Original subtitles

BORIS GODUNOV

Jo� jedno, poslednje poglavlje,

i moj letopis je zavr�en.

Bi�e izvr�en zadatak koji je Bog poverio meni gre�nom.

20. FEBRUAR 1598.

Za mir u gradu zadu�ena smo nas dvojica.

Ali na koga da motrimo? Moskva je prazna!

Otkako se na� vladar razboleo od velikih dr�avnih briga,

a posle i umro, nikako da se re�i ovo stanje. �ta ti misli�?

Sve bi bilo druga�ije da krv te�e venama mladog carevi�a.

Da je Dimitrije slu�ajno �iv.

Stra�an zlo�in!

Koliko je pouzdano da je Boris pogubio de�aka? - Ko bi drugi?

Ko je bez uspeha potkupljivao �ep�ugova? Ko je tajno slao bra�u Bitjagovski Ska�alovu?

Stra�an zlo�in!

Slu�aj... Ja mislim da �e kajanje odati ubicu.

Krv tog nevinog deteta �e ga spre�iti da se popne na presto. - Ne verujem.

Nije Boris tako stidljiv!

Kakva �ast za sve nas, i celu Rusiju!

Doju�era�nji rob, Tatarin, sin Maljute d�elata, u du�i i sam d�elat...

On da nosi krunu i ogrta� Monomahov?

Da... On je ni�eg porekla nego nas dvojica. - Tako je.

A tek �ujski, Vorotinski... Oni su, reklo bi se, nasledni kne�evi.

I jedini sa Rjurikovom krvlju.

Slu�aj, kne�e... Onda i mi imamo pravo da se proglasimo Fjodorovim naslednicima.

- Vi�e nego Godunov. - U svakom slu�aju.

�ta dalje? Ako Boris nastavi sa svojim spletkama, moramo da se pribli�imo narodu.

Da ga okrenemo protiv Godunova. Kne�eva ima dovoljno, izaberimo sami svog cara.

Neumoljiv je! Odvojio je od sebe sve�tenstvo, plemstvo i patrijarha.

Uzalud ni�ice padaju pred njim, sjaj prestola ga pla�i.

- Bo�e moj, ko �e nam biti vladar? - Te�ko nama!

Pogledajte! Predsedavaju�i �e nam saop�titi odluku Saveta.

Ti�ina! Ti�ina! Govori predsednik Saveta. Ti�ina! - Slu�ajte!

Savet je odlu�io da se poslednji put pomolimo, svim svojim silama,

za tu�nu du�u na�eg vladara.

Onda �emo svi oti�i i zamoliti jo� jednom caricu da se sa�ali nad sirotom Moskvom,

i blagoslovi krunisanje Borisa!

Molite se, i nebo �e usli�iti usrdne molbe pravoslavnih.

Carica �e se izjasniti u svojoj �eliji. Odlaze da je pitaju.

Boris, patrijarh i predstavnik plemstva.

- Kakve su vesti? - Jo� ni�ta, ali ima nade!

Ne pla�i! Prestani da pla�e�, ili �e te Babaroga odneti!

Mo�emo li da u�emo unutra?

Nikako! Ne sme da se pravi gu�va u manastiru

- Kakav je to zvuk? - Slu�aj, �ta se to �uje?

To Ijudi jecaju... Padaju u talasima, red po red... opet i opet!

Sada je, bra�o, na� red. Brzo, na kolena!

Za�to tamo pla�u? - Kako mo�emo da znamo? Bojari znaju za�to, nas se to ne ti�e.

�ta je sad? Kada treba da pla�e�, ti prestane�.

Vide�e� ti... Babaroga sti�e!

Pla�i, pla�i, pokvarenjaku jedan!

Tako je dobro, dobro je!

Kad ve� svi pla�u, da zapla�emo, brate, i mi?

- Poku�avam, brate, ali ne mogu. - Ni ja.

Da nemate mo�da luk?

