Original subtitles

Дођи ми.

Анђеле чувару. Душе утехе.

Душе сваке небеске сфере.

Свега. Чуј мој позив.

Дођи ми.

Ти.

Пробудила си ме из вечности таме.

Ти... Ти...

Ниси ти за живе.

Ниси ти за људску врсту.

Хоћеш ли занавек бити са мном?

Заклињеш ли се?

Заклињем се.

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Превод: Адмир Дестани (Дартањан)

Томасе?

Шта је, љубави моја?

Шта је?

Ништа.

Уснила сам кошмар.

Немаш чега да се бојиш.

Медени месец је био превише кратак.

Изуј се.

Волео бих да могу да останем.

Чиме ли сам заслужио тако предусретљиву жену?

Рекао сам ти да је не пушташ на кревет.

Сав сам у длакама. -Грети се овде свиђа.

И она жели да останеш. -Данашњи дан је веома битан.

Још само минут. -Морам да идем.

Здраво.

Већ има позицију.

Послаће га на пут.

НЕМАЧКА, 1838

НОК И САРАДНИЦИ АГЕНТИ ЗА НЕКРЕТНИНЕ

Чека вас петнаест минута.

Опростите, господине.

Опростите ми на кашњењу.

Твоје кашњење је провидоносно, момче.

Уђи, још састављам уговор.

Хвала вам што сте ме узели у разматрање.

Када сам чуо да си се венчао,

знао сам да је то провиђење.

Новопеченом мужу треба већи приход.

Великодушно од вас.

Пренеси честитке и твојој супрузи. -Хвала вам.

Одиста је лепа.

Неупоредиво. Скоро као...

...вила.

Да, хвала, господине.

Здушно прижељкујем нови задатак

који ће показати моју преданост фирми.

Уистину, уистину.

Провиђење.

Елем, уговарам посао са страним грофом,

из старе племићке лозе. Веома је ексцентричан.

Жели да купи дом у нашем Висбургу.

Да се овде повуче.

Једном ногом је у гробу, такорећи.

Биће ми драго да га проведем

и покажем му наше некретнине. -Већ сам одабрао.

Гринвалд Манор.

Опростите ми, али није ли то рушевина?

Захтевао је стари дом, и издашно ће платити.

Састаћу се онда сутра с њим. У девет?

Ево једне пикантерије.

Превише је слаб да би путовао, те ћеш ти посетити њега.

Живи у маленој држави источно од Бохемије,

изолованој у планинама Карпата.

Биће то сјајна авантура, момче.

Одиста.

Може ли гроф да потпише уговор кад стигне?

Не, ствар је хитна. Инсистира да се пошаље агент...

...главом и брадом.

Издашно ће те наградити, момче.

Закључи овај уговор и осигураћеш позицију у фирми.

Хвала вам. Нећу вас разочарати.

Како се гроф зове?

Орлок.

Полазим сутра, путовање траје шест недеља.

Хардингови ће те угостити док се не вратим.

Зашто си убио ово лепо цвеће?

Молим? -Ништа.

Шта то говориш? -Опрости ми.

Ставићемо га у воду.

Увенуће за пар дана, баци га. -Молим?

Баци га!

Шта то...

Не можеш да одеш.

Шта је ово? -Препричаћу ти мој сан.

Елен, већ смо оставили потешкоће за нама.

Морам! -Молим те,

доста више успомена из детињства. Доктор је саветовао...

То је било наше венчање.

Али не у капели.

Непробојни олујни облак протегао се иза брда.

Киша је ширила оштар мирис јоргована.

Када сам стигла до олтара...

Тебе није било.

Преда мном, сва у црном, стајала је...

Смрт.

Али била сам тако срећна,

изузетно срећна.

Изговорили смо завете, загрлили се,

а када смо се окренули,

сви су били мртви.

Отац и сви.

Мирис њихових тела је био ужасан.

И...

Али никада нисам била тако срећна као тада,

док сам држала Смрт за руку.

Не изговарај те ствари наглас.

Никада.

То је обичан, глупави сан, баш као фантазије из прошлости.

Све је у реду.

Предсказује нешто ужасно по нас.

Када се вратим, коначно ћу се ангажовати.

Наћи ћу нам лепу кућу и слушкињу.

Не треба нам то. -Желим да имаш све што заслужујеш.

Не смеш да одеш. Превише те волим.

Молим те, престани.

Још од наших школских дана, Томе.

Од мог деде. Најбоље. Наздравимо твојој авантури.

Хвала.

Завидим ти.

Ја теби завидим. Сасвим си заузео очево место. Невероватно.

Проклета одговорност је огромна, Томасе.

Лицемерно је кукати с обзиром на зараду,

али тржиште расте брже од бродоградилишта.

А моје две девојчице, Томе...

Волим их највише на свету.

Задржи ово за себе, али још једно је на путу.

Честитке!

Одувек си био као зец у терању.

Не могу јој одолети.

А када ћете ви, младенци?

Кад не будем сиромах.

Кад будем дошао до новца, вратићу ти све што ти дугујем.

Ни реч више.

И Фридрих, пази на Елен.

Умало ме није преклињала да останем.

И пропустиш велику прилику?

Бојим се да јој се меланхолија враћа.

