Original subtitles

www.titlovi.com

HLEBA, LJUBAVI I...

Obradio Donato Di Bergamo

- Gde je mare�alo? - Oti�ao je da se pozdravi sa babicom.

Pre je bio sa onom udatom a sada sa ovom...

- Pusti sad to, daj mi kofere. - Hvala.

- Stra�no da se selim u ovim godinama! - Mo�da nadje� i mu�a.

Da sam htela udala bih se do sada.

- Stvarno ide�? - Da. - Kad se vra�a�?

Kad Bog odlu�i. Preporu�i me Madoni.

Sveti Roko, brani nas, �titi, oslobodi svakog zla!

- Dobar dan. - Dobar dan.

- Ljubim ruke, o�e. - Gde je mare�alo?

Oti�ao je da se pozdravi sa babicom. Ta ga je �ena upropastila!

Ona je njegova propast! - Polako!

Jo� bi da se svadja�? Nije ti dosta rasporave?

Nije ti dosta?

Ubila bih je, uni�tila je mog mare�ala!

- Upropastila ga! - Ti�ina!

- E ne! Ona je kriva �to su ga poslali u penziju. - Evo ga.

Dosta, nisam ja politi�ar!

- Ovako ga ne bih prepoznao. - Isti kao i ostali. - Hvala!

- Dakle, odlazite u penziju? - Ne, na neograni�eno odsustvo.

Nakon trideset godina slu�bovanja imam pravo na odmor. Don Emidio!

- Dozvolite. - Izvoli, Kaarmela.

- Bili ste pravi prijatelj, pamti�u vas uvek. - Hvala.

Vodite ra�una. - �ta to?

U Sorentu nemojte opet te va�e ljubavne avanture.

Za mene... sada...

Uvek ka�ete "sada" a u stvari je to "ili sada"!

Sretan vam put. - Hvala, hvala svima.

Opra�tam se recituju�i vam pesmu vama posve�enu.

Ti�ina.

Zbogom, lepi svete Saljene! Mnogo uspomena u srcu mi le�i!

Planine drage, na more se vra�am a vas zaboraviti ne�u.

Bravo! Bravo!

Bravo, uvek ste bili poeta.

Kakav bi nam �ivot bez poezije bio?

Dobro. I Madona neka vas prati i sada i uvek.

- Hvala i dovidjenja svima! - Dovidjenja! - Hvala!

- Koliko? - Sto lira.

Ako te kad vidi� karabinjere uhvati tuga, razbole�e� se.

- To je bila moja porodica, moj �ivot. - Napravi�e� drugu porodicu.

- U mojim godinama? - Mlad si, hrabro.

U tvom selu ka�u: "Hrabro i ov�je srce".

Sednimo, Karame.

- Nije trebalo da te povedem sa sobom. - Ne govorio to.

Molim vas karte.

- "Ej biv�i"... - Mare�alo, hrabro.

- Ne zovi me vi�e tako. - U redu, ali ti budi hrabar.

Vrati se u svoje mesto gde ti je op�tina dala lepu zanimaciju.

Imenovali te za komandanta komunalne policije.

Zamolio sam te da ne govori� "komunalna policija" nego"metropolitana".

- "Metrtulipana". - Metropolitana. - Zar "komunalna" nije isto.

- Tim komunalnim nikad ne bih komandovao! - "Metrotulipana".

- Metro-po! - Metro-po! - Li! - Li! - Tana! - Tana!

Ba� si dosadan!

- Karamela, opusti se, gledaj more kako je lepo. - Da.

Vezuv je imao plamen, kao karabinjeri, sad se ugasio.

- I on je oti�ao u penziju. - Glavu gore!

Vidi u kom sam raju rodjen! Na sve strane limun i pomarand�a.

- Daj mi jedan limun. - Posle, posle. Sad se opusti. Tamo je Kapri.

- �ta? - Ostrvo snova, zemlja ljubavi. - O mama mia...

Izvinite, gospodine... Da li je ovo Iskija?

- Ne, to je Pro�ida! Posle Pro�ide je Iskija! - Gracija. - Molim.

- Idete u Sorento? - O, ja.

- Nemica? - Ne, �vedjanka. - Familija smo. - No kapire.

Mog su oca zvali Don Djenarino �vedjanin.

- Papa tuo zvedeze? - Ne, to mu je bio nadimak.

Bio je simpati�an i volele su ga �vedske turistkinje. Razumete?

- Ne ba�. - Bolje.

Stigli smo.

- Dovidjenja. - Pozdravljam vas, ja sam kavalijere Antonio, orevuar.

- Orevuar, madam. - Zbogom. - Baj.

- Doveo sam te u raj! - Da mi je da znam �ta �e� ovde da izmisli�!

- Idemo, Karame. Da, dolazim!

- Komandante, dobrodo�li. - Prepoznao si me? - Naravno.

- Dovidjenja. - Baj. - Prepoznao si me?

- Zemljaci smo! Dajte mi kofere. - Bravo!

Tonino!

- Mateo! - Tonino!

- Brate moj. - Lepo izgleda�. - I ti. - Omatorio sam.

- Mi Karotenuto smo uvek mladi. - Ti si kao mladi�!

- �i�ilu, uzmi kofere. - Odmah, o�e.

Karame, ovo je Don Mateo, moj brat. Bio mi je kao otac.

- Mateo, ovo je Karamela. - Drago mi je. - Bila mi ja kao majka.

- Znamo. Bez re�i sam. - Kako je lep, li�i na Don Boska.

�i�ilu, komandantovi koferi.

- Malo je nam�or i gundjalo. - A za�to? - Ne bih se usudio da ga ostavim.

- Prekini ili se vra�am u selo. - Imala bi hrabrosti?

- Komandante, sve je spremno. - Hvala. - Onda, idemo? - Da.

- Kako je lep Sorento. - Izvinite, vi ste don Antonio Karotenuto?

- Da, na slu�bi. - Hvala, po�tovanje. - Kakva ljubaznost.

Za�to ga zanima da li sam to ja?

- Neko ga je poslao da proveri. - Ko? - Dona Sofija.

- Ko je ona? - Ona �to ho�e da ostane u tvojoj ku�i.

- Stanarka? Ona o kojoj si mi pisao? - Jeste.

Bandoglavka... Ne, ku�a mi treba, mora da se s tim pomiri.

- Izvolite, komandante! - Idemo! - Napred!

Zubatac, zubatac, ovde je sve�a riba. Nema bolje!

Crvene �karpine, �ive �karpine!

Imamo i crvenog zubaca!

Jedite sve�u ribu, ne onu smrdljivu!

Imamo samo sve�u ribu!

Ose�a se smrad, ali ne vidi se riba.

Ovde se meri na veliko. Sve�a riba, �iva riba.

�iva riba i balsamovana, sve�a riba i vaskrsla!

- Dona Karmela, prestanite! - �ta ho�e� od mene?

- Sofija, ne me�aj se u to! - Ostavi me na miru!

Pa dabome, vesela udovica mora da se razlikuje!

Ja sam udovica sa pokojnim mu�em a ti udovica pored �ivog!

- Ja? - Dabome. - Prostaku�o!

- Meni prostaku�o. - Smirte se. - Izigravam budalu medju �enama.

Dodijte, dodjite! Ovde je samo sve�a riba!

