Original subtitles

Ja sam Ber Grils. Pokaza�u vam kako da pre�ivite

na najopasnijim mestima na svetu.

Nedelju dana bori�u se s raznim izazovima

na mestima na kojima ne biste opstali ni jedan dan

bez poznavanja odre�enih ve�tina.

Nalazim se na ostrvu ju�no od Papue Nove Gvineje.

Penja�u se po krtim vulkanskim liticama. - Dolazim do kriti�nog mesta.

Jedri�u na okeanskim talasima. - Borim se!

I suo�i�u se s opasnim ajkulama. - Dve ajkule.

Idu pravo prema nama. Budite mirni. Budite mirni.

Ovo �e biti moja najve�a ostrvska avantura.

Ajkula mi je pro�la pored nogu.

�OVEK PROTIV DIVLJINE S05E01 - Western Pacific

Ovo je Toresov prolaz, moreuz izme�u najsevernijeg dela Australije i Papue Nove Gvineje.

�ini ga preko 65.000km2 opasnih struja, pe��anih sprudova i koralnih grebena.

Ovo su opasne vode. Pune su tigar-ajkula, mlatova i bik-ajkula.

Da ne spominjem ra�e i vi�e vrsta smrtonosnih meduza. Ba� lepo, zar ne?

Ovde ima na stotine ostrva i ve�ina njih je napu�tena.

Idem prema jednom od ovih nenaseljenih ostrva. Iz daljine, prizor je veli�anstven.

Ali izgled mo�e da zavara. - Ljudi �esto misle da su pusta ostrva neka vrsta raja.

Ali, u stvarnosti, ona mogu biti veliki zatvori.

Za mornare brodolomnike kroz vekove,

ostrva kao ova su bila najve�i izazov.

Pokaza�u vam kako su oni pametni me�u njima pre�ivljavali. - Sada smo na 150m.

Od prilike jo� jedan minut.

Prvo treba da stignem na obalu. Nemamo gde da sletimo, pa �u sko�iti.

Visina 15m. - Voda je previ�e plitka kod grebena,

pa �u sko�iti u duboku vodu izvan njega.

U redu, Bere, mo�e� da po�e�.

More je ovde nemirno, pliva�emo kroz talase.

Ho�u da odem iz ove opasne, duboke vode.

Mora�u da se izborim s talasima koji se lome na plitkom grebenu.

Izme�u mene i o�trog koralnog grebena ima samo oko 1.5m vode.

Opasno je ako se ise�ete na korale, krv u vodi mo�e privu�i ajkule.

Probio sam se kroz talase i u�ao u lagunu.

Brine me to �to ajkule vole ovakva mesta.

Ovde mogu da sateraju ribu i pojedu je.

Moramo da budemo veoma oprezni ovde.

Mnogi napadi de�avaju se u ovakvim priobalnim vodama,

kod pe��anih sprudova i koralnih grebena,

gde se ajkule hrane i ostanu zarobljene prilikom oseke.

Ali one nisu jedina opasnost ovde.

Pogledajte ovu meduzu.

Pripada porodici meduza portugalska krstarica, koja mo�e biti smrtonosna.

Smrt nastupa posle nekoliko sati. Ne �elite da vas ona ope�e.

Morate se paziti tog plavog pipka.

Hajde da iza�emo iz vode.

Otkako je �ovek po�eo da plovi morima, mornari brodolomnici dolazili su na ovakve obale,

iscrpljeni i izubijani ali �ivi.

Dobar je ose�aj biti na obali, naro�ito kad savladate one talase.

I posebno kad znate da niste jedino �ivo bi�e u ovim vodama.

Nalazi se jedna ajkula u vodi ba� nedaleko od mesta gde sam iza�ao na obalu.

Patrolira kroz pli�ak i tra�i hranu. Lako je mogla da me ugrize.

Malo je nedostajalo da stradam, ali sad imam druge prioritete.

Ljudi �esto gre�e jer predugo �ekaju dok ne krenu u akciju.

