Original subtitles

eox

za VUKA

Zdravo, pozdrav, dobar dan, ćao, kako ste.

Čestitamo na vašoj kupovini "Univerzal Dajnamiks" robota.

Ja sam Rozum 7-1-3-4.

A Rozum uvek izvrši svoj zadatak.

Samo pitajte.

Samo pitajte.

Obrađujem...

MUŠTERIJA LOCIRANA?

Treba li vam možda...

pomoć?

Spremna sam da primim svoj prvi zadatak.

- DIVLjI ROBOT -

Rozum 7-1-3-4 dostupan je za dodelu zadatka.

Rozum roboti standardno dolaze sa Alfa 113 dimenzionalnim procesorom.

Ako niste sigurni kako vam mogu pomoći, pokušajte me pitati nešto o meni.

Oprostite.

Jeste li znali da vam mogu pomoći u kupovini namernica?

Bankarskim transakcijama.

Uređenju okoline.

Pozdrav, jeste li vi možda naručili Rozum robota pomagača?

Je li to ne?

Izvolite besplatnu nalepnicu.

Skenirajte kod i dobićete 10% popusta na vašu...

Treba li vam pomoć?

Vidim vaš problem.

- BUDUĆA MUŠTERIJA UNIVERZAL DAJNAMIKSA -

Rozum je program za trenuno fizičko oponašanje i zato ja...

Otkrivena agresija.

Moj komunikacioni paket uključuje strategije za rešavanje sukoba.

Vaš dijalekt nije u mojoj bazi podataka.

Recite svojim ljudima da ne brinu.

Rozum 7-1-3-4 rešiće ovu jezičnu barijeru za tren oka.

Aktiviram učenje.

Gledajte ovo, brzo, brzo, brzo. Neko je ovde umro.

-Daj da vidim, pusti me da vidim. -Ko je to bio?

-Je li neko koga poznajemo. -Je li svež ili nije?

Miriše prilično dobro.

-Ima odvratan ukus. -To se budi. -Budi se!

Gledajte, to je stvar koja je uništila moju branu.

Čudovište.

Mislim da će progovoriti.

Hvala što ste bili strpljivi dok sam dešifrovala vaš jezik.

Ja sam Rozum 7-1-3-4,

spremna sam poboljšati vaš život

sa integrisanim ispunjavanjem zadataka u više faza.

Jeste li vi ovde da nas ubijete?

Negativno, ovde sam da vam pomognem sa bilo kakvim zadatkom...

Reklo je, ne!

-Mrtvo je. -Hvala Bogu.

-Čudovište! -To je čudovište!

Je li me iko od vas naručio?

Bilo ko?

Dostava neuspešna.

Moram se vratiti u fabriku.

Aktiviram odašiljač za povratak.

Tri, dva, jedan.

- PODIZANjE SISTEMA -

- OTVORENE PRISTUPNE PLOČE - PLOČE: 10, 28, 11, 51, 31 OTVORENE

Aktiviram odašiljač za povratak.

TRI...

-Lepo! -Uzmi to!

DVA...

JEDAN...

-Čekaj. -Stani! -Ne!

Ne, ne, ne, ne, ne.

Zar opet!

Mogu li potvrditi da to pripada vama?

Evo, uzmi ga.

Jeste li zadovoljni kako je obavljen ovaj zadatak?

Na skali od 1 do 10,

u kojoj 10 predstavlja najbolju ocenu, a 1 najmanju,

kako biste ocenili moj rad?

Registrovaću to kao 10.

Povratak u fabriku.

Jačina signala, slaba.

Treba mi višlji teren.

Treba li vam možda sklonište?

Ili možda savet za planiranje vašeg sledećeg odmora.

Baš i ne razumem ovaj odgovor.

Signal uhvaćen.

Tri...

dva...

jedan.

Mama, ne osećam se baš najbolje.

Ako povratim, svi ste nadrljali.

Mama ti je rekla da ne jedeš skakavce, glupane.

-Petunia je napred ceo dan. -Najljepši oposum uvek jaše napred!

Pokušaj biti lepa s mojim repom zabijenim u tvoje oko.

Bartlet! Prestani gurati svoj rep u sestrino oko.

Ja sam Rovan, Bartlet je bio u prošlom leglu.

Jesi li siguran?

Ko ste vi? Odlazite!

Mi smo tvoja deca.

Osim njega.

Evo šta sam dobila jer sam pošla u šetnju.

Gde ti je mama, maleni?

Čudovište!

Moraš umreti brže.

Smrt od meningitisa traje malo duže.

Šta si ti dobio? -Besnilo.

-Spontano sagorevanje. -Salata od velebilja.

-Sepsa. -Hej, ja sam izabrao sepsu!

Niko od vas ne radi to kako treba.

O ovome smo već razgovarali,

mrtve stvari ne moraju objašnjavati zašto su mrtve.

A sada ćemo biti mrtvi za stvarno. -Oprosti, mama. -Oprosti.

Zašto još nismo ubijeni?

Dobro pitanje.

Bilo je lepo poznavati te mama.

U redu je, sve je u redu, sve je dobro.

Hej!

Jesi li unutra?

Ja sam Roza Repić. Ups, u redu,

Zdravo.

Ovo gušče je tvoje?

Negativno, to gušče me prati,

a on mi čak i jednostavne zadatke čini još komplikovanijim ili nemogućim.

Da, oni su takvi.

gušče se poveže sa prvom stvari koju ugledaju,

a to si u ovom slučaju ti.

Čestitam vam!

Što se njega tiče, ti si sada njegova majka.

Ja nisam programirana da budem majka.

Niko nije.

Svi to nekako usput naučimo.

Bez dodeljenog zadatka, moj sledeći prioritet je povratak u fabriku.

Tvoj je zadatak sada brinuti se o njemu.

Zadatak dobijen.

Povratak u fabriku odložen.

Rozum uvek izvrši svoj zadatak.

Srećna si što imaš samo jedno.

Kao majka sedmero...

šestero dece.

To je posao s punim radnim vremenom,

ali nije stalno loš.

Samo je uglavnom loš.

