misli.

Preostaje da se u�i jezik ptica i da se postane dru�tveni izgnanik,

zato �to su pisci potro�ili sve re�i.

Sistem im je postavio zamku prave�i se da se pla�i njihovih re�i.

I oni su poverovali.

Nisu trebali sa sistemom da razgovaraju svojim jezikom,

a oni jesu,

pa se njihov maternji jezik pretvorio u stub soli.

Eto. Sistem je sebi stvorio telo od jezika.

Ja vi�e nemam svoj jezik.

Nema slova i zato nema ni misli.

Koliko god �eleo da mislim, ne mogu.

Situacija je pod potpunom kontrolom.

Druga�ije misliti zna�i skrivati svoje misli.

Zato ne treba nikoga da slu�a�, mali moj.

Ne slu�aj svoje u�itelje. Ne slu�aj ni mene.

Pru�am ruke prema tebi kad nisi tu.

Ne �elim da razgovaramo na jeziku kojim ja govorim.

Video si �emu to vodi.

Maleni moj, zna�,

bojim se tvog ro�enja. Bojim se.

�ivim u strahu.

Strah je ovde.

Ovde, u mom stomaku.

U mojoj glavi straha nema.

Ako je um u stanju ne�to da vidi,

zna�i da nije obuzet strahom.

Onaj ko prelazi preko sopstvenih strahova

nije u stanju da shvati �ta je ispred njega.

Sine, bojim se da ti pri�em.

Strah me je da vidim tvoje lice.

A najstra�nije od svega je izlazak iz straha.

�elim da te vidim i zbog toga ho�u da iskusim strah.

Istog dana sam video jednog mladi�a.

Bio je pu�ten iz zatvorske ambulante.

Zajedno sa svojim ocem je bio u zatvoru.

Otac mu je u zatvoru izgubio vid

i koordinaciju pokreta.

Dok mu je otac �amio u zatvoru,

sin je skupljao lekovito i narkoti�ko bilje

i davao ga ocu kroz bodljikavu �icu

dok ga nisu zatvorili zajedno sa ocem.

Da samo zna� kako se tresao.

Ti, mali moj, ima� svoje telo.

To jo� niko ne zna.

To telo je Uskrs.

Zove se Uskrs.

Sistem ne poseduje to telo.

Paradoks je u tome �to smrt sistema le�i u njemu samom.

Njegov �ivot je i njegova smrt.

Mali moj, sad mi se u�inilo

da razgovaram sa tobom posle tvoje smrti.

Da si pre deset minuta bio tu,

a sad te vi�e nema.

To zna�i da sam postao mla�i od tebe,

jer su mene ostavili u �ivotu, a tebe nisu.

Ako je to istina, ne smemo u nju da poverujemo.

Jednostavno ne treba verovati informacijama koje dolaze iz sistema.

Ja sam kriv.

Ja sam poverovao da te vi�e nema.

Ne veruj informacijama iz sistema, pogotovu ako su istinite.

Peto poglavlje

Izle�enje sleporo�enoga

Ovi ljudi su bili obi�ni epilepti�ari

dok nad njima nije izvr�en �udovi�tan eksperiment.

Uklonjen im je deo mozga i se�anja su im izbrisana.

Ni�ega se vi�e ne se�aju.

Ne se�aju se ni sebe, ne se�aju se ko su bili.

Kad ljudi ispune trg,

ovaj slepi de�ak �uri na posao. Prosi.

Iako je slep od ro�enja, korak mu je siguran i brz.

Misli da su svi ljudi slepi.

Zaista misli da su svi ljudi slepi.

Njegovi otac i majka su tako�e slepi.

Rekli su sinu da su svi ljudi slepi

i da nijedan �ovek ne mo�e da vidi samog sebe.

Me�utim, slepi de�ak je do�ao do sopstvenog otkri�a.

Zaklju�io je da su svi ljudi �ene.

Svaka osoba je �ena

i svi glasovi su �enski glasovi.

Tako misli.

�ene ra�aju �ensku decu.

A njemu je bilo su�eno da se rodi kao mu�ko.

Zato je bogalj.

I otac mu je bogalj, jer se i on rodio kao mu�karac.

Misli da je njegov otac jedini mu�karac osim njega.

Slepi de�ak zna da ga �enski ljudi sa�aljevaju.

Sa�aljevaju ga zato �to je mu�karac

i daju mu nov�i�e da bi njegov �ivot bio bolji.

Njegova slepa majka zna da njenog sina �ene neprestano privla�e.