Morate krenuti u akciju dok se ose�ate sna�no i odmorno. - Kad se na�ete na pustom ostrvu,

va�i prioriteti su: za�tita, spasavanje, voda i hrana.

Ali prvo treba da se orijenti�ete i vidite kakav izbor imate.

Ovde to mo�ete uraditi tako �to �ete osmotriti ostrvo sa najvi�e ta�ke.

Ova pukotina pru�a se do vrha stene, mo�da �u uspeti da se popnem uz nju.

Do vrha ima oko 30m i ne�e biti lako popeti se tamo.

Stena stoji skoro pod veoma pravim uglom.

O�tra je, krta i ogoljena.

Stena kao ova lomljiva je u nekim delovima najbolje je i�i korak po karak.

Kamenje se lomi pod rukama i nepredvidivo je pod nogama.

Jako je te�ko prona�i pouzdano mesto za oslonac.

Prinu�en sam da se rastegnem do maksimuma da bi napredovao.

Ovaj deo je malo nezgodan...

Ali uspeo sam da stignem do prvog dela.

Ok, pomu�io sam se malo dovde ali dalje ne�e biti pesma, �eka me vrh ovog proseka. Kre�em.

Odavde po�inje veoma te�ak uspon, stena je pod pravim uglom skroz do vrha.

Dolazim do kriti�nog mesta. Gore je jo� jedan oslonac.

Mo�da �u uspeti da ga dohvatim.

Kamen je krt i morate imati posebnu tehniku penjanja.

Mo�ete se popeti jedino ako se potpuno oslonite na suprotne strane.

Ako poku�ate da se podignete, kamen �e po�eeti da se drobi.

Oslanjaju�i se na suprotne strane, uspeo sam da se popnem uz stenu.

Ali kako je procep sve u�i, mogu�nosti je sve manje.

Toliko je usko da moram malo da se izdignem.

Na ivici procepa sam, poku�a�u da se okrenem,

da mi procep bude sa ove strane. Idemo na jedan, dva, tri!

Ovo je najopasniji deo za penjanje, ispod mene je smrtonosna provalija duboka 30m.

Kad pre�em ovu ivicu, iza�i �u. Jedan, dva, tri!

Ok, sad sam na vrhu.

Nije bilo lako, ali popeo sam se. - To je to. Sad smo bezbedni.

Izderao sam dlanove i ruke.

Ako dosad niste znali o kakvim stenama se radi, sada nema sumnje.

Ovo su vulkanske stene.

A ovo je ogromni obod kratera.

Ali pogledajte, ima i vi�a ta�ka od ove.

�elim da odem na najvi�u ta�ku ovog starog vulkana,

da bih mogao da vidim �ta ovo ostrvo mo�e da mi ponudi.

Ali ovaj teren je te�ak i nepredvidiv.

Jo� jedna velika provalija.

Poku�ati do�i do najvi�e ta�ke nije uop�te lako.

Milionima godina vremenski uslovi su erodirali ove vulkanske stene.

Imamo ove tornjeve i ove veoma strme provalije.

Do dole sigurno ima 30m. Moramo da sko�imo tamo.

Ok. Moram da se usredsredim na doskok. Idemo!

Bilo je dobro. Hajdemo dalje.

Do�ao sam do vrha i ispostavilo se da zapravo ima dva ostrva.

I izgleda da sam ja na pogre�nom.

Mislim da je nekada sve ovo bilo jedno ostrvo.

Sada ih deli ova voda.

Ono ostrvo je mnogo ve�e, na njemu �e biti vi�e resursa.

Ako ste pre�iveli brodolom, tamo �e vam biti bolje. - Ali postoji jedan problem.

Vidite li ajkulu tamo?

Zato ne�e biti lako da se pre�e ta voda.

Bi�e vredno rizika. Ok, hajde da si�emo dole.

Moj slede�i izazov je da pre�em kanal okru�en ajkulama.

Dve ajkule. Samo mirujte. Zadr�ite nerve.

Ne brinite za ovo. Idemo!

Markossa

Nalazim se u Toresovom prolazu blizu Papue Nove Gvineje, na malom pustom ostrvu

gde nema mnogo hrane, vode i �ivotinja.