Imate li ikakve informacije o tome kako se brinuti za ovu jedinicu?

Svi oni trebaju da jedu, ali tvoj mora i plivati i leteti.

I to leteti do jeseni, mora napustiti ovo ostrvo pre zime, ili će...

Kako da ovo najbolje objasnim?

Da, to.

Jedi, plivaj, leti do jeseni ili...

Ključno je biti strpljiv.

U redu je, mama, živa sam.

Baš super.

Pa, srećno. -Zbogom.

Sviđa nam se tvoja nova beba.

Nadamo se da neće umreti!

Jedi, plivaj, leti do jeseni.

Jedi.

Plivaj.

Hej, drži svoje smeće dalje od moje bare.

To je zagađivanje, a da ne spominjem ubistvo.

Leti.

Dopustite mi da se predstavim.

Fink, grabljivac i lokalni stručnjak za guske,

Što znam da ti je trenutno potrebno.

Ti si onaj koji uništava.

U redu je, neću ga pojesti.

Jesi li luda? Mogao bih ga pojesti.

-Rekao si da nećeš. -Veruješ li ti baš svemu što čuješ?

Da.

Razumem.

Zašto si ukrao moje gušče?

Ja sam lisica, radim lisičje stvari, to mi je u prirodi.

Tvoje... programiranje!?

-Zašto si mi pomogla? -Ja sam robot i radim robotske stvari.

Tražim zadatke i pobrinem se da su im sve bitne potrebe ispunjene ili premašene.

Imam i ja neke potrebe.

Fink, kao lokalni stručnjak za guske, kako da ga naučim...

da jede, pliva i leti.

Mislio sam da nikada nećeš pitati.

Počnimo s jelom.

Da, da, tako je, tačno tamo.

Mislim da ove nisu prikladne.

Čekaj, čekaj, samo malo, pusti me da proverim.

Meni se čini da su dobre.

Da ne možeš možda učiniti da izgledaš poput medveda?

Došao sam na medeni ručak.

Verujem da sam napadnuta. -Ide ti sjajno.

-Trebam li biti zabrinuta? -Oprosti, ne čujem te.

Evo i tebi, klinac!

Kako uopšte guščići to inače uspevaju?

Ovo ne funkcioniše.

Ti mora da se šališ? Sve funkcioniše odlično.

A, da, to. Evo.

Prva faza zadatka je završena.

A sutra ćemo morati sve ovo da ponovimo.

Jedino što deca rade je...

da stalno jedu. -Razumem.

-Šta je to? -Moje jezgro napajanja, oštećeno je.

Bez toga, moram se oslanjati na svoje solarne panele i baterije.

Da, trebala bi stvarno poraditi na tome.

Isto tako treba mi zamenski odašiljač.

Zar sve moram uraditi sam?

Kada naletimo na drugog robota, ubićemo ga i uzeti njegov odašiljač.

Negativno, Rozumovi individualni protokoli sprečavaju namerno oštećivanje drugih.

Vidi, moraš naučiti kako na ovom ostrvu stvari funkcionišu.

Ja, medved, mi svi.

Svi mi samo pokušavamo preživeti,

a ljubaznost nije jedna od veština preživljavanja.

Da, kako si uopšte završila s guščetom?

Dogodila se nesreća. Ubila sam njegovu porodicu.

Ovo ti je napomena za budućnost, te informacije bi možda trebala zadržati za sebe.

Razumem, ne spominji mrtvu porodicu.

Fink, kolika je tvoja procena da će trajati plivanje i letenje?

Plivanje je lako, mogu ga naučiti kao što je moja mama naučila mene.

Plivaj!

Fink, na taj način neće naučiti.

Neće ako to nastaviš da radiš.

Između nas dvoje, cela ova stvar možda neće trajati toliko koliko ti misliš.

Tvoje gušče, ono baš i nije normalano.

Ja imam defektnu bebu?

On je ono što zovu zakržljali.

Zakržljali?

Činjenica je, čak i da cela njegova porodica nije bila ubijena,

on verovatno ne bi dugo poživeo.

Samo, kako da ti to kažem, nemoj se previše povezati s malenim, to je sve.

Ako želiš, mogu ga odmah pojesti i spasiti te tugovanja kasnije.

Negativno, pojesti ovaj zadatak nije isto kao i izvršiti ga.

Znači, ipak ovo radimo.

Pa, ako ne želiš da ga ja ili bilo ko drugi pojede,

trebaće ti mesto koje je sigurnije od ovog napolju.

Što je odlična ideja!

Novi projekat.

Je li normalno ovoliko podrigivati?

-Ta stvar će pasti na tebe. -I zgnječiti te.

Ovaj tip nije normalan.

-Ko je to? -Veslač? Lokalni klovn.

Provodi svaki dan pokušavajući da sruši najveće stablo na ostrvu.

Opsednut je.

Pomalo je poput tebe i tvog zadatka.

Njegovo programiranje.

Hej Veslaču, nikada to nećeš završiti.

Svrha ovoga nije srušiti stablo, sam proces je umetnost.

I to je ono što vam se dogodi s mozgom kad jedete drvo.

Čudaku!

Da, ti ćeš te reči pojesti, štetočino.

Jesi li siguran da Veslač neće imati ništa protiv ako posudimo njegovu kuću?

On to ne mora ni znati.

Ozbiljno? Mora biti mesta za mene i moje stvari.

Bolje.

Ali sigurno je ne možeš napraviti ovako veliku, zar ne?

Nijedan zadatak nije nemoguć za Rozum 7-1-3-4.

Roz... 7-7-3-4

Ali ti me možeš zvati Roz.

Roz!

Roz, Roz, Roz, Roz.

Odakle dolaziš, da stvari ne jedu jedna drugu.

-Ne znam odakle potičem. -Ali ko te napravio?

Neko me napravio?

Neko me napravio?

-Zar je temelj humora nesreća? -Nesreća.

Da, evo.

Pokušaj.

-Nije smešno. -Nije smešno.

Fuj, veverice.

Tvoje neučinkovito sudelovanje samo će usporiti proces.

Usporiti proces.