Stalno ga podse�a da se okane toga jer je mu�ko.

"Ono �to �eli� da radi�, mora� da radi� o�ima."

Sine moj,

samo kad bih mogao da vidim, vodio bih ljubav o�ima.

Kakva �teta �to ne mogu o�ima da vodim ljubav.

Ako �enski �ovek ne �eli da obrati pa�nju na njega,

ona se okre�e, ali on �eka i dalje i ne odlazi.

Zna da je ta �ena tako�e slepa

i ne vidi da je on mu�karac, bogalj i da mu je potrebna pomo�.

Do podneva su svi �lanovi porodice na okupu.

Slepac nalazi svoju �enu, a poslednji dolazi on, hranilac porodice.

Dolazi svojim roditeljima.

Pre nekih 20 godina, otac i majka su bili u psihijatrijskoj ustanovi.

Njoj je tada bilo 20 godina, a on je bio jo� mla�i.

Kad su se zaljubili u toj ustanovi,

trebalo je da oboje budu sterilisani kako bi ostali neplodni.

Me�utim, uspeli su da pobegnu.

Pipaju�i su prona�li drvo �ije grane su se pru�ale preko ograde.

Popeli su se na to drvo i do�li do slobode.

I dobili su sina.

Slepi de�ak je imao svoju tajnu,

tajno mesto na kome je krio novac.

Pre nego �to novac da majci, on se sakrije u ovaj �o�ak

i prebaci nekoliko nov�i�a iz pune kutije u svoju tajnu kutijicu.

Dr�i je duboko ispod ode�e. Ni majka ni otac ne znaju za nju.

Sine moj, zaista �elim da postane� siromah.

Ja, tvoj otac, �elim da postane� siromah

zato �to te volim.

Sine moj,

�elim da odlu�i� da sa�uva� nevinost.

Vide�e� svoju nevinost kao da je �ivo bi�e

i shvatiti da nema ni�ta va�nije za tebe.

Mora� da ujedini� svoje siroma�tvo i svoju nevinost.

To je jedini savet koji mogu da ti dam.

Ujedini svoje siroma�tvo i svoju nevinost

i po�e�e� da u�i� o ljubavi od same ljubavi.

Siroma�tvo i nevinost bi�e tvoji saputnici

i posta�e� �istiji,

a tvoja ljubav �e po�eti da poprima najneverovatnije oblike.

Probaj i ujedini nevinost i siroma�tvo,

pa ti nikakva gra�anska prava ne�e biti potrebna,

koja ti ionako ne�e biti niodkakve koristi.

Siroma�tvo �e te �tititi od sistema,

a nevinost od razvrata sistema.

Ne �elim da se tvoj razvoj odvija kroz sticanje.

�elim da se tvoj razvoj odvija kroz odricanje. Odricanje i gubitak.

I posta�e� neko ko nije deo sistema.

Tako �e�, pod uslovom da ne spava� sa �enom, ostati ono �to jesi.

Kraj prvog dela

Ne mogu da se otmem utisku da nebo ne postoji.

Da je nestalo.

Vreme je poprimilo svoj krajnji oblik. Da, vreme je poprimilo oblik.

Dalje neslaganje sa sistemom nije mogu�e, nema vi�e smisla

zato �to �e sistem upiti u sebe sve �to ima neki smisao.

Zato, sine, mora� da se naoru�a� siroma�tvom i da prvi napadne� sistem.

Drugi deo

Bojim se za tebe, maleni moj.

Vidi�, nebo je nekad bila na�a za�titna tavanica,

koja me je �titila od kosmosa i svog �ubreta iz njega.

Nebo je bila na�a za�titna tavanica.

Dok sam �iveo pod nebom,

bilo je mogu�e da neke od mojih misli ostanu nematerijalizovane.

Sad se sve moje misli materijalizuju.

To je kao rak koji metastazira i svuda se �iri,

ali posebna vrsta raka koja ne da telu da umre,

kako bi ina�e mrtvo telo sve vreme provodilo energiju i mo�.

Danas sistemu treba vi�e materije.

Treba mu superprovodljivo dru�tvo.

Sistemu trebaju crkve i molitveni domovi,

�to zna�i da sve religije prakti�no nestaju.

Svi pre nas su se pla�ili takvog stanja

koje je gore od svakog rata, a u kome smo se na�li.

Do�li smo u zonu objektivnih zakona sistema.

Se�a� se onih epilepti�ara? Njih su proterali

jer nisu imali potrebu bilo gde da odu.

Bili su na granici svetova i mogli su da prozru pravu prirodu stvari.