Природно, њен згодни муж оставља је у хладном кревету.

Децо, време је за спавање. -Тата!

Не!

Слушајте мајку. -Време је, у кревет.

Не можемо! У соби је чудовиште!

Тата! Не дај да ме чудовиште поједе!

Убиј га! -Извините, одох да ловим чудовишта.

И сам си као дете.

Лаку ноћ. -Идемо.

Тата, молим те остани са нама!

Остаћу док не заспите. -Чујем га како дише испод кревета.

Опрости ми.

Те сам фантазије оставила за собом.

Имамо једно друго.

Ваше господство, све је у складу са вашим захтевима.

Ускоро ће подлегнути Вашој моћи,

а ја ћу Вас чекати овде, близу објекта Вашег уговора!

Поносим се тобом. Чувај се, молим те.

Имај мало вере у мене. -Послаћу ти сву своју веру.

Пиши ми сваки дан. -Хоћу, обећавам.

Упамти, ово радим за све нас.

Волим те. -И ја тебе.

Видимо се ускоро.

Хвала.

Какав је то лавеж?

Одлазите, прљави цигани!

Срамотите ми гостионицу!

А ви ми доносите проблеме.

Извините, треба ми коначиште.

Очекују ме у замку Орлок, поврх клисуре...

Тако вам Бога, не спомињите тај замак.

Врати се у своју земљу, странче.

Зачепите губице!

Бог вас убио, да вас не убије!

Исцрпљен сам, молим вас.

Платићу вам дупло.

Истерујем те. Истерујем те белим луком.

Молим вас, не идите тамо!

Чувајте се његове сенке.

Сенка вас прекрива кошмаром.

Будни, али као да сањате.

Нема вам бекства.

Молите се.

Молите се, молите се!

Благослови ову девицу.

Благослови је.

Води нашег пастува до нечистог духа.

Вампир!

Вампиров гроб!

Вампир!

Нађите му реп! И копита!

Тишина.

Тишина!

Бог те у вечни огањ послао!

Не, за Бога милога!

Касните.

Поноћ је прошла.

Сва моја послуга се повукла.

Опростите, грофе.

Одложите ваше ствари.

Припремите документа и седите.

Не желите да чекате до јутра?

Желим да радите како вам се каже.

Да. Свакако, господине.

Господару. -Молим?

Ословљаваћете ме са „Господару мој",

како налаже моје порекло.

Да, господине.

Господару мој.

Седните, молим вас.

Хвала, господару мој.

Са нестрпљењем чекам да погледам ваша документа,

и моју преписку са вашим газдом, Хер Ноком.

Дуго сам их чекао.

Свакако, господару мој.

Пијте.

Господару мој, имам питања у погледу

несвакидашњих обичаја сељана, и чергара.

Синоћ сам видео, бар тако верујем, групу цигана,

који су отишли у брезов гај и...

Бојим се да смо задржали многа празноверја

која могу да изгледају примитивно

младом човеку вашег образовања.

Ти цигани су ископали тело.

Такав им је погани обичај.

Каква врста обичаја? -Не спомињите то више!

Жељно ишчекујем да се настаним

у ваш град модерних схватања,

који не зна ништа нити верује

у овакве морбидне бајке.

Једите.

Ожењени сте, Хер Хутер?

Пажљиво са оним што радите.

Није ништа.

Могу да вам збринем рану.

Дођите код ватре.

Види вам се по лицу да нисте добро.

Сачекај ме!

Опрезно, дечице, немојте да се упрљате!

Осетиш ли се некад

као да ниси особа?

Мислим не стварно присутна или жива.

Као да си под туђом вољом, као кученце.

Неко или нешто има моћ да ти удахне живот, помиче.

Наравно, сви се ми понекад осетимо сметено.

Није сметеност. Као да је у игри нешто

што је исувише страшно и озбиљно да би се објаснило.

Да, Бог. -Не, љупка моја Ана.

Погледај небо.

Погледај море. Никад те не дозива?

Не подстиче те? Нешто је надомак руке.

То је Његова моћ. Благи поветарац са небеса.

Судбина!

Моја мила романтичарко.

Нисам луда, Ана.

Лени...

Опрости ми.

Све што изустим звучи тако детињасто.

Твоје речи долазе из твог искреног срца.

Срце ми је изгубљено без Томаса.

Грофе?

Ваш потпис, као посредника.

Превид са моје стране, господару мој.

Језик мојих праочева.

Дабоме.

Успомена на жену, видим. Ваша невеста?

Да, јесте.

Могу ли?

Недавно смо се узели.

Узгред, желео бих да јој пошаљем писма.

Јорговани.

Шта велите, господару мој?

Срећни сте у љубави.

То је провиђење, како Хер Нок воли да каже.

Ваш потпис.

Молим вас прихватите моје извињење.

Нисам заборавио на вашу провизију.

Хер Хутер.

Сада смо суседи.

На моју срећу, господару мој.

Опростите што питам, али зашто античка резиденција

као Гринвалд Манор? -Завет је потписан.

Дабоме.

Захваљујем Вам и честитам на новом дому.

Доцкан је. Сигурно желите да се повучете.

Ако дозволите, господару мој, уз ризик да звучим несуптилно,

желео бих да одем што пре...