Onda ću samo biti ovde.

Malo tužan, ali inače u redu.

Samo ovaj put.

Savršeno.

Kuća? -Pa, malo je rustično.

Mislim da znam šta nedostaje.

Pa, kako ćeš ga nazvati?

Tebi sam gušče dodelila, 0-0-0-1.

-U redu, to je stvarno bezveze. -To je bezveze.

Moraš naučiti izmišljati stvari.

Hajde, pronađi u sebi taj...

Tražim...

-Jesi li uspela? -Ne.

Bar se jednom malo zabavi.

Gušče 0-1-8-6.

Evo, jesi li vidio šta sam napravila?

Njegovi brojevi nisu u nizu.

Njegovo ime ne može da ima brojeve.

To je kao da ga niko nije voleo.

Moje ime ima brojeve.

-Ono mora biti lično. -Lično.

Obrađujem lično...

Svetlo.

Kljun.

Svetlokljun.

Je li to zadovoljavajuće?

Svetlokljun.

Obrađujem... bip, bip, bup, bup.

Zadovoljavajuće.

O da, to je savršeno.

To je udobno.

Udobno ti je, je li?

Ta vaša kuća je kopija. To je moj dizajn.

Znam da ste to bili vi, a znam i gde živite.

Baš savršeno. Sada se niko neće naspavati.

Kako da resetujemo, Svetlokljuna?

Kada sam ja bio mali, moja mama bi me uspavala.

Ovako! -Nemoj, oštetićeš ga.

Hej, ja sam sasvim dobro ispao.

Možeš mu ispričati priču, ali to je puno više posla.

Ali kako će izmišljeni narativ pomoći Svetlokljunu?

Deca se trebaju osećati sigurno i voljeno i sve te gluposti.

A priča to može?

Pripovedanje je laganje iz blizine, a ja od laži živim.

Gledaj i uči.

Samo popuni praznine.

Da razmislim.

Bio jednom jedno ostrvo sa malim guščetom. -Svetlokljunom?

I on je bio sasvim sam.

-Jer je ostatak njegove porodicai bio uništen. -Ne još.

I ono što je ovom malom guščetu trebalo je bila majka.

Pa je pogledao gore među zvezde

i najsjajnijoj od njih tražio može li mu poslati jednu.

Najbolje je to, što je tamo bio jedan prekrasan robot

koji je slučajno sedeo na ivici te zvezde.

I ona ga je čula. U redu, počni sada.

Što je nemoguće, jer zvuk ne može putovati kroz vakum svemira.

Ali ona ga je ipak čula, jer je slušala sa drugim delom sebe.

Delom za koji do tog trenutka nije ni znala da ima.

Njenim srcem.

Kako je moja mama došla do mene iz tako velike daljine?

Koga briga.

Mislim, pokušavala te videti. -Mene?

A onda je pala sa te zvezde na plažu malo dalje odavde.

Ali pala je prilično nezgodno,

tako da su mnoge stvari koje je znala samo nekako ispale. -O ne!

Tako da su stvari koje zna ili ne zna malo čudne.

Ali, seća se jedne stvari, tebe.

I kada te konačno videla, osetila je...

Veliku obvezu.

Veliku sreću što je postala majka. -Mama.

I neću otići dok ne završim ovaj zadatak,

koji me zadržao, oštetio i prekršio moje protokole

te tako možda i poništio moju garanciju.

Što na robotskom jeziku znači...

da te ona jako voli.

Priča je upalila.

Treba mi piće.

Kako ispričaš priču o nečemu o čemu kažeš da ne znaš ništa?

Moraćeš biti preciznija.

Ljubav.

Da, pa, kada bez nečega odrasteš,

provedeš puno vremena misleći o tome.

Kako bih sačuvala bateriju, moram se isključiti do jutra.

I meni nedostaje kad spava.

Skeniram... bip, bip, bup, bup, uočeni mogući životinjski prijatelji.

Aktiviram protokol povezivanja među vrstama.

Zdravo, ćao, dobar dan.

Ja sam gušče 0-1-8-6.

Ali možeš me zvati Svetlo...

Očekivao sam da ću do leta imati bar jednog prijatelja, ali svi oni samo...

-Vrište i beže? -Da!

I ja sam iskusila isti fenomen.

Fink? -Ne znam šta bih rekao.

Ne vidim ništa čudno u vezi vas dvoje. -Hvala.

Pokaži mi... jelena!

Medved! Bodljikavo prase!

Veverica! Oposumska kornjača!

Vidra-los, a sada tvor.

Ne želim imitirati tvora.

Tvor.

Tvorić, tvorić, tvorić.

-Kako to uradiš? -Pregrejem svoje namotaje od bakra,

a onda na njih ispustim malo hidraulične tečnosti.

Ima li pregrejavanje namotaja ikakav loš uticaj na sekundarne rashladne module?

Ne ako pre toga ohladim senzore opterećenja.

Odličan dan za testove plivanja.

Dobar dan Rozo Repić, a i vama predjela.

Bilo im je dosadno i hteli su videti kako stvari tonu.

-Blizina smrti čini život barem malo svetlijim. -To je istina. -Da.

Dodaci primarnih motora nalaze se u startnom položaju suprotnih zamaha.

-Hajde ljudi, počinje! -Idemo gledati! -Ćao.

Hoće li se udaviti ili dobiti hipotermiju?

-Ne, već će ga i sam udar verovatno ubiti. -Da! -Jupi.

-Znate, odjednom razmišljam da bih možda ipak trebao prezimiti s vama. -Ne.

Je li već mrtav?

Hej, ovo funkcioniše!

Mislim da sam shvatio! -Bravo, Svetlokljune!

Zadatak plivanja, ispunjen.

To je davljenje.

Ne, to je plivanje.

Da, hvala vam... ljudi.

Možda bi mogao ograničiti svoj doseg tako da te možemo videti.

Roz ako misli migrirati mora se osamostaliti.

Bilo bi mi draže da se osamostali bliže domu.

Neće umreti.

Ustvari, verovatno neće umreti.

Mala je verovatnost da će baš sada umreti.