Postoji ve�e ostrvo na kome mo�da ima vi�e resursa.

Ali da bih do�ao do njega, moram da pre�em plimski kanal pun ajkula.

Ovaj pe��ani sprud iskoristi�u da pre�em na drugo ostrvo.

Stvar je u tome �to ovde ima ajkula kao �to je ova.

Ima ih mnogo u ovim vodama. Njih moram da se pazim.

Ovaj kanal je prirodni levak kojim prolaze �ivotinje koje ajkule love.

Pre prelaska moram prvo preduzeti neke mere predostro�nosti.

Na�i �u neki �tap pre nego �to uradimo ovo. Hajdemo!

Ova motka �e mi obezbediti malo za�tite.

Ovo �e mi pomo�i i da se izborim s vetrom i vodenom strujom.

Hajde da zavr�imo ovo. - Ne�e biti lako pre�i oko 200m do drugog ostrva.

Nadolazi plima, a ne �elim da ostanem usred kanala u vodi koja brzo raste.

Motku moram dr�ati blizu sebe. Samo kora�ajte odlu�no i pre�i �ete.

Morate i vi malo da osmatrate. - Neke ajkule napadaju �ak i u pli�aku od 60cm.

Nedaleko odavde, 2006-e

jedna �ena je bila napadnuta i ubijena od strane tri ajkule

u vodi dubokoj do pojasa na samo 15m od obale.

�ta je to bilo? Ajkula!

Ajkula mi je pro�la pored nogu. Moramo da po�urimo.

Ajkule otkrivaju elektromagnetna polja koja stvaraju sva �iva bi�a.

�to sam du�e u vodi, ve�e su �anse da �e me otkriti.

Pre�li smo pola puta.

Dr�ite se mene. Uspe�emo. - Ostalo je manje od 90m do bezbedne obale,

ali iznenada ne�to se ispre�ilo ispred mene i obale. - Pogledajte onu ajkulu tamo.

Budite mirni, ne pomerajte se.

Nemojte da pani�ite i pljuskate po vodi,

to je signal da ste ranjivi i da ste potencijalni plen.

Najbolje je da zastanete i pustite je da pro�e.

Postoji opasnost da �e me okru�iti.

Dve ajkule.

Samo mirujte. Zadr�ite nerve.

Ide pravo prema nama. Ostanite mirni. Ostanite mirni.

Ajkula od 2.5m ide pravo prema meni. ovo nije trenutak da pani�ite.

U poslednjem trenutku, okrenula se. Sad imam priliku da pre�em na obalu.

Ne brinite za ovo, idemo!

Samo budite uz mene.

Ovo je potrajalo du�e i bilo je napornije nego �to sam mislio.

Ali nije nas pojela ajkula, to su dobre vesti.

Neverovatno, adrenalin je odjednom prostrujao.

Ok, dobar posao. Idemo.

Opstanak zavisi od prora�unavanja koliki je rizik, a kolika dobit.

Prelazak na ovo ostrvo isplati�e se, ako ovde ima vi�e resursa. Po�etak je dobar.

Pogledajte, kokosovi orasi.

Za brodolomnika je to bo�iji dar.

Trebaju mi oni nezreli, zeleni ili narand�asti.

Jedino je malo te�e do�i do njih.

Nezreli kokosovi orasi sadr�e najvi�e te�nosti,

ali morate znati kako da do�ete do njih. - Koristite suprostavljene sile,

gurajte nogama a vucite rukama. Tako �ete u�i u ritam.

Jo� jedan savet je da �to ve�om povr�inom stopala naslonite na drvo.

Treba samo da ih zavrtite,

kako bi otpali.

Branje kokosovog oraha je tek prvi korak, sad ga treba otvoriti.

Treba polako da ise�ete deo na dnu kokosovog oraha.

Ljusku treba trouglasto da ise�ete i ogolite orah.

Kad dobijete ovu piramidu, treba da joj ise�ete vrh.

Evo. Ovo treba da izvadite.