Па, што је пре могуће, моје услуге нису више потребне.

Прогоне ме необични снови.

Бојим се да сам се разболео.

Лоше знамење је путовати нарушеног здравља.

Остаћете све док се не опоравите.

Морам да протестујем, господару мој.

Послушаћете мој савет.

Али, господару мој...

Грофе?

Код Вас је мој медаљон!

Твој муж је изгубљен за тебе.

Сањај ме.

Само мене.

Само мене.

Претерано накупљање крви може понукати месечарење у блажим случајевима.

Можда је то стање од раније.

Имала је она овакве нападе у прошлости.

Нервну напетост и остало.

Разумем. Буде ли се наставило, обавестите ме.

Али до тада, не брините, драго момче.

Да, наравно.

Препоручио бих да спава у корсету.

Подржаће јој добру постуру, умирити стомак и побољшати циркулацију.

У реду.

Буде ли се агитација погоршала, свежите је за кревет.

Он ми долази. Он долази.

Употребићу још етера.

Ништа од Томаса? Ништа?

Не, односно, да, ништа није пристигло.

Ни у бродоградилиште? А Хер Нок?

Ни трага ни гласа од њега.

Фирма му је тоталном хаосу. -Никада ми се није допадао.

Отићи ћу лично у његов уред.

Не смеш! -Морам нешто да сазнам.

За Бога милога, не можеш ићи сама!

Свестан сам твоје импулсивне природе,

и нећу охрабривати ове грешке у расуђивању.

Слаћу неког сваки дан док не нађу Хер Нока.

Томас је добро. Сигуран сам у то.

Лени, ускоро ће мрак. Боље да пођемо.

Лени? -Само још мало.

Молим вас.

Фридрих, не буди тако оштар. -Не подлежи њеним фантазијама.

Цела кућа је у милости њених хирова.

Замара ме прича о њој. -Мислиш да је мени лако?

Волим је. Није она крива за њену болест.

Опрости ми, љубави. Др Сиверс ће је опет обићи.

Молим те, променимо тему.

Како је наш мали Фридрих?

Стално гладан, на оца.

Немој пред светом. -Не могу ти одолети, љубави.

Лени!

Још један пацијент? -Да, господине.

Сместили смо га доле. -Изричито сам забранио

коришћење старих ћелија. -Опростите, господине.

Не долази у обзир. Ово је болница, а не затвор.

Можда изгледа као јадничак, али живота ми,

видео сам га да урличе и реже.

Нашао сам га на Божићној пијаци.

Голим рукама је убио три овце.

И јео их је сирово. Сирово!

Добар дан, Хер. Ја сам др Сиверс.

У чему је проблем?

Нема проблема.

Нема проблема. Провиђење. Провиђење.

Можете ли ми рећи ваше име?

Ја сам нико.

Његов сам слуга.

Шта вам је то?

Животи, дарови...

Господар ми их удељује.

Гле, овај је леп.

Његово Господство највише воли оне лепе.

Његово Господство?

Он је бескрајан.

Очију светлуцавих попут круне са драгуљима.

А онда, трулеж.

Гушење.

Прождирање.

Реците ми, добро човече. Зашто сте то урадили?

У реду је.

Нико не жели да вас повреди.

Он долази.

Ко? Ко долази?

Дозвао ме је.

Одабран сам да му служим.

Знам за чим он вапи.

И сручиће на вас

проклетства, конфузију, болести, прекоре...

Зато што сте ме одбацили.

Завладаће вашим

празним лешинама.

Прождирући.

Прождирући!

Ноге, Хардинг!

Ове хистеричне нападе добија ноћу у исто време.

Цигара? -Не, хвала.

Имам нешто да ти кажем.

Хутеров послодавац, Хер Нок, јутрос је примљен у болницу.

Молим?

Јеси ли га питао за Томаса? -Полудео је. -Полудео?

Није при здравом разуму.

Изгледа да је тог несретника сколила нека религиозна манија.

Користи сличну фразу као Фрау Хутер.

„Он долази."

Молим?

Где си, ког ђавола, Томасе?

Што ме доводи до специјалисте, човека који се зове фон Франц.

Швајцарац. -Швајцарац?

Професор Албин Еберхар фон Франц.

Он је можда једини који може да постави дијагнозу.

Угледни доктор и академик из Цириха из мојих школских дана.

Мој најбољи професор.

Пошаљи онда поруку у Цирих. -Нема потребе.

Овде је, у Висбургу.

Овде је? Баш овде?

Та, зашто ми ниси рекао? Ово су крупне вести.

Зашто се ниси раније тога присетио? -Види овако...

Фон Франц је најбољи у свом пољу, неизмерно интелигентан...

Не питам шта кошта.

Нисам дошао до поенте, Фридрих.

Тешко ми је да га препоручим.

Избачен је са универзитета, исмејан у својој домовини.

Молим? -Са жаљењем говорим,

постао је опседнут делима Парацелзуса, Агрипа и сличних.

Ја сам бродоградитељ, Сивасе.

Алхемија, мистична филозофија.

Окултно.

Орлок!

Био је црни вештац за живота.

Солмонари.

Ђаво му је очувао душу.

