Original subtitles

www.titlovi.com

I poslednje: u 17 �asova, sastanak oficira �taba.

Pove�ite me s generalom Kapeljem �to pre. -Razumem.

Gde smo? -Nedaleko od Ni�neudinska. -Irkutsk je blizu.

�ta je s njim? -Dobar dan. Sav gori.

Prvo je bio dobro, a onda... -Dozvolite.

Za�to ste �utali? Imate ozbiljnu infekciju. �ekali ste sepsu?

Nema potrebe da brinete, Ana Vasiljevna. -Kako da nema?

Zar mi ne verujete? Radila sam kao medicinska sestra. -Znam.

Onda me saslu�ajte. Gospodo, pomozite mu se svu�e.

Mislim da i ja vas znam, iz bolnice. -Da.

Aleksandar Vasiljevi� vas je li�no preneo u oficirsku sobu.

Niste se izle�ili, nego ste pobegli na front. -Kriv sam.

Nadam se imate alkohola. -Alkohol? Izvinite...

Nestalo mi je joda, a moram da obardim ranu.

Ostalo je malo votke. -Onda dajte votku.

Izvolite.

Izdr�ite, izdr�ite jo� malo.

ADMIRAL

BO�I�

Ni�neudinsk, decembar 1919.

Ni�neudinsk. Pogledajte koliko izbeglica.

Rusi be�e od Rusa. -Da.

Saznajte koliko �emo ostati ovde. -Razumem.

G. Udincove! -Da? -Mo�ete li na minut?

Izvolite, Ana Vasiljevna. -Htela sam da pitam... Da zamolim.

Mo�ete li nabaviti ne�to hrane? Malo, ali fino. -Ne znam, bi�e te�ko.

Zatvorili su sve radnje. -�ta da se radi. Razumem.

�teta, htela sam da Aleksandru Vasiljevi�u napravim malu proslavu.

Sutra je Bo�i�. -Poku�a�u.

U�ini�u sve �to mogu. -Hvala.

Zaglavismo se u Ni�neudinsku. -Zamisli kako je vrhovnom.

G. Arbatski, u petom vagonu nema sanduka br. 30-44-060.

Kako ga nema? Zar je dobio noge i oti�ao?

Nisam kriv, ja sam blagajnik. Opet sam prebrojao sanduke.

Fali pud zlata. Evo izve�taja. -Ku�kini sinovi, ispred nosa ukrali!

Jeste li na�li?

Nismo. Nema sanduka s tim brojem.

Kako, nema? -Ne znam. -Sve si pregledao?

Ko je mogao da u�e? -Niko. -Va�e blagorodstvo, izvinite.

Do�la su dva oficira, iz kontraobave�tajne.

I ti si ih pustio? -Siderov je bio de�uran, a imali su papir.

Onaj... Kako be�e...

Trebaju nam dokazi. -Priznali su, va�e prevashodstvo.

Poru�nik Volski i pukovnik Sarimetnikov. -Gde je sanduk zlata?

Nismo ga na�li.

Va�e prevashodstvo, izneli su sanduk zbog navodne popravke.

Onda su do�li �esi. -Poru�nika i pukovnika...

Na vojni sud. I saznajte koliko �emo ovde stajati. -Razumem!

Skloni se!

Majore, zahtevam da pustite

specijalni voz vrhovnog komandanta Rusije.

Nemamo lokomotivu. -Lokomotiva je tu.

I �elezni�ari su spremni da je priklju�e kompoziciji.

Kad dobijem nare�enje od generala �anena, a dotle...

Dobi�ete. -Dozvolite. Kad bude nare�enja, bi�e lokomotive.

Dolazi Kapeljeva armija!

I mo�emo vas naterati da izvr�avate Kol�akova nare�enja!

�ehoslova�ki korpus vi�e ne ratuje.

Uslov neutralnosti je da ne pustimo va�e e�alone u Irkutsk.

Po�tovanje.

Vidi �ta sam na�ao.

Aleksandre Vasiljevi�u. -Ho�emo li jo� dugo stajati?

Propu�tamo �ehoslova�ki e�alon. - �ta? Stalno �emo ih propu�ati?

Sami sebe propu�taju. Upravo je stigao memorandum.

�ta ho�e?

�esi odbijaju sve obaveze prema Rusiji i odlaze.

Prvo evakui�u svoje trupe. -Zna�i, moramo da propustimo

20.000 vagona s plenom, pa onda mi?

Jo� uvek sam vrhovni komandant. Stra�a, oru�je!

Prvi odred, na oru�je!