�emu videti su�tinu stvari?

Sve je ve� vi�eno.

Sine, zatvaram o�i da bih te bolje video.

Zatvori�u o�i.

Mo�da je ovo nekad bila zemlja,

mo�da je nekad bilo mogu�e osetiti duh. Duh.

Bilo je mogu�e dodirnuti ga, razgovarati sa njim, �iveti sa njim.

Ili sam samo depresivan?

Ranije sam mislio: "Nema veze �to nikoga nemam,

�ive�u sa ovom zemljom. I to mi je dosta. "

Nije me brinulo �to zapadam u siroma�tvo

jer sam znao da �e me zemlja izdr�avati.

A danas svakim danom

sve bolje sagledavam sopstvenu beskorisnost

na ovom mestu na kome stojim.

Moja majka ne razume o �emu govorim.

O ovome sam poku�avao da razgovaram sa svojim devojkama

i obuzeo me je u�as od pomisli �ta �e biti sa njima ako ostanu sa mnom.

Ovde se odvija ko�mar koji �e uskoro zahvatiti sve.

Pa ako sam ranije �eleo da budem otpadnik,

da izgorim na loma�i ili da poludim,

danas mi je sasvim jasno da onaj ko ho�e druga�ije da misli

prvo mora da poludi.

Prvo mora da poludi.

Ili umre.

�esto poglavlje

Srulik

Glad

No�ni �ivot siromaha

Hteo sam da do�e� kod ovog �oveka.

Hteo sam, ali sad je kasno jer on vi�e nije na Zemlji.

Umro je i ptice su pevale molitve na njegovoj sahrani.

Zvao se Srulik.

�iveo je u potkrovlju.

Golubovi su mu doletali na prozor i jeli iz njegovog tanjira.

Kad je le�ao na krevetu, golubovi su mu spavali na licu i me�u nogama.

Srulik se nije razumeo u pare i nikad nije primao penziju.

Prikrivao je �enu koja je pobegla iz zatvorske ludnice.

�ena mu je donosila zrnevlje, hleb i vino.

Srulik joj je ispri�ao pri�u o tome kako su

nekad umesto ljudi Zemlju naseljavale ptice.

Jakov je bio ptica, Sara je bila ptica, a David je bio pti�.

Da, sve vi�e me obuzima ose�anje koje je te�ko objasniti.

Po�to se stanje sve vi�e pogor�ava.

Duh ubrzano napu�ta zemlju i gradove.

Nemogu�e ga je zadr�ati.

Ljudi ostaju bez za�tite.

Jednom re�ju sistem je do�ao do stadijuma kad sam sebe oblikuje,

kad u cilju pre�ivljavanja �ini sve �to mo�e kako bi se iskazao.

Poprima bilo koji oblik.

Sve �to preti njegovom opstanku pretvara u svoju prednost.

Danas je mogu�e graditi i otvarati nove hramove

zato �to je duh iza�ao

i zato �to �e svaki poku�aj da se duh zadr�i u sistemu

dovesti do jo� jedne tragedije.

Dakle, ili �ovek �ivi duhovnim �ivotom,

izlazi iz sistema i �ivi duhom,

ili se identifikuje sa sistemom i postaje njegov sledbenik,

njegov rob za sva vremena.

Duh odlazi.

Duh odlazi!

A energija koja ostaje

poprima takve osobine da nije svima prihvatljiva,

ve� jedino sledbenicima sistema.

Pristojan i inteligentan �ovek

jednostavno ne�e na�i dovoljno energije,

zrak svetlosti ili koru hleba koji bi mu pomogli

da o�ivi sopstveni svet.

Takav �ovek �e li�iti na alkoholi�ara kome treba pi�e.

Pije mu se, a pi�a nema.

Nastupa intelektualna smrt.

�oveka u tako o�ajnom stanju lako je usmeriti u bilo kom pravcu.

Nije va�no da li �e me krivi�no goniti ili ne�e.

Sve je to manje vi�e isto.

Va�no je ne�to drugo, to da �e usmeravaju�e sile kontrolisati svakoga,

svakoga ko pliva protiv struje.

Jednom je Srulik dobio visoku temperaturu i rekao:

"Znam, uskoro �e do�i drugi svet.

U detinjstvu sam to slu�ao iz knjige

u kojoj je pisalo kako je mogu�e osve�tati ruke, noge i polne organe."

Golubove je nazivao bednim prosjacima.

Srulik je rekao:

"Da bih dodirnuo siromaha, ne moram da izlazim u grad.