Да његово тело може да живи у бласфемији.

Изгубљен си у његовој сенци.

Не! Морам да идем, обећао сам Елен!

Остани овде.

Зло не може ући у Божју кућу.

Обећан ми је посао у фирми.

Дошао сам овде да продам грофу кућу у Висбургу.

Не може отићи одавде. -Отишао је у Висбург.

Мора да се врати на проклету земљу где је сахрањен.

Не, он тражи Елен! Знам то!

Ускоро нећу бити само сенка за тебе.

Ускоро ће се наше месо испреплетати

и бићемо као једно.

Природо, појачај своје олује.

Хитро ме носи на крилима твојих силовитих ветрова.

Нисам заказао, господару!

Обећани дарови Вас чекају!

Провиђење!

Научна заједница жели да докаже

да га је његов рад одвео у безумље.

Уверавам те, можда је мало неконвенционалан,

али знаће узрок овог зла.

Професоре фон Франц?

Оставите ме на миру.

Ја сам ваш бивши ђак.

Одлазите, кад вам кажем!

Професоре, молим вас, не желим да вам сметам.

Професоре, молим вас...

Умало да дешифрујем Mysteriorum Либри Quinque.

Жао ми је, професоре. -Нема везе.

Погрешно сам прорачунао звезде.

Хермес неће истопити моје црно злато вечерас.

Нећемо вас више задржавати. Морамо да идемо.

Лаку ноћ, професоре.

„Немојте давати псима оно што је свето."

„Не бацај бисере пред свиње."

Драги мој млади Сиверсе!

Да ли ме то очи варају? Требало је да знам!

Загрли ме, момче мој! Тако ми је драго што те видим!

Осећај ме је пре неколико година довео у Висбург.

Наслутио сам да се нешто приближава.

Мислио сам да је зло, али мора да си то био ти!

А сада, шта је посреди?

Јасно ми је. Супруга твог драгог пријатеља

болује од ретке болести. Можда, пак, гост?

Млада дама испољава учестале епизоде месечарења.

Изгледате уморно, младићу.

Ракија?

Чекајте, нисте се још опоравили!

Брзо, капетане!

Врати се на палубу!

Али Васиљев је нестао. А сад и Реденко.

Капетане, куга. Има кугу!

Све оболеле у карантин!

Ђаво!

Товар је уклет!

Одмакните се!

Бежите сви!

Сместа одвежите ову девојку!

Урадио сам то да не би демолирала собу.

Одвежите је.

Ви сте доктор кога је Сиверс спомињао? -Дрогирана?

Дајем јој опијум. Мора дању да одмара

од претрпљеног стреса током ноћи.

Мора да буде присебна. Одмакните се.

Мило моје створење, тај сам, дошао сам да ти помогнем.

Је ли твоја? -Грета?

Нема газду или газдарицу. -Јашта.

Молим те да ми опростиш, али волео бих да сместа

почнемо са мојом консултацијом.

Видиш, будиш моју радозналост.

Доктор Сивис ми каже да имаш те епизоде од малена.

Би ли ми их описала, молим те?

Не могу да их се увек сетим.

Као да мој дух одлута.

Реци ми чега се сећаш од почетка.

Понекад је као у сну.

Знам ствари. Знала сам шта ћу добити за Божић.

Знала сам да ће ми мајка умрети.

Отац би ме нашао на пропланку у шуми,

као да сам подметнуто дете. -Тако дакле.

Погоршало се када сам порасла. Отац ме се плашио.

Мој додир...

Била сам веома усамљена, знате? Тражила сам било какву утеху.

А то присуство, ти кошмари, и епилепсије...

Наставите, молим вас.

Напослетку, отац ме је нашао како лежим,

обнажена.

Моје тело, моје месо...

„Грех, грех", казао је.

Хтео је да ме пошаље негде. Одбила сам!

Не.

Престало је када сам упознала Томаса.

Наша љубав ме је унормалила.

Но, те визије и месечарења су се вратила.

Стрепим за њега.

Професоре, моји снови постају мрачнији.

Да ли зло потиче из нас самих или негде другде?

Утонула је у транс.

Пуштали сте јој крв да умањите конгестију? -Јесмо.

Какве су јој менструације? -Обилне.

Превише крви.

Сто, молим вас.

Зенице проширене.

Не реагују нормално на светло. -Немогуће.

Други поглед. Није више овде.

Моја торба.

Опростите за сурову демонстрацију. Игла.

Међутим, наглашавам да она није са нама.

Професоре, протестујем!

Суздржите се протеста, она ништа не осећа.

Она је сада у другом краљевству.

Збрини рану, Сиверсе.

Чујеш ли ме, дете моје?

Шта видиш?

Наређујем ти, реци нам шта видиш.

Вечна ноћ. Призор смрти.

Он... Шири своју сену.

Он...Он долази.

Ко ти долази, дете моје? Дођавола, кажи!

Устукни пред овим древним талисманом!

Професоре! -Нећу јој наудити!

Наређујем ти, послушај мој глас.

Уз заштиту Самуела, Ханијела и Задкила,

обрати ми се!

У име Елигоса, Оробаса, Асмодеја, прозбори ми!

Наставићу да ти долазим сваке ноћи, прво у сновима, затим у наручју.

