Original subtitles

www.titlovi.com

Francuska. Versajska vojna �kola

Mnogo mi nedostaje�, dragi moj Slavu�ka.

Vide�emo se jednom. Voleo bih da i ti, kad odraste�,

slu�i� domovini, kao �to sam ja radio celog �ivota.

Nema ni�eg va�nijeg od slu�enja domovini.

Kadate Kol�ak, �ta kadet mora da radi no�u?

Da spava. -Onda ne pla�ite, nego spavajte. -Izvinite gospodine.

I da se to vi�e ne ponovi.

Gospod Bog �e te blagosloviti i �uvati,

moj beskrajno mili i dragi Slavu�ka.

Ljubim te. Tvoj tata.

ADMIRAL

SUSRET

Transsibirska �eleznica, zima 1920.

Kapelj ide ka gradu i moram ga tamo sresti. A vi, Ana Vasiljevna...

A ja �u biti s vama, gde god bili.

Ne raspravljajte se sa mnom. -Mila moja Ana.

U kako ste se stra�noj pri�i na�li i za�to je sudbina tako okrutna?

Bila sam s vama.

To su najlep�i dani mog �ivota i �ao mi je samo jednog.

�ega? -Nismo imali priliku da ple�emo.

Obe�avam da �emo na prvom balu plesati do besvesti.

Ana Vasiljevna, slu�ajte me pa�ljivo.

Bolje je za vas... -Aleksandre Vasiljevi�u, ve� sam izabrala.

Otkud �elja da pri�ete nama, sa zlatnim e�alonom?

Dobio sam nare�enje i kao vojnik, moram da ga izvr�im.

A �to se �elja ti�e... Samo ho�emo ku�i. To je sve.

A kako biste ku�i s praznim rukama.

Svakom �ehu po vagon plena.

Preko le�eva. Neka umiru, nisu va�i.

Za pet sati smo na stanici Zima. Tamo �emo vas pustiti.

Cela pruga je u rukama crvenih.

To je poslednja stanica gde mo�ete oti�i. -Sve oficire? -Sve.

I admirala?

Admiral Kol�ak namerava u Mongoliju?

Izvolite. -Mislite da �e nas pustiti? -Na kojoj stanici?

Idemo Kapelju. -U najgorem slu�aju, Semjonovu.

Mislim da treba kroz Mongoliju. -Gospodo, �ta je s admiralom?

Saveznici mu garantuju bezbednost. -�iveli! -Zakleli smo se.

Pustite, Pavle Semjonovi�u, kakva zakletva?

Da?

Dozvolite.

Aleksandre Vasiljevi�u, do�li su oficiri.

Ne�u dugo.

Gospodine admirale, dozvolite da se obratim. -Izvolite.

Je li istina da su saveznici �vrsto obe�ali �e vas izvu�i?

Gospodo, Ana Vasiljevna i ja ovim vozom idemo do Irkutska.

�anen mi je dao oficirsku re�.

Mislim je za vas sigurnije da si�ete s voza i krenete u susret Kapelju.

Bez mene �e vam biti lak�e. Bar vas niko ne�e goniti.

Pa, gospodo, da se oprostimo.

Stanica Zima

Stanite, kuda �ete? Stanite, �ekajte!

Kuda �ete, gospodo? Gospodo!

�ta vam je? Upla�ili ste se?

Za�to ga napu�tate? Zar ne razumete da je to izdaja?

Ana Vasiljevna,

gospodin admiral je sam raspustio konvoj.

Ho�e� li da ostanem? -Ne, ne�u.

I �ta mi nare�uje�?

�ivi Mi�o. Uvek je najbolje pre�iveti. Idi, idi.

Na�i Sonju i Rastislava, zagrli ih i reci im...

Reci im ne�to. Zbogom.

Znam da vam je te�ko, bra�o,

ali komandantov voz je ve� pro�ao stanicu Zima.

Moramo da po�urimo! Ubrzajte korak!

Ubrzaj korak! -�ivlje!

Ne zaostaj!

Irkutsk, operativni �tab generala �anena

Va� polo�aj ne mo�e biti gori, g. �anen.

�elezni�ari �trajkaju. Hteli su da demontiraju �ine.

Jedva sam ih odvratio.

I jo� - radni�ki komitet je doneo odluku da minira Bajkalski tunel.

Gospodine... -Dru�e. -Izvinite, dru�e.

Dru�e, tovari�u...

Hvala vam na ljubaznosti.

A kuda biste bez �ina, g. �anen, sa svojim �esima?

Razumeo sam vas. �ta ho�ete od mene?

Zlato pripada Rusiji. I mora da ostane u Rusiji.

