Original subtitles

Ja sam Ber Grils.

Pokaza�u vam �ta vam je neophodno

da biste opstali na nekim od najopasnijih mesta na Zemlji.

Moram da pre�ivim nedelju dana izazova

na mestima na kakvim vi ne biste izdr�ali nijedan dan

bez odgovaraju�ih ve�tina za pre�ivljavanje.

Sada sam u Arnem Landu, u Severnoj Australiji.

Gde su krokodili ljudo�deri ovde na vrhu lanca ishrane.

Vidite li koliki je?

Dr�im se za pe��ar koji se odranja.

I borim se da ostanem izvan vode...

I daleko od onih gladnih krokodila.

Markossa

�OVEK PROTIV DIVLJINE S05E02 - Severna Australia

Ovo je stara Dakota iz Drugog svetskog rata, spusti�e me na severni deo Australije.

Taj praistorijski pejza� zove se Arnem Land.

Zovem ga "praistorijski",

jer je Arnem Land jedno od retkih mesta

koje je ostalo neizmenjeno jo� od nastanka sveta.

Uz nesnosne vreline i smrtonosne zmije,

nije nikakvo �udo �to su se ljudi ovde mu�ili da pre�ive.

A onda, na vrhu lanca ishrane,

ovde su krokodili meso�deri,

njih preko 100.000.

Neki od ovih krokodila mogu biti te�ki i vi�e od jedne tone.

Napravite jedan nepromi�ljen korak i zavr�i�ete kao ru�ak.

I pored surovog okru�enja,

jedna grupa razvila je tehnike pre�ivljavanja

koje su im omogu�ile da ovde �ive.

Aborid�ini su se prilagodili ovom opasnom podru�ju.

Vi�e od 50.000 godina, ovaj narod usavr�avao je svoje ve�tine.

Moj zadatak je da iskoristim neke od tih tehnika za pre�ivljavanje

kako bih se izvukao odavde �iv.

Ako �elite da pre�ivite na Severnoj teritoriji,

morate da date sve od sebe. Idemo!

Isko�io je.

Severna teritorijo, sti�emo!

Prvo �to primetite na ovom mestu

su samo vrelina i vla�nost.

Osetio sam je �im sam se pribli�io tlu.

Kao da ste u veoma vrelom loncu.

Dobro, hajde da ovo ra�irimo.

Ovo mo�emo da upotrebimo kao obele�je koje �e se videti iz aviona,

pa kad potraga za mnom krene, vide�e ne�to veliko i jarkih boja.

Kad se neko izgubi u divljini,

izvi�anje iz vazduha veoma je va�no.

Budite uo�ljivi iz vazduha, to mo�e da vam spasi �ivot.

Ipak, mo�da niko ne�e znati da vas nema i niko vas ne�e ni tra�iti.

Ako je to slu�aj,

onda morate da smislite u kom pravcu da po�ete.

Ako ste na Severnoj teritoriji, najbolje da krenete na sever, ka obali.

90% Australijanaca �ivi na obali.

Ali, ako morate da donesete tu te�ku odluku i krenete na put,

morate biti sigurni u kom pravcu idete

i nemojte skretati. Pomo�u senke �tapa

odredi�u u kom pravcu je sever.

Senka pada pravo ovde. Kraj te senke ozna�i�u kamenom.

Sa�eka�u 15-ak minuta...

Senka �e se pomeriti i mi �emo znati u kom pravcu da krenemo.

Vidite, senka �tapa malo se pomerila.

Stavi�emo kamen na drugi kraj i dobi�emo liniju.

Stanite na tu liniju, okrenite se ka �tapu i bi�ete okrenuti ka severu.

�to du�e ostavite �tap da stoji,

to �e linija biti du�a, a odre�ivanje pravca preciznije.

Me�utim, vreme nije na mojoj strani.

Ne mogu da �ekam vi�e na ovoj vru�ini. Odlazim.

Pre nego �to krenete, ostavite znak koji �e va�i spasioci pratiti.

Iskoristite sve �to prona�ete kako biste napravili strelu.

Sever je prema onim tamo stenama..

Vru�e je. Vru�e, vru�e... Ovde se temperatura bli�i 40-om podeoku,

ali vla�nost vazduha �ini tu vrelinu toliko nepodno�ljivom.

Idemo na sever, moramo da pre�emo preko ovoga.

Vla�nost smanjuje sposobnost tela da se ohladi,

tako �to usporava isparavanje znoja.