- Povredjen si? - Nisam. - Nemoj da se me�a�.

- Samo neka te neko dirne. - Sofija! - Da.

Sofija!

- �ta je? - Stigao je komandante!

Dr�i.

- Titi, pazi na tezgu. - Bez brige.

�iva riba. sve�a riba. Crveni zubatac, �ivi zubatac.

- Evo je. - Ko? - Dona Sofija, Sva va�na, tvoja stanarka.

Budi oprezan, u stanju je i sveca da predje.

�i�illu, stanite. Don Mateo, ljubim ruke.

Don Antonio, izvinite. - Sutra �emo o tome.

Kako �elite, u�ivajte u plodovima mora, ja sam ulovila.

- Hvala, ne deran�irajte se. - Ne prihvatate moj poklon?

- Sutra �emo o tome, dobra �eno. - Dobra �ena ja?

- Nisam hteo da vas uvredim. - Kako, odbijate ove darove?

Dona Sofija, dosta. Tako probleme ne mo�emo da re�imo.

Do�la sam da se pozdravim sa don Antoniom. Ba� ste simpati�ni!

Ako vam je moj brat simpati�an...

Veoma! Uprkos hladnom prijemu!

Morate da se iselite.

- Morao sam da nadjem privremeni sme�taj. - Polako!

- U pravu ste, ali ja sam sirota udovica. - Udovica? - Da.

Nemojmo opet sa tom pri�om. Jeste udovica, sirota ne verujem.

Nije te�ko da vam nadjemo stan, ponudio sam vam ih vi�e.

- Potrebna mi je ku�a na moru. - I meni. - I njemu takodje.

Izgubili ste spor. Ili se sami iselite ili �emo prisilno.

Nemate srca. Va� brat ne�e imati hrabrosti da me izbaci.

Don Antonio, ja sam sama. Radim od jutra do mraka.

Don Antonio, sigurna sam da vi...

...niste sposobni, u stanju da nanesete zlo nekom kao ja!

Vi niste samo d�entlmen, vi ste svetac!

A sada dosta, moj je brat umoran. Dozvolite da odemo.

- Razgovara�emo o tome. - Na raspolaganju. - Hvala.

Idemo, �i�ilu.

Don Antonio, u trenutku slabosti mogla bih i da se ubijem!

Sve�a riba, �iva riba! Puna vitamina!

Plodovi mora, plodovi ljubavi!

- Ne, to su plodovi srca! - To su varljivi plodovi.

- �ta radi� ve�eras? - �ta mi je �ef i volja.

- To �to je �ef tebi i meni je. - Sve�a riba, �iva riba!

- Sofija. - Crveni zubatac. - Sofija. - �iv zubatac. - Sofija. - Da?

Da li bi u �etnju do pla�e Redjina Djovana?

Se�a� se, tamo sam ti prvi put izjavio ljubav. - Pusti me da radim.

Ja tebe volim al' ti na to ne haje�.

Na to i ne misli.

Nema� danas �ta da radi�? - Reci da me voli�.

Danas ne. Mo�da sutra.

Samo malo! Meni je dovoljan i poljubac, osmeh.

- Zar nisu dobio poljupce i osmehe? - Jesam, ali ti si cicija i nadmena.

- Meni niko ne komanduje, moli me. - Pa i ja �u.

�ao, Sofija. - Adio. Crveni zubatac, �iv zubatac!

Stigli smo.

�ini mi se da sanjam! Miris rodnog vazduha! Podmladjujem se!

- Ne podmladjuj se mnogo jer �e� opet da uleti� u probleme. - Tonino!

Dodji ovamo i dobro me saslu�aj.

Ugosti�e te jedna dobra osoba.

- Znam. - Ja ti to opet ka�em.

�i�ilu, reci gospodji da dolazimo. - Dobro.

Ta osoba �ivi sama. Sama!

To je jedna mirna �ena, veoma uredna.

Prima te u goste jer zna mene i Karmelu. - Hvala.

Ne radi to iz interesa ve� iz po�tovanja.

Pomogao sam joj da prebrodi veliku sentimentalnu krizu.

- Sentimentalnu? - Zaboravi to i pona�aj se pristojno.

- Pa jesam! - Jeste! - Ne�u la�na obe�anja.

�ta nedostaje? - Gitara. - Pazi, nemoj da padne!

- Mora� pristojno da se pona�a�, kao �ovek u godinama. - Nemoj da slu�a�.

Ti si komandante komunalaca i brat sve�tenika.

- U pravu je. - Tretira� me kao dja�i�a. - Znam te dobro!

Mateo, promenio sam se. Sada sam smireniji.

Razo�aran sam u �ivot. - Nije istina.

- Mo�da jednog dana odem u isposnike. - Da...

Ti �e� da bude� isposnik kao �to �u ja da budem glavna sestra. - Ne �ali se!

- Don Mateo, gospodja vas �eka. - Idemo.

- Koliko? - Neka bude petsto lra.

Kontroli�i ga uvek, posebno kad je u ku�i.

Ne brinite, to mi je du�nost.

- Obave�tavaj me. - Dolazi�u svako jutro na misu. - Bravo.

- O sole mio... - �uti.

Udjite.

Prvo vi.

- Dobar dan. - Ovo je Karmela, moj brat.

- Karotenuto Kavaliere Antonio. - Dona Violante Ruotolo.

- I vi ste napuljka? - Ne, majka mi je �vajcarkinjia.

Na�alost, otac mi je bio iz Napulja.

- Stavite navlake. - Stavite. - Izvolite. - �ta je to? - Moj Bo�e!

Dodjite.

Izvolite. - O, Bo�e!

- Izvinite, izvinite! Oprostite! - Izvolite.

Ovo je trpezarija.

- �isto je, vidi se da gospodja... - Gospodjica! - Izvinite.

- Gospodjica je prava gospodja. - Savr�ena hri��anka. - Vidim.

- Ovo je gospodjina soba. - Gospodji�ina! - Izvinite.

- Ovo je gospodinova soba. - Pomeri se.

Mnogo je lepa!

Dona Violante je postavila molionicu, i nadam se...

Znam svoje verni�ke obaveze.

Zahvaljujem �to ste mislili na sve...

...�ak i na spokoj du�e.

- Pazite na ove navlake! - Hvala. - Molim, to mi je du�nost.

- Da li je to orman? - Ne, to su zatvorena vrata. Vode u moju sobu.

- Oprostite. - Tonino, dodji da vidi�!

- Izvinte. - Molim.

- Kakav vazduh, kakav pogled! - To je more.

Do�ao sam u Sorento da bih bio blizu mora!

Pogledajte kakve narand�e.

Lepe su, ali ja godinama ne vidjam more.

- Strpljenja, bi�e ti bolje kad bude� opet imao svoju ku�u. - Moju ku�u!

- Mora�emo da je sredimo, ko zna kakvom je dr�i ta Kirka! - Izvinite.

O, Sorento!

- Stvarno je Kirka? - Da, dr�i se podalje! - Ma daj!

- Ja �u oko svega da se pobrinem. - Naravno, ti si moj tutor.

Koja metamorfoza! Li�i� na sobaricu kraljevske ku�e.

Ovo je prvi i poslednji put da se ovako obla�im! Ne izlazim ovakva!

Ali dobro ti je, lepa si. Da te vidim.