A vi mo�ete nastaviti do Vladivostoka, s ostalim plenom.

Po�teno - zlato pripada Rusiji. Mora tu i da ostane. -I jo�...

Dajte nare�enje za predaju Kol�aka Politcentru.

Ali moram da ga �uvam.

Pa, ako morate, onda ga �uvajte.

Samo, �ta da ka�em radnicima, koji tra�e da predate Kol�aka?

Uze�e stvar u svoje ruke.

Tada ne odgovaram za va�u bezbednost.

Dru�e!

Ka�ete da ste pisali o nama Sofiji Fjodorovnoj. -Da, jesam.

Dajte mi to pismo.

Izvolite.

Sofija Fjodorovna je bila, bi�e i ostaje va�a �ena.

A sada, popijte mleko. Ne smete se sada razboleti.

Ohladi�e vam se mleko.

Gospodine Udincove!

Na stanici sam primio telefonski poziv. -Tako.

Pitanje admirala je re�eno. -Majore, �ta to zna�i?

Rekli ste da je pod za�titom! �ta se promenilo? -Ti�e, ne vi�ite.

Naredili su mi da dam broj vagona u kome je admiral.

Neka ostane me�u nama. Po�tovanje.

Stanica Inokentjevska, zlatni e�alon

Gospodine Arbatski. Arbatski, probudite se! Ja jesam, Kuljabka.

Doneo sam vam ode�u. Obucite se.

�ta se desilo? -�esi nose na�e sanduke sa zlatom.

Dobili su nare�enje od �anena. -Do�avola!

Ka�u da nose u Irkutsk. Nije im sad do nas.

Uzeli su ga, poru�ni�e.

Iskoristili �ansu. Oprosti nam, Gospode.

Brzo se obucite. Ovde vi�e nemamo �ta da radimo.

Vidite? Rekao sam vam. -Vidim.

Stoj! Ko ste vi?

Ma, obi�ni ljudi. -U redu, slobodni ste.

Idemo.

Pro�li smo.

Admiral putuje dalje? -Ko bi znao.

Idemo.

Da? -Dozvolite, Aleksandre Vasiljevi�u. -Izvolite.

Dobro ve�e. -Sve je sre�eno. Brzo se presvucite.

Tu su �inel, dokumenta. Idete kao obi�an vojnik.

Major Krovak �e vas pustiti i ubaciti u poslednji �e�ki e�alon.

A �ta sa... -Anu Vasiljevnu niko ne�e dirati.

Ja �u se postarati. Dajem oficirsku re�.

Idite. Ne mislite sad na mene. Koliko vremena imamo?

Sedam minuta, mislim. -Ostavite nas na �as. -Naravno.

Kunem se... Kunem se �ivotom da �u vas na�i.

Aleksandre Vasiljevi�u, vreme je.

Da!

Niste se presvukli?

Ne�u da idem. -Kako mo�ete... -Jedino �to nisam radio u �ivotu -

nisam se spasavao bekstvom. Obe�ao sam Kapelju

da �emo se sresti u Irkutsku. Zahvalite majoru Krovaku.

Zbogom.

Hajde, br�e!

Mo�da �e pro�i, doktore? -Ne�e.

Imate promrzline na nogama. Po�ela je gangrena.

Na�alost, ne�e pro�i. -Pa, dobro.

Po�nite, gospodo.

Va�e prevashodstvo, ostavite nas. -Izvinite.

Izvinite, va�e prevashodstvo.

Gospode, pomozi sinu svome da izdr�i neljudske muke.

Zatvorite vrata.

Pa, Bo�e pomozi!

Irkutsk

Dvojica za mnom, ostali �ekajte!

Ovde? -Izvolite.

Gospodine Kol�ak. -�ta �elite?

Uzmite svoje stvari. -Dobar dan.

Mi... Predajemo vas lokalnim vlastima.

Kakvim vlastima? -Irkutskom politsavetu.

Gospodine Kol�ak, uzmite stvari.

Gospo�o Timirjova.

Izvinite. -Ni�ta.

Gospodine admirale.

Gospodine admirale. -Da? -Na minut, molim.

Izvinite, imate li oru�je? -Da.

Izvolite. -Hvala.

Aleksandre Vasiljevi�u, �ta... -Ne dirajte me!

G. Pepeljajev, smirite se. Sud �e odlu�iti. -�anen je obe�ao!

Gospodine Kol�ak, sa�ekajte.

Zahtevam! -U �emu je stvar? -Ana Vasiljevna, za�to ste ovde?

Zahtevam da me uhapsite! -S puta! -Nazad!