Грозоте ће преплавити све, и бићете у крви до колена.

Одјекнуће лелек.

Неће нико остати да сахрани мртве.

Обећана си ми!

Обећана? -Мисли на мужа!

Помозите ми! Помозите ми!

Као што сам се и бојао.

Онда? -Онда, шта, момче?

Не видите ли? -Шта? -Да је уклета.

Уклета? -Да, уклета.

Ово мило створење запосео је неки дух.

Можда, демон? -Пардон?

Верујем да се професор служи хиперболом.

Не, мислим на демона! -Шаљивџија.

Шта је са вашим открићима о сабласним халуцинацијама?

Овде то није случај.

Једва да сте је погледали. -Зашто баш Елен?

Злодуси лакше запоседају особе

којима превладавају анимални инстинкти.

Злодуси трагају за њима.

Не бих да вам противуречим, професоре.

Али, лично сам био присутан када су жене осетљивих нерава

измишљале свакојаке лудости. -Нису ово лудости.

Верујем да је вазда привлачила ове космичке силе,

јединствено.

Лудакиња - можда.

Какве је веза између ових случајева?

Е, то је питање. -Све боље и боље.

Кажем вам, разлог је нестанак њеног мужа.

Не. Ово зло, какво да је,

не знам како је призвано или ослобођено.

Али ова сиротица, привезана за њега, у животној је опасности.

Морам да се латим истраживања.

Фрау Хардинг, будите уз њу, посматрајте је.

Известите о њеном понашању.

Сиверсе, нема више етера. -Али, махнитаће без њега.

Нек махнита.

Спрема се страховита олуја.

Окончаћу ову кугу. Овог ђавола.

Помагајте! -О, Боже...

Пустићу те, на брини.

Буди миран. -Слушај.

Шта рече? -Слушај.

Његово Господство, стигао је.

Крв је живот!

Стигао је!

Његово Господство је стигло!

Крв је живот!

Стигао је!

Упомоћ!

Томасе!

Не, не!

Томасе!

Није те нашао.

Бојао сам се да те више нећу видети. -Љубави моја.

Била си у праву. Била си.

Код њега је твој медаљон.

Шта је сада? -Томасе.

Хартмане, врата! -Идем, господине.

Мама! Тата! Је ли то чудовиште?

Шта је ово, доврага? Прошло је три ујутру!

Боже мили!

Куга! Брод је донео кугу!

Проклетство.

Обавестите лучку управу и доведите др Сиверса.

Ето је, Ваше Господство.

Ето је.

Посредник је жив.

Отарасићу се младожење, Ваше Господство.

Користиће ми још. -Преклињем вас.

Подучите ме, заповедите ми, употребите ме.

Да Вам донесем Вашу лепу својину?

Уговор налаже да она мора да се преда својом вољом.

Не сме бити крадена.

Да, господару мој.

Преклињем вас...

Тишина, псето.

Твоја мољакања постају дрска.

Нећеш од мене ништа искати. -Господару мој.

Свануће, само што није.

Ускоро ће се јутарња звона огласити у безнађу мог доласка.

И ја ћу те окусити.

Како му је?

Нажалост не боље него што сам ја била.

Извини, молим те, за неприлике које сам вам створила.

Пуно ми је срце што си опет она стара.

Изгледа као чудо.

Можда је професор Франц погрешио.

Можда је била твоја жеља да видиш Томаса, и твоја...

Моја меланхолија?

Томас је искусио нешто ужасно.

Кад бих разговарала са професором...

Његове мисли су ишчашене. -Спомињао је демона.

Лени, кад те молим. Због девојчица. Божић је близу.

Зашто си увек несносно својеглава? -Јер сам у праву.

Сиверсе, тражио сам да видим твог манијака, а не трупло.

С опроштењем, професоре, али ово ме збуњује.

Показује све знаке куге:

сепса, исцедак из ока,

драстични уједи глодара ту и ту.

Плашим се да је брод донео кугу у Висбург.

Најинтригантније је што је тело у потпуности лишено крви.

Погледајте овај занимљив ожиљак.

Нагледао сам се разних штеточина у нашим каналима,

али реците ми, професоре, који пацов има оволику чељуст?

Анђели и демони заштитите нас.

Где је тај ваш лудак? Сместа ме водите к њему.

Нисте чули, докторе? -Не.

Хер Нок је побегао. -Молим?

Синоћ је убио чувара на дужности.

Тај човек мора бити нађен. Момак, испрати ме.

Сиверсе, нађи Хардинга и вечерас дођите код мене.

Ово није обична куга.

Пусти ме.

Томасе.

Не могу да дишем. -Ја сам.

Не могу да дишем.

Пусти ме!

Молим те, не остављај нас, мама.

Обећавам, нећу дозволити да вам се ишта деси.

Нема чудовишта, нема ничега.

А сада ме пољубите и помолите се.

На починак сад идем ја

Господу се молим

Уплаши ме! -Извини.

Да ли се Фридрих вратио?

Није.

Шта је, мила моја?

Могу ли бити с тобом вечерас?

Наше пријатељство је прави мелем за моје срце.

Опрости на спочитавању.

Хвала ти што ме волиш.