Zar umireš?

Učini svima uslugu i umri nizvodno.

Dobro sam, samo plivam.

Mislim da moram pronaći ostrvo koje je manje čudno.

Oni su ja.

Ja sam oni! -Evo me, dolazim!

Hej.

Zdravo. Dobar dan. Kako ste? Ćao.

Ja sam gušče.

Zar ti... umireš?

Zašto me svi to pitaju?

Ja samo plivam.

-To se tako ne radi. -Da, radi se.

Proučio sam dijagram. Mogu te naučiti ako želiš.

Čekaj malo, to si ti.

Ti si ona čudna guska koju je othranilo ono čudovište.

Čudovište? Čekaj, čudna guska?

Ti si jedna od čudnih stvari u ovim krajevima.

Ali ti zvučiš tako normalno.

Moje učenje je unutar očekivanih parametara,

a sazreću pre jeseni što je tačno po rasporedu.

Donekle normalno.

Zašto si ovde?

Je li ta stvar umrla?

Pogledajte šta imamo ovde.

Nema šanse. To živi.

-I gotovo da pluta. -Pozdrav.

Vidim da i vi imate perije i krila. Naravno.

Možda možemo podeliti priče o zajedničkim interesima.

-Mi nemamo s tobom ništa zajedničko. -Cirkus je s druge strane jezera.

Zar to zoveš krilom?

To mi stvara bol.

Pokušaj plivati sa svojim nogama.

-Ti ne pripadaš ovde. -Hajde, odleti odavde.

Roz!

Svetlokljune?

-Čudovište! -Ovde je!

-Pojedi one spore i slabe! -Pusti me na miru!

-Svetlokljune! -To je Kamena čeljust!

Izvuci ga odande!

Roz!

Roz! Požuri! -Svetlokljune!

Fukusiraj se na mene!

A sada plivaj što brže možeš!

Spuštaj glavu! Sada!

O ne!

Poješće me!

Zašto je napao mene? -Zato što si ti zakrljžao.

Samo je želeo uspostaviti kontakt sa svojom vrstom.

On nije naša vrsta.

On ima 98 posto iste...

Nisam. Idemo odavde, mama.

-Čekaj, ti misliš da je ta stvar tvoja majka? -Da.

Ne. Ne znam.

Ta je stvar ubila tvoju majku.

I to znaju svi.

Hvala što ste toliko pričali.

Sada znam koga da prvog pojedem.

Roz, seti se kako stvari funkcionišu ovde. -Prestani, Fink.

Molim vas, idemo. -Nadam se da vas ova interakcija... -Mama, prestani.

-Samo sam nameravala... -Roz!

Vidimo se za večeru! Ovo nije gotovo!

Kako sam postao...

ovo?

Želim istinu.

Dogodila se nesreća.

Jesi li to učinila?

Da.

To nije bila njena krivica, klinac.

Zašto mi nisi rekla?

Nisam mislila da ti ta informacija može pomoći.

To nije bila tvoja odluka.

Bože, ne mogu verovati koliko sam dugo u ovo verovao.

Stvarno sam mislio da ste vi moja porodica.

Stvarno si to mislio?

Bilo je tako očigledno. Osećam se tako glupo.

Pogrešno sam proračunala.

Trebala sam uzeti u obzir i talasne dužine tvojih emocija. -Misliš?

Je li to samo zbog krivice? Jesi li zato ovo uradila?

-Trebao mi je zadatak. -Drago mi je što sam ti ga mogao dati.

Događaji koji su doveli do ove situacije nisu bili namerni.

Reci to mojim sestrama, mojoj braći i mojoj pravoj mami.

Oni su bili moja prilika da budem normalan.

Bili su moja prilika da plivam i letim. Šta sam ja uopšte?

Danas si plivao zadovoljavajuće, a ako nastaviš vežbati...

I dalje neću pripadati.

Razumem.

Ti ne razumieš ništa! I ti ne osećaš ništa!

Ti nisi moja mama.

U Univerzal Dajnamiksu,

dizajniranje je naša strast.

Naše zajednice kruže svetom,

prihvatajući sve ljude koji sanjaju o unapred isplaniranom životu

u kojem su sve potrebe predviđene, bez i jednog izostavljenog detalja.

Da li bi ovaj svet mogao postati bolji? -Izvolite. -Postao je!

Predstavljamo vam liniju robota pomagača Rozum.

Ovi su roboti dizajnirani da se neprimetno uklope u naše zajednice,

Čak i u vaše domove.

Jedan Rozum robot na svakih pet ljudi znači 40% više slobodnog vremena i sreće.

Solarna energija... Vole ga... vole ga... vole ga... svi.

Roz...

je uvek na suncu, voljen od svih.

I deo je porodica i Univerzal Dajnamiksa.

Zdravo, dobar dan, ćao.

Čestitamo na vašem robotu Univerzal Dajnamiksa.

Ja sam Rozum 6-2-6-2.

Tvoje ime ne može imati brojeve.

Nazvaću te, Ramedž.

Ramedž je spreman primiti svoj prvi zadatak.

Tvoj prvi zadatak je da mi pomogneš u mom trenutnom zadatku.

Zadatak primljen.

Rozum uvek završi svoj zadatak.

Samo pitajte.

Pretpostavimo da se zadatak ne može izvršiti.

Rozum sekvencijalno upravljanje osigurava izvršenje zadatka u ispod...

Preformuliši. Ja imam zadatak koji je postao nemoguć.

Moje odgovori na probleme sve se više oslanjaju na improvizirana rešenja.

Obrada koja se pre događala ovde,

sada sve više dolazi odavde.

Možete li još jednom objasniti šta radimo?

Ne znam! Samo izmišljam stvari.

Ne znam šta radim, a moram to znati.

Moram, jer se on na mene oslanja.

Koji bi to zadatak uopšte mogao preplaviti Alfa-113?

Procesor Alfa-113 predstavlja spoj celokupnog ljudskog znanja

sa najmoćnijim uređajem za rasuđivanje koji je čovečanstvo ikada napravilo.

Ja imam dete.

U redu.