G�o Timirjova, nemam takvo nare�enje. Po kom osnovu?

Na osnovu toga �to sam admiralova �ena.

Molim vas, ne radite to.

Dozvolite da vas jednom ne poslu�am, Aleksandre Vasiljevi�u.

Va�e pravo.

Va�e prevashodstvo.

Vladimire Oskarovi�u, jo� jednom insistiram da...

A ja vam jo� jednom ka�em da ne�u napustiti armiju.

Bog je milostiv.

Gospodine admirale, u�ite u �eliju.

Gospodine premijeru, izvolite. -Ja...

Ana Vasiljevna.

Otvorite ovu �eliju.

Selo Verhneozersko

Generalu �anenu, komandantu savezni�kih trupa.

Oslanjaju�i se na bajonete �eha, istih onih �eha s kojima smo

zajedno ratovali, za zajedni�ke ideje... -Jeste li �uli vesti?

Izvinite, Vladimire Oskarovi�u.

Naneli ste uvredu ruskoj armiji!

Zahtevam zadovoljenje u dvoboju sa mnom!

Va�e prevashodstvo... -�itaj!

Ne odgovaram na izazov kako bi trebalo,

zbog lo�eg zdravlja generala Kapelja. -�ubre francusko!

Vladimire Oskarovi�u! -Pustite me! -Va�e prevashodstvo!

Vladimire Oskarovi�u... -Ostavite me!

Kakav Juda! -Vladimire Oskarovi�u.

Ne, gadovi! Odgovor.

Brzo, doktora! -Br�e, poru�ni�e! -Razumem!

Uhap�en je vrhovni komandant Rusije, admiral Kol�ak.

Ne bi se usudili, bez va�e saglasnosti. -Eseri su ga uhapsili.

Oni i bolj�evici dr�e vlast u gradu.

�esi su se pot�inili vlasti, to je sve.

Sad vas ne�e dirati do Vladivostoka. Znate li �ta ste uradili?

Ne�u da rizikujem �ivote svojih vojnika!

Gospodine... -Gospodine �anen!

Va�ih 30 srebrnjaka, generale.

Vojcehovski. Vojcekovski...

Izvolite.

Zauzmite Irkutsk. Potucite crvene.

Oslobodite admirala.

Preuzmite komandu i recite vojsci da sam joj bio odan.

Voleo sam otad�binu i njih.

Smr�u me�u njima sam to dokazao.

Izvr�ite, prijatelju moj. -Razumem!

Gotovo je sa mnom.

Va�e prevashodstvo, pred nama je Irkutsk.

Ubrzaj korak! -Ubrzaj!

Ubrzaj korak! -Ubrzaj korak!

Recite ve� jednom, ne �utite! -Tiho.

Kapelj... -�ta?

Ne razumem. -U�utite, zaboga!

�ta, Kapelj?

Kapeljeva vojska je pred Irkutskom. -Gospode!

Znala sam, znala sam da Kapelj

ne�e ostaviti Aleksandre Vasiljevi�a.

Nema Kapelja, umro je. Mesto njega je sada Vojcekovski.

Primi, Gospode, svetlu du�u raba tvoga, Vladimira.

Evo ti, �itaj! -�itao si? -Ne.

Odmah osloboditi Kol�aka...

Provijant, municija...

Ina�e, napad!

Ultimatum. -Ozbiljno.

Koliko ih je ostalo? -Dovoljno.

Peta armija im je za petama.

A oni nam daju dan za razmi�ljanje.

Dakle, njima treba Kol�ak.

Dobi�e Kol�aka. Re�i�u to pitanje s Moskvom.

I prenesite gospodi eserima da zavr�e to svoje ispovedanje.

U redu.

Jesi li �uo? Ka�u da je Kapelj pred gradom. -Da, �uo sam.

Vidite, admiral! Kao da je osedeo.

Stanite, gospo�o!

Zabranili su da vas pu�tam kod njega.

Samo na tren, Ana Vasiljevna. Nemojte da nastradam!

Dobar dan, Ana Vasiljevna.

Kapeljeva vojska je pred Irkutskom. Uskoro �e nas osloboditi.

Mili moj, voljeni, iza�i �emo odavde. Postavili su ultimatum.

Kako znate? -Morzeova azbuka, u zid.

�ta tra�e? -Da vas oslobode.

Sada �e ovi po�uriti. -Ne, ne!

Kapelj �e sigurno uspeti. Ne mo�e biti druga�ije!

Zbogom. -Ana Vasiljevna!

Vreme je. -Idite, idite. -Odmah, grdi�e me.

Ho�ete li �aj?

Izvolite.

Daj ovamo. -Izvinite.