�to je fizi�ka aktivnost ve�a,

ve�e su i �anse za toplotni udar.

Bi�e mi potrebno najmanje 3.7L vode na dan da bih ovde pre�iveo.

Zbog nesnosnih vrelina i velike vla�nosti,

oluje su �este ovde.

Ali, �ak i najmo�nija sila prirode mo�e da radi za vas.

Vidite, ovde je do�lo do po�ara.

Verovatno je po�eo nakon udara groma.

U stvari, bilo bi dobro poneti ovaj ugalj sa sobom.

Mo�ete ga upotrebiti za mnogo toga.

Njime mo�ete da filtrirate vodu, a mo�e i da vam pomogne oko vatre.

Ako prinesete varnicu uglju, �esto �ete dobiti �ar,

a ona �e vam pomo�i da zapalite vatru.

Pone�emo malo ovoga.

Pejza� je prepun visokih grebena i izba�enih stena.

Da biste i�li na sever,

morate na�i na�in da ih zaobi�ete,

ili �ete i�i pre�icom, pravo preko vrha.

Ali, ovaj pe��ar je slab.

Erodirao je usled dejstva atmosferskih prilika,

pa je prose�ena staza pravo kroz stenu.

Ovo nije lak izbor. Da pogledamo dole.

Ispred mene nalazi se veoma strm pad od 24m.

Mislim da bismo mogli da pro�emo do dole.

Samo da pre�em preko ovog proseka, na ovaj deo.

Moram �vrsto da se dr�im ovog proseka.

Koristim suprotne sile, odgurujem se le�ima i nogama.

Ovo je, nezgodna mala jaruga, u stvari.

Pogledajte, zmija! Gde li je sad oti�la?

S njom ne�u da imam posla.

Evo je. To je slatkovodna zmija.

Nije smrtonosna, ali svakako ne biste �eleli da vas ujede.

Ovde je ujed zmije lo�a vest.

Poslednja deonica, silazim niz puzavicu.

Za mene, penjanje po pe�ini bilo je uspe�no.

Izbio sam ta�no ispod stene, sa druge strane.

Pogledajte ovo, ovde dole..

Ima malo vode, verovatno je ki�nica.

Samo se se slila ovde i nakupila. Stvar je u tome �to je u hladu.

Voda ne�e ispariti. Dodjite.

Jo� uvek imam ovaj ugalj.

Pomo�u njega mogu da napravim jednostavan filter.

Najve�a opasnost bila bi da popijete vodu u kojoj su bakterije.

To bi izazvalo dijareju ili povra�anje,

i moglo bi da dovede do te�ke dehidracije.

Izmrvi�u ovo u sitne granule.

Stavi�u ne�to malo ve�eg �ljunka.

A od gore, neke od ovih trava.

Vidite li kako je voda prljava?

Propusti�emo je kroz ovo.

U�ini�emo to par puta, da ta prljav�tina ode,

pre nego �to po�nemo da pijemo odatle.

Mislim da je ovo su�tina pre�ivljavanja.

Koristite jednostavne ideje i ono �to vam je priroda dala i uspe�ete.

Vidite kako sad izlazi �ista voda.

Nikad ne�e biti 100% �ista, ali otklonjeno je mnogo prljav�tine.

Ugljenik i ugljen filtriraju i mnoge ne�isto�e

koje ne mo�ete da vidite.

�ove�e, kako je to dobro!

Kad ste u ovako vreloj pustinji

i kad prona�ete ovako malo pojilo sa ki�nicom, morate ga iskoristiti!.

Morate ostati ovde dok ne budete sasvim hidrirani.

Pre nego �to krenete ponovo.

Napio sam se vode, vreme je da krenem.

Vide�u ho�u li uspeti da obi�em ovaj ugao.

Nalazim se u Arnem Landu, u Australiji.

Da obi�em ovaj ugao..

Krenuo sam na sever, ka obali..

Ali, obreo sam se u nezgodnom �orsokaku.

Mogu da stanem sa nogom ovde.

Uspeo sam.

Tuda ne�emo i�i!

Ok. Nazad.

Na ovako nezgodnom podru�ju, nikad ne�ete dobiti svaku bitku.

Nije sramota napraviti drugi plan,

i potra�iti drugi put do dole.

Pogledajte, ovde se nalazi neka luda, stara pe�ina!

I pru�a se sve do tamo.