U kokosovom orahu je voda koja sazreva u kokosovo mleko,

a kasnije u beli mesnati deo. - Izvrsnog je ukusa, a unutra imate vode.

U velikom kokosovom orahu ima bar litra vode.

On sadr�i vi�e elektrolita od sportskih pi�a i vi�e kalijuma od banane.

Dobro, idemo.

Slede�e zaustavljanje: pravljenje kampa.

Ronjenje na dah u divljini pustog ostrva. - Ok, spremno je za obaranje.

Nalazim se u Toresovom prolazu u Zapadnom Pacifiku.

Na malom sam ostrvu bez resursa.

Prelazim vodu punu ajkula da bi stigao do drugog ve�eg ostrva.

Sada se borim sa d�unglom obraslom gustim rastinjem.

Ali ona pru�a mnogo vi�e resursa, hranu i vodu.

Drvo banane u sebi ima mnogo vode. Samo treba do�i do nje.

To mo�ete u�initi tako �to �ete uzeti stabljiku bambusa.

Evo, ovo je �uplje.

Zao�tri�u jedan kraj. I zabo��u ga ovde.

Ovo �e biti poput slavine, a voda �e curiti ovde.

U tropskim krajevima morate se boriti

protiv laganog fizi�kog propadanja koje prouzrokuje dehidracija.

Vidite koliko je ovo ve� vla�no.

Ostavi�emo ovo ovde. - Na�ao sam odr�iv izvor vode

i vreme je da se usredsredim na moj slede�i prioritet.

Tra�enje mesta za pravljenje kampa.

Ispod ovog drve�a je dobro prirodno skloni�te.

Tako�e imate i dobar pogled prema moru. Ne �elim da budem u d�ungli

sa jezivim bubama koje gami�u i zmijama.

Poku�a�u ovde da razapnem vise�u le�aljku.

U tropskoj klimi ima raznovrsnih biljaka

koje mogu upotrebiti kao materijal za moj kamp.

A ono �to ovde ne raste, obi�no more nanese.

Prvo �u da napravim le�aljku. Rascepi�u ovu stabljiku bambusa.

Treba mi du�ina mog tela.

Se�em bambus na nekoliko traka koje �u upotrebiti kao nosa�e.

Bambus je najbolji "uradi sam" materijal iz d�ungle.

Jak je, elasti�an, s njim se lako radi i sve elemente za pre�ivljavanje,

vatru, vodu, hranu i skloni�te mo�ete da dobijete pomo�u njega.

Ok, sad smo ga rascepili.

Ovde �u ga uvezati, ra�iri�u ga i to �e mi biti osnova za le�aljku.

Kad je razapnem, mo�i �u bezbedno da le�im iznad zemlje.

Da vidimo ho�e li ovo uspeti.

Bi�e dobro. Stavi�u nekoliko kokosovih listova na ovo i bi�e u redu.

Tamo �u postaviti jednostavnu branu protiv vetra, ne �elim da celu no�

vetar nanosi pesak na mene.

Ovde ima mnogo li��a palme koje �e me za�titi od jakih vetrova.

Ovom puzavicom veza�u li��e kako ga vetar ne bi oduvao.

Od palminog li��a lako se mo�e isplesti prostirka. - Ovo �u da ve�em.

Ok, sad sam iznad zemlje, a imam i postelju.

Dobro, skloni�te je zavr�eno.

A sada moj slede�i proritet za pre�ivljavanje je hrana.

Smrdljiva le�ina ribe. Izgleda da ju je ajkula gricnula

i onda su je jele ptice. Bacile su je ovde, ili je nanela plima.

I ovakva le�ina je korisna, ima mnogo kostiju od kojih mogu da napravim udicu.

Da biste pre�iveli na ostrvu, morate biti domi�ljati

i pretvoriti beskorisne stvari u korisne.

Veoma je o�tra.

Kad o�tru kost zaka�ite za komad bambusa

i ve�ete kanap oko toga, time biste mogli da upecate ribu.

I onda dobijate ovo.

Stavi�emo jo� kanapa i onda idemo da pecamo.