Nau�io sam da razmenjujem toplotu. "

Srulik je �enu u�io pti�jem jeziku.

Adam je znao jezik ptica.

Kad je posle Srulikove smrti do�la policija da uhapsi �enu,

sakrila je belog goluba pod ode�u

i isko�ila kroz prozor.

Pala je sa petog sprata i razbila se.

Kad su joj okrenuli telo,

iza�ao je beli golub sa crvenkastim krilima i odleteo.

Jedan prosjak je rekao da mu ljudi ne daju novac nego se raskop�avaju.

"Raskop�avaju se predamnom. Razodevaju se.

Otkop�aju jedno dugme, pa jo� jedno, pa jo� jedno.

Mu�karci i �ene se raskop�avaju predamnom. Razodenu se i odu.

To traje samo nekoliko sekundi,

ali meni je i toliko dovoljno da ih vidim potpuno gole."

Onog trenutka kad napusti� dru�tvo, suo�i�e� se sa neprolaznim strahom.

�ovek ne mo�e odmah da napusti dru�tvo.

Jede�, pije�, �ivi� i deo si dru�tva.

Nemoj jesti, nemoj piti i onda �e� mo�i da �ivi� izvan dru�tva.

Ina�e, ma �ta govorio,

ma kolike bile tvoje duhovne sposobnosti,

mo�e� biti i pronicljiv, ali dokle god se kre�e� unutar sistema,

ti ne vidi� su�tinu stvari, nego radi�.

Radi� za dru�tvo, pa makar i prozreo su�tinu.

Sine, ti mene ne vidi� i ja ne vidim tebe.

U ovom dru�tvu ti i ja predstavljamo savez dva slepca.

To je uslov da budemo u kontaktu.

Toliko �elim da te vidim da sam spreman da poverujem

da si ti jedan od ovih ljudi.

Dete moje, ti raste�, a ja poku�avam da te sakrijem,

tako da niko ne sazna ko si zaista ti.

Maleni, ne �elim da te pla�im, ali mora� da razume�

da iako sistem ka�e da po�iva na zakonu,

postoji na ovom svetu ne�to �to je izvan nadle�nosti zakona.

To je sudbina.

Sudbina.

Ako bi sistem uspeo da za kratko vreme

podeli ljude na one koji su funkcionalni

i one koji su osu�eni na propast,

onda se zlo�in

ni po �emu ne�e razlikovati od zakonitosti.

�ovek �e izgubiti sposobnost da analizira stanje dru�tva u kome �ivi.

Sine, nemoj da postane� borac za ljudska prava.

Nemoj da te zavara to �to oni rizikuju svoje �ivote.

Rizikovanje �ivota je jedno,

a to �ta �ivot postaje ne�to sasvim drugo.

1945. godine ovaj �ovek je bio u nema�kom koncentracionom logoru.

Bio je tada malo dete. Nema�ki doktor ga je oslobodio.

Uzeo je potvrdu da je pu�ten iz logora i sa njom

se obratio institucijama kako bi dobio stan u kome �e �iveti.

Me�utim, 40 godina staru potvrdu nisu priznali

zato �to na njoj nije bio Himlerov potpis.

Rekli su mu da je mogao biti oslobo�en

samo ako je Himler li�no potpisao potvrdu

i odbili da mu daju stan.

�ovek je dobio glavobolju.

Nije znao gde da pribavi Himlerov potpis,

po�to je Himler izvr�io samoubistvo.

Nije vi�e �iv.

�ovekove rane su po�ele da krvare i on se propio.

I njegova �ena se propila.

Ni ona vi�e nije verovala da je njen mu� bio u koncentracionom logoru.

Sin ih je vodio po gradu i svi su po�eli da prose,

i sin, i otac i majka, svako za sebe.

Sin je branio oca.

Jedino je sin verovao ocu da je nekad bio u koncentracionom logoru.

Maleni moj, ti ima� svoju svetlost.

�istu i svetu svetlost.

Treba da se potrudi� da je sa�uva� u siroma�tvu.

Jedino ta svetlost mo�e da te izvede iz sistema.

I ako nekad �uje� ne�to o apokalipsi, nemoj se bojati.

Za nas je smak sveta jedino spasenje.

To �e nam biti jedina prilika da iza�emo iz sistema.

Da bismo ostavili sistem nije dovoljno da vaskrsnemo.

Neophodno je da se vaznesemo.

Ova �ena se zove Marija.

Rekla je da je spremna da mi da svoju krv i meso.

Mislila je na svog sina.