Dona Violante je prava gospodja, draga je i ide redovno u crkvu.

- Ona je bogomoljka! - Ne vredjaj je!

Ljubazna je, bogata, i prava je gospodja.

- Jeste, ali ja ne�u dugo da ostanem. - Ti se razume� u �ene? - Da.

- Pogledaj je bolje. - Senzualna misti�arka.

- �eka te. - �eka mene? - Idi, ja �u ve� da sredim.

- Mogu? - Izvolite.

- �elite aperitiv? - "Sikter pi�e"?

- Nudi se pri odlasku. - Ovaj je za dobrodo�licu.

- �elite amaro? - Da, hvala. Slatkost volim u drugim stvarima.

Gospodjice Fran�eska, ho�ete da izvolite?

Fran�eska? Svi me zovu Karamela.

- Zva�u vas onda i ja tako. - Jesi video? - �ta.

Gospodja me je naterala da uniformu stavim u ovaj ormari�.

Veoma ljubazno.

Za�to ho�e� da pokazuje�? - Pusti mene. - Samo izvoli.

Ho�u da zaboravim pro�lost i da mislim na budu�nost.

Kako pesnik ka�e: "Volite, umorni ljudi."

"Sveta je budu�nost, lep je �ivot, slatka je ljubav".

Ve�ara je �im stigne don Mateo. Ako dopu�tate.

- �ta je bilo? - Sa njom ne funkcioni�e. - Ne�u sa njom da gubim vreme.

- Ona? - Da, u sobi ima veliki klavir.

- Dobro svira. - Komandante, ovo nije va�a babica!

- Ne zanima me, ne privla�i me. - Tako govore prefriganci.

Karamela, ponekad si zaista neprijatna.

Titino. Titino!

Titino! - Mene zove�? - Ne.

- Izvinite na gre�ci, viso�anstvo. - Titino! - Sti�em.

- Danas si moler? - Da, a ju�e sam istovarao drva.

Sutra ne znam, takav je �ivot sirotinje kao ja.

Predao si dokumenta za konkurs?

Jesam, ali ima dvesta kandidata za dva mesta u komunlalnoj policiji.

Od njih pedeset sa preporukama. - Prepustimo Bo�joj volji. - Da, naravno.

- Gde �e�? - U mesto.

- U posete? - Mnogo pita�, vrati se da radi�.

- Izvinite i oprostite, viso�anstvo. - Titino.

- "Jer volim te ja..." - Titino, idem ja. - Idi, idi.

Zna� cene ribe?

Ume� da izmeri�' - Na svako kilo pove�am za dvesta grama.

Bravo, poku�aj sa trista.

Pozdrav, don Salvatore. - Na usluzi.

- Ti lomi� srca. - Danas u�im da radim. - Dobro.

- Kako si lepa! - Usta od ru�a. - Budi dobar.

- Dobar dan. - Morate da platite prolaz!

- Vi ste ogromna simpatija! - I ti si.

- Evo kralji�ice. - Kako ste lepi! - Otpevao bih vam pesmu.

- Blago njemu. - Kome? - Nikolinu. - On mo�e samo da joj se udvara.

Napred!

Oprostite, mislio sam da je Karamela. Izvinite.

- Tamo je neka �ena. - Mene tra�i? - Da.

Ako ho�ete da ostanete moj gost ne sastajte se sa sli�nim �enama!

- Nisam ja ni�ta zakazao. - Vas tra�i!

- Ja ne tra�im nju! Ko je ona? - Takozvana Sva va�na.

- Ko? - Ribarka.

- Recite joj da ode do mog brata. - Ve� sam rekla, ne�e da ode.

Izvinite, odmah �u da je oteram.

- �ta �elite? - Don Antonio, izvinite.

Ju�e niste hteli ribu. Ali danas ne mo�ete da odbijete.

Hvala, ali ne mogu.

Ove ispecite na �aru, ove sa majonezom a ove ispr�ite.

Hvala, ali ne mogu da prihvatim.

- Za�to ste lo�i prema meni? - Prema �eni se lo�e ne postupa.

Do�la sam zato �to ste simpati�ni.

Ako �elite, odlazim odmah iz va�e ku�e.

Svadjala sam se sa va�im bratom, ne sa vama.

Vi ste pravi gospodin, najsimpati�niji medju Soren�anima.

- Ulagujete mi se. - Ne, to je istina.

ju�e, kada sam vas videla...

...osetila sam ne�to, neku privla�nost...

Izvolite.

- Ne bih da vam smetam. - Ma ne, nema problema.

- Dakle, udovica ste? - Zar ne vidite?

- Od nedavno? - Da. I nemam dece.

- A, �ivite sami? - Da, sama.

- Mrate da dodjete kod mene ku�i, koja je uostalom va�a! - Drage volje!

Vide�ete kako je dobro odr�avam! Za Uskrs sam je okre�ila.

Dodjite, bilo bi mi drago. - Svakako.

Dozvolite.

- Neko je pozvonio. - Dobro, idi.

- Va�a supruga? - Ne!

Moja guvernanta, ja sam ne�enja. - Stvarno?

- �udi vas? - Da, veoma ste privla�ni.

Jeste, tra�io sam pravu ljubav ali je nisam na�ao.

- Stvarno? - Da, ali i dalje tra�im tu ljubav �to ispunjava �ivot!

Ljubav koja nas pretvara u pesnike, svece, pomorce...

Pomor�e! Stigla je uniforma!

Don Antonio, vi ste laskavac!

- Mnogo ste dobri. - Komandante, vreme je za op�tinu!

Idem, idem!

- Izvinjavam se za smetnju. - Zadovoljstvo mi je.

- Dolazite kod mene? - U redu za sat vremena? - Naravno, dovidjenja.

- Bacite je! - Za�to? �iva je. - Smrdi.

Vazduha, vazduha!

- Gospodjice, izvinjavam se. - Vi, vi... - �ta je bilo?

- Sa njom pri�ate o ljubavi i poetama! - �pijunirali ste me?

- �ula sam jer vi glasno govorite. - Mogu�e.

- Re�i �u vam jer volim... - Ne �ini mi se.

Volim don Matea, jer je veoma zabrinut zbog vas!

Zato sam to sebi dopustila. - Dobro.

Momci, molim. I vi. Dolazi od karabinjera!

- Sti�e! - U liniju!

Gospodine gradona�elni�e, sti�e komandante.

Higijena je va�na stvar, zapamtite.

Mirno!

- Karotenuto Kavaliere Antonio. - Dobrodo�li.

- Ima li novosti? - Kakvih novosti?

- Dnevnih. - Nisam jo� pro�itao novine.

- Govorim o kaznama, odsustvima, raportu. - Razumeo sam.

Dobro, voljno.

Treba sve da se sredi. - Imam u vas poverenje. Predstavljam vam Ve�e.

- Higijena. - Saobra�aj. - Tr�i�te. - Za�tita dece.

- Obrazovanje. - Kultura. - Gradsko groblje.

- Gradska �isto�a. - Turizam. - Gradsko zelenilo.

Kavalijere...

Kavaliere, pozdravljam vas ispred Op�tinskog Ve�a...

...koje, postavljaju�i vas za �efa policije...

...pokazuje poverenje u va�e sposobnosti i ose�aj du�nosti.