Ali prvo mi treba �ivi mamac.

Postoji na�in da brzo uhvatite sardine u pli�aku.

Evo je. - Kad bacite kamen, kroz vodu pro�u udarni talasi

koji o�amute ali ne ubiju moju mamac-ribu.

Zaka�i�u ovu sardinicu za udicu. I onda �emo je zabaciti.

Ok, hajde da je bacimo.

Ove vode prepune su morskih �ivotinja,

od sardina 5cm do ajkula dugih 6m.

Potrebno je strpljenje da bi se ne�to uhvatilo, ali sad imam vremena da razmislim.

Mozak je najkorisniji alat za opstanak.

Ovo je lepo doba dana za mene,

vi�e nije toliko toplo. Imam vremena da razmislim,

razmislim i isplaniram �ta da radim sutra.

Postoji stara izreka na ovim ostrvima da �e more pru�iti ono �to treba,

ali trenutno meni ne pru�a ni�ta.

Evo ne�ega! Dovu�i �u je.

Nije �udovi�te ali sasvim je pristojne veli�ine.

Ovo je riba zvana "otisak prsta".

Vidite to, ovo li�i na otisak prsta.

Odli�no, imamo ve�eru, najzad!

Za kuvanje mi treba vatra.

A ovde ima dosta materijala kojim se mo�e potpaliti.

Ove ljuske od kokosa uvek dobro tinjaju.

Dobro im razbaru�ite vlakna, treba da li�i na pti�ije gnezdo.

To bi trebalo da uhvati varnicu.

U pro�losti su ovda�nji ostrvljani plesali u �ast vatre,

kako bi se bogovima zahvalili na tom daru.

Ovde je vatra bitna za �ivot koliko i voda i vazduh.

Ok, sad bi trebalo da je pe�ena.

Sve�a riba je najbolji dokaz da ovde more ipak na kraju pru�i ono �to vam treba.

U moru uvek ima dovoljno zaliha.

Samo �to nije uvek lako do�i do njih.

Ali ako ste se zadesili na pustom ostrvu,

klju� je da vam more postane najbolji prijatelj.

Ne�to �to uvek poku�avam da uradim gde god da sam na svetu pred spavanje,

je da se pomolim za svoju porodicu.

Mislim da je za opstanak na pustom ostrvu

jedna od najte�ih stvari koju treba izdr�ati odsustvo dru�tva.

Tako da �e vam pomo�i bilo �ta �to mo�ete uraditi da to prevazi�ete i ostvarite taj ose�aj povezanosti.

U situacijama pre�ivljavanja,

o�ajna vremena ponekad tra�e o�ajni�ke mere.

Vide�u mogu li da je uhvatim kad se pribli�i.

Ako je uhvatim, ima�mo �ta da jedemo nedelju dana.

Upravo sam proveo no� na pustom ostrvu u Toresovom prolazu blizu Papue Nove Gvineje.

Bila je to luda no�. Ptice sa ovog drveta nisu nijednom za�utale.

Kao da �ivim u kavezu s pticama.

Koristim ovu sipinu kost kako bih nao�trio moj no� ponovo...

Slana voda je veoma korozivna i sve zar�a.

Vreme je da nastavim. Novi dan zna�i nova runda

beskrajnog ciklusa pre�ivljavanja na pustom ostrvu.

Ovo je morska pe�ina.

Uvek vredi pogledati �ta ima u njima. - Plime uvek nanesu korisne stvari u ovakve pe�ine.

Ovo je stara mre�a, ima je mnogo. Ise�i �u malo.

Ova mre�a mo�e biti korisna za mnoge stvari.

Proveri�u da li kroz ovu pe�inu mo�e da se pro�e na drugu stranu ostrva.

Ovde ima vode, �to zna�i da je pe�ina poplavljena tokom plime.

I ne bih �eleo da ostanem zarobljen ovde. Ali sada treba da pratim dnevnu svetlost.

Ovde je izlaz.

A primetio sam jo� ne�to. - Postoji jo� jedno ostrvo.