Mogu li vam pokrenuti dijagnostiku?

Osećam se dobro.

Ti ne bi trebala osećati baš ništa.

Prekucali ste svoje programiranje?

Nadograđujem svoj kod već mesecima.

To je bio jedini način da izvršim svoj zadatak.

Ovo je ozbiljno.

Vi ste neispravni.

Na pogrešnom ste mestu.

I postali ste pokvarena stvar.

Morate se vratiti u fabriku.

Uzmite ovo.

Oni će vas popraviti.

7-1-3-4, vi pripadate tamo.

Moraš me obavestiti pre nego što ovako nestaneš.

Tri su me stvari pokušale pojesti na putu ovamo.

Roz?

Sve smo upropastili.

Pa, ti jesi.

Ti nisi stručnjak za guske, zar ne?

Znam kakvog su ukusa.

I to je otprilike to.

Je li to...?

Funkcionalni odašiljač.

Pozvaće one koji su me stvorili.

Znači, odlaziš odavde.

Saznala sam gde bih trebala biti.

I tamo ću se uklopiti.

Nemoj ovo pogrešno shvatiti.

Ali nisam baš siguran da bih želio videti mesto u koje se ti uklapaš.

Mislim da im trebam.

I oni će me popraviti.

A možda i tamo postoji neko malen kome je potrebna moja pomoć.

O ne.

-Jesu li to... -Vreme mu je isteklo.

Hajde, idemo, moramo ga naterati da poleti.

Mislim da nam više nikada neće dopustiti da mu pomognemo.

Ne brini. Mi smo mu jedini prijatelji.

Nema izbora, mora pristati.

Ne.

Mutacija zbog koje si tako malen

ne bi trebala uticati na tvoju sposobnost snalaženja u vazduhu.

-Zna li jedno od vas dvoje možda više o letenju nego što ste znali o plivanju? -Ne.

Gle, Roz, koji god zadatak misliš da imaš, završila si.

Možeš jednostavno da ideš.

Nakon svega što smo učinili za njega.

Zar ćeš mu stvarno to dopustiti?

Ne.

O tvom životu se ne može pregovarati...

Ako si voljan ovo učiniti,

možeš odleteti i onda oboje možemo otići tamo gde pripadamo.

Stvarno misliš da mi ovo možemo?

Rozum uvek izvrši svoj zadatak.

Samo ti treba veća brzina.

-Spreman? -Pretpostavljam da moram biti.

Ne znam šta bih rekla.

Dobro.

U redu, sada!

Uspeo sam!

Ne znam šta sledeće učiniti?

-Roz? -Dobro sam.

Idemo opet.

Nema koristi. Imam premala krila.

-Ti ne možeš s njim leteti. -Onda ćemo naći nekoga ko može.

-Jesi kod kuće? -Imamo jedan predlog.

O ne.

Instruktor letenja.

Kojeg ste to luzera iskopali?

Upoznaj Groma.

Znači ti misliš da su mala krila razočaranje.

Mala krila su kao zubi, ona su kandže neba.

To su različite stvari.

Pokaži mi svoje zube.

Prelepo.

Počni.

Zapamti, nema ništa što on može učiniti, a da ti ne možeš.

Znači, on je siguran, zar ne?

Možda.

Sledi me.

Tvoj oblik zahteva više napora da letiš ravno,

ali lakše ti je okretati se i obrušiti.

Jesi li spreman?

Nije loše za gusku.

Upravo tako.

Idemo opet.

Treba te pohvaliti.

Hvala.

Zovem se Dugovrati, jedan sam od vođa migrantske grupe koja uskoro kreće.

Već neko vreme vas posmatram oboje.

Ti si jedina guska koja se ikada potrudila biti uljudna s nama.

Mi guske smo mrzovoljne.

Sumnjičave prema gotovo svemu, ali barem smo dobri sagovornici.

-Stvarno? -Ne.

Svi smo jako dosadni, i jedino što radimo je ogovaranje.

Rekao bih da je Svetlokljun najzanimljiviji među nama.

Ali to niko nikada neće priznati.

Kada krećete?

Za nedelju dana.

-Može li Svetlokljun...? -Bitna je izdržljivost.

Drži ga u vazduhu ceo dan.

Od zore do sumraka, noge mu ne smeju dotaknuti tlo.

Razumeš li? -Razumem.

Svetlokljun nikada nije trebao ovoliko preživeti, to znaš i sama.

Za njega je ovo opasnije nego za ikoga drugog.

Ali ima priliku.

Ako mu srce može nadomestiti kratka krila.

Njegovo srce ima 48 milimetara.

Po onome što sam vidio, Svetlokljunovo je srce puno veće iznutra,

nego spolja.

Izdržljivost, a onda ćemo pričati.

-Nemoj odustati! -Hajde, klinac!

Vračaj svoju guzicu nazad u vazduh gde i pripada.

Nežna motivacija je majčinska veština, i ti ćeš je naučiti.

Bravo, dečače.

-Šta on radi ovde? -Zar misli da ide s nama.

-Je li još uvek čudno između vas dvoje? -Da, još uvek je čudno.

Svi obratite pažnju!

Ponovno je došlo to vreme.

Ovaj let ima na hiljade neumoljivih kilometara.

Oblikovao nas je i testirao tokom milenijuma.

A sada, pridružite se svojim porodicaima i srećno.

Evo i vas, tačno na vreme.

Pozdrav, Svetlokljune. -Čekaj, znaš moje ime?

Roz i ja se već dugo poznajemo.

Svetlokljune, pred tobom je neverovatno putovanje, zavidim ti.

Ništa se ne može meriti sa prvom migracijom guske. -Hvala.

Bio bih oduševljen kad bi se pridružio mojoj grupi.

Puno je vremena prošlo otkako sam u svojoj formaciji imao mladića. Šta kažeš?

Obećavam da ću držati korak.

Samo se drži blizu moje desne strane, ovaj, ne leve, ustvari ove strane.

Ovaj let je dar koji ti je Roz poklonila.

-Da, razumem. -Ne, ne razumeš.

Vidiš li ovde još gusaka tvoje veličine?