Скини је ако желиш.

Бог је с нама, Лени.

Не могу да прихватим да нас прогања дух.

Молим те, немој.

То није обичан дух, јер се физички манифестује.

И злих је намера. -Како то објашњавате?

Као свака куга, његов циљ је да уништи сав живот на земљи.

Ово створење је моћније од зла. Оно је смрт лично.

Данима нисам спавао.

Кућа ми је постала лудница,

а ви ме зовете Богу иза ногу због овога?

Немојте ми рећи да верујете у ова средњовековна мамба-џамба?

Ја не верујем, већ знам.

Видео сам ствари на овом свету

које би навеле Исака Њутна да се врати у мајчину утробу.

Наука нас није просветлила колико заслепила.

Борио сам се са ђаволом,

као што се Јаков борио са анђелом у Пенуелу.

Кажем вам, да бисмо укротили таму,

морамо прво да прихватимо да постоји.

Господо моја,

одмеравамо снаге са немртвим ширитељом куге.

Вампир...

Носферату!

Ти.

Осетила сам како гамижеш у мом телу као гуја.

Нисам то ја.

То је твоја природа.

Не, волим Томаса.

Љубав је инфериорна за тебе.

Казах ти, ниси ти од људске сорте.

Ти си обичан зликовац.

Ја сам апетит. Ништа више.

Вековима сам био гнусна звер,

почивао сам у најмрачнијој јами.

Док ме ти ниси пробудила, чаробнице,

и дигла из гроба.

Ти си моја патња.

Брига ме за твоју патњу.

А опет, везани смо судбом.

Твој супруг је дао потпис, и уступио те мени

за мизерну шаку злата. -Лажеш.

Ради злата се одрекао своје брачне везе.

Не знаш ништа о њему!

Резигнацију мораш ти да завршиш,

добровољно.

Ти си лажов!

Ти лажеш саму себе.

Била сам невино дете.

Мислила си да се нећу вратити?

То си мислила?

Везује нас твоја страст.

Не можеш да волиш.

Не могу.

Но, без тебе сам неутољив.

Сећаш ли се како је некад било?

Тренутак. Сећаш ли се?

Гадиш ми се.

Лажњаку!

Дакле, желиш да докажем своју озлојеђеност?

Дајем ти три ноћи! Вечерас је прва!

Вечерас си порекла себе,

а данак за то ће платити твоји вољени животима.

Порекла себе? Сладиш се мојим мучењем!

Након треће ноћи, предаћеш се,

или ће онај кога зовеш својим мужем

страдати од моје руке.

Не! -Док ме не позовеш,

гледаћеш како свет постаје ништа.

Још две ноћи.

Никада нисам видела овако нешто. Шири се брже од пожара.

Не смемо више никог да примимо.

Зараза се пребрзо шири. Тражићу карантин од градоначелника.

Град мора да се затвори.

То није хришћански, наћи ћемо простора.

Судњи дан се ближи, сажалите се.

Морамо да останемо смирени пред овом заразом.

Сенка ме стешњава...

Моје тело тоне... тоне...

Мирис поквареног меса...

Гушење...

Тако сам слаба...

Мој мали Фридрих је тако јешан и снажан,

живу ће ме појести.

Могу ли да видим девојчице?

Морам да их уверим...

Биће све у реду, драга моја. Биће све како треба.

Нисам више своја.

Елен, реци ми.

Каква је ово неподношљива тама?

Мораш да ме саслушаш.

Постоји нешто... сенка...

Створење из пакла. -Елен...

Молим те, ово није нервни проблем!

Као што је професор Франц казао, то је демон!

Опрости, али ти и Томас морате обоје својој кући.

Молим?

За ваше добро.

Молим те, имај милости. Томас је лоше. -Не знам шта...

Молићу се за Тома.

Знаш да вас обоје волим. -Шта је са Аном?

Зар је ниси видео?

Она није твоја брига. -Фридрих...

Мораш да ме саслушаш. Сви смо у животној опасности.

Бацам ти се пред ноге. -Фрау Хутер, молим те!

Зашто ме мрзиш?

Како се усуђујеш да са мном тако разговараш?

Никада ти нисам била драга. Никада.

Знај своје место.

Нећу поклекнути пред твојом супериорношћу.

Не желим да размењујем увреде са тобом.

Саслушај ме, молим те. -Урадио сам све што сам могао

да будем срдачан према теби свих ових месеци!

Везао си ме.

Имај достојанства и укажи поштовање свом пазитељу.

Како можеш бити тако глуп и окрутан?

Хартман ће позвати кочију.

О мом трошку, наравно.

Зарад мужевог добра, надам се да ћеш научити

да се опходиш са више поштовања. -Ана ће умрети.

Ти ћеш умрети!

Сви ћемо умрети!

Зашто ми раније ниси рекао за ово? -Будала сам.

Јасно да је Хер Нок.

Његово опсесивно једење живих бића, мора да је он.

Није он Носферату. Али мора бити нађен

јер је склопио пакт са његовом сеном.

Претражите све.

Подигните тепих.

Соломанари.

И његов кодекс тајни.

Видео сам звер како израња из мора!

Звер је имала тело леопарда, ноге медведа и главу лава!