U psihijatrijskoj bolnici

joj je medicinska sestra rekla da ima osmeh kao Mona Liza

i da treba da odse�e kosu.

I sad u torbi nosi svoju kosu.

U bolnici su joj davali injekcije kako bi ostala neplodna.

Ali, ona je trudna pobegla iz bolnice,

na radost svih majki sveta.

Nekad davno hri��ani su znali

da ne treba koristiti kontraceptivna sredstva

i da materica mora da bude slobodna.

U materici postoji jedno mesto koje se zove isto

kao ona ta�ka u kosmosu

odakle je potekao �ivot.

Ako ljude gleda� o�ima siromaha,

vide�e� da ljudska nesre�a ishodi iz njihovog straha od siroma�tva,

straha da �e biti isklju�eni iz dru�tva,

iako spasenje mogu dosti�i jedino ako budu isklju�eni.

Isus je u dru�tvo do�ao kao car judejski.

Do�ao je kao car i zato mogao da �ivi �ivotom siromaha.

Nalazio je sledbenike me�u polusiroma�nima,

siroma�nim ribarima, prosjacima i prostitutkama,

koji su ipak dobijali novac na osnovu svog rada.

Ti ljudi su pro�li kroz period zara�ivanja

i bili su spremni da se toga odreknu kako bi postali siroma�ni.

"Nemam kose pod kapom. "

Marija je rekla

da ispod njene kape nema ni jedne jedine vlasi kose.

Ostavila me je, a mislio sam da �u joj ispuniti sve �elje.

Podra�avao sam njene pokrete,

usvajao njeno dr�anje ubijaju�i mu�karca u sebi.

Ostavila me je, a mislio sam da �u joj ispuniti sve �elje.

Podra�avao sam njene pokrete,

usvajao njeno dr�anje ubijaju�i mu�karca u sebi.

Jednom je �ena dovela Cigane kod Srulika.

Srulik je nekad �iveo sa Ciganima u koncentracionom logoru.

Oni Cigani, kao i ovi Cigani,

bili su iz ovog grada.

I oni Cigani su pevali i igrali, goli u gasnim komorama.

Oni Cigani su pomogli Sruliku da pobegne,

a ovi Cigani su do�li da ga sahrane.

Nekoliko no�i pred smrt Srulik nije spavao i milovao je crnog goluba.

Svako jutro mu je dolazila jedna devojka.

Radila je no�u, a svakog jutra

Srulik joj je pri�ao o jeziku ptica

i o golubicama sa kojima je spavao.

Rekao je da su zanele sa njim.

Govorio im je: "Drage moje golubice.

Njihova jaja su moja jaja,

i u gradu ima mnogo malih pti�a kojima sam ja otac.

U poslednje vreme mi se �ini da su me otkrili,

pa su po�eli da mi uzimaju jaja."

Srulik je rekao: "�im neka moja golubica legne na jaja,

u moje gnezdo uleti policajac sa dva laboranta.

Konfiskuju mi sva jaja, stave ih u posebnu kutiju

i odnesu ih.

Banditi! I tako svakog meseca.

U tim jajima su pti�i �iji sam ja otac, mali Srulici!"

No�ni �ivot siromaha je tako�e pun straha i iznena�enja.

Svako ve�e, kad sunce za�e,

ova �ena se priprema za svoje no�ne halucinacije.

Njene halucinacije su njen svet

u kome se sastaje sa svojim mu�em.

Mu� joj je umro od gladi pre mnogo godina.

Preko dana prosi i kupuje hranu.

Ali ne mo�e da je jede.

Ostavlja je preko no�i na stolu za svog mu�a.

I on pojede hranu oko pola no�i, ali ona ne mo�e da ga vidi.

U svojim halucinacijama vidi svoje kom�ije, ali ne i njega.

Onda dolaze najte�i minuti.

Sve po�inje pojavom ogromne crvene mrlje na nebu.

Li�i na sunce, ali nije sunce.

"Ta mrlja mi ne dozvoljava da vidim mu�a. "

Onda dolazi njena drugarica iz detinjstva. Upravo sti�e.

Preko dana tumara po menzama

i skuplja hleb koji ljudi ostavljaju.

"Brat moje drugarice je tako�e umro od gladi.

Ali ona i dalje mene krivi

i ka�e da su ga moji roditelji pojeli tokom gladnih godina.

Roditelji su sva�ta davali deci, kako bi pre�ivela glad.

Ponekad im nisu ni govorili �ta jedu.

Nismo pojeli tvog brata!