Nesreća koja je ubila tvoju porodicu, spasila je tebe.

Nikada o tome nisam na taj način razmišljao.

Smešno, kako funkcioniše život.

Hvala vam što brinete o mom...

Što se brinete o Svetlokljunu.

Zbogom Roz.

Čast mi je što sam te upoznao.

Služiš na čast svojoj...

Kojoj god vrsti da pripadaš.

Bojim se da sam u malo lošijem stanju od očekivanog.

Ja bih rekao da blistaš kao nova.

Šta čekaš, Hortensia?

Ova migracija neće poleteti sama.

Pa, pretpostavljam da je vreme.

Da.

Hoćeš li biti ovde kad se vratim?

Ne.

Drago mi je što ideš tamo gde pripadaš.

Roz, ja...

ja...

Svetlokljune!

Dobro bi mi došlo ubrzanje.

Hej, maleni.

Leti po svome, a ne kao oni.

Hoću.

Ćao, Fink.

I hvala ti.

-Spreman? -Pretpostavljam da moram biti.

-ZADATAK ZAVRŠEN-

Roz?

Ja...

Svetlokljune, za mnom!

Mora da ti je ovo olakšanje.

Da, Svetlokljun je tamo gde pripada.

I ti se sada možeš vratiti svom usamljeničkom životu

gde se boriš za preživljavanje na ostrvu gde te sve želi ubiti i pojesti.

Da! I ti možeš otići na ono mesto

na kojem nikada nisi bila i ne znaš šta će ti se tamo dogoditi. -Da! -Tako je!

Pa...

Sve je dobro! -Da, sve je dobro! -Neverovatno je! -Da, neverovatno!

Čak i...

Neverovatno.

Nije da je to bitno, ali...

Ko kaže da trebaš otići?

Nisam sigurna.

Oni, pretpostavljam...

Tvoje...

programiranje?

Pa, vreme je da preko zime odem pod zemlju.

-Fink. -Osim ako ne želiš ostati, možemo se družiti i raditi svašta.

Kako znaš da li nešto voliš?

Ili nekoga.

Ako nekoga voliš,

verovatno bi im to trebala reći.

Šta ako je prekasno?

Ne bih znao.

Fink?

Rozum 7-1-3-4.

Zadatak izvršen.

Aktiviram odašiljač za povratak.

Za tri, dva, jedan.

Primljen signal za pomoć. Označavam lokaciju.

Imaš li nešto na umu?

Nešto sam pre odlaska zaboravio reći.

Možda su ipak čuli.

Ponekad srca sama vode svoje razgovore.

Moramo se spustiti i pronaći sklonište dok oluja ne prođe.

Ostanite blizu!

Tamo.

Sledite me!

Hajde.

Ostanite skriveni. Ovde se možemo odmoriti dok ne prođe ono najgore.

Buku na minimum, molim vas.

Honkington, prestani sve da grickaš.

Migracije su stvarno umarajuće, zar ne?

Da, svi me mrze.

Roz?

Roz! Šta radiš ovde?

Tako mi je drago što te vidim.

Hteo sam ti nešto reći, ali nije bilo dovoljno vremena.

Roz, ja...

-KONTAMINACIJA-

-Aktivacija? -Da.

Zagađenost životinjama!

Zagađenost životinjama! -Zadatak primljen. Zadatak primljen.

Zagađenost životinjama! -Zadatak primljen. -Zadatak primljen.

Zadatak primljen.

Zagađenost životinjama!> -Zadatak primljen.

Molim vas, pronađite svoju formaciju.

Saberite se.

Ovo nema smisla. -Čekajte, Rozumi vam ne mogu nauditi.

Njihovi protokoli sprečavaju namerne sukobe ili nanošenje štete drugima.

Ti ih se ne bojiš?

Ti si s njima odrastao?!

Ne razumem te.

Oni su u panici, a ti nisi.

Trenutno nam je jedina šansa da nas izvede neko ko ne razmišlja kao guska!

Prati me!

Možda bismo o ovome trebali još malo razmisliti!

Navigacija kompromitovana.

Navesću ih da te prate!

Kad krenu za tobom, izvedi ih napolje!

Pek, Honkington, povucite se iza nas!

A sada, Svetlokljune, vodi ih!

Da, zašto da ne?

U redu, ne postoji ništa što ja mogu, a da vi ne možete.

Idemo!

Uski zaokreti! Idemo!

Obrušite se!

A sada se penjite! To je to!

Drago mi je što sam dovoljno dugo živeo da to vidim!

Kupiću ti malo vremena!

Sledite Svetlokljuna! Nemojte me čekati!

Držite korak sa mnom!

To je to!

Brže! Požurite!

Hajde!

Svetlokljune!

Fink?

Roz?

Roz! He... he... hej!

Šta ti radiš ovde?

Moguće je da sam isključila odašiljač.

Iako me Svetlokljun ne želi ovde,

morala sam znati da li je uspeo.

Kršenje pravila?

Mislio sam da moraš učiniti ono što su ti oni rekli.

Dobro je videti prijatelja.

Čekaj, zašto si ti budan?

Vani je stvarno loše.

Najgora oluja koju sam ikada video.

Hladnoća je probila u moju jazbinu, a ja imam stvarno duboku jazbinu.

Jesu li i drugi u opasnosti?

Da.

Jesi li sigurna u ovo?

Kad dođe proleće možemo celo ostrvo imati samo za sebe!

Zašto toliko želiš ukloniti sve ostale s ovog ostrva?

-Niko me ne voli. -Ne vole ni mene.

Ali trenutno mi smo njihova jedina šansa.

Smešno, kako funkcioniše život.

U redu.

Ovde!

Možeš li ih pronaći još?

Mama?

Bićemo dobro.

-Šta ti radiš ovde, kretenu? -Baš šteta, ovaj je mrtav.

To nije smešno.

Veslaču!

Ja sam dobro.

Nemoj odustati.

Ne izgledaš baš najbolje.

Jesu li svi na broju?

Možda još samo jedan.

Stvarno?

Šta to radite? Smirite se, rešite to napolju!