Sklonite se!

Br�e!

Memorandum smatram politi�kom intrigom i ucenom.

To je otvoren poku�aj da se dobije odobrenje velikih sila

za me�anje oru�anih snaga u unutra�nje stvari Rusije.

Ne treba sad pretiti �esima. -Izjavljujem

da �u i najmanje korake u tom pravcu

smatrati neprijateljskim �inom, koji poma�e bolj�evicima.

Odgovori�u na to oru�anom silom i borbom, bez odlaganja.

Ne znate �ta radite, �esi nas ne�e pustiti!

�ta ste obe�ali �esima da se spasete?

Moju poslu�nost? -Aleksandre Vasiljevi�u!

Oprostite, Viktore Nikolajevi�u, preterao sam.

Potpis: admiral Kol�ak.

Irkutsk, �tabni voz generala �anena

Dobar dan, gospodine admirale. Generale.

Zapisujte.

Dobar dan. -Za�to zadr�avaju moj voz?

Kod vas je sve u redu, generale �anen?

�esi vam se pot�injavaju ili ne? -Situacija je vrlo slo�ena.

Dozvolite da sam procenim slo�enost situacije.

Va� zadatak je za�tita �eljeznice, a va�e pona�anje nije normalno!

�esi su umorni i ljuti. Ne treba vam rat s njima.

Ne mo�ete da pobedite. Predlo�io sam da �uvam zlatni e�alon.

Radije bih ga dao bolj�evicima, nego vama.

Moje zadr�avanje �e izazvati neprijatelja.

Smirite va�u stra�u, a ja �u vam obezbediti siguran put do Irkutska.

Stanica Ni�neudinsk

�ini se da je sukob re�en. Hvala bogu, kre�emo.

Izgubili smo vreme zbog generala �anena. -I �ta je rekao?

Da preduzima sve mere da nam osigura bezbednost.

A meni se �ini da preduzima sve mere sa obezbedi zlatni e�alon.

Odli�no poznajete na�e saveznike. �teta �to ste to pokazali tek sada,

ina�e bih vas postavio za ministra spoljnih poslova.

Dr�im vas za re� i �im stignemo u Irkutsk, postajem ministar.

Aleksandre Vasiljevi�u. -Da? -Ve�erajmo. Zaboravili ste na Bo�i�?

Kakva rasko�!

Sre�an Bo�i�.

Gde vam je burma?

Odavno sam je skinula, niste primetili.

Ana Vasiljevna, moram da vam ka�em...

Danas sam napisao pismo Sofiji Fjodorovnoj.

Tra�im razvod.

Ne znam koliko mi je Bog dao,

ali ho�u da pred njima do kraja ostanem �astan. Recite,

ho�ete li postati moja �ena?

Aleksandre Vasiljevi�u,

kona�no smo zajedno. Zar je to malo?

Ana Vasiljevna, postavio sam vam konkretno pitanje.

Za�to �utite?

Nikada nismo nazdravili za Bo�i�.

Izvinite. -�ta se de�ava? -Dobili smo telegram.

U Irkutsku je ustanak. Vlast u gradu su preuzeli eseri,

a podr�ali su ih bolj�evici.

Izvinite. Sre�an Bo�i�.

Moram da idem.

�ekam odgovor, Ana Vasiljevna.

Irkutsk, �tab ustanika

Ni�ta, dr�e se. -�uje�, jo� se puca.

Pomogli smo vam. Oslobodili smo grad, a sad je red na vas.

Ispunili smo sve obaveze. -Niste sve.

Tra�imo da nam predate Kol�aka.

Kol�aka �uvaju saveznici.

Vi ste vlast. Ko �e, ako ne vi, pregovarati s njima?

S vama �e razgovarati, a mi za njih nismo vlast. Za sada.

Da, dru�e �udovski.

Nismo se ranije dogovorili za Kol�aka. -Zna�i, sad je vreme.

Kol�ak je izolovan u Ni�neudinsku. Kapelj je daleko,

a na�a 5. armija mu je za petama. Ili se po navici bojite vrhovnog?

Po�tovanje. -Sve najbolje.

Sre�an Bo�i�, drugovi eseri.

Stoj!

Gospodo oficiri, vojnici,

�estitam vam ro�enje Hristovo! Ura!

Imamo nare�enje vrhovnog komandanta: na� cilj je Irkutsk!

Na levo, napred mar�!

Na levo, napred mar�!

Stanica Ni�neudinsk

Kapelju do Irkutska treba bar nedelju dana. -To je predugo.