Ipak, ona svake no�i dolazi i govori da jesam.

Ali, nisam ga pojela.

A ono �to su mi jednom dok sam bila bolesna stavili u usta,

to nije bilo meso. "

Sedmo poglavlje

�arobna frula

�to se vi�e udalji� od sistema,

to sna�nije deluje njegova privla�na sila.

�oveku se �ini da je poludeo.

Shvati� da sistem nema granica.

Na prelaznim nivoima

sistem gubi materijalni karakter.

Odri�e se prisvajanja teritorije

zato �to nije osigurao sopstvenu budu�nost.

Budu�nost sistema je unutar njega samog.

Nije stra�no ono �to se doga�a, nego odakle sve to dolazi

i kuda ide.

Smena generacija nije vidljiva i odvija se iznenada.

Zamena jedne generacije drugom obavlja se brzinom svetlosti,

za nedelju dana, �ak i za jedan sat.

Ako �ovek ne dr�i korak sa svojom generacijom, on pada

i sam sebe ka�njava. Sam sebe.

Tako nema potrebe da se hapsi.

Ako u trenutku smene generacija

�ovek spava, on ska�e usred no�i,

pogleda vrata i isko�i kroz prozor.

Zato, sine, ako te ostave u �ivotu,

a ti �uje� da je neko izvr�io samoubistvo,

znaj da se nije sam ubio.

Nemoj misliti da oni �to izvr�e samoubistvo ne �ele da �ive.

�ele da �ive.

Jednostavno nisu svesni da vr�e samoubistvo.

�ovek mo�e svesno samo da izvr�i ubistvo.

Ovo ti sad govorim,

dok sam jo� mlad i pre nego �to ostarim,

kako bismo jedan drugog razumeli.

Molim te da ne poku�ava� da pobolj�a� ovaj sistem.

Bolje nau�i kako da pro�e� kroz njega.

Me�utim, i za sistem je tako�e va�no da pro�e kroz sebe

kako bi do�ao u budu�nost.

Zato je sistem uni�tio polovinu sopstvenog stanovni�tva

i stvorio sebi prolaz.

Do danas je sistem nau�io da prolazi kroz ljude,

a da ih ne li�ava �ivota.

Sine, ne �elim tvoje strpljenje da stavljam na probu.

Ho�u da ti sve unapred oprostim,

sve �to �e� uraditi ako ostane� u �ivotu.

I ti oprosti meni,

oprosti mi zbog tvoje mame i na�eg incesta.

Toliko �elim da uhvatim tvoj prvi pogled.

Sine moj, kao �to vidi�,

ja ne umem da na�em svoje mesto u �ivotu.

Mo�da ga na ovom svetu nikad nije ni bilo.

Verujem u na�u povezanost.

A to �to jedan drugoga ne mo�emo da vidimo

je najbolji dokaz da smo otac i sin.

Ustukne� li jedan korak,

sistem �e po�eti da ti preti.

Ustukni jo� jedan korak

i sistem �e ti mo�da ponuditi zemlju.

Uzmakni jo� jedan korak

i sistem �e ti ponuditi da bira� religiju.

Uzmaknu�e� jo� jedan korak.

Ti tvoji koraci unazad

vode do Golgote.

Izgleda da je pro�lo vreme koje je dodeljeno ljudima

i da je vreme poprimilo sopstveni oblik.

Najverovatnije sistem zna datume tvog ro�enja i smrti.

Nebo je ostalo jedina neotkrivena istina na Zemlji.

Sad nebo nestaje

i ostavlja zvezde da budu deo sistema.

Sistem se do�epao i zvezda.

I zvezde rade za sistem.

Nebo i zemlja umiru jer su napustili sistem.

Mi danas gotovo da �ivimo na drugoj planeti.

Maleni, tvoje srce ima sopstveno telo.

Toliko je providno da je nevidljivo.

Njegovo siroma�tvo je veliko.

Ono je oko Isusa Hrista.

Zato je nemogu�e obmanuti ga.

Ono i tvoje roditelje vidi kao siromahe,

kako bi ih i ti video kao siromahe,

kako bi i sebe i svoju devojku video kao siromahe.

Osmo poglavlje

Granice dr�ave Izrael

�iveo jednom jedan �ovek na Zemlji. Zvao se Avram.

Nije vi�e bio mlad kad je za�uo glas koji mu ka�e:"Ustani i kreni."

�ovek je sve ostavio i po�ao.

Put kojim je pro�ao postao je granica dr�ave Izrael.