Sa takvim �eljama ponavljam vam najsrda�niju dobrodo�licu.

- Bravo i �estitke. - Hvala.

Gospodine gradona�elni�e i gospodo ve�nici, hvala na dobrodo�lici.

Hvala vam �to ste prihvatili moj zahtev...

...da se objavi konkurs za dva mesta metropolitanske policije...

...kojom od dana ja rukovodim.

Hvala �to ste jedinici dali uniforme za sve�ane prilike.

Sorentu �u da pru�im ono �to sam dao za trideset godina u karabinjerima...

...slu�e�i odano Kralju i Du�eu...

...predseniku Republike!

Poku�a�u da u svoje ljudstvo usadim...

...odgovornost, dinami�nost, i gvozdenu vojnu disciplinu!

Dobro.

Uz ta ose�anja uzvikujem, "�iveo gradona�elnik, �iveo Sorento!".

Stvarno odli�no, �estitamo!

Sofija!

Sofija.

Dona Sofija!

- �ta ho�e�? - Ne dolazi� u radnju? Nije ti dobro?

- Ne, dobro mi je. - Praznuje�? - Ne gnjavi me!

Komandante, prepoznajete me? Ja sam Filomena, znala sam vam majku.

- Da, se�am se. - Lepo vam stoji uniforma. - Hvala.

Izvinite, idem da vidim svoj stan.

Idite. Dona Sofija vas �eka.

- Ide kod Sofije? - Da. - Za�to? - Ne znam.

- Sofiju pose�uje vlast. - Jesi video? Udovica prima posete.

Poslovica ka�e: "Ko dobro krene..."

- Sofija je ispravna �ena. - Smiri se, ti treba da bude� sre�an.

- Slobodno? - Ko je? - Prijatelji.

Sti�em.

Dodjavola...

Komandante, koja �ast!

Izgledate kao Kralj Napulja. - To je samo uniforma.

- Izvolite. - Najzad... "�e mua".

- �ta? - Izvinite, na francuskom.

Zna�i "usvojoj ku�i", "u staroj ku�i". Koliko uspomena!

Majka je �ekala oca sedev�i na ovom balkon�i�u.

Tamo sam rodjen. Mogu? - Naravno, vi ste gazda.

- Ovo je stric Kikola. - Izvolite. - Prvo vi.

- Izvinite za nered u "�ambr". - A, franse! - Ui.

Govorim francuski jer sam tri godine radila u Ekscelzioru.

Rekla sam da ga govorim jer sam bila sobarica u Ekscelzioru. - Naravno!

Ja vi�e volim napoletanski. - Imate pravo.

- Koji parfem. "No� Orijenta"? - Ne, "Lavanda Kanavale".

- Rodjen sam tu gde vi spavate. - Ba� mi je drago.

- Ovo je va� mu�? - Jeste.

Siroti Paskvale... - �ivot i smrt. Vekovni to�ak!

- Ovde se vidi bolje, pogledajte. - Da, prirodnije je. �ivlje.

Od �ega je umro? Bio je mlad, sna�an...

Sudbina.

- Ho�ete �a�u Rozolija? - Rano je, ali ne mogu da odbijem.

- Sa vama mo�e da se razgovara. - Umete da osvajate. - Ma hajdete!

- Za�to se niste preudali? - Za�to...

Za neki dan isti�e �alost. - A, i onda?

Onda... vide�emo.

- �iveli. - �iveli. - U va�e zdravlje. - Hvala.

�elum vam da postanete general...

...i da sagradite ku�u veliku kao dvor u Kazerti.

- Hvala! - Molim!

- Sedite. U svojoj ste ku�i. - Radije bih da stojim.

Ova me ku�a �ini nervoznim. Dome moj, dome moj...

- Ja vas razumem ali morate i vi mene. - Svakako.

U velikim gradovima vlasnici i stanari �ive zajedno.

Bila bih sre�na da �ivimo zajedno ali ovo nije grad.

Ja sam udovica i sama, avi ste ne�enja. �ta �e ljudi da pomisle?

Re�i �e da sam postala va�a ljubavnica.

Razumeo sam. Ali morate da shvatite moju situaciju.

Radite kako ho�ete, ali nemojte da me izbacite iz ku�e!

Budite bez brige. Nasmejte se sada. Va� je osmeh predivan.

- Odobri�ete mi produ�enje? - Zavisi od mnogih okolnosti.

Dozvolite da malo razmotrim a posle �emo da vidimo.

- Hvala. - Za �ta?

- Mogu ne�to da vas zamolim? - Svakako.

- Ima jedan momak... - Neki pretendent? - Ne mislite ru�no.

Moj dalji rodjak. Bez posla je.

Voleo bi da bude u komunalnoj policiji. - Metropolitanskoj.

- Ne, komunalnoj. - Dobro, zovimo je metropolitanskoj. - U redu.

- Ali ima dvesta konkurenata. - Puno je nezaposlenih.

Svi imaju preporuke, ali on ne poznaje nikog.

- Kako se zove? - Nikolino... Paskacio Nikola.

- Paskacio Nikola? - Da. - Poku�a�emo da vam u�inimo.

- Don Antonio, vi ste svetac! - A vi ste izuzetni!

- Vide nas kroz prozor. - Da. Razgovara�emo kasnije.

- Da, jo� jednu �a�icu? - Da.

- Ho�e� ove �koljke? - Ovo je momak o kom sam vam pri�ala.

- A vi ste... - Da, on je. - �ta bi trebalo da budem?

Rekla sam mu da si se javio na konkurs za policiju...

- "Metrotulipansku"! - "Pulitansku". - Doneo sam dokumenta.

Ali nemam preporuke.

Uradite dobro zadatke, ja sam ispitiva�.

- Dobro. - Sada idem.

Razgovara�u sa bratom oko produ�enja, on je suvlasnik.

- Ba� sa njim! - Prepustite meni. Hvala na gostoprimstvu.

Adio, mladi�u.

- Onda, ho�e� ih? - Da, ali sada idi ku�i.

Mora� da se sprema�, prekosutra je ispit.

Don Antonio je obe�ao da �e da ti pomogne, ali mora� da u�i�.

Meni se don Antonio ne dopada.

- �ta ti je u�inio? - Ni�ta. - Meni se dopada i ta�ka.

- Dopada ti se? - Dopada mi se njegova ku�a!

- To ti dopu�tam. - �ta ima� ti da mi dopu�ta�!

Titino, uzmi ove �koljke.

- Ni meni ne treba dozvola. - Onda smo jednaki.

- A sada odlazi. - Sofija... - Da?

- Zaboravi. - �ta? - Poljubac.

- Za�to si me poljubila? - Zato �to mi se htelo.

A i meni, ponovimo.

- Sad je dosta. - Ka�imo dosta je. - Ne igramo tombolu!

- Jo� jedan poljubac. - Drugi put. - Kada? - Gubi se sada.

Gospodjice! Bon�ur, se�ate me se?

Videli smo se na brodu. Da, na brodu.

- O ja! Kako ste? - Dobro, a vi?

Dobro, hvala. Ali vi ste... pukovnik?

- Manje vi�e. - Pukovnik na konju?

- Ne uvek. Dopada vam se Sorento? - O ja.

- Idem na pla�u. Sama sam. - Sami?