Mo�e li Semjonov da ugu�i ustanak?

Hrabrosti ima, ta�nije ludosti. Izvinite.

Ne znamo koliko ima ustanika. -Predlozi, gospodo?

Postavljam atamana Semjonova

za glavnog komandanta Dalekog istoka i Irkutske vojne oblasti.

Izlaza nema. Prvi �u mu stegnuti ruku, ako oslobodi Irkutsk.

Zabajkalje, �tab atamana Semjonova

Gregorije Mihailovi�u, burjatski puk se opet �ali na kozake.

Za�to, Nesterenko? Opet Burjatima nisu dali sledovanje?

Sredi�emo. -Sredi! -Burjatima je uvek malo. -A vama nije?

Kozake znate. -Znam. -Halo! Samo �as. -Ratujemo zajedno.

Dozvolite. Admiral Kol�ak na vezi.

Admiral? Daj!

A �to bi razgovarali s njim? -Nisam ti tra�io savet.

Da ste pitali, rekao bih. -Umukni!

Ataman Semjonov na vezi. -Admirale, ataman Semjonov.

Dobar dan, Grigorije Mihajlovi�u.

U Harbinu se nismo ba� prijateljski rastali.

Sada je mnogo va�nije za Rusiju da se prijateljski sretnemo.

Imamo zajedni�kog neprijatelja. I mislim da vam nije svejedno

�to je osvojio Irkutsk. Ko dr�i Irkutsk, vlada Zabajkaljem.

Iskusan ste strateg, ne moram da obja�njavam. -�ta ho�e? -Sedi.

Ako odbijem, Aleksandre Vasiljevi�u? Crveni su nas opkolili

sa svih strana. Ka�u su da su objavili nagradu za va�u glavu.

Onda �e nas zajedno postaviti uza zid.

Vas, atamane Semjonove, sigurno ne�e pomilovati.

�iva istina.

Pomirimo se onda, Aleksandre Vasiljevi�u.

Kad mo�ete da stignete? -Ne�e biti skoro. Rizik je veliki.

Najmanje nedelju dana. -Prekasno i prakti�no beskorisno!

Morate dejstvovati dok se junkeri i irkutski kozaci opiru.

Najkasnije sutra!

Ne nare�ujem vam, Grigorije Mihajlovi�u.

Molim vas.

Pariz, Francuska. Bolnica Laribuazer

Mogu li da u�em? -Izvinite, madam.

S kojim pravom izbacujete bolesnika iz bolnice?

Ministarstvo ne �eli da plati njeno le�enje.

Sofija Fjodorovna Kol�ak je �ena vrhovnog komandanta Rusije.

Predsednik Francuske brine za nju.

Bolje da se pobrine materijalno. -�ta se uop�te de�ava?

Saose�am s g�om Kol�ak, ali na�a vlada donosi svoje odluke.

Ne, zadr�ite. Dovi�enja, madam.

Lo�e vesti? -Da, situacija u Rusiji nije dobra.

Mama i ja nikom nismo potrebni. -Sada smo svi nepotrebni.

Hajdemo.

Gospod je uto�i�te i pribe�i�te moje. U Vi�njeg se uzdaj

i ne�e te zadesiti zlo, niti �e ranjeno biti telo tvoje.

Zapovedi�e an�elima svojim da paze na tebe

i da te �uvaju na svim putevima tvojim.

Bo�e, pomozi mom ocu!

I daj mi ga vidim, makar jednom. Amin!

Vrhovnog komandanta Rusije Aleksandra Vasiljevi�a,

preosve�tene metropolite, arhiepiskope i episkope,

sve sve�teni�ke i mona�ke �inove i sve ljude crkvene,

blagoslovenu Rusiju, vojsku i pravoslavnu vlast

i sve vas, pravoslavni hri��ani, da pomene Bog u carstvu svome.

U crkvi ste izgledali tako tu�no,

da sam po�elela da vam pri�em i ka�em ne�to zaista lepo.

Recite mi sada.

Ima li vesti od Semjonova?

Kozaci su potisnuti na periferiju Irkutska.

Isto�ni front Kol�akove armije, �tab 2. ukrajinskog puka

Moram da govorim s admiralom. -Ne mogu vas pustiti!

Do�ite sutra. Ne�u vas pustiti! -Puca�u! Pusti me!

Od Irkutska do Nizneudinska su hiljade le�eva, obi�nih izbeglica.

Protiv koga se borimo? Protiv svog naroda?

Gde vam je sada domovina, gospodine admirale?

Pustite ga.