Звер са седам глава и десет рога!

На сваком рогу круна, на свакој глави, име бласфемично.

Наша месечарка и њен супруг су у великој опасности.

Морам да их видим.

Послао сам их кући.

Како убити ову перверзију?

Не знам. Послали сте их кући? -Шта?

Послали сте их кући? -Не, да, јесам.

Не знате?

Тачно тако, не знам.

Први пут се сусрећем са Носфератуом.

Не зна.

Све ваше беседе су пука прежвакавања из проклетих књига!

Средства за уништење се разликују од регије до регије.

Њихова ефикасност је непозната.

Ипак, има једна непромењива чињеница

која ми је привукла пажњу. -Наставите.

У свакој приповести,

Носферату мора да се врати у земљу

у којој је сахрањен пре освита зоре.

Дању је принуђен да спава у гробу.

Шта се дешава ако не спава? -То је, драги Сиверсе, већ питање.

О, Боже.

Драги Боже!

Не могу више овако.

Пуцам по шавовима. Напоље.

Одмах да сте отишли. Обојица!

Фридрих, не можемо да...

Не видите ли да нас сатире проклета куга?

Права епидемија која убија праве људе!

Дођавола, Хардинг! -Напоље, обојица!

Фрау Хутер је луда, одавно ју је требало затворити.

Моја Ана?

Изуједале су је штеточине. Пацови.

Не више.

Сутра напуштамо Висбург.

А карантин? Сутра се затвара град.

Нећу дозволити да ме ваше обесно лудило убије жену!

Ноћни демон се гостио крвљу твоје ваљане жене

и вратиће се по остатак.

Одлазите.

Томасе.

Елен, љубави моја.

Морамо да одемо, бежимо из града.

У опасности си.

Знала си. -Не смемо да одемо. -Морамо.

Имам нешто да ти кажем.

Нешто тако гнусно, тако деградирајуће.

Ништа што кажеш ме неће потрести.

Јер овим светом корача ђаво, а ја сам га срео.

И он...

Не могу то да изрекнем.

Дошао је у Висбург...

Због тебе. -Знам.

Молим?

Знам га. -Знаш га?

Ја сам призвала ово зло.

Никоме нисам открила ову тајну.

Потражила сам друштво.

Потражила сам нежност, и дозвала сам је.

Како то мислиш? -У почетку је било дражесно.

Никада нисам спознала такву радост.

Али прерасло је у мучење, убило би ме.

Али, Томасе, ти си ми улио храбрости

да се ослободим своје срамоте. Ти!

Шта ми то говориш?

Зар не схваташ?

Помози ми да схватим. -Он је моја срамота!

Он је моја меланхолија!

Узео ме је тада за своју љубавницу, и сада се вратио.

Сазнао је за наш брак и вратио се! -Немогуће.

Прогони ме у сновима,

сваке ноћи га сањам. -Не дирај ме!

Не сме нико да ме дира!

Престао си да ми пишеш.

Шта? -Обећао си да ћеш ми писати сваки дан.

Ниси помишљао на мене у том замку? -Јесам.

Лажеш.

Након твог малопређашњег признања... -Причао ми је о теби.

Причао ми је како си се будаласто понео.

Преплашено. Као дете.

Како си пао у његово наручје као онесвешћена жена.

Да си ме продао за злато.

Наша љубав је требало да буде света.

Елен, молим те... -Никад не слушаш!

Где је? Твој новац, твоје унапређење, твоја кућа!

Где је све оно што сматраш драгоценим?

Јеси ли вратио Хардингу дуг?

Отплатио си му дуг кугом која му је заразила жену?

Отишао сам због нас. Због наше будућности.

Због чега? Због ових ствари? -Због тебе!

Није важно. Зар не схваташ?

Није требало да се узмемо. Већ смо мртви!

Послаћу по др Сиверса. -Не!

Молим те. Бићу добра.

Бићу добра. Обећавам.

Не можеш ме никад задовољити као он.

Да, узми ме.

Молим те.

Молим те.

Да!

Пољуби ме. Пољуби ми срце.

Нека види. Нека види нашу љубав!

Без тебе ћу постати демон.

Елен!

Елен, ја сам!

Елен, волим те! Волим те!

Са мном си сигурна. Ја сам.

Даље од мене, нечиста сам.

Никада!

Убиће те ако му не одем.

Бићемо растављени, а свет ће утонути у очајање.

Не, убићу га. Убићу га.

Неће ти више никад повредити.

Коначно.

„И лепа дева понуди љубав своју звери,

и с њом леже у чврстом загрљају до сванућа.

Њена својевољна жртва разби клетву,

и ослободи их куге од Носфератуа."

Она је начин.

Не буди се.

Тата!

Фридрих! -Шта је?

Фридрих, устај!

Плакала бих још, али немам више суза.

Морамо да причамо с њим. -Сачекајмо још мало,

његова туга је преголема. -Дозвољавате?

Биће још жртава.

Била је носећа. -Знам.

Смрт неумољиво витла са својим косом.

Професоре, морам да причам са вама. -И ја с вама.

Терајте ту хуљу одавде!

Ваш болесни ум је изазвао ову пошаст!

Станите! -Ја сам крив. -Не мешај се, Томе!