Da, samo ja i Kiti.

Vud ju lajk a drink?

- Drinking, ja? - Ne! Popi�emo zajedno po Martini.

- A, drinking ovako, sami? - Da. - Dobro, idemo.

Tonino!

Izvinite, i�i �emo sutra potreban sam sve�teniku.

- Va� ispovednik? - Ne, moj du�ojednik.

- Dovidjenja do sutra. - Do sutra.

Tek �to si do�ao i ve� se udvara� �enama? Saberi se!

- �ta sam uradio? - Ni�ta, stalno ule�e� u probleme!

A sada i sa strankinjama!

- Slu�ajni susret. - Kako?

Jednostavno "pur parle".

Ne govori na francuskom, ni�ta ne razumem! Ulazi!

- Preteruje�! - �ekaju me, a moram da ti poka�em jedan dokument.

Udji.

- Dona Violante. �ao, Karamela! - Komandante, ba� lepo izgledate!

- Zar ne mislite? - Da, lepo. - Hvala.

Ho�ete da mi pravite dru�tvo? Gladan sam jer sam bio na misi.

Dona Violante, ho�ete kafu? - Ne, ne pijem kafu.

Htela bih jedan kola�. - Da, imate sve vrline.

Istina.

- Ho�e� brio�? - Ne volim ih. - Evo ovde.

Ovo je dokument. Nalog za iseljenje, tokom dana.

- Sa�ekaj... - Ve� sam obavestio sudsku pisarnicu.

- Nemoj da se �uri�. - Za�to?

- Iseljenje je gadan postupak. - Zar nisi hteo da �ivi� pored mora?

Jesam, ali radimo na miru. Da li �e gospodja jo� da me trpi?

Mo�ete da ostanete koliko �elite.

- U redu, sa�ekajmo. - Hvala. Veoma ste ljubazni.

- Prava svetica. - Nisam sumnjao.

- Izvinite, ali... Karamela... - Moramo da krenemo?

- Ostanite, morate da se ispovedite. - Komandante, otprati je ti.

- Ako gospodji odgovara... - Svakako!

- Adio, Mateo. - �ao. - Karmela. - Kako lep par.

- Tonino mora da se sredi. - Stalno molim Madonu.

- Znam. - Mora da se prizove pameti, pravi je don�uan!

Porodi�na mana! Njegov otac...

Znam, njegov deda... "Bik iz Sorenta"!

Koji mir, u ovom mi raju izgleda kao da �ivim u nekom drugom svetu.

Druga�ijem od na�eg, koji je tako gre�an.

Svetu u kome du�a mo�e da se sublimira u poeziju.

- I u molitvu. - Da. I u ljubav.

Pravu ljubav, �to ni�ta ne tra�i i ne o�ekuje ni�ta...

...gde dve du�e se sre�u i kunu u vernost ve�itu.

- To je ljubav, dona Sofija. - Ali ja se zovem Violante.

- Izvinite, ne znam kako... - Znam ja!

Evo va�e dona Sofije! Ta�na je za sastanak!

- Nemam ja sastanak! - Ako dozvolite! - Za�to be�ite?

Zato �to ste djavo �to navodi.

- Tra�ila sam vas. - �ta je bilo? - �ula sam da ho�ete da me izbacite.

Ne, upravo sam zaustavio nalog jer �u da se dogovorim sa vama.

- Hvala, kada �emo da se dogovorimo? - Sada ne mogu.

- Kad ho�ete. - Hteo bih na miru da popri�amo.

- Naravno. - Mogu da navratim kod vas na kafu predve�e?

Ve� svi sva�ta pri�aju posle va�e jutra�nje posete!

Ba� tu�no! Onda da se vidimo u pet u Redjina Djovana.

Romanti�no mesto, daleko od radoznalih o�iju. Svidelo bi vam se?

- Svidja se vama! Dovoljno! - Vi me izludjujete.

- �ta pri�ate? - Vidimo se? - Dovidjenja. - Pozdrav.

Komandante!

Gradona�elnik ho�e da vas vidi. - Kako �u? Imam va�nu posetu.

Reci da me nisi na�ao, oti�ao sam slu�beno u Viko Ekuense.

Razumem. Obukli ste belu uniformu?

- Da, i onda? - Dovidjenja.

- Pukovni�e! - Dobar dan. - Tra�im Kiti.

Pobeglammoja kuca amoroza.

A! Eskuze, moram da idem, na slu�bi sam.

- A, kuca tra�i dru�tvo! Lamur! - Kiti! - E, ljubav!

Ljubavi, ljubavi, �ta biti �e od nas?

- Ho�ete da mi pozajmite dvogled? - Tra�i� Sofiju? - Da.

- Evo je tamo. Sama je? - Jeste.

- Za�to? - "�ena koja sama �uri ka ljubavi nekoj juri."

Dona Sofija!

Sofija!

- Treba vam pomo�? - Ne, dolazim sada!

Nije lako.

Sa�ekajte trenutak...

Sofija!

- Ne preterujte. - Sa �enom kao vi ne mo�e se preterivati!

- Sad se smirite. - Ostanimo ovde, ba� je romanti�no.

Tu �ovek postaje pesnik. Tu je �amac, zalazak i vi.

"Sireno draga ja te molim, dopusti mi da te volim."

"Sireno draga dok ovde stojim, pusti da samo tebe ja volim."

- Ja �ekam produ�enje. - Da, ali nemojte sada da kvarite poeziju.

- Vi me izbacujete iz stana. - Dovoljna je moja re�.

�ta re�? Poslovica ka�e: "Samo papir peva".

Da, ali sada moje srce peva. Sutra �emo da napi�emo produ�enje.

A sada se zaboravimo. - �ta? - Zaboravimo se. Sedite.

- Zaboravimo se. - �ta da radimo?

De sve zaboravimo, �ivimo u snu.

"Sireno draga ja te molim, dozvoli mi da te volim."

- Za�to niste bili pesnik? - Sudbina.

Nisam nai�ao na inspirativnu �enu, ali sad je tu.

Ne ste�ite me.

Sad su i sve�tenici turisti. Idemo tamo.

- Ne, pozdravimo se. - Sa�ekajte, oti�i �e oni.

Ovde je dobro.

- O, evo gradona�elnika! - Tra�io me je, stra�nno.

Bilo bi mudro da vi... Da, ali vi? - Ako me vidi sa vama, znate...

Tra�io me je zbog ne�eg veoma va�nog, idite.

- Vidimo se sutra, kod mene , bolje je. - Da.

- Sutra! Kakav "doma�"! - Hvala!

E�elenca, vidite kakva lepota?

Sidjimo, da pogledamo izbliza ovaj prirodni anfiteatar.

Klizavo je!

Pazite ili �emi svi da popadamo u more.

Pazite. Polako... Evo ovde.

Kao �to vidite, u ovoj je uvali napravaljena vila...

...�ije zidine jo� postoje.

Legenda to pripisuje Redjini Djovani... Izvolite.

Redjina je volela ovo mesto na koje sada dolaze zaljubljeni.

- Da vam pripalim? - Izvolite. - Hvala.

Madona mia benedeta...

Na�alost, voda je zagadjena otpacima sa brodova...

...i ispustima gradske kanalizacije.

Polako, polako, ja �u da ti pomognem.

Sve u redu? - Odli�no. Nadzire�?