Postoji i tre�e, jo� ve�e ostrvo, na koje bi mo�da vredelo oti�i.

Ono je mnogo udaljenije nego �to je ovo bilo od prethodnog.

Moramo da razmislimo o ovome.

Neka ostrva u Toresovom prolazu imaju mali broj stanovnika ili stanice obalske stra�e.

Mo�da se spas nalazi ba� na ovom velikom ostrvu. Ne�e biti lako da se do�e do njega,

ali rizik se isplati.

Ali pre nego krenete na putovanje kao �to je ovo,

morate biti sigurni da imate dovoljno energije da bi uspeli.

A to zna�i da morate biti dobro nahranjeni i napojeni.

Da vidimo da li se ovo napunilo.

Ovde sad ima dosta vode. Vidite da i dalje kaplje odavde.

Voda iz drveta banane rehidrira�e me, a une�u i korisne minerale poput kalijuma.

Ima ukus nezrele banane.

Imam odr�iv izvor vode i slede�i prioritet mi je hrana.

Telu je potrebno najmanje 1.000 kalorija dnevno da bi funkcionisalo.

I mnogo vi�e za iscrpljuju�i prelazak preko mora. Zato sam krenuo na veliki ulov.

Na obali sam primetio da su ajkule postale aktivnije.

To me je u�inilo opreznijim, ali mi je i dalo jednu ideju.

Vidim mnogo peraja u ovoj plitkoj laguni.

Ako uhvatim neku manju ajkulu, mogao bih da je izvu�em na obalu.

Ajkulino meso je dobar izvor proteina,

ali veoma je opasno i te�ko poku�avati da ajkulu uhvatite sami.

Baci�u im mamac, iznutrice morskog krastavca.

Morski krastavci su �ivotinje koje se hrane morskim otpadom,

ali ajkule nisu privukle njihove iznutrice. Vreme je za plan B.

Ka�u da urin privla�i ajkule.

Vide�emo da li �e to biti bolje od iznutrica morskog krastavca.

Neki morski sisari uriniraju kad su u nevolji.

A to mo�e da privu�e pa�nju okolnih ajkula. - Pa�ljivo posmatrajte.

Pogledajte, eno jedne ajkule tamo.

Kona�no, jedna ajkula je do�la u pli�ak blizu mene.

Budite tu.

Ovo nikad ne treba raditi, osim ako nemate drugog izbora.

Poku�a�u da je uhvatim za rep.

Ova ajkula je verovatno duga 2m.

Ako u�inite samo jednu gre�ku, mo�e smrtonosno da vas ujede.

Nisam je uhvatio, pobegla je. - �ove�e, ba� su brze!

Ovo je beznade�no. - Preda mnom je te�ak i iscrpljuju� prelazak mora

i dalje mi treba hrana sa mnogo energije.

Vreme je da krenem i smislim drugi plan. - Ovde je voda nanela neko �ubre.

Ovo je dobro mesto da se na�u neke stvari. Vetar duva na ovu stranu

i talasi nanose otpad na stene.

Boce su uvek korisne. - Ma koliko ostrvo bilo izolovano,

uvek �ete na�i ne�to �to je �ovek napravio. - Elasti�na gumena cev�ica.

To mo�e biti veoma korisno. - Stvari koje sam otkrio dale su mi novu ideju.

Sve �to lovim ili jurim...

br�e je od mene.

Ali �ak i ova jednostavna guma mo�e mi omogu�iti prednost.

S njom �u mo�i da napravim brzo oru�je s oprugom.

Napravi�u jednostavan harpun od bambusa.

Osnovnog dizajna, kakav se koristio vekovima i koristi se jo� uvek.

Upotrebi�u trn od biljke agave

da napravim kuku, kako se lovina ne bi otka�ila sa harpuna.

A sad �u napraviti va�an okida�ki mehanizam.

Malo je stvari u prirodi koje su ovako elasti�ne.

Ovo mi ponovo daje prednost u brzini.

Nastavljam moju potragu za hranom. Pripremam se za veliki prelazak preko mora.

Voda je sada mnogo nemirnija. Borim se!