Ovo je verovatno od Aborid�ina..

Vidite sav taj gar na plafonu, od vatre.

Bi�e ovo dobro mesto, kao zaklon

od vreline dana, malo �u se skloniti sa sunca.

Ok, ovo �e mi biti baza, sad idem da na�em nekakvu hranu.

Generacije aborid�inskih lovaca,

jo� od kamenog doba,

bele�ile su �ta su lovile

na hiljadama mesta u Arnem Landu.

Ovde imamo pe�insko slikarstvo. Izgleda kao riba, baramundi.

Neka kornja�a je tamo. To je karakteristi�no za Aborid�ane,

slikali su plen po zidovima pe�ina

i verovali ako protrljaju sliku da �e se plen razmno�iti

kad slede�i put tuda pro�u. Neverovatno!

Neke od tih slika stare su oko 40.000 godina.

Baramundi je odli�an znak.

To zna�i da u blizini ima vode

i da postoji �ansa da ulovim ne�to za jelo.

Ovo je �itava reka!

Ipak, bolje je biti obazriv u blizini reke, �ak i ovako daleko od mora.

Ovde ipak ima morskih krokodila. Ali, pogledajte,

duboka je samo do kolena i kristalno �ista.

Za osobu izgubljenu u ovako vrelom i suvom okru�enju,

ne postoji ni�ta bolje od ovoga.

Voda �e vas ohladiti, a �ivot �e opet biti podno�ljiv.

Veoma, veoma, veoma lepo.

Verovatno je zbog ovoga onaj kamp Aborid�ina i bio ovde.

Bili su u blizini izvora vode.

Ok, napuni�u �uturicu.

Jednostavna zadovoljstva! Slatkovodni potoci Arnem Landa

stani�te su australijskih ljuskavki i grge�a iz d�ungle.

Ali i druga bi�a tako�e patroliraju ovim pli�acima.

Vodena zmija!

Da, vidim joj samo rep. Ovde, ispod!

Ba� je velika. Izbaci�u je na obalu!

Ovo je orijentalna vodena zmija. Pogledajte, imaju vrlo grubu ko�u.

Zato je njen naziv "zmija-turpija". Ove zmije obmotaju se,

repom oko grane, pogledajte, kao �to ova poku�ava

da se obmota oko mog prsta. A kad dohvati plen,

ona ga stegne i proguta. Lepo je �to sam je prona�ao.

Zapravo, ono �to bi aborid�anke �esto radile ovim zmijama je,

odgrizle bi im glavu i cimnule je da joj slome vrat.

To morate vrlo pa�ljivo da radite,

da vas zmija usput ne bi ujela.

To morate brzo da uradite da biste joj slomili vrat.

Dobro, to mi je hrana.

Hrana obezbe�ena. Kao da poku�avate da pojedete gumenu traku.

Ali uskoro idem od lovca ka plenu.

Kako sam u�ao u zemlju krokodila.

Sada sam u Arnem Landu, u Severnoj Australiji.

Upravo sam izvukao vodenu zmiju iz reke.

To �e me ve�eras nahraniti ali prvo moram da je spremim.

Pone�u ovo za pravljenje vatre.

Kladim se u sve da ovo nije prvi put

da je neko poku�avao da zapali vatru u ovoj pe�ini,

sa ovakvom ru�nom "burgijom".

Aborid�ini su ovo koristili

za paljenje vatre trenjem vi�e desetina hiljada godina.

Ovakva veza kroz vekove zaista je prili�no retka.

�elim da ovo bude �to ravnije,

da ne dobijem �uljeve kad po�nem da je vrtim.

Ovo koristimo kao osnovu.

Napravi�u ovde mali zarez, mali usek za po�etak.

Ubaci�u malo peska ili �ljunka..

Stavi�u ovde. To �e stvoriti jo� ve�e trenje i toplotu.

A onda, kad napravite �ar,

pa��e na kresivo i zapali�e se. To je teorija.

Verujte mi, u praksi je uvek mnogo te�e.

Ovaj na�in paljenja vatre mo�e trajati satima,

a �esto na kraju imate vi�e �uljeva nego �ara.

Strpljenje je klju�. U po�etku, �elite da radite polako,

da stvarate sve ve�u toplotu.

I pazite da vam znoj ne kaplje na �ar.

Stvarate sve ve�u toplotu i sve ve�e trenje.