Nema takve dr�ave kao �to je Izrael,

zato �to granica te dr�ave preseca sve na Zemlji.

Ovaj siromah je rekao da granica dr�ave Izrael

prelazi preko njegovog lica.

Sistem pro�iruje zonu svog delovanja.

Uvek je mogu�e pozvati �oveka da se vrati iz bilo kog mesta.

Jednog dana u menzi, nad �inijom supe,

odjednom �e� shvatiti koliko si umoran i bolestan.

Niko odre�en ti nije naneo zlo.

Me�utim, sam poredak stvari

�e te dovesti u gotovo nepodno�ljivu situaciju.

Smu�i�e ti se �to ne mo�e� da na�e� mesto gde bi oprao ve� i ko�ulju.

Za nedelju dana �e� postati siromah. I �ta �e onda da bude?

Desi�e se ne�to veoma �udno.

Svi koji se neprili�no pona�aju zatra�i�e za�titu vlasti.

I �to je najstra�nije,

vlast �e ih uzeti u za�titu, brinu�e se o njima i da�e im posao.

Ovaj nemi starac misli da se dr�ava Izrael

grani�i sa njegovom ku�om.

Oja�ao je granicu dr�ave Izrael ogradom

i jednom godi�nje meri njenu du�inu �tapom.

Donosi nove daske i oja�ava granicu

kako je ne bi sru�ila gomila �ubreta.

Tamo, unutar ograde, se nalazi gomila sme�a.

Ta gomila sme�a je njegova ku�a.

Jedna ogromna naslaga �ubreta.

De�avalo se da mu sme�e ne dozvoljava da u�e.

Navali se na vrata i starcu bude te�ko da u ku�u u�e na vrata.

Vrata ne mogu da se otvore zbog �ubreta koje je skupio.

Nekad mu pomognu prolaznici i gurnu ga u ku�u, unutar gomile �ubreta.

Jedini na�in da do�e do novca je da dr�avi proda stari papir,

ali gomila i dalje raste.

Vi�e puta su starca odvodili

i palili gomilu, ali je ona uvek iznova izrastala.

Zamisli ovo.

Unutar sistema postoji izvestan broj mladih ljudi.

Da bi se saznalo po �emu se me�usobno razlikuju, morali bi da budu secirani.

Onda �e sve njihove mogu�nosti postati svima poznate.

Stalan pritisak �e terati tvoju psihu da ide ispred tebe.

Ona �e usvojiti model pona�anja

kako bi se prilagodila tom pritisku, a ne tebi.

Ako ne mo�e� da ide� ukorak sa sopstvenim mentalnim razvojem,

pokaza�e� se nesposobnim u sistemu.

Tako �e�, dok bude� primao lekove,

poprimiti izgled siromaha.

Zapamti da je izgled siromaha

uvek smetnja za sistem.

Prihvati to.

Ina�e bi ljudi izlazili iz

svog uobi�ajenog na�ina postojanja kako bi postajali neko drugi.

Svaka ljudska sposobnost bi�e iskori��ena pre svega kao sredstvo.

Ljudska sposobnost posta�e sredstvo.

I ljudi obdareni talentom �e svojom �ivotnom energijom

nevoljno proganjati i ubijati one koji nisu talentovani.

Ako nisi u stanju da izvr�ava� psiholo�ke radnje,

onda �e� se pre ili kasnije na�i me�u dru�tveno bolesnim.

To je osnovna tajna sistema.

Zamisli ovakvu u�asnu alegoriju.

Jedino �e sna�ni ljudi biti sposobni za rad.

Oni �e postajati u�itelji, sve�tenici, nau�nici, studenti.

Sa�uvaj Bo�e da bude� jedan od njih!

To je kao da kupi� ode�u ubijenog �oveka i onda je obu�e�.

Ali, u toj ode�i ne�e� daleko sti�i.

Deca �e se prva privi�i na te nehumane uslove

i bojim se za tebe, maleni moj.

Nije mi ostalo jo� mnogo vremena

i ne znam kako da ti pomognem i kakav savet da ti dam.

Zaista ne znam.

Ne mogu ti pokazati gde se na karti nalazi mesto spasenja.

Oti�i �e�

a onaj ko mo�da vi�e zaslu�uje spasenje od tebe �e ostati.

Ostavi�e� ga.

Ostavi�e� ga i pobe�i. Gde �e� da pobegne�?

Sistem vi�e nije geografski ograni�en.

Jedno je be�ati iz Au�vica,

od bodljikave �ice, be�ati od Evrope.