- Trljaj o�i! - Ne... Namaza�u pljuva�kom.

�ta se de�ava tamo?

Daju mu krunu! On je car! Pristao je!

Boris je na� car! �iveo car Boris!

...Voljenog sina, gospodara na�eg, Cara i Velikog kneza Borisa Fjodorovi�a,

vlastodr�ca cele Rusije voljom i promi�Iju Gospoda.

Vladiko svih, �titi ga pod svojim svetim krovom.

Uzdigni njegovo carstvo u slavu Tvoju.

Podari njegovu vladavinu sjajem istine i dugotrajnim mirom.

Ova jabuka je simbol tvog carstva.

Neka tvoje ruke ovu jabuku dr�e �vrsto.

Od Boga krunisan, od Boga po�tovan, od Boga izabran, od Boga voljen,

primi od Boga ovaj skiptar,

i upravljaj svim oblastima velikog Ruskog carstva.

�uvaj ga i �titi ga.

Velika je tvoja carska mo�.

Ti, o�e patrijar�e, i svi bojari!

Moja du�a le�i ovde pred vama.

Videli ste da sam ovu veliku mo� primio ponizno i sa strahom.

Kako je te�ka ta moja obaveza!

Nasle�ujem Velikog Joana, nasle�ujem an�eoskog cara!

Kralju kraljeva, O�e moj pravedni!

Pogledaj sa nebesa na suze Tvojih vernih slugu.

Prospi na one koje voli� Tvoju �udesnu i bezmernu milost,

Tvoj sveti blagoslov!

Da vladam ja svojim narodom u slavi.

Da budem dobar i pravedan, kao Ti!

Od vas, bojari, o�ekujem saradnju!

Slu�e�i meni, slu�ite Njemu!

Vreme je da izvr�avate svoje obaveze, jer ja sam izabran voljom naroda!

Ne�emo pogaziti na�u zakletvu.

Ne�emo pogaziti na�u zakletvu.

A sada krenimo i poklonimo se grobovima po�iv�ih vladara Rusije.

- Ta�no si pogodio. - �ta? - Na ovom istom mestu? - Ne se�am se.

Dok je narod dolazio, rekao si... - Nije vreme za se�anje, vreme je za zaboravljanje!

Uostalom, to je te�ko dokazati. Kako ja mogu da znam �ta ti misli�?

�uje�? Narod pozdravlja cara, a ja tamo nisam prisutan. Bolje je da im se pridru�im!

Lukavi dvoli�njak!

Opet isti san! Da li je to mogu�e?

Tre�i put! Prokleti san.

Ne spava�, brate?

Blagoslovi me... �asni o�e!

Neka te Bog blagoslovi, na ovaj dan, i sutra, i zauvek

1603. GODINA

Svu no� si pisao i izbegao snove.

A moj mir su demoni remetili cele no�i... I �avo me je uznemiravao.

Odavno sam, �asni o�e, hteo da te pitam o smrti carevi�a Dimitrija.

Rekao si da si u to vreme bio u Ugli�u.

Da, se�am se.

Bog mi je omogu�io da budem svedok zlog dela...

Krvavi greh!

Carevi� je ubijen!

U�as, stra�na nesre�a! Kako samo Ijutimo Boga svojim gresima!

Za vladara smo izabrali careubicu!

- Koliko je godina imao ubijeni carevi�? - Sedam.

Od tada je pro�lo deset... ne, dvanaest godina!

Bio bi tvojih godina, i vladao bi... Ali, Bog je hteo druga�ije.

Tom tu�nom pri�om i zavr�avam svoj letopis.

Posle toga nisam vi�e imao udela u svetovnim doga�ajima.

Brate Grigorije, ti si svoj razum prosvetlio, tebi predajem svoj trud.

A meni je vreme da se odmorim, i ugasim svetlo.

Zvona! Za jutarnju molitvu.

Blagoslovi, Gospode, sluge svoje!