Gospodine admirale, da razjasnimo.

Uveli ste terenske sudove, a su�enja zapravo nije bilo.

Osnovani su u vreme gu�enja ustanka.

Skupe se tri oficira i streljaju. -Kako je vo�ena istraga?

Ho�ete li �aj?

Kako mi se �ini, ovo nam je poslednje saslu�anje.

�eleo bih da vidim Anu Vasiljevnu.

Esdeki ne dozvoljavaju.

Ko? -Bolj�evici. Oni su preuzeli vlast.

Kakav dan... Vedar.

�to se ti�e suda, radio je kao svaki terenski sud u vreme rata.

Hvala.

�ao mi je, admirale.

�ast mi je. Zbogom.

Irkutsk.

Ej, kuda? -Otvaraj, u ime revolucije!

Kako, gde je nare�enje? -Br�e, otvaraj vrata.

Svi bi da se pitaju.

Gospodine Kol�ak.

Po odluci revolucionarnog komiteta Irkutska,

do�li smo da vam saop�timo opresudu. -Jasno mi je.

Ne morate se truditi da nastavite.

Imate li neke molbe, zahteve?

Dozvolite mi da se oprostim sa �enom,

Anom Vasiljevnom Timirjovom. -To ne mo�e. Ne�to drugo?

Gospodine Pepeljajeve. -Odmah, odmah!

Izvinite.

Majci.

Da me posmrtno blagoslovi. -Dobro, preda�u.

I ne zaboravi svog Viktora.

Bo�e!

Iza�ite.

Izvinite.

�etvorica, napred.

Gospodine Kol�ak, izvolite.

Stoj! -Ovde? -Da, da, tu. -Bo�e.

Da vam ve�emo o�i? -Ne.

A vama? -Hvala, ne treba. Ovako �u.

�elite da ne�to ka�ete?

Molim da javite mojoj �eni u Parizu

da blagoslovim svog sina.

Koliko �ena imate?

Dobro, javi�u.

�ta, zar ve�?

Hajde. -Zbogom, admirale. -Zbogom.

Ni�ani!

Pali!

Vas trojica, natovarite stvari na kola.

Hladno je. -Hajde, kreni. -Smrzava se voda.

Idite po slede�e. -�udno pogubljenje, kao kr�tenje.

Da, to je Jordan, ostao od Bogojavljenja.

Moskva, januar 1975.

Volo�a Timirjov,

zavr�io u Moskvi Arhitektonski fakultet, postao umetnik.

U martu 1938, NKVD ga je uhapsio, po prijavi.

Streljan 17. maja 1938.

Serjo�a, Sergej Timirjov.

Posle Aninog odlaska, komandovao flotom bele armije

na Dalekom istoku. Emigrirao u Kinu

i bio kapetan ribarskog broda. Umro u �angaju 1932.

Sofija Kol�ak. Posle bekstva iz Sevastopolja, �ivela u Parizu.

Posvetila �ivot podizanju sina.

Umrla u bolnici Lon�imo 1956.

Rastislav Kol�ak je postao vojnik. U redovima francuske armije

borio se s Nemcima u Drugom svetskom ratu.

Umro je 1965. u Parizu.

Sergej Vojcekovski je 1920. emigrirao u �ehoslova�ku.

Za vreme Drugog svetskog rata bio je ministar vojske

ilegalne �ehoslova�ke vlade. U maju 1945. uhap�en u Pragu.

Umro je 1951. u logoru blizu Irkutska.

14. marta 1937. uhap�en je, kao narodni neprijatelj,

Samuil Gdaljevi� �udnovski. Vojni kolegijum vrhovnog suda

osudio ga je na najstro�u kaznu.

Presuda je izvr�ena 13. avgusta 1937.

Mihail Smirnov je emigrirao u Englesku.

U Parizu je 1930. objavio biografiju

"Admiral Aleksandar Vasiljevi� Kol�ak".

Umro je u Velikoj Britaniji 1937.

Neka poljubi nekoga.

Onda nek poljubi prvog ko u�e na vrata. -Ali strasno i ose�ajno!

Aleksandre Vasiljevi�u, hitno me zovu u �tab.

Ho�ete li dopratiti moju �enu? -Hajde, Ana!

Dame i gospodo, pa�nja! -Lepotica! -Pozovite dame!

Ana Timirjova je osu�ena, nakon streljanja admirala Kol�aka.

37 godina je provela u zatvorima i progonstvu.

Rehabilitovana je marta 1960.

Umrla je u Moskvi, 31. januara 1975. godine.

- prevod LjubicaSP - ljubpet@gmail.com

Preuzeto sa www.titlovi.com