Original subtitles

www.titlovi.com

Sevastopolj, novembar 1917.

Mama, kuda idemo? -Ti�e.

Gospo�o Kol�ak, otvorite!

Gospo�o Kol�ak, provera dokumenta!

Ti�e, �u�e nas. -Zaboravila sam Bibliju. -Nemojte se vra�ati.

Kod vrata je. -Kakva biblija? -Starinska, od bake.

Samo �as. -Nemojte, opasno je.

Provali! -Lomi prozore!

Ovamo. -Evo, Sofija Fedorovna.

Stoj!

Ne gledaj.

Hvala Bogu da ste stigli, Sofija Fjodorovna.

ADMIRAL

SRE�A

Petrograd, 1917.

Stoj! Daj isprave! Ruke gore!

Ej, gospo�o, ajde s nama!

Eto, Anu�ka, ostala mi je samo jedna fotografija Podgurskog.

Sad �u te nahraniti. Znam da od ju�e ni�ta nisi jela.

�ekaj, pomo�i �u ti. Tako!

Mleko i hleb.

Sad mora� da jede� za dvoje. Za sebe i bebu.

Kako sam bila sre�na, kako nezaslu�eno sre�na...

Sada to pla�am. Ubili su Podgurskog, nema vi�e Kolje.

Nemoj, Nina. -Ni grob mu se ne zna.

Ostala mi je od njega ova mrvica.

A ja, Anu�ka, nemam snage da je sa�uvam. Oprosti.

Ni�ta, bori�emo se. -Nina, pre�ive�emo. -Naravno. -Ho�emo.

Ah, da, uzmi pismo od Sofije Fjodorovne.

Od Sofije Fjodorovne, meni? -Ne, za Aleksandra Vasiljevi�a.

Bez adrese. Odakle je stiglo?

Doneo ga je mornar, gurnuo mi u ruke i pobegao.

Nisam stigla ni da ga pitam.

Gospode, �ta se desilo s na�im �ivotom?

Bio sam ube�ena da je Sofija Fjodorovna u Parizu.

Ne, mislim je u Sevastopolju.

Zna�, Anu�ka, prosledi pismo Aleksandru Vasiljevi�u.

Sigurno tra�i �enu i sina.

Sva moja pisma njemu su se vratila.

Ne znam gde je.

Sevastopolj, 1918.

Slavu�ka, probaj, molim te.

�iroko mi je. -Ni�ta, kad obu�e� d�emper, bi�e taman.

Kada �e� do�i?

Sa�eka�u tatu i dolazim.

Sigurno �u do�i.

Na�i �emo se, da�u sve od sebe.

Veruje� mi? -Da.

Sofija Fjodorovna, spremila sam hranu za put, mleko i jaja... -Ve�?

Rastislave Aleksandrovi�u, vreme je.

Odve��u ga, ne brinite za malog.

Slavu�ka, mili, kako se zove�?

Ki�kin, Vanja. Ja sam sin kuvarice Nine Nikolajevne Ki�kine.

Ja sam joj jedinac.

I uop�te ne zna� francuski. -Ni nema�ki.

Mama, ne brini za mene. Uradi�u sve kako treba.

Hasan �e te odvesti kod bake, u Kamjanjec-Podoljski.

I pisa�e� mi svaki dan, je li?

Bi�e ti lepo kod bake. Ona te �eka, Slavu�ka.

Slavu�ka!

To je poslednji put. Ne pla�em. Ovo se ne ra�una.

Ka�i tati da nisam plakao. Slu�ajno se desilo.

Ne prati me. Idem sam.

Bo�e! -Gospodo, spreman sam. -Polazimo.

Uzmi.

Dovi�enja, Slavu�ka. -Dovi�enja. -Idemo.

Bo�e, �uvaj dete!

Irkutsk, januar 1920.

Do�avola! -Mo�e li ti�e? -Izvinite.

Zna�i, va�a misija u Americi se zavr�ila bez rezultata?

Nije ni po�ela.