Borise, Borise, svi drhte pred tobom.

Niko ne sme da pomene smrt nesre�nog deteta. Ali pustinjak danono�no pi�e o tvome zlodelu.

Ne�e� izbe�i ni sud Ijudski, a kamoli sud Bo�iji!

- Ka�e� da je pobegao, o�e igumane? - Pobegao, ima ve� tri dana.

Bezobraznik! Kakvog je porekla?

Od Otrepjevih, ni�e plemstvo iz Galicije. Ne zna se gde je zamona�en.

Na kraju je dospeo ovde. Veoma obrazovan, �itao je na�e letopise.

Sastavljao je kanone za svetu bra�u. Ali obrazovanje mu sigurno ne poti�e od Boga!

Eh, ti u�eni momci...

�ta je mislio time: Bi�u car Moskovski?

On je �avo!

Ne�u cara da izve�tavam o tome. Za�to da uznemiravam gospodara?

Dovoljno je da o njegovom bekstvu obavestim Smirnova ili Jefimova.

Kakva jeres: Bi�u car Moskovski!

Uhvatite prokletnika i po�aljitei ga u Solovecki manastir na ve�no kajanje!

Zar to nije jeres, o�e igumane?

Jeres, sveti vladiko, jeres!

Gde je gospodar? - U spava�oj sobi, sa patrijarhom i nekim prorokom.

Voleo bih da znam �ta �e mu predvideti.

Dostigao sam najve�u mo�.

�est godina vladam u miru.

Ali sre�e nema u mojoj du�i.

Uzalud mi je prorok obe�ao dug �ivot i vladavinu bez pobuna.

Ni vlast ni �ivot mene ne raduju.

Ose�am gnev i bol na Nebu.

Za mene sre�e nema!

�eleo sam da moj narod �ivi u sre�i i blagostanju.

Da u slavi dobije Bo�je darove.

Ali to je bila samo pusta nada.

Vlast i pored mr�nje naroda...

To je vlast ve� mrtvih.

Glupo je �to uzdasi naroda i njegovo klicanje, uzbu�uju na�a srca.

Bog je na na�u zemlju poslao glad.

Narod strada i umire u mukama.

�ito im delim besplatno, i zlato prosipam pred njih...

Posao im nalazim, a oni me u besu proklinju!

Nastradalima u po�aru, napravio sam nove ku�e.

A oni za po�ar okrivljuju mene!

Takav je sud gomile, takva je njena Ijubav!

U svojoj porodici sam �eleo da na�em utehu.

Da moja �erka bude sre�na u braku.

Ali smrt je poput oluje odnela njenog verenika.

I opet podmukle glasine mene progla�avaju krivim za njegovu smrt.

Mene! Mene, nesre�nog oca!

Ko god je umro, ja sam ga podmuklo ubio!

Ja sam ubrzao i Fjodorov kraj.

Ja sam otrovao i svoju sestru caricu, poniznu monahinju, sve ja!

Ose�am...

Ni�ta nas ne mo�e za�tititi od op�te nesre�e niti nas umiriti.

Ni�ta, ni�ta! Jedino na�a... savest.

Zdrav duh pobe�uje zlobu i svakojake mra�ne klevete.

Ali ako se u njemu na�e makar jedna tamna mrlja...

Samo jedna... Slu�ajno napravljena...

Onda nije dobro!

Du�a mi izgore od silnog jada, srce mi je puno otrova.

Kao �eki� odzvanja u mojim u�ima ta sramota i sva okolina se kovitla u mojoj glavi.

Okrvavljena deca su u mojim o�ima...

Rado bih pobegao, ali gde da na�em uto�i�te? U�as!

Te�ko onome... �ija savest nije �ista!

- �ime da vas poslu�im, uva�eni gosti? - Onim �to je Bog dao. Da nemate malo vina?

Kako da nema, sveti oci! Odmah �u doneti.

�ta mi tra�imo ovde ka Litvaniji? Ti, o�e Misail, i ja gre�an.