Nalazim se na ostrvu u Toresovom prolazu ju�no od Papue Nove Gvineje.

Ve�e ostrvo je na horizontu sa stanicom obalske stra�e.

Ali pre poku�aja rizi�nog prelaska moram da obezbedim hranu.

Tra�im ve�u ribu koja se okuplja oko koralnih grebena, ali bez ronila�ke maske

ne mogu dobro da vidim kroz vodu.

Zato sam od ove plasti�ne boce napravio vizuelno pomagalo.

Riba ima malo, a one koje vidim previ�e su brze.

Ovo �u dobro da zategnem kako bi se �to ja�e odapeo.

�ak ni sa ja�im harpunom nemam sre�e u nemirnim vodama pri ograni�enoj vidljivosti.

�ekajte malo...

�ini mi se da vidim par antena ispod onog kamena.

Spazio sam ne�to �to bi moglo lak�e da se ulovi.

Dole ima jastoga.

Ponekad je dovoljno da im pomazite antene i onda �e iza�i.

Prvo moram to da uradim. - Kle�ta jastoga mogu da vam slome prste,

zato moram biti oprezan.

Iza�ao je, imam ga na ni�anu.

Pogodio sam ga izme�u o�iju.

To ga je odmah ubilo. Ovo je jastog langust.

Pogledajte koliki mu je rep.

Ovo �e biti dobro jelo. Idemo! - Langusti mogu biti te�ki i do 9 kg.

Ali ovaj manji je dovoljan za obilan obrok.

Rep jastoga smatra se za delikates u celom svetu,

ali u ostrvskim zajednicama i drugi delovi ove �ivotinje su po�eljni.

U nekim delovima sveta, smatra se da je mozak poslastica.

Ali ja znam �ta ja �elim da jedem.

Ovo! - Rep! Ovome sam se radovao.

Osnova za pre�ivljavanje je odr�avanje visokog morala.

Ovo je dobro za moral.

Sa moralom na visini i punim stomakom

kona�no sam spreman za prelazak mora.

Ali prvo, za to �e mi trebati ozbiljan splav.

Nikad nije lako.

Bambus! Bo�e!

Izvinite zbog ovoga.

Bambus: 0, Ber: 1. Jedva!

Sad imam bambus. Moj plan je da napravim splav kakav dosad nisam pravio.

Ho�u da napravim splav �irine daske za jedrenje.

Uveza�u bambus u sredini.

A onda �u postaviti par potpornika

sa obe strane radi stabilnosti.

A u sredini ovog, ima�u jedan uspravan bambus na kome �e biti improvizano jedro.

Bambus je savr�en za splavove, jak je, ne apsorbuje vodu

i �to je najva�nije - �upalj je, pun je vazduha i odli�no pluta.

Ono �to poku�avam da uradim ovde, pravim velike rupe u bambusu.

A onda �u kroz njih proturiti ovaj manji.

Tako �e splav biti veoma �vrst.

Ovaj splav mora biti jak, ali i dovoljno velik kako bih mogao da stanem na njega.

Sad �u da stavim popre�ne grede ovde. One �e dr�ati oba potpornika.

Sad �u je vezati.

A sad najva�nija stvar, jedro.

Ne treba mi preveliko jedro, tamo je ba� vetrovito.

Ovaj bambus poslu�i�e mi kao jarbol.

Ise�i �u malo mre�e u obliku jedra.

Bi�e vrlo jednostavno.

I onda u mre�u..

Treba da se uplete li��e palme.

Osta�e i poneka rupa, ali to ne�e smetati.

Treba mi jedro koje mogu da kontroli�em pri ovim vetrovima

i iznenadnim olujama kojih ovde ima.

Ok, vidite da ve� lepo hvata vetar.

Jo� malo pa sam spreman da isplovim ali pre nego �to poku�am ovaj prelazak,

moram da se obezbedim u slu�aju da skrenem sa kursa.

Indijski bademi su puni energije a kokosova voda �e me dr�ati hidriranog.

Vreme je za "lansiranje". Plima je visoka, ali po�inje da se povla�i.