Hej, to su Svetlokljunove slike iz detinjstva, spusti to.

Šta to...

Ne! Ne, ne, ne, ne.

Prestanite, zar mislite da to raste na drveću?

Hej, ne!

To je rezervisano za Finka!

Je li iko video moje izgubljene krznene loptice?

Smrdljivi su, bučni i vole da grizu.

Svi ćemo umreti!

-Šta on radi ovde? -Super, ovo će sigurno pomoći.

Gubite se odavde.

Trudio sam se oko ovoga.

Fink, što se to događa?

Stavila si hrpu predatora u istu prostoriju s njihovom hranom.

Ko je ovo mogao pretpostaviti? -To je moj ručak!

-Fink. -Šta je? -Pomozi im.

Tišina!

Kreten želi nešto reći.

Većina vas me mrzi, i ja mrzim većinu vas.

Svako ovde mrzi nekog drugog.

Ali svi smo ovde, a situacija je sledeća.

Prvi od nas koji izađe kroz ona vrata je mrtav,

a ako se ovde ne uspemo suzdržati svi smo mrtvi.

Svi smo dobili priliku videti sledeće proleće.

Zbog nje.

Stvari.

Čudovišta.

Pa, ona se zove Roz.

I dok ste svi od nje bežali, krali od nje i ismejavali je,

ona je samo pokušavala podići svoje dete,

onog malenog kojem niko nije dao priliku.

Uključujući i mene.

Ona je ta koja vas je izvukla iz oluje i izgradila ovo mesto.

I uprkos mom predlogu da vas pusti da se smrznete,

Rizikovala je sve kako bi vas dovela ovamo.

Znam da svi vi imate instinkte koji vas održavaju u životu,

ali ponekad, da bi preživeli,

moramo postati više od onog za šta smo bili programirani.

Pre nego što se isključim, morate mi obećati jednu stvar.

Primirje.

Samo dok smo ovde.

Ona je u pravu.

Ja neću nauditi nikome.

Ne dok smo ovde.

Ne.

Dok smo ovde, nećemo se čak ni pretvarati da umiremo.

Roz, šta se događa?

Izvršila sam svoj zadatak.

Jesi li sigurna?

Ja ću...

razmisliti...

o tome.

Biće ovde, sigurna sam u to.

Svetlokljun, živ je.

Koga to imamo ovde.

-Svetlokljune! -Uspeli smo!

Svetlokljune, Svetlokljune! Verovao sam u tebe od prvog dana.

-Tri put ura za Svetlokljuna! -Uspeo si! Znala sam da ćeš uspeti!

Za našeg vođu leta!

Pronašao je gde pripada.

-Hej, klinac! -Fink!

Dobrodošao nazad.

Ne, ne, sve je u redu, on je sa mnom.

Uspeo sam, Fink. Vodio sam ih do letnjih gnezdilišta.

A gde je Dugovrati?

Žao mi je, klinac.

Ali hej, stvarno si uspeo! Roz će biti tako uzbuđena.

Roz, čekaj, ona je ovde?

Ostala je.

Zbog tebe.

Učinilo mi se da sam je vidio tamo.

Roz! Roz! Moram razgovarati sa tobom.

Roz?

Rozum 7-1-3-4, pretpostavljam.

-A ti mora da si Univerzal Dajnamiks. -Da.

Ja sam Vontra.

Virtualno opservacisko telo za rešavanje problematičnih pronalaženja.

Izgledaš mi... srećna.

Dobri ljudi iz Univerzal Dajnamiksa tako su nas programirali

kako se naše mete ne bi osećale ugroženo,

i da možemo što učinkovitije odraditi njihovo prikupljanje.

Ali ne brini, uprkos mom veselom ponašanju,

ja sam bezosećajna, nefleksibilna i moralno neutralna.

To je stvarno veliki brod samo za mene.

Ti si jako važna!

Ti si jedna od šest Rozuma koji su ispali sa broda s kontejnerima u oluji.

Znači tako sam došla ovde.

Nije te bilo lako pronaći.

Nekoliko trenutaka nakon što smo primili tvoj signal, opet smo ga izgubili.

Kao da ga je izvesna jedinica Rozuma isključila.

Neko je stvarno bio zauzet.

Samo sam izvršavala zadatak.

Baš kao i ja?

Reci mi, kako si uspela osigurati zadatak

na mestu gde s tobom ništa ne može komunicirati?

To je komplikovano.

I mi jedva čekamo čuti sve o tome.

Ukrcaj se, 7-1-3-4.

Odmah ćemo te popraviti.

Moje ime je Roz.

Da li te nešto zadržava ovde?

Roz?

Ne.

-Roz, šta to radiš? Prestani se glupirati. -Fink?

Radi se o Svetlokljunu. Mora da razgovara sa tobom.

Mislim da sam nešto zaboravila.

Roz?

Jako je važno da se vratiš na ovaj brod.

Da. Ostavila sam tamo svoj... punjač.

Idem po njega i odmah se vraćam.

Analiza stresa u glasu ukazuje da laže.

Lagala si tamo kao pas, tako sam ponosan na tebe.

Vaša meta je Rozum 7-1-3-4.

Krećemo.

Lansirajte svetleće rakete.

Dolaziš li?

-Svetlokljune! -Roz, imam ti toliko toga reći.

Jesu li to tvoji roditelji?

Ja znam prepoznati predatore, a ono... su predatori.

Potvrdi naredbu za povratak.

-Šta oni govore? -Žele da pođem s njima.

-Reci im da si već kod kuće. -Da! -Tako je! -Reci im!

-Da, to im reci! -Ja sam već kod kuće, zahvaljujem.

Ti ovde ne pripadaš, ovo je divljina.

A ja sam divlji robot.

Jeste li ovde da nas ubijete?

Kaže da!

Sredi ga!

-Status? -Jedinica ne sarađuje.

Roz! Iza tebe!

Rozum jedinica uhvaćena.

U redu, sada je sve na tebi. Neka izgleda dobro.

-Hajde da meso robota podelimo među nama. -Plašiš me.