Od kada smo oti�li iz manastira, meni je to stalno na umu.

Litvanija ili Rusija, �erpa ili tepsija?

Svuda je milina, ako ima vina. To je jedino va�no!

- Lepo re�eno! - Evo vina! Popijte ga u zdravlju.

Hvala, Bog neka te blagoslovi!

- Za�to ne pije�? - Ne pije mi se.

- Svako mo�e da radi �ta �eli. - Pijan �ovek je u Raju! Popi�u za gazdaricu.

Zna�, o�e Misail...

Kada popijem, ne volim trezne.

Pijanstvo je jedno, lo�e pona�anje ne�to drugo. Ko �eli da nam se priklju�i, mo�e.

Ko ne�e, neka se skloni dalje.

- Varalica sve�teniku nije drug! - Zadr�i za sebe svoje mi�Ijenje, o�e Varlam!

Zna�, i ja ponekad volim da se na�alim.

- Za�to da zadr�im svoje mi�Ijenje za sebe? - Pusti ga, o�e Varlam.

�ta on misli da je?

Sam je do�ao u na�e dru�tvo, ne znamo ni ko je, ni odakle je!

Odjednom on nas ne�to u�i... A mo�da je sa ve�ala pobegao?

- Gde vodi ovaj put? - U Litvaniju. Ka Ljovskim brdima.

Hej, dru�e!

Nemoj da dosa�uje� doma�ici!

Ti ne�e� votkicu, ti bi jednu mladicu.

Na posao, brate, na posao!

Svako radi �ta �eli.

Otac Misail i ja, brinemo o tome da popijemo do dna.

Popijemo, okrenemo, i u dance pokucamo.

Lepo re�eno, o�e Varlam.

Gazdarice, ima li ovde jo� neka prostorija? - Nema, ro�eni.

I ja bih da se sakrijem.

Navodno su samo u prolazu... A onda tra�e vina i hleba, i ko zna �ta jo�.

Pocrkali dabogda! Da�e Bog da...

Zdravo, gazdarice!

Dobro do�li, mili gosti! Izvolite.

Ovde ima pi�a. Ne�to �emo dobiti.

Ko ste vi?

Mi smo bo�ji starci, ponizni monasi.

Idemo od sela do sela i sakupljano milostinju za manastir.

A ti? - Na� drug. - Iz okoline sam. Sprove��u starce do granice, pa idem ku�i.

Doma�ice, daj nam vino.

Popi�emo malo sa ovim starcima, porazgovara�emo...

Pa, �asni oci... Kako ide?

Lo�e, sine... Lo�e.

Hri��ani su danas prave tvrdice.

Vole svoj novac. Kriju svoj novac.

Gledaju da sakupe �to vi�e, brinu o zemaljskim stvarima.

Razmi�Ijaju samo o bogatstvu, a ne i o spasenju du�e.

Veliki greh nose svi Ijudi na zemlji!

Hoda� i hoda�, moli� i moli�, a za tri dana pro�enja dobije� jedva tri kopejke.

Kakav greh!

Pro�e jedna nedelja, druga... Pogleda� u kutiju...

A u njoj je tako malo da te je sramota da se pojavi� u manastiru. I �ta da radi�?

Od velike tuge popije� to �to ima.

Ali to nije dobro! To zna�i da se pribli�io sudnji dan!

Za�to me tako gleda�?

Evo za�to...

Iz Moskve je pobegao neki opasni jeretik, Gri�ka Otrepjev.

Jesi li �uo za njega?

- Nisam. - Nisi? Dobro.

Car je naredio da se taj jeretik uhvati i obesi!

Zna� li to?

Ne znam.

Meni se �ini za tog jeretika, prevaranta i lopova... da si ti!

Ja? Bo�e blagi! Zna� li ti �ta pri�a�?

Jo� vina!

Sada, dragi moji gosti, molitva na kraju.