- Ej, gde si bila? - Kako se usudjuje�?!

- Stani, gde si bila? - To se tebe ne ti�e!

Ne moram tebi da pola�em ra�una. Sa mnom si sasvim pogre�io!

- Da, pogre�io sam �to te volim. - Ako jesi ti onda to ispravi.

Pa�nja, ovde je te�ko da se popne.

- Dovidjenja! - Da, dovidjenja!

Kiti.

Sirotice, sad �u da ti otvorim.

Kiti! Kiti! Kiti!

Sinjorina! Madmoazel! spasio sam je!

- Hvala! Nadjena more? - Davila se.

Hvala, vi prijatelj. Ali vi mokri! Udjite!

- Drage volje. - Tonino!

Gnajvator. Idote. Po�urite.

Vidimo se sutra.

Hvala za Kiti.

- �ta si radio? - Spa�avanje.

- Spa�avam ja tebe! Ne ide dalje ovako! - Uvek zna� gde sam, kako to?

Gospod mi poma�e. Nije te bilo ku�i pa sam do�ao ovde.

Vidi na �ta li�i�! Mora� da vodi� regularan �ivot!

Trideset godina ja sledim vojni�ka pravila.

- Sad se smiri, nisi vi�e mlad. - Ose�am se jakim i sna�nim.

- Ma �ta pri�a�? - Radim �ta mi je volja.

- Zna� �ta to zna�e? - Ne i ne zanima me! Mora� da zna�!

Zna�i da Gospod zaludi sve one od kojih je digao ruke. To je tvoj slu�aj.

- Pa neka bude Bo�ja volja. Laku no�, Mateo. - Laku no�.

- Najzad! - Udjite, dotore. - Stavite navlake.

- Kako ste? - Po�tovanje, sinjorina. - Navlake, dotore.

- Tamo je. - Izvolite. - �ta mu je? - Ne znam, lo�e mu je.

- Dodjavola. - Mnogo mu je lo�e! Polako, ti�ina!

- Napred. - Koji glas...

- Dobar dan. - Dobar dan. - Do�ao je doktor. Kako ti je?

- Dobar dan. - Znamo se. Se�ate se?

- Da, vi vodite zdravstvo. - Kako se ose�ate?

Ma ni�ta, preteruju sinjorine. Ju�e su me boleli bubrezi.

Jutros nisam hteo da im ka�em da me je to bolelo.

- Nemate temperaturu. - Bogu hvala. - Samo me ovde malo boli.

Da vidimo sada malo.

- �ta bi to moglo da bude? - Sino� je do�ao sav mokar.

- Kupao se obu�en? - Ne, morska avnatura.

Ni�ta ozbiljno, obi�an lumbago.

- Zdravo, lepi. - Idite do apoteke i neka ne ustaje.

- To ba� nije lako. - Tvrdoglav je. - Da, ali odli�no mu je.

- Molim vas nemojte to da mu ka�ete. Mnogo vam hvala doktore. - Ma ni�ta.

Dragi moji, moramo da saradjujemo da bi ozdravio.

- Da�emo sve od sebe. - Vi ste svetica. - Idem ja u apoteku. - Dobro.

Dr�ite ga u krevetu, molim vas.

- Dodjavola ove navlake. - Dovidjenja, doktore. - Dovidjenja, sinjorina.

Napred.

- Ma gde ste? - Tu sam. Ne okre�ite se... Evo, gotovo.

- Jeste poludeli? Odmah u krevet. - Ne�u, imam obaveze.

- �ta? - Ispitivanje kandidata.

- Ima i drugih ispitiva�a. - U deset imam sastanak.

- Odlo�ite. - Va�no je, ali zahvaljujem na brizi.

- Velika je obaveza pazite bolesne. - Vi ste previ�e dobri.

- Ja sam ovde kao �asna sestra. - Da, dobre i plemenite sestre u belom...

- Joj, probode me ne�to. - Pustite da ne�to u�inim za vas? - �ta?

- Da vas izmasiram. - Svojim ru�icama?

- Ne govorite gluposti, lezite u krvete. - Odmah.

Boli vas? - Ne.

- �ta je bilo? - Golicate me, ali nastavite.

- Ose�ate bol? - Da, mnogo. - Da stavimo blagosloveno ulje. - Da.

- Boli vas? - Ne, imate �arobnu ru�icu. - Ma �ta pri�ate?

Bolje recite da li ste patili od lumbaga? - Da, jo� tokom slu�bovanja.

Radio sam po snegu, ledu, samo da postanem mare�alo.

Ju�e ste postavljali zasedu u moru?

Da, pao sam u vodu dok sam kontrolisao obalu.

- Tra�ili ste ribarke? - Da li me to neko �pijunira?

Ma kakvi, svi su vas videli sa tom ribarkom.

Mene ne zanima dru�tveni status, ja sam demokrata po pitanju ose�anja.

- Naravno. - Vi imate o meni lo�e mi�ljenje, ali promeni�ete ga jednom.

- "Vuk dlaku menja..." - "Dlakav skroz pravi je virtuoz"!

- Slede�i! - Kako je bilo? - Ne znam.

- A Nikolino? - Na ispitu je. - On se ne sekira.

- Kakve veze ima dona Sofija? - Prijatelj je dona Sofije.

- Pa �ta? - Ne zna�? Komandant je zapljeskan u nju.

Ju�e su se na�li na Redjini Djovana.

- A �ta ka�e Nikolino? - Izrasli mu rogovi!

Di Djenaro!

Predjimo na saobra�ajne znake. �ta je ovo?

- Zabranjen saobra�aj. - Kome? - Odkle znam.

A ovo?

To je truba.

Predjimo na postupke moralnog karaktera.

Ako na pla�i vidi� �enu u bikiniju... - �ta je bikini?

- Kostim iz dva dela. �ta radi�? - Gldeam je! - �ta pri�a�?

- Napi�e� joj kaznu. - �ta?

- Napi�e� kaznu. - Kome? - �eni.

- Za�to? - Bikini je dopu�ten samo u odredjenim merama.

- Onda moram da imam i santimetar. - Pri�a� samo gluposti.

- Idem ja. - Ne po�inji sa neposlu�no��u i ponavljaj za mnom.

- Ispisujem propisanu kaznu... - Ispisujem propisanu kaznu...

- �eni u bikiniju - �eni u bikiniju. - Bravo.

- Bravo! - Bravo.

- Odmah, komandante. - Ja sam.

- Overeni papir. - Bravo. - I pero i vosak. - Idi u radnju.

- Sofija, mora� danas da ga natera� da poti�i produ�enje. - Potpisa�e, vide�e�.

Sti�e.

- Sofija, polo�io sam. - Bravo, sre�na sam.

Vidimo se ve�eras. - Nikolino, idemo.

- Sofija, vi�e nisam siroma�an. - Dobro.

- Sad imam platu i pravi�u karijeru. - Da, pri�a�emo kasnije.

- Slobodno? - Komandante! - Komandante, izvolite!

Nikolino, hvala za lepu vest, vidimo se kasnije.

- Izvolite. - Pustio sam ga radi vas. Bi�e dobar policajac.

- Znam. - Disciplina i u�enje. - Vi ste rodjeni komandant.

- Evo pera i overenog papira za produ�enje. - Naravno...