Generale, ratujete s bolj�evicima dve godine.

Zar niste shvatili da je jedina �ansa za pobedu borba do kraja?

Do kraja, po svaku cenu.

Devojka mi je umrla na rukama.

Molila me da zagrejem njenog brata.

Nije bila ni crvena ni bela. Samo se borila za �ivot

do kraja.

Kakvu borbu prihvatam,

a s vama vi�e ne �elim da pobe�ujem, admirale.

Ne znam koga treba da pobe�ujem.

Pijani ste.

Pijan sam.

Streljajte me.

Zaboga, streljajte me, gospodine admirale!

Zapravo, ne. Ne mogu vam poveriti tako va�an zadatak.

Dalje ruke! -Idite da se otreznite. Vodite ga.

Razumem! Gospodine generale, izvolite.

Irkutskog garnizona vi�e nema. Po�tovanje.

Odakle je do�ao? Dozvolio si mu da napusti vojsku?

Vi�e nema vojsku.

Onda bolje da se ubio. �ta je pri�ao? -Pijan je.

Nervi, nervi... -Izgubili smo Irkutsk.

Irkutsk, januar 1920.

Pa, drugovi, jesmo li dobro pritisli Semjonova?

Ustaj! -Dalje od njega! Nazad! -Ustaj, �ubre semjonovsko!

�ta se tamo de�ava? -Ustaj, kad ka�em!

Odbij! Odbij!

�ta ste stali? Idite! -Polazi!

Hajde, polazi! Ne osvr�i se! Napred!

�ta mislite, drugovi, ho�emo li brzo slomiti bele?

Ho�emo. Izgradi�emo novi �ivot.

�ta gleda�? Nalij!

Semjonov je prvi put be�ao! Sramno be�ao!

Koliko ste ljudi izveli? -Sto, a dvesta se razbe�alo.

Puk smo satrli!

Ne dao vam Bog da se sretnemo, va�e prevshodstvo!

Ni�ta, gospodine atamane, crveni �e ga streljati.

Kakva si ti budala, Karpa�. Na�ao si �emu da se raduje�.

Irkutsk, �tabni voz generala �anena

Kozaci Semjonova su razbijeni. Irkutsk je u na�im rukama.

Gospodine �anene, �ta ste odlu�ili?

U redu, ali g. Kol�aka, kao �astnog �oveka,

stavljam pod svoju za�titu. -I zlatni e�alon?

Ne svi�a mi se admiral, ali ga po�tujem zbog �asti, iskrenosti

i ljubav prema domovini. U�ini�u sve da mu spasem �ivot.

Vidim da vas zlato zanima vi�e nego mene.

Zlato �e ostati u Rusiji.

Molim? -Zlato �e ostati u Rusiji.

�ijoj Rusiji - eserovskoj, bolj�evi�koj ili Kol�akovoj?

Toliko brinete za zlato, da ste ga dali na �uvanje �esima,

od svih vas!

Sastanak je gotov, gospodo. Stanica Ni�neudinsk

�ta je s Kapeljem? -Dobio je nare�enje, ide ka Irkutsku.

Ne znamo ta�no gde je.

Moramo ka Irkutsku, da se spojimo s Kapeljevom armijom. -A onda?

Osloboditi grad i pripremiti se za ofanzivu. -Daj bo�e! -Da?

Dozvolite. -Recite. -Telegram iz Kulomzina, od Kapelja.

Dozvolite da se udaljim. -Slobodan si.

General je u Kulomzinu. Ide pre�icom. Mora da po�uri.

Tajga, obala reke Kan

Skrenuli smo 20 km s kursa. -Forsira�emo reku. Br�e!

Ubrzaj korak!

Ne zaostaj. Ubrzaj korak! -Ne zaostaj!

Nazad!

Vladimire Oskarovi�u! -�to stojite? Pomozite mu!

Sam �u iza�i. Nazad!

Va�e prevashodstvo, ruku! -Ipak moramo pre�i reku.

Dajte suve �izme! Br�e!

Sti�u. -Ne treba. Ostav, poru�ni�e! -Razbole�ete se.

Ne, hoda�u da se ugrejem. Moramo da po�urimo, gospodo!

Obujte �izme, to je nare�enje! -Izvr�ite.

Zapamtite da nam �esi vi�e nisu saveznici.

Recite, generale �anen, jeste li sa mnom ili protiv mene?

Admirale, prugu su blokirali crveni partizani,

a ne zna se gde je Kapeljeva armija.

Kapeljeva armija ide ka Irkutsku. Moram da stignem tamo.