Pro�itaj molitvu, de�ko.

Za na�eg gospodara se molimo, koga si Ti imenovao za pobo�nog cara.

Za samodr�ca svih hri��ana, molimo se.

�uvaj ga i u palati i na bojnom polju.

I na putu u mra�noj no�i.

Podari mu pobedu nad neprijateljima i proslavi ga od mora do mora.

Neka zdrava bude porodica njegova, i neka njegovi potomci prekriju svu zemlju.

Prema nama, slugama svojim, neka bude, kao i do sada, dare�Ijiv.

I milostiv i trpeljiv...

Neka dugo �ivi na� veliki gospodar.

Zbogom, dragi gosti. Zahvaljujem �to niste prezreli moj hleb i so. Oprostite i laku no�.

Silom su se okupili.

Mislim, kne�e Vasilije Ivanovi�u, da im ne treba omogu�iti nikakav privatni razgovor.

Ti tamo, za�to stoji�? Prislu�kuje� gospodu? O�istite sto i odlazite!

- O �emu se radi, Atanasije Mihailovi�u? - Ne�to �udno. Moj ro�ak, Gavrilo Pu�kin,

poslao mi je pismo iz Krakova. Vrlo neobi�no pismo. Sin Groznog... Trenutak!

- Carevi�, ubijen po Borisovom nare�enju... - To nije ni�ta novo. - Sa�ekaj...

Dimitrije je �iv!

To je ve� novo! Carevi� �iv?

Zaista divno! To je sve?

Slu�aj dobro...

Bio to spa�eni Dimitrije, ili njegov duh, neka hrabra bitanga, ili drski samozvanac...

- Svejedno, Dimitrije se pojavio! - �ta Ijudi pri�aju o tom momku?

Pri�a se da je pametan, pristupa�an, lukav i popularan.

Svi su o�arani beguncem iz Moskve. Katoli�ki sve�tenici se sastaju sa njim.

I kralju se dopao, ka�u da mu je �ak obe�ao pomo�.

Sve je to neka ujdurma. Prosto mi se vrti u glavi.

Nema sumnje da je taj momak samozvanac, ali opasnost je velika.

To je va�na vest. Ako nekako stigne do naroda, nasta�e velika oluja.

Takva oluja da �e car Boris te�ko da zadr�i krunu na glavi.

A mo�da ne�e ni glavu! Upravlja nama kao car Ivan, da ga ne pominjem po zlu.

Kakva je korist od toga �to nema vi�e javnih pogubljenja i �to na krvavim poljima

ne pevamo vi�e himne Isusu? �to nas javno ne peku na trgovima,

a car svojim �ezlom ne razme�ta �umur? Da li je iko siguran za svoj bedni �ivot?

Svakoga dana nas neka sramota o�ekuje. Tamnica, Sibir, kapulja�a ili okovi!

A tamo nas �eka smrt od gladi, ili om�a. A da li je narodu bolje? Pitaj ga!

Neka je i samozvanac, ali ako obe�a povratak starih sloboda, to je ve� ne�to.

U pravu si ti, Pu�kine.

Ali shvati... O svemu ovome...

Nikome ni re�i! Do daljnjeg.

Ta�no, moramo �utati o ovome. Ti si osoba od poverenja, volim da razgovaram sa tobom.

Sve ono �to me mu�i, volim da podelim sa tobom.

Istina tvoja medovina mi je danas, izgleda, razvezala jezik.

Zbogom, kne�e.

Zbogom, brate.

Dovi�enja.

Dragi moj vereni�e, lepi kraljevi�u! Nisam uspela da postanem tvoj nevesta.

Spre�io me je crni grob u stranoj zemlji. Ne�u se ute�iti, ve�no �u plakati za tobom.

Princezo, devoja�ke suze su kao rosa. Pojavi se sunce i osu�i rosu.

Ima�e� drugog verenika, lepog i pametnog.

Nau�i�e� da voli� njega, zaboravi�e� svoga kraljevi�a.