Ваше присуство ме вређа! -Твоја трагедија нам слама срца!

Фридрих, ови кошмари постоје! Они постоје!

Не показује симптоме куге.

Сестре су ме излечиле молитвама.

Али страхујем да се нисам избавио његове клетве.

Веруј у Бога и своју снагу.

Чудовиште те је оставило вуковима, али си победио.

Хардинг.

Опростите, нисам при себи.

Молим вас, опростите ми сви.

Мој разум не може да прихвати...

Снага, човече, снага.

Орлок држи свој ковчег у Гринвалд Манору.

Без сумње. -Испред наших носева.

Вечерас ћемо уништити звер. -Доћи ћу са вама.

Не долази у обзир, мораш бити на сигурном.

Састаћемо се код Хардинга и поћи за Гринвалд Манор.

Спремност је кључна. -Осветићемо земљу

у којој је сахрањен и уништити саркофаг.

Тада ће остати без склоништа у освит зоре.

А када нађемо тело? -Пробошћу га челичним колцем.

Шта ако не делује? -Хоће.

Професоре, отпратићу вас до врата.

Морам да знам... Зашто ја, професоре?

У свету окултног сам само намерник.

Ви сте рођени у њему. То је редак дар.

Његов утицај на мене је тако снажан и ужасан,

али моја душа не може бити зла као његова.

Морамо да упознамо зло како бисмо га уништили.

Морамо да га нађемо унутар нас самих.

А када га нађемо морамо да га разапнемо,

или нам нема спаса. -Не треба нам спас.

Читав живот сам само следила своју природу.

Онда је слушај.

Прибојавам се да је Носферату имун на наше челичне колце.

Верујем да само ви имате моћ да нас откупите.

Елен, похитајмо.

У безбожничким временима,

можда бисте били велика свештеница Изиде.

Но, у овом чудноватом и модерном свету, ваша улога је доста вреднија.

Ви сте наше спасење.

Хвала вам.

Држаћу вашег мужа на одстојању вечерас. Отидите кући.

Убедите га да је дорастао овом лову у празно.

Ставићеш тачку на све ово?

Обећаваш да се нећеш вратити док га више нема? Обећај.

Обећавам.

Он нема моћ над тобом, Томасе.

Верујем у тебе. Волим те.

Не бој се.

Довиђења.

Није ту? -Г. Хардинг је изашао.

Куда је могао да оде?

Скрхан је големом тугом.

Сачекаћемо га. Има још до зоре.

Не, морамо га наћи.

Знам куда је отишао.

Хардинг!

Клара. Луиза.

Моје девојчице.

Ана.

Твој кревет је тако мрачан, тако мали.

Ана, љубави моја.

Наш син...

Наш синчић.

Опрости ми.

Више никада нећу спавати.

Никада!

Нек ме овај нежни загрљај,

испуни радошћу, далеко од вечног сна.

Фридрих!

Боже.

Закаснили смо.

Морамо да спалимо заражена тела.

Огањ ће их посветити.

Не могу више ово да поднесем.

Наставимо даље, молим вас. -Али, Орлок...

Није ли устао до сада? Боље да идемо кућама.

Нећу чекати до јутра. -Врло мудро, млади Томасе.

Осећам како ми вечерас дише за вратом.

Нека се Бог смилује њиховим душама.

У Јеховино име, кроз снагу и моћ три имена:

Тетраграматон, Анафексатон, Примеуматон,

протерујем те, непокорни душе, у огњено језеро

да останеш у њему све до Судњег дана,

и да не будеш упамћен пред лицем Божјим,

који ће доћи да суди живима и мртвима и свету огњем.

Закорачисмо у трећу ноћ.

Позади је капела. -Похитај, Томасе!

Спремна сам.

Позивам те да дођеш.

Ено га.

О, Боже!

Продужи даље, Томасе.

Ослободи демоново тело.

Не, Томасе!

Хер Нок!

Уступио сам му своју душу.

Требало је да постанем Принц Пацова.

Бесмртан.

Стало му је само до његове лепе невесте.

Елен. -Она је његова. -Монструозно!

Опет удри, ја сам бласфемија.

Умри, отпадниче из пакла!

Све запалите. -Проклетство, отишао је код моје жене!

Морамо све да спалимо. Уништићемо сва његова уточишта.

Нема времена за траћење, прогања Елен!

То мора бити она! Не одолева њеној крви!

Сишли сте са ума!

Знали сте још поподне да Орлок неће бити овде.

Ваша супруга се сложила! -Ово није морално!

Бог је ван наших морала!

Узалуд! Узалуд трчите!

Не можете умаћи својој судбини!

Њена мрачна спона са звери ће нас све откупити.

Јер када се чиста светлост сунца у зору пробије...

Искупљење! Куга ће нестати!

Искупљење!

Прихваташ ово својом вољом?

Прихватам.

Онда је савез испуњен.

Твоја заклетва, обновљена.

Да.

Као што су наши духови једно,

тако ће бити и наше месо.

Ти си моја.

Опрости нам.

„И лепа дева понуди љубав своју звери,

и с њом леже у чврстом загрљају до сванућа.

Њена својевољна жртва разби клетву,

и ослободи их куге од Носфератуа."