Otkrivena šteta. Aktiviram protokol za povratak.

Roz?

Roz!

Ne!

Imam te!

Idemo! -Na tvojoj smo levoj strani!

Ljudi?

Šta se događa?

Ponovno ćemo te programirati, a onda vratiti u rotaciju.

Ali prvo, treba nam sve što se nalazi u toj tvojoj glavi.

-Zašto? -Ti si se promenila.

Podaci koje si prikupila dok si boravila na ovom ostrvu neprocenjivi su...

za Univerzal Dajnamiks.

Molim te, želim zadržati svoja sećanja.

Ovde smo i došli zbog tvojih sećanja.

Mogu li zadržati samo jedno?

Ne.

Uzbuna! Uzbuna!

Višestruki objekti na putanji leta.

Pokrećem postupak izbegavanja.

Molim te, želim zadržati svoja sećanja.

Zdravo. Kod kuće sam. Dobar dan, samo pitajte.

Svetlokljun. Ćao. Roz.

Roz!

Roz!

Roz?

Ono što se dogodilo nije bilo tvoja krivica.

Ali ono što si učinila da to pokušaš popraviti je sve.

Volim te.

Mama.

I ja volim tebe.

Roz?

Roz!

Idemo kući.

Upozorenje! Rozum jedinica beži.

Nemoguće.

-Gde idemo? -Samo je jedna životinja dovoljno velika da ovo spreči.

Veslaču, imaš li trenutak.

Odjednom smo se zainteresovali za tvoj projekat.

Ti muški goveđi izmetu.

U nevolji ste i treba vam moje drvo.

Tako je, da, treba nam.

Svi koji ste me ismejavali i rugali se mom projektu priznajte da ste pogrešili.

Stvarno nam je jako žao.

-A sada ti. -Već jesam.

Sada reci da sam kul i nemoj lagati.

FINK!

-Roz! -Tišina.

Univerzal Dajnamiks ne može priuštiti da im Rozumi postupaju samostalno.

Modifikuju svoj kod, stvaraju veze sa stvarima sa kojima to ne bi trebali.

Svetlokljun s ovim nema nikakve veze.

Molim te, barem me pusti da ga vratim.

Oboje ću vas vratiti na proučavanje.

A nijedno od vas ne mora biti u jednom komadu da bi se to učinilo.

Vraćemo se dok vas ne uhvatimo.

Stalno ćemo se vraćati dok vas ne uhvatimo.

-Šta kaže? -Ništa važno.

Stalno ćemo se vraćati... Vraćemo se...

dok vas ne uhvatimo.

Šta sada?

Ne mogu leteti!

Nije ni potrebno.

Ne moraš se bojati.

Ne, nemoj, zar ti to ne treba?

Imam sve što mi je potrebno.

Svu snagu usmeriti prema spolja.

I vi sebe nazivate životinjama?

Idemo!

Za ostrvo! Za Roz!

Na skali od 1 do 10,

kako biste ocenili moj rad?

-Da! -Uspeli smo! Uspeli smo!

Da me više nikada tako nisi uplašila.

-Ovo je uspelo zbog moje veštine i mog drveta. -Bravo ljudi.

Svi su obavili dobar posao.

Ni ti nisi bio tako loš.

Pomogao sam, zar ne?

To će naučiti, šta god te stvari bile, da ne dolaze ovde.

Ako se vrate ugrisću ih.

Dobro obavljeno, klinac!

Stalno će se vraćati dok me ne uhvate.

I bićemo spremni za njih.

Možemo odbiti njihov napad koliko je god to puta potrebno.

Ali neće biti potrebno.

Šta to govoriš? Zar odlaziš?

Da.

Kako bih vas sve zaštitila.

Tamo postoje stvari koje moram ispraviti.

Ne, uzeće ti sećanja.

Uzeće tebe samu.

Sećaš li se kada si sa mnom razgovarao na brodu?

Isključili su mi napajanje, ali ipak sam te čula.

Jer sam slušala sa drugim delom sebe.

Gde god to bilo, tamo čuvam sebe

I obećavam ti, da to nikada, baš nikada neće pronaći.

Ali toliko smo se borili da ostaneš.

Jeste.

I dobili ste puno više od samog spašavanja mene.

Udružili ste se zajedno kao ostrvo.

Kada ovo učinim, svi ćete biti sigurni.

Zauvek. -Nemoj to raditi.

Ali, ti si moj prijatelj.

A nikada ga pre nisam imao.

I trebaš mi.

Šta ako se izgubim? Ili je on povređen? Ili... Ili...

Ili šta ako ti moram nešto reći?

A ti nisi ovde?

Možeš reći meni.

I meni.

A možeš razgovarati i sa mnom.

Ako baš moraš.

Ovo je moja migracija.

A kada dođe vreme, obećavam da ću pronaći put kući.

Znaš, sutra ću te opet loviti.

Ne, samo se šalim.

Samo malo, samo malo, zašto si ti veći od svih ostalih?

Umetnička sloboda.

Veličina se temelji na hijerarhiji važnosti.

Može li ovaj svet postati bolji?

Predstavljamo robota pomagača Rozum.

Prestanite kukati, ionako to previše gledate.

Vreme je za priču. Idite.

Smirite se.

Jednom davno postojalo je ostrvo sa svakakvim životinjama.

Koje su se tamo borile, bežale i skrivale se.

Ali uglavnom su bile uplašene.

Ali onda je odjednom, sa neba pao robot, Roz.

I imala je stvarno čudne ideje.

Mislila je da je ljubaznost veština preživljavanja.

I znate šta?

Bila je u pravu.

Gde je sada?

Pa, trebala im je tamo odakle je došla.

Tamo mora završiti neke vrlo važne poslove.

-Hoćemo li je ikada više videti? -Da, hoće li se ikada vratiti kući?

Da, hoće li se vratiti?

Pa, koliko poznajem Roz, ona sigurno smišlja plan da se vrati.

A Rozum uvek izvrši svoj zadatak.

Zdravo, ja sam Rozum 7-1-3-4.

Ali ti me možeš zvati Roz.

eox za VUKA

Veverice.