Ne, dadiljo, bi�u mu i mrtvom verna.

Kako si, Ksenija? Kako si, mila k�eri?

Ni nevesta nisi postala, a ve� si udovica.

Pla�e� za mrtvim verenikom.

Sudbina mi nije dozvolila da budem tvorac va�e sre�e.

Mogu�e je da sam naljutio Nebesa i da se zato nije ostvarila tvoja sre�a.

Ali ti nisi kriva, zbog �ega ti strada�?

Oprosti mi, i neka te Bog ute�i.

A ti, sine moj, �ime se zanima�? �ta je to.

Crte� cele zemlje Moskovske. Na�e carstvo od kraja do kraja.

Ovde je Moskva, ovo je Novgorod, a ovde Astrahanj. Ovde je more.

Ovo su prostrane �ume oko Perma, a ovo je Sibir.

A �ta je ovo �to se uvija kao zmija?

- To je Volga. - Odli�no!

To je slatki plod nauke.

Kao sa oblaka, mo�e� jednim pogledom da obuhvati� celo carstvo.

Granice, gradove, reke...

U�i, sine moj! Nauka omogu�ava da u�imo br�e od iskustva, u ovom �ivotu �to brzo prolazi.

Jednoga dana, mo�da uskoro,

sva ta zemlja koja je tako lepo nacrtana na papiru...

Sve �e to biti u tvojim rukama.

Zato u�i!

Tako �e� lak�e i bolje obavljati dr�avne poslove kada do�e vreme.

Kakve vesti nosi�, Semjone Nikiti�u?

Jutros su mi domar kneza �ujskog i Pu�kinov sluga doneli informacije.

Da? - Pu�kinov sluga ka�e da je ju�e kod njih stigao kurir iz Krakova.

Posle sat vremena, vra�en je nazad bez pisma.

- Uhvatite kurira. - Ve� sam poslao Ijude. - A �ujski?

Sino� se zabavljao sa svojim prijateljima. Miloslavski, Buturlin, Saltikov, Pu�kin...

I jo� nekolicina. Ostali su do kasno.

Pu�kin je ostao i kada su se ostali razi�li, i razgovarali su jo� dugo.

- Po�aljite po �ujskog. - Gospodaru, ve� je ovde. - Neka u�e.

Veze sa Litvanijom? �ta li to zna�i?

Ne dopadaju mi se te Pu�kinove veze. Ne verujem ni �ujskom. Jeste poslu�an...

Ali je hrabar i lukav.

Moram, kne�e, da razgovaram sa tobom. Ali, ti si do�ao nekim poslom, da �ujem prvo tebe.

Da, gospodaru. Du�nost mi je da ti prenesem lo�e vesti. - Slu�am? - Gospodaru...

Carevi� mo�e da �uje ono �to knez �ujski ka�e.

Govori!

- Care, dobili smo vest iz Litvanije... - Je li to vest koju je kurir doneo Pu�kinu?

Ni�ta se ne mo�e sakriti od njega! Gospodaru, mislio sam da jo� ne zna� za to.

Ipak reci, kne�e! Treba da usaglasimo informacije da bi do�li do prave istine.

Ja znam samo to da se u Krakovu pojavio samozvanac.

- I da su kralj i plemstvo uz njega. - �ta se govori? Ko je taj samozvanac?

To ne znam.

Zbog �ega je opasan?

Naravno Care, tvoja dr�ava je �vrsta. Milo��u i dobrotom zadobio si Ijubav svojih podanika.

Ali zna� i sam... Rulja je nepromi�Ijena, promenljiva, buntovna, lakoverna...

Lako veruje obe�anjima i povodi se za tu�im �eljama.

Za istinu je gluva i ravnodu�na.

Hrani se pri�ama i dopada joj se bestidna smelost.

Dakle, ako ta nepoznata bitanga pre�e Litvansku granicu,

mnoge budale �e mu se priklju�iti, Dimitriju, samo zbog vaskrslog imena!