A kad ostvarite toplotu,

onda zaista treba ulo�iti napor i malo ubrzati.

Ok. Stavite to unutra,

a ovo ne�no prikupite. Sad nema �urbe,

�ar �e jo� malo goreti.

I, evo vatre.. Ok.

Stavi�u je ta�no na sredinu.

A onda �u je pokriti sa gomilom �ara,

i sa jo� drva. Dobro, to sad lepo gori.

Ostavite to da se pe�e oko 15 minuta.

U me�uvremenu, prikupi�u neki materijal

da bih napravio postelju.

Ovde ima mnogo stabala drveta malaleuka. Skinite malo te kore.

Aborid�ini su koristili koru malaleuke u mnoge svrhe.

Koristili su je kao kresivo, za za�titu skloni�ta od vode,

za ode�u i �ebad. Ona ima �ak i antisepti�ko

i antibakterijsko dejstvo. Ina�e nikad ne treba skidati koru

oko celog stabla da ga ne biste uni�tili.

Kod malaleuke, to je kao da mu skidate mrtav omota�.

Nije samo kora drveta korisna za pravljenje postelje.

Grane ovog drveta sna�ne su, ali savitljive,

i bi�e sjajan podupira� za spavanje.

Ovde imamo lep, prirodan kanal.

Lako mo�emo da iskoristimo ove grane drveta malaleuke,

da ih stavimo popreko i napravimo platformu za krevet.

Dobro je to �to tako ne�u biti na zemlji,

a ispod �u imati prostora da stavim �ar.

Tako �e se dim filtrirati i tera�e komarce.

A onda �u staviti koru drveta, pa �e sve biti mnogo udobnije.

�ove�e, ovo je tako lepo!

Ok, hajdemo onda..

Da vidimo da li je zmija gotova.

Australijanci su �uveni po ro�tilju. Mo�da ne po ovakvom..

Smrdi i izgleda vrlo gadno.

Ali, tu se krije energija i to je jedino �to je va�no.

Veoma je ko��ata, ali i vrlo gumenasta.

Kao da poku�ava� da jede� gumice.

Ostavi�u sva ta creva. Imam hranu, vatru i vodu.

To zna�i da, bar za sada, imam �anse da se izborim.

Isko�io je. - Isko�io sam naglava�ke

na jedno od najsurovijih mesta na planati,

na Arnem Land u severnoj Australiji.

Ako vam pejza� ne do�e glave, divlje �ivotinje sigurno ho�e!

Pogledajte tu glavu! A nov dan donosi i nove izazove.

Idemo!

Ovde je prava ludnica.

Pogledajte, evo pauka. To je pauk lovac.

Zovu ga "lovac", jer on ne stvara pau�inu,

ve� aktivno lovi svoj plen. Ovo je njegov gadan deo.

Otkloni�emo mu glavu.

Ukloniti otrovne zube.

A ovo je stvarno dobro za jelo.

Ne otvara apatit, ali dobro je.

Ok, idemo dalje.

Ovo okru�enje koje podse�a na lavirint, prepuno stena,

mo�e da vas dezorijenti�e.

Ne mo�ete da vidite daleko ispred sebe, pa je lako skrenuti s puta.

Pogledajte, ona je jo� vi�a! Penjemo se tamo! Idemo.

Visoka ta�ka pru�a preko potreban pogled,

pa mo�ete da planirate svoj put.

Sve ovo je pe��ar. Ima dobar nagib.

Ipak, morate biti oprezni. Bi�e prili�no rastresito.

Ovo je nezgodan uspon, preko 18m visine,

ali, ako ne rizikujete, ne mo�ete ni da profitirate.

Rizik se isplati.

Ok, popeo sam se. Pogledajmo ovo mesto.

Stvar je u tome �to poku�avam da odr�im pravac kroz sve to �ipra�je.

Verovatno bi najlak�e bilo

i�i izme�u one stene i one tamo..

A tamo, daleko, vidi se ne�to poput sedla.

Kad pro�em kroz to, do�i �u do vodoplavne ravnice.

Ok. Hajde da si�emo odavde.

Kako se bli�ite vodoplavnoj ravnici,

vegetacija postaje sve gu��a i zelenija.

Ali, sada ulazimo na jo� opasniju teritoriju.

Do�ite ovamo, do�ite ovamo!

Tamo pravo je krokodil.

Vidi� li brazde na le�ima? Vrlo je upadljivo, tamo dole!

Da, to je morski krokodil.