- Izvolite. �elite kafu? - Da, hvala.

- Ne znate �ta ose�am. - Koliko �e�era? - Dve.

- Razumem vas. - Cele sam no�i na to mislio.

- Kako tra�ite pero? Tu je. - Ne, ja tra�im �enu kao �to ste vi.

�ivim sam trideset godina i sad bih hteo porodicu, decu.

Sofija, recite mi da ne sanjam.

- Ne, ne sanjate. - Iskreni ste? - Da.

Svi su vas videli na Redjini Djovana!

- Dosta! Primljen sam jer sam u�io! - Ona te je u�ila?

- �ta pri�ate? - Sofija!

- Dona Karmela! - Recite. - Da dam i vama �as!

Sidjite ako smete!

- Si�i �u kad ja budem htela! - Naravno, da ne prekine� razgovor.

Dodjite.

- Treba joj lekcija! - Ne spu�tajte se na to. - Dabome.

Ali ona vredja i vas i mene. - Ne slu�ajte je. - Dobro.

Ho�ete da potpi�ete produ�enje? - Naravno da ho�u. - Dobro.

- Nudim vam sve. - Zahvaljujem vam, ali potpi�ite. - Obo�avam vas. - Da.

- Ko je? - Don Pepino. - Ko?

- Sudski izvr�itelj. - Navratite kasnije.

- Ne mogu. - Sad nemam vremena. - Otvorite ili zovem karabinjere.

Otvorite, otvorite odmah.

- Izvinite, moram da izvr�im iseljenje. - �ta pri�ate?

- Iseljenje? - Da, i izadjite na miru ili zovem organe reda.

- Prevarili ste me? - Ja? - Gde vam je srce? - Sad je bez stana!

- Gospode! - To nisam o�ekivala! - Izbacili ste Sofiju!

- To je nasilje! - Sramota! - Odvratno! - Dosta!

Zar ne mo�ete da sa�ekate?

Ne, ali do ve�eri ima vremena za selidbu.

- Obavite svoju du�nost. - Dobro. - Re�i�emo sve. Dajem vam svoju �asnu re�.

- Pustite da prodjem! - Dona Sofija, ovo je iseljenje.

Idite i vi. Izlazite!

Za�to pla�e�? Komandant je �ovek od re�i.

Mene su primili. Ti �e� da dobije� produ�enje.

Za�to pla�e�? - U�uti i gubi se.

Obri�i te lepe o�i. Don Antoniju je stalo do tebe.

Sino� si sa njim bila na pla�i. Da li se i danas nalazite?

Dobro... To je tvoja zahvalnost?

�ta bi trebalo da ti ka�em?

Zna� �ta si ti? La�ljivica i prevarant!

Napolje!

- Vesela udovica! - Gubi se.

Zna� �ta si ti? Pokvarena �ena!

Napolje!

Tonino, razmisli o onome �to radi�, bar jednom!

Uvek sam i razmi�ljao, misli� da sam lud?

Pomisli na svoju poziciju. �ta bi svet rekao?

- Sofija mi se svidja! Ja se svidjam njoj! Bi�e moja! - Dobro.

- O�eni�u se njom. - Onda si budala. - Mogu�e, ali �u njom da se o�enim.

Dodji, sedni i saslu�aj me.

Razmisli, be�i od te �ene dok ne bude kasno.

Sofija mi se svidja, uzdi�e me, voli me i ja volim nju.

- Ali trideset je godina mladja! - Srce nikad ne stari!

- Ne treba njoj samo srce. - Znam �ta radim i �ta mogu.

- Ona je nepo�tena �ena, zavodnica. - Umem da se branim.

- Prepotentan si. - Takav sam. - Znam, ali moja je du�nost...

- Koja du�nost? Nisam maloletan. - Ti si malouman!

Mo�da sam i malouman ali ne menjam odluku.

- Svrake ti popile mozak? - Da, ba� me briga.

- Dona Sofija, izvolite. - Ne, hvala. - Kako ste lepi.

- Dobar dan, komandante. - Komandante!

- Dobar dan. - Sve sam sredio. - Hvala. - Dodjite. - Da.

- Moramo da razgovaramo. - Posle gospodje. Izvolite, udjite. - Hvala.

- Izvolite. - Izvinite �to sam do�la. - Ni re� vi�e.

Mateo vi�e nema ovla��enje, poscepao sam nalog. Zadovoljni?

Hvala, vi ste pravi svetac.

Ali postoji jedan drugi problem. -Koji? - Znate, ja sam udovica.

Radim po celi dan i uve�e sam umorna. - Znam, vi ste prava �ena!

Kako ste lepi!

- Da. - Kako lepo izgledate!

Volela bih da sam vas ranije upoznala. - Ne govorite tako. - Za�to?

Terate me da patim, vojska je za mene bila sve.

-�ao mi je, nisam znala. - Zna�i, volite me bar malo!

Slu�ajte, ja sam nesre�na �ena.

Ogovaraju nas. - Bi�emo mi sre�ni.

Rekao sam bratu da �elim da se verimo.

- I �ta on ka�e? - Uobi�ajene stvari, ali srcu se ne zapoveda.

Vi ste svetski �ovek.

Verena udovica je ili ljubavnica ili budu�a mlada. - Znam.

Dona Sofija, ho�ete li da se udate za mene?

O�ekujem da izgovorite jedno slatko "da".

Dona Sofija Kokoca, ho�ete da se udate za Kavalijera Antonija Karotenuta?

- Odgovori�u vam sutra. - A za�to sutra?

- Sutra skidam crninu. - Ali morate od ovog trenutka da me smatrate verenikom.

- Ako vam to prija... - Sofija, dolazite ve�eras na proslavu?

- �ekam vas ve�eras. - Svakako.

- Da se lepo provedemo. - Svakako. - Hvala.

- Dona Sofija... - Paskacio Nikola.

- Ja sam. - Dodjite.

- Sad �e da vam uzmu meru za uniformu. - Nije potrebno.

Odustajem od posla - Iz kojih razloga? - Znate to vi.

- Ne smete tako da se pona�ate. - Radim �ta me je volja.

- Morate da mi date obja�njenje. - Znate ve� sve. - Ne znam, govorite.

- Pravite se naivni? - Dosta ili �u da dam da vas uhapse!

�ta radite? Udvarate se �eni u koju sam zaljubljen.

A Sofija bi mogla i �erka da vam bude. - Izlazite napolje!

�ta je bilo? Izlazi! - Ne dodiruj me!

Ja jesam sirotinja, ali se ne stidim jer imam �ast!

Ne pla�ite, tako ni�ta ne�ete da re�ite.

- Recite mi vi �ta da radim! - Izvini, ali prava si glupa�a.

- Ba� me briga za sve. - Dodji i pogledaj se u ogledalu.

I skini to!

Poka�i to �to ima�, ramena, ruke, grudi...

Li�i� na Rafaelovu Veneru! Da te vidi komandant!

- Dosta! Dosta! - Skamenio bi se.

- Da li bi do mesta ili da igramo? - Kako �elite. - Igrajmo.

- Dona Sofija, izvolite. - Dobro ve�e. - Dobro ve�e.

- Pevati, ti molim. - Ne znati pesmu.

- Helou, Erika! - Aj em gled tu si ju.