Dimitrije? Koji? Ono dete? Dimitrije? Carevi�u, udalji se!

Zajapurio se, bi�e oluje.

- Gospodaru, dozvolite mi... - Nemogu�e, sine moj, idi, idi!

- Dimitrije... - On nije znao ni�ta.

Slu�aj kne�e, preduzmi korake da se Rusija potpuno ogradi od Litvanije.

Ni jedan �ovek ne sme da pre�e granicu! Ni zec ne sme da pretr�i ovamo iz Poljske!

- Ni vrana da preleti iz Krakova. Idi! - Idem. - �ekaj!

�injenica je, da je ovaj izve�taj ve�to smi�Ijen, zar ne?

Ko je ikada �uo da su mrtvi ustali iz grobova da postave putanje carevanja?

Zakonitim carevima, izabranim i imenovanim voljom naroda?

Krunisanim od strane velikog patrijarha? Zar to nije sme�no?

�ta je? Za�to se ne smeje�?

Ja...

Slu�aj, kne�e Vasilije...

Kada sam saznao da su de�aka...

Da je dete nekako izgubilo �ivot, tebe sam poslao da ispita� slu�aj!

Sada te Hristom Bogom zaklinjem... Reci mi, po savesti, pravu istinu!

Jesi li ti prepoznao ubijenog de�aka? Mo�da je bio neko drugi? Odgovori!

Kunem se.

Ne, �ujski, ne kuni se, nego odgovori!

- Da li je to zaista bio Dimitrije? - On! - Razmisli, kne�e! Obe�avam pomilovanje.

Ne�u te kazniti zbog te prevare.

Ali, ako me sada la�e�...

Kunem se glavom svoga sina, sti�i �e te zaslu�ena kazna!

Takva, da �e se i car Ivan Vasiljevi� u�asnuti u svom grobu.

Nije kazna stra�na, stra�na je nemilost tvoja. Zar bih se drznuo da te la�em u o�i?

Nisam mogao toliko da se prevarim da ne prepoznam Dimitrija.

Tri dana sam u crkvi pose�ivao njegovo telo, tamo u Ugli�u.

Oko njega su bila tela trinaestorice ubijenih zajedno sa njim.

Na njihovim telima su ve� bile vidljive promene.

Ali de�je lice carevi�a je bilo svetlo, sve�e i mirno, kao da spava.

Duboka rana koju je zadobio, uop�te nije promenila crte njegovog lica.

Ne, gospodaru, sumnje nema. Dimitrije spava u svom grobu.

Dovoljno je. Idi!

Gu�im se! Ne mogu da udahnem.

Zna�i, to je razlog za�to trinaest godina sanjam ubijeno dete.

Da, da... To je razlog. Sada to shvatam.

Ali ko je moj stra�ni protivnik? Ko mi se suprotstavlja?

Bezimeni, senka... Mo�e li neko takav da skine sa mene porfiru?

Obi�na glasina da moju decu li�i nasledstva? Budala sam �to se pla�im!

Dunem, i duha vi�e nema!

Brzo �e sve biti re�eno. Ne�u pokazati strah, ali ne smem ni�ta potcenjivati.

Te�ka si, kruno Monomahova!

Ja, Dimitrij, sin Ivana Vasiljevi�a Rjurikovi�a, verujem u sve ono

�to je propisala sveta Rimokatoli�ka crkva, a posebno u prvenstvo Rimskog pape,

kneza apostola, naslednika svetog Petra, izaslanika Hristovog na zemlji.

- Tako ti Bog pomogao. - Tako mi Bog pomogao.

- I njegovo sveto jevan�elje. - I njegovo sveto jevan�elje.

Na koje stavljam svoju ruku.

Neka ti Sveti Ignjatije pomogne, kada drugi put bude do�ao.

Dotle, carevi�u, krij u svojoj du�i seme nebeskog blagoslova.