Vidi se da nije slatkovodni. Slatkovodni ima dugu, usku nju�ku.

Pogledajte koliki je! Slatkovodni jede samo ribu.

A ovaj momak sve �to se nudi, uklju�uju�i i nas!

Nemojte da vas prevari ime "morski krokodil."

Ovih krokodila ima i na 160km od obale.

Mnogo, mnogo je pri�a o kamperima koji su mislili da su bezbedni,

krenuli su ka ivici reke, pa ih je uhvatio morski krokodil.

Ovo je prvi kojeg sam ovde video,

ali u Arnem Landu ima preko 100,000 krokodila

i nikad ne�ete biti daleko od njih. Pogledajte ga kako le�i tu.

Skoro da izgleda spokojno kad tako le�i.

Ali, kad krenu u napad, sve �e vam biti jasno.

Brzi su kao munja, sna�ni, povu�i �e vas, prevrnuti

i odvu�i u vodu.

Samo zato �to vidimo jednog, ne zna�i da je sam.

Kad vidite jednog, �esto su u blizini i drugi.

Zato ovde moramo da budemo tako oprezni. Hajde da ga ostavimo!

Zemlja je ovde pro�arana bilabonzima, dubokim barama punim plavne vode.

To su omiljena krokodilska mesta za zasedu.

Upravo sam video mehuri�e tamo. Strpljenje je ovde najva�nije.

Pogledajte ovo mesto, pomislili biste da je savr�eno.

Do�li biste da napunite �uturicu, ali biste smrtno, smrtno pogre�ili.

Ako je morski krokodil ovde,

on �e isko�iti neverovatno brzo i napasti vas. Da vidimo da li mo�emo..

I pogledajte, onda je samo nestao ispod povr�ine.

Vrhunski, nevidljiv grabljivac samo le�i tamo, �eka..

A onda, samo �e zgrabiti sve �to mu se pribli�i, bio to bizon ili �ovek.

Ostavi�emo ga tu. Idemo okolo.

Suo�en sa agresivnim grabljivcem, na izmaku sam �ivaca.

�ak i zbog najmanjeg mre�kanja pitam se �ta le�i ispod.

Moramo da na�emo na�in da nekako pre�emo reku.

Nekako, smo skrenuli sa puta.

Nije to tako velika razdaljina.

Ima samo 20-ak, 30-ak metara vode.

Pogledajte, izgleda sasvim bezazleno.

Tako mirno, pomislili biste, "tu nema nikakve opasnosti."

Ali, ovde ima morskih krokodila,

a posledica prevelikog samopouzdanja mo�e da bude smrt.

Pogledajte, ovo drve�e skoro da dose�e do suprotne strane reke.

Ne ba� sasvim.. Idemo dalje, mo�da �emo na�i neko bolje.

Ovo dose�e skroz preko reke. Daj mi kameru..

Hajde da uradimo ovo!

Vidite, prili�no je �vrsto, za sada.

Samo, �to se ja vi�e penjem, bi�e sve savitljivije.

Postoji lokalna pri�a o tri momka koja su, dok su plivala,

opazila velikog krokodila u vodi.

Dvojica su uspela da do�u do drveta, a tre�eg je krokodil uhvatio.

Sve je bilo mirno nekih pet minuta

dok se krokodil nije vratio sa grudnim ko�em njihovog prijatelja,

jo� uvek u �eljustima. Krokodil je potom �ekao u zasedi

drugu dvojicu ispod drveta slede�ih dva dana.

Dok ih kona�no nije spasio helikopter.

Pogledajte, tamo su mehuri�i.

Brinem se zbog krokodila, ali moram da ostanem fokusiran.

Nije vreme da izgubim koncetraciju. Ok.

Borim se iznad krokodilima zara�enoj reci

u Australijskoj Severnoj teritoriji. Pogledajte, tamo su mehuri�i.

Ali pa�nja usmerena na krokodile a ne na penjanje je velika gre�ka.

Jednom sam se okliznuo i sad mi �ivot visi o koncu.

�vrsto tlo je uto�i�te koje nije moglo sti�i u bolji �as.

Ovo penjanje je zavr�eno,

ali preda mnom le�e jo� stotine reka!

Ne �elim opet da prolazim kroz te muke.

Treba mi bolji plan.

�esto vi�amo mnogo ovakvih velikih mrtvih stabala.

Kod njih je dobro to �to su velika, sna�na i �to plutaju.