Ishod rata zavisi od toga kada �u sti�i do Irkutska.

Morate obezbediti prolaz mojih e�alona.

Crveni vas ne�e dirati, ako putujete u vagonu

sa zastavom saveznika i za�titom �e�ke vojske.

Ako vas dobro razumem, e�eloni ostaju u Nizneudinsku?

Morate mi verovati. Dajem re� oficira,

da vam garantujem bezbednost.

Nare�enje: U Irkutsk idu sa mnom samo oficiri.

Ravnajs! Mirno! -Ostali ostaju s e�alonom u Nizneudinsku.

Ustanite.

Ustani! Re�eno je da ustane�.

G. Udincove, vreme je. -Da. Gospodo oficiri, u vagon!

Aleksandre Vasiljevi�u! -Mo�e li... -Posle!

Vagon dodeljen savetu ministara... -Ulazite. -Ja... -Ulazite!

Verujte, sve �e biti u redu.

Izvolite.

Hvala.

G. admirale, molim da na stanicama ne izlazite iz vagona.

Nemojte stajati pored prozora i ne govorite nikom ni�ta o sebi.

Li�i na hap�enje. -Ne, admirale.

Radnici na stanicama se bune, ho�e da vas predam.

Vrhovni odlazi? -Uskoro. Ni�neudinsk, zlatni e�alon

�iveli, Petrovi�u, da�e Bog.

Gospodine Arbatski. -Dobar dan.

�ta je to? -�a�icu, da se zagrejete? -Ne, hvala.

�ta zna�i: savezni�ka stra�a?

Zna�i da �e se zlatni e�alon do Vladivostoka �uvati �e�ka vojska.

Drugim re�ima, uzimate zlato, ako sam dobro razumeo.

Potpi�ite ovde, molim.

G. Arbatski, g. Kulabka,

od ovog trenutka ste pot�injeni poru�niku Talskom.

Uhap�eni smo? -Ne, �ta vam je? Kao stru�njaci ste nezamenjivi.

Molim da nam za pet dana dostavite popis zlatnih rezervi.

Ruskih zlatnih rezervi.

Tako je. Po�tovanje. -Dovi�enja.

Do�avola!

Stra�a je stigla.

Zauzmite polo�aj! Preuzimamo e�alon. -U stroj!

Napred mar�! -Zauzmi polo�aje! -Idemo, bra�o. -Br�e, br�e!

Aleksandre Vasiljevi�u. -Da?

Se�ate se moje bake, iz �olkova? -Naravno.

Kad je bila tu�na, znate �ime se te�ila?

Re�ala je pasijans. Mogla je tako ceo dan.

Ne znam pasijans, ali imam karte.

Evo ih. Nasledila sam njene karte.

Mo�emo da igramo, da ne mislimo.

To bi bilo previ�e... Ekstravagantno.

Vrhovni komandant se u te�koj situaciji karta.

Niko ne�e znati, vrata su zatvorena.

Ne�to sam rekla? -Ne, samo sam pomislio...

Koliko sam sre�an s vama, Ana Vasiljevna.

Selo Tulun

Udahnite ponovo. Di�ite.

Jo� di�ite.

Dobro. -Doktore, slu�ate moja le�a kao koncert.

Da, Vladimire Oskarovi�u, u vama je koncert.

I to glasan, na�alost, ali to me sad ne brine.

Nemate temperaturu.

Brinu me va�e noge. Dajte da ih opet vidim.

S nogama je sve u redu. Hodaju, �ta jo� teba?

Vladimire Oskarovi�u, imate ozbiljne promrzline.

Nije �udo, doktore. Mraz je, skoro svi vojnici su promrzli.

Vladimire Oskarovi�u! -Admiral je krenuo u Irkutsk.

Moramo da po�urimo. Nije to ni�ta.

Vladimire Oskarovi�u, bar obujte valjenke.

Nije vreme za paradu. -Insistiram na valjenkama.

Dobro, kad insistirate. -Poru�ni�e! -Razumem.

Dozvolite. -Sergeju Nikolajevi�u, objavite da je predah gotov.

Polazimo za deset minuta. -Razumem!

Ve�i mi valjenke za sedlo.

Doktore, dajem re�, obu�u ih, ako bude trebalo.

Nemojte zaboraviti. -Na konje, gospodo. Bog s nama!

�ivlje, �ivlje! Ubrzaj korak! -Ubrzaj korak!

- prevod LjubicaSP - ljubpet@gmail.com

Preuzeto sa www.titlovi.com