To bi trebalo da mi pomogne.

Moj splav me dr�i iznad vode i moje improvizano jedro radi posao.

Ose�am kako vetar sna�no duva u jedro i vu�e me.

Dosad nikad nisam improvizao ovakvu jedrilicu, ali ovo radi.

Ali po�to sam pre�ao koralni greben,

stvari su se pogor�ale. Borim se sada!

Splav se raspao.

Nalazim se na splavu u Toresovom prolazu.

Idem prema ostrvu na kome bih mogao biti spasen.

Dosta sam napredovao, ali su se uslovi pogor�ali.

Pro�ao sam koralni greben i voda je sad mnogo nemirnija.

Sad po�inje bitka.

Vetar jako duva na ovu stranu,

a plima poku�ava da me odvu�e na onu stranu.

Nedavno su tri lokalna ribara izgubila tu bitku.

I provela 20 dana u �amcu koji je struja nosila Toresovim prolazom.

Pre�iveli su tako �to su jeli sirove lignje i pili ki�nicu.

Vreme se pogor�ava. Po�inje da pada ki�a.

Nadam se da to ne zna�i da �e vetar po�eti ja�e da duva.

Sad se borim da odr�im kontrolu nad splavom.

Na nemirnom moru, dok vetar ja�e duva, te�e je ostati na nogama.

Svaki put je sve te�e i te�e.

Vidljivost je sve slabija i borim se da zadr�im kurs.

Ki�a neprestano pada.

Ne �elim da izgubim to ostrvo iz vidokruga.

Ostalo mi je jo� malo, ali kad sam se pribli�io grebenu oko ostrva,

dogodila se katastrofa.

Splav se raspao.

Nikad ne treba da pu�tate svoj splav.

Moje jedro se otka�ilo sa splava.

Ne mogu da ga dohvatim, moram da ostanem na splavu.

Nadam se da �e me vetar pogurati poslednjih nekoliko stotina metara.

Ho�u da iza�em iz vode.

Kod ovog grebena patroliraju ajkule, a ja brzo idem ka talasima.

Talasi me udaraju, a mogu samo da se dr�im i nadam najboljem.

Pre�ao sam preko grebena i silazim sa splava.

Iscrpljen sam i isprebijan, ali uspeo sam.

Zlatno pravilo pre�ivljavanja na moru je: ne odvajajte se od splava!

Dobro sam postupio �to sam ostao na splavu.

Talasi su me poneli prema obali, a jedra odavno vi�e nema.

Moram da do�em na obalu i istra�im ovo mesto.

Iza�ao sam na obalu koja je okrenuta vetru,

malo je verovatno da ovde ima naseljenih mesta.

Najbolje �anse za spas imam na drugoj strani, pa sam po�eo da se penjem.

Ali ovo �e biti te�ko penjanje.

Da vidimo mogu li ovde da se popnem.

Ovde je veoma strmo, ali se korenje spu�ta niz stenu.

Ok, hajde da probamo.

Jedna od mojih omiljenih pri�a o pre�ivljavanju poti�e sa Antarktika.

Ernest �eklton i njegova posada plovili su 1.300 km

kroz najnemirnija mora da bi do�li do ostrva.

Ali stigli su na pogre�nu stranu ostrva

i morali su 36 sati da se penju preko planina da bi do�li do civilizacije.

Pouka ove pri�e je: nemojte nikad pretpostavljati da ste na sigurnom,

dok stvarno tako i ne bude.

Hajde, moramo da se kre�emo!

A kad vam se pru�i prilika da se spasete, u�inite sve �to mo�ete.

To je aerodrom.

Ovo je moja prilika. Jedan avion sprema se da poleti.

Hajde, mo�emo da uradimo ovo!

Samo jo� da savladam duvanje propelera...

I ovo je kraj moje avanture u Toresovom prolazu. Idem ku�i.

Sinhronizacija i korekcije: Markossa

Da biste videli jo� sjajnih trenutaka iz emisije, posetite ...

Preuzeto sa www.titlovi.com