Sa njima �u mo�i da napravim splav,

koji �e me odneti nizvodno mnogo br�e

nego da poku�avam da krivudam po obalama

i prelazim reke stalno iznova. Hajdemo!

Verovatno najbolji na�in da se napravi ovako ne�to

jeste da se spoje po tri debla.. Ovako.

Uveza�u ih, napravi�u par komada. Dobi�ete ovako dva trupa.

Zatim �u na to staviti popre�ne nosa�e.

Ova bambusova puzavica bi�e sjajna za vezivanje.

Zapamtite pravilo kad birate puzavice

za izgradnju ovakvih splavova.

Potrebno vam je da bude prava, duga, savitljiva,

ali tako�e i o�tra.

Stavi�u mnogo ove kore odozgo, ovako... Iz tri razloga.

Bi�u na jo� vi�em nivou u odnosu na nivo vode,

kamufliran u odnosu na morske krokodile.

A i udobno je sedeti na njoj.

Ovo je spremno za "lansiranje".

Vredi bacati �tapove u pli�ak.

Ako je neki krokodil tamo, to �u ovako saznati.

Ovaj splav odve��e me nizvodno, ka obali,

ali mo�da �ete biti na njemu danima,

tako da morate prona�i na�in da ulovite ne�to za jelo.

Pogledajte ove kukice!

Od toga bi mogla da se napravi udica.

Vlaknaste kukice palme pandanus

neverovatno su sna�ne, �to je idealno kad pravite udice.

Uzmite mali deo.

Ve�ite za to padobransko u�e i mo�i �emo da lovimo ribu!

Ok, to �e lepo funkcionisati kao udica.

I sad samo trebam ne�to �to �e da glumi mamac.

Moram da budem oprezan kad silazim sa splava da ne�to na�em.

Ovde je voda sigurno bar do kolena.

Dobro, bi�emo brzi.

Pau�ina je uvek dobar mamac.

Uzmite sve to i obmotajte pau�inu oko pauka.

Uzmite ga, stavite na udicu,

i onda, bukvalno, samo obmotajte u pau�inu. Za pau�inu pauka svila�a

ka�u da je gotovo isto tako jaka kao kevlar,

a poznato je da u nju ule�u i ptice.

Ok, idemo brzo na splav!

Splav. Problem je u tome �to nikad ne mo�e� da se isklju�i�

u ovim mo�varama.

Isklju�i� se na momenat i zavr�i�e� na pogre�nom kraju lanca ishrane,

na mestu kao �to je ovo.

Nisi �ovek ako ne oseti� bar malo strah

dok plovi� malim splavom po reci u kojoj ima mnogo krokodila.

Kada ste "samo" na malom splavu,

"samo" po�to ste tako ranjivi,

definitivno niste kralj ovakvih voda.

Ta titula pripada morskom krokodilu.

Ali, znate, morate poku�ati da iskoristite taj strah.

Iskoristite ga za to da vam izo�tri �ula umesto da zavlada vama.

Malo straha nije lo�a stvar.

Reka se otvara ka dubokom bilabongu.

Trebalo bi da su ribe tu ve�e i da ih ima vi�e.

Vreme je da isprobam svoju pecaljku i mamac,

ali u blizini ima mnogo krokodila.

Na obali su slatkovodni krokodili.

Pogledajte kako se slatkovodni krokodil

sun�a na kamenu.

Kad lovite u vodama prepunim grabljivica,

nikad ne�ete biti najbr�i lovac.

Riba je na najlonu, ali ne zadugo.

Pogledajte tu glavu! Poku�ava da preotme ribu.

To je jedna bitka, ne smeta mi �to me je pobedio.

�ove�e, jeste li videli koliki je? Ok.

Znate �ta, �ivci �e mi biti sasvim uni�teni, na kraju ovog putovanja.

Prili�no je odu�evljen ulovom.

Splavarim po plavnim ravnicama prepunim krokodila

Australijske Severne teritorije,

ali, upravo sam stigao do kraja vodenog puta.

Izgleda mi da je ovo kraj puta za ovaj splav.

Ovde je opet mnogo pli�e.

Tamo ispred izgleda mi sasvim suvo. �elimo da i dalje idemo tamo.

Ostavi�emo splav, opet idemo pe�ke!

Lobanja krokodila. Proba�u ovo da izvadim.

Pogledajte kolika je! �ove�e, pogledaj te zube!