Pretvaranje pred obi�nim brbljivim svetom je tvoja religijska du�nost.

Ljudi sude po re�ima i delima. Tvoje namere jedino vidi... Bog.

Amin.

Do�li su da mole za tvoj ma�. I da ti slu�e.

Dobrodo�li!

Reci mi, Pu�kine, ko je ovaj momak?

- Knez Kurbski. - �uveno ime!

- Ro�ak si Kazanjskog heroja? - Njegov sin. - Da li je jo� uvek �iv? - Ne, umro je.

Moj otac je ostatak �ivota proveo na imanju koje je dobio od Batorija.

Nesre�ni vojskovo�a. Kako je svetao i gromoglasan bio njegov burni �ivot!

Sjajni vitez �e gledati sa neba povratak svoje krvi u otad�binu.

- Grehe o�eva ne treba pominjati. - Grehe o�eva ne treba pominjati.

Mir grobovima njihovim!

Pri�i, Kurbski!

Ruku!

Nije li to �udno? Sin Kurbskog vodi na tron, koga?

Da! Sina Joanovog!

Sve je uz mene. I Ijudi i sudbina.

- A ko si ti? - Sobanjski, slobodni plemi�.

�ast i hvala tebi, slobodni sine. Daj mu tre�inu plate unapred.

A ko su oni?

Vidim na njima ode�u iz moje rodne zemlje. Oni su na�i.

Ko si ti? - Kozak. Sa Dona sam poslat tebi, sa slobodnim trupama hrabrih atamana,

iz gornjih i donjih koza�kih krajeva. Da te pogledamo u o�i i poklonimo ti se!

Dobro poznajem Donce. Nisam ni sumnjao da ne�e biti Kozaka u mojim redovima.

Zahvaljujem na�oj donskoj armiji.

To su na�i!

Da, gospodaru, mi smo tvoji, oplja�kani i progonjeni.

Iz Moskve smo pobegli poni�eni, na� Care, i spremni smo da za tebe damo svoje �ivote.

Neka na�a tela budu stepenice kojima �e� se popeti na presto.

Slu�ite mi, nevini stradalnici! Pomozite mi da stignem do Moskve.

A tamo �e Boris platiti za sve!

U pohod! �iveo Dimitrije!

U pohod, u pohod! �iveo Dimitrije, veliki knez Moskovski! �iveo!

Da li je sve spremno?

- Mo�e li malo br�e? - Morate prvo da napravite te�ak izbor.

�elite li ogrlicu od bisera, ili polumesec od smaragda?

Moju bisernu krunu.

Divna je!

Se�ate se kako ste je nosili dok ste zadovoljni �etali po dvoru?

Na balu se pri�alo da blistate kao sunce. Mu�karci su uzdisali, lepotice �aputale...

Ka�u da Vas je tada prvi put video mladi Hotkevi�, koji se posle ubio.

Ta�no govore... Ko Vas pogleda, zaljubi se.

Mo�e� li da po�uri�?

Ovo mi miri�e na ven�anje.

Priznaj, jesi li ikada pomislio da �e moja �erka biti carica?

To je divno. A jesi li ti pomislio da �e moj sluga da se popne na moskovski presto?

Vidi�, kakva je moja Marina! Samo sam napomenuo: Nemoj da ispusti� Dimitrija!

I sve je zavr�eno. Potpuno je u njenim rukama.

- �ta je Dimitrije na�ao u njoj? - Kako to misli�? Lepa je.

Da, mermerna nimfa! O�i, usne... Bez �ivota, bez osmeha.

On nije zgodan, ali su mu o�i prijatne.

U njima se vidi carsko poreklo.

- Kada vojska kre�e? - Kada carevi� naredi, mi smo spremni.

Ali mislim da �e ledi Mni�ek i Dimitrije jo� da nas zadr�e ovde u zatvoru.

U prijatnom zatvoru.

KRAJ PRVOG DELA