Ne�to sasvim drugo je danas be�ati od intelektualnog fa�izma.

Gde mo�e� da pobegne� od intelektualnog fa�izma?

Gde da krene�?

Zakonik mesta na kome se sad nalazimo

nekad je bio ra�ireniji i obuhvatao je sve �to �ivi.

Ali danas zakoni ovog mesta nisu toliko ra�ireni.

Oni ne obuhvataju, ali se uvla�e u sve �ivo, u tu�e meso i krv.

Zbog toga si potreban sistemu u svakom trenutku, gde god da ode�.

Ljudi ka�u da je ova �ena nekad bila jako bogata,

da je njen nemi starac veoma voli

i da �eli da je odvede kod njega u gomilu sme�a.

Svaki dan kad se vra�a iz crkve ona prolazi pored granice dr�ave Izrael.

Ka�e da se ose�a kao Nata�a Rostova.

�ivot joj prolazi, a nigde ljubavi.

Starac je zove da do�e u gomilu.

Ali i ona, kao i svi susedi,

zna da je starac poludeo otkad ga je sin napustio.

�ena u kolicima se pla�i starog �oveka.

Baca kamenje na njega.

Kad prolazi pored granice njegove dr�ave, on jeca,

doziva susede i igra, dr�e�i svoje potvrde.

Te potvrde dokazuju da ima sina

i da je �ena u kolicima nekad bila njegova �ena.

Spolja gledano, sistem mo�e da bude u suprotnosti sa samim sobom.

Mo�e �ak da izgleda kako se raspada u parampar�ad.

Ali to je samo spoljna manifestacija.

Ne verujem da sistem planira bilo �ta zlonamerno.

Jednostavno ho�e da postoji.

Zlo koje dolazi iz sistema

pojavljuje se jedino u mojoj glavi.

"Na zlo ne odgovaraj zlom", tako glasi prva zapovest slobode.

Deveto poglavlje

Gvozdeni krevet

Jedan prosjak je rekao da su hri��ani bi�a stvorena od ljubavi.

Izlaze iz svojih lepih ku�a u grad

i te�ko ih je razlikovati od obi�nih ljudi.

Izgledaju kao svi drugi ljudi.

Ali, oni ne �ele da se njihov polni �ivot

odvija unutar sistema.

Zato oni vode ljubav putem smrti.

Hri��ani su ljudi koji su nau�ili da ljube jedni druge kroz smrt.

Mogu�e je ljubiti devojku preko ode�e, preko haljine,

a to rade i oni.

Mogu�e je da �ovek ljubi smrt drugoga kroz sopstvenu smrt.

Sine, hteo bih da nau�i�

kako da svoju devojku usnama ljubi� kroz smrt.

Ljubi vazduh oko nje.

Kad svoju devojku bude� po�eo da ljubi� kroz smrt,

oseti�e� kako se tvoja smrt preobra�ava u njeno telo.

A za to telo �e� dati svoj �ivot.

Deseto poglavlje

Skup�tina ptica

Maleni moj,

sanjao sam neobi�an san.

Bio sam u na�em gradu, a on je bio potpuno druga�iji.

Bio je pokriven snegom,

a umesto ku�a i ulica, bile su grobljanske staze.

Umesto ljudi bile su nadgrobne plo�e.

Stajale su kao porodice, naslanjale se

jedna na drugu, pidr�avale jedna drugu.

Vodile su svoje �ivote.

Bili su to ljudi koji su se mnogo promenili.

Na njihovim licima su bili ispisani odgovori na pitanja o �ivotu i smrti.

Plakali su tim slovima.

�inilo mi se da ta slova i nisu slova, nego posthumni poljupci.

Svi su mi ne�to govorili, ali nisam ih razumeo.

Ljudi su bili svuda. Nadgrobne plo�e su me okru�ivale.

�eleli su mi samo dobro.

Sine moj,

ne ljubiti svoju voljenu je isto �to i ljubiti je.

Ne ljubiti svoju voljenu je isto �to i ljubiti je.

Tako je, maleni moj.

Se�a� li se Srulika?

Sad sam se setio kako je mahnuo rukom i rekao:

"Ovo je sav moj �ivot... "

Sin�i�u,

ovo je moj �ivot.

Ovo je moj �ivot.

Ovo je moj �ivot.

Ovo je moj �ivot.

Ovo je moj �ivot.

Film Artura Aristakisjana

U filmu je kori��ena muzika �uzepea Verdija

i poema Nauma Kaplana

Kraj

Najve�a baza ex-yu titlova www.titlovi.com