- Ribar ti? - Ne. - �ta raditi? - Ni�ta.

- Otputovati. - Otputovati! Daleko? - Da, mnogo daleko.

- Komandante, da igramo mambo? - �ta je to? - Brazilska igra.

Gospodine gradona�elni�e, pogledajte!

Izvinite.

- Bravo, dona Sofija. - Hvala.

- Odli�no igrate. - Igrate i on dobro.

- Pukovni�e, hao du ju du? - Nisam pukovnik.

- Dodjite za moj sto. - Hvala. ali ovde smo rezervisali.

Jur dote, va�a �erka? Prelepa je. Li�i na vas, jelda?

- Nije mi �erka. - Ja sam verenica.

- Eskjuz mi. - Nema problema.

- Da igramo? Va�a verenica dopu�ta? - Naravno.

Idi slobodno, mon �er. - Tre �antij.

- �ta �elite? - Sladoled. Pitaj njega. - Ve� sam uzeo.

- Ako smetam, idem. - Ne. - Hvala. - Molim.

Ba� dobro, tako �emo da se oprostimo.

- Nemojmo opet. - Ne�emo, sve je gotovo.

Hteo sam da te pozdravim jer odlazim.

- Gde �e�? - U Venecuelu.

- Kada polazi�? - Sutra, iz Napulja.

- O, divota! - Ti samo to i zna�.

- Dovidjenja i sre�no. - Po�alji mi pozivnicu.

Eskuze mua.

Sofija.

- Sofija, �ta je bilo? - Umazala sam haljinu sladoledom.

- Ho�ete da se presvu�ete? - Radije bih da odem ku�i.

- Tako, odjednom? �ta je bilo? - Umorna, sam, muzika me rastu�uje.

- Mo�da �to je sutra Paskvalu godinu dana. - Nek mu je pokoj du�i.

- Laku no�. - Otprati�u vas.

- Ne, ostanite vi. - Osta�u na ulazu u ku�u.

- Provedite se, bilo bi mi drago. - Bez vas mi nije lepo.

- Kad sam ovakva bolje je da sam sama. - Za�to?

Nervozna sam. Dovidjenja.

- Generale. - Nisam general a ni pukovnik.

- Umorni ste? - Da, moram da razmi�ljam.

- Shvatam, sam sam ja dave�. - Da igramo?

- O, ja. Skjuz mi. - Molim.

- Laku no�. - Laku no�.

Komandante, tu je Paskacio Nikola.

- Da ga oteram? - Da, ne primam. - U redu.

- Odlazite, ne mo�e da vas primi. Ne prima!

Paskacio Nikola, dodjite!

Treba da podignem dokumenta, trebaju mi za paso�.

- Putujete? - Da, gospodine, idem u Venecuelu.

Odmah.

- Evo. - Hvala, komandante.

- Stani, ba� ho�e� da ode�? - Da, komandante.

Vidi, Paskacio, i ja sam napravio istu gre�ku,

zbog ljubomore sam se prijavio u karabinjere.

- Don Anto, moram da odem, mnogo volim Sofiju. - A ona?

Volela te je pre nego �to sam ja... - Bi�u iskren sa vama.

- Ma hajde... - Voleli smo se.

Tako se pona�ala da bi zadr�ala stan i meni obezbedila posao.

Ja sam to razumeo, nisam �iveo u zabludi.

Ja sam postao ljubomoran i uvredio sam je. Onda se ona naljutila...

I svemu je do�ao kraj. Ali vide�e� da �e da ti oprosti.

Ne�e, poznajem je. Jutros je i moja tetka razgovarala sa njom.

Ne�e da mi oprosti. Mnogo sam je povredio.

Oprosti�e mi samo ako se ubijem. - Ne. Sredi�emo sve mi.

Sedi na moje mesto, danas je praznik i bi�e praznik i za tebe.

Uzmi papir i pi�i. - Ja nikad ni�ta nisam napisao.

- Pi�i �ta ti ja ka�em. - Dobro.

Voljena... Ne, najdra�a moja. Ne, nije u redu.

Sofija moja!

Napi�i samo Sofija.

Neopravdano sam te...

"te" pravilno napi�i.

Sednimo ovde.

- Za�to smo do�li ovde. - Da se opustite.

- Ho�ete vo�nu salatu ili sladoled. - Sladoled.

- Konobar, dva sladoleda i kafu. - U redu.

- Dona Sofija! - Sre�an ostanak. - �ao, Nikola, sre�an put.

�uvaj se i pi�i.

- Pozdravili ste se? - Sino�.

Siroti momak!

Idi.

"...najlep�a ljubav koju mo�e� da zamisli�..."

"Jajsrda�nije tvoj Nikolino."

Hvala.

Tvrdoglav, taj momak!

Te�ko mi pada �to odlazi u Venecuelu.

To je tropska zona, ima opasnih zveri i otrovnih zmija!

A i paukova ovako velikih! Vla�na toplota, malarija!

- I treba mu. - �ta vam je u�inio? - Meni, ni�ta.

Rizikuje da nastrada, u Venecueli. Trebalo je da ga ubedite da ostane.

- A za�to ja? - Zar vam nije rodjak?

Vi ste mi ga preporu�ili. Skoro da sam na njega bio ljubomoran.

A sada ide u Venecuelu gde ima malarije. Amebe!

Amebe ne pra�taju. Ako pre�ivi, pretvori�e se u ljudsku larvu.

Pa sam je hteo da ode!

Nikolino, silazi.

Nemoj da ode�, Nikolino!

Sidji, nemoj da ide�!

Sidji, Nikolino!

Nikolino!

Nikolino! Nikolino, gde si?

Nikolino, sidji! Sidji!

Nikolino, sidji!

Evo Nikolina.

Za�to me gleda�?

- Sofija. - Ne pri�aj ni�ta, ne pojavljuj se vi�e.

Gubi se! - Sofija... - Gubi se.

- �ta radi�? - A �ta treba da radim? - Idi kod nje.

- Nema svrhe. - Poslu�aj me, odjuri do nje.

Don Antonio, moram da vam se izvinim.

- Za�to? - Lo�e sam vas procenio.

- Pogre�io si. - Pa da.

- �ao. - Zbogom.

Danas si prvi put napravio dobro delo. Bravo, ponosim se tobom.

- Mateo... - Reci. - Koji je mona�ki red najrigorozniji?

- Za�to? - Zanima me.

Postoje �ertozini ili monasi trapisti, koji nikad ne pri�aju...

...a pozdravljaju se re�ima "Brate, ne zaboravi da mora� da umre�".

- "Frapisti". - Trapisti.

Svaki dan sebi kopaju raku

Laku no�.

- Laku no�, Mateo. - Laku no�, Tonino.

Laku no�.

Brate, ne zaboravi da mora� da umre�.

Brate, idi da legne�.

"Biti il' ne biti, pitanje je sad."

"I kad spavao bude� zaboravljen pod zemljom te�kom..."

Predivno.

Kakav parfem! "Lavanda Kanavale"?

Ne, to je "No� Orijenta".

- Znate "Molitvu jedne device"? - Da.

Da odsviramo zajedno?

Viola! Violante!

- Antonio... O! - Violante!

- Tonino! - Mateo, ostavi me na miru!

Preveo Donato Di Bergamo

Preuzeto sa www.titlovi.com