Ako vas ujede krokodil,

ka�u da na vas deluje ista sila i kad vas pregazi kamion.

Zgrabi�e vas, napravi�e smrtonosni okret

i onda vas doslovno ra��ere�iti, jedan po jedan ekstremitet.

Gadna smrt. Stvarno, jedina �ansa da pre�ivite napad krokodila

jeste da imate sre�e, pa da se nadate da �e vas pustti

kako bi vas bolje uhvatio.

Ili da poku�ate da se okrenete zajedno sa njim,

tako da ne mo�e da vas protrese. Tada mu treba napasti o�i.

Ali, sa velikim morskim zaista imate veoma slabe �anse.

Ovo morate polako da radite, ne smete da �urite.

Stalno pazite na bilo kakve mehuri�e na vodi.

Tako�e, pazite i na sve lokvanje koji se pomeraju.

To je jo� jedan znak koji ukazuje na krokodile.

Bo�e, napada me toliko ovih pijavica!

Ove pijavice..

Pogledajte, ovde su dve.

Prepuna ih je mo�vara!

Kad ih stisnem, vide�ete �ime se hrane.

Moja krv. Eto, to one rade.

Isisa�e vam krv, a onda �e vam ubrizgati antikoagulant.

To zna�i da �ete krvariti i krvariti sve dok se one ne zasite.

Onda �e one same spasti sa vas.

Najve�a briga mi je da mi se rana

ne inficira u ovoj vodi.

Okru�enje se brzo menja ovde.

Pre�ao sam iz ki�ne �ume u gust priobalni mangrov,

�to zna�i da se bli�im obali.

Njime je prekriveno 6.500km2 ovde, na Severnoj teritoriji.

Zbog gustog korenja i jo� te�eg blata,

nezgodno je hodati kroz njega.

Ok, moramo da smislimo na�in da pro�emo ovuda.

U�asno!

Tako�e, vazduh je ovde prepun komaraca!

Opasno bi bilo dobiti ne�to poput virusa reke Ros.

Ako vam ga prenese komarac, gotovi ste za tri meseca,

a ovakva mesta prava su legla komaraca.

Zapraavo, uze�u malo blata.

Razmaza�u ga po sebi.

Kad se osu�i, to �e biti moja za�tita.

Za�titi�e me od ujeda komaraca.

Mora�u malo da ubrzam korak.

Zapravo, na ovom stablu ima mnogo suvog drveta.

Tu se �esto mogu na�i i crvi mangrova.

Mo�ete zapravo videti bu�otine gde su bili.

Pogledajte kako be�i ka drugom kraju. Uhvati�u ga!

Aborid�ini su skupljali trulo drvo

i gomilali ga kako bi crvi pravili kolonije.

Kad bi slede�i put pro�li kroz tu oblast,

prikupili bi crve i obezbedili sebi dobar obrak.

Aborid�ini ka�u da ovi crvi imaju ukus kao slane ostrige.

Rekao bih da je to kompliment za crva. Bo�e!

U gustom mangrovu, sa malo vidljivih odrednica,

te�ko je orijentisati se.

Uze�emo ovako duga�ak, ravan �tap, to �e nam pomo�i da odr�imo pravac,

pa ne�emo i�i okolo i okolo u krug.

Ubaci�u ga ovako, ravno.

I sada, kako god da krivudam,

sve dok idem ka drugom kraju �tapa,

podi�i �u ga i znam da idem u dobrom pravcu.

Isto tako, kod ljudi, obi�no jedna noga dominira, ili leva ili desna.

Kad se na�u na mestu koje ih zbunjuje, Da bi ostali na kursu,

oni se naginju ka dominantnoj nozi,

tako da idu okolo i okolo u sporim krugovima.

Samo da do�em sa druge strane..

Kona�no, iz mangrova izlazim na �istinu.

Ispred mene vidim otiske, ali oni ne pripadaju krokodilu!

Ovo su ljudski otisci. Pogledajte. Idemo. Prati�emo ih.

Hej! �ekajte!

Zavr�en je moj susret sa Arnem Landom.

Drevno mesto na kojem lovci, Aborid�ini,

�ive u skladu s prirodom preko 40.000 godina.

Ovo je izuzetno mesto.

A ovo je bilo izuzetno iskustvo.

Da biste videli jo� sjajnih trenutaka iz emisije, posetite ...

Preuzeto sa www.titlovi.com