Po povratku sam saznao za sramotni Brest-Litovski mir,

koji je vlada Trockog i Lenjina sklopio s Nema�kom.

Je li bilo neslaganja u vladi oko tog mira? -Ne znam, ali je potpisan.

Ukrajinu su dali Nemcima, demobilisali armiju i flotu.

Rusija nije tako poni�ena ni pod mongolskim jarmom.

Za mene je to bio najte�i udarac.

Video sam da je propalo sve �to sam uradio u �ivotu.

I re�ili ste da po�nete oru�anu borbu protiv bolj�evika?

Ta�nije, rat protiv mira, koji je pogodio celu Rusiju.

Zanimljivo shvatanje dobra naroda.

Do�ao sam do zaklju�ka da, kao predstavnik biv�e vlade,

koja je dala obe�anje saveznicima, moram nastaviti rat s Nema�kom.

Za�to, kad Rusija vi�e nije ratovala s Nema�kom?

Tra�io sam od engleske vlade da me primi u svoju vojsku,

bar kao obi�nog vojnika. Oti�ao sam u Mesopotamijski pohod.

Na kraju ste se na�li u Rusiji. -Da.

Po�to sam shvatio da rat za Rusiju treba voditi u Rusiji.

I odlu�ili ste da se pove�ete s generalom Kornilovom?

Na putu za Mesopotamiju, pozvao me je u Peking ambasador Rusije.

Peking, prole�e 1918. Rezidencija ruskog ambasadora

Izvinite gospodo, knez Kuda�ov je zauzet.

Ko je kod kneza? -Viceadmiral Kol�ak.

Generale �anen, generale Noks, javi�u da ste stigli.

Ne uznemiravajte kneza, sa�eka�emo.

Ne delim va�e crno vi�enje budu�nosti Rusije.

Na jugu Rusije, protiv bolj�evika je dobrovolja�ka vojska Kornilova.

Po�inje novi, gra�anski rat. Kornilov za sada ima uspeha,

zauzeo je Rostov, a ovde u Sibiru i na Uralu, bolj�evici su jo� slabi.

U Omsku, antibolj�evi�kom koalicijom komanduje Direktorijum.

Pod njegovom komandom je ve�ina sibirskih pukova,

ali Direktorijum se cepa zbog partijskih neslaganja.

Belom pokretu u Sibiru treba vo�a s autoritetom.

A vi ste, g. viceadmirale, prvi na tom spisku.

Objasnite �ta imate u vidu.

Veliki pohod na Sibir krenu�e iz Harbina.

Ako okupite jezgro armije i krenete iz Kine u Sibir,

podr�a�e vas vojska Direktorijuma i �ehoslova�ki korpus

biv�ih zarobljenika, koji se pobunio protiv bolj�evika.

Izvinite, gospodo, pregovori su bili vrlo te�ki.

Kol�ak je prihvatio da ode u Harbin?

On je komandant flote.

Te�ko mu je da prihvati komandu nad kopnenom vojskom.

Sme�no! Treba iskoristiti �oveka kao �to je Kol�ak.

Kineska isto�na �eljeznica, 1918.

Izvinite, gospo�o.

Mihailo Ivanovi�u. -Ana Vasiljevna! Bo�e moj! -Kakav susret.

Nisam vas video godinu dana. Otkud vi ovde?

Sergej Nikolajevi� je poslat na Daleki istok

da razoru�a Tihookeansku flotu. -Sergej Nikolajevi�?

Zna�i on je uz vlast? Crveni komesar.

Nemam prava da mu sudim. Takvo je vreme.

Vreme je isto za sve.

A kuda vi, Mihailo Ivanovi�u? -U Harbin.

U Harbin, za�to? -Tamo je Kol�ak.

Aleksandar Vasiljevi� je u Harbinu?

Izvinite, Ana Vasiljevna, moram da idem.

Dovi�enja. -Mogu li? -Izvolite.

Harbin, severna Kina

Odlazi!

Harbin i Petrograd, isti �avo. Ne mo�e� se zagrejati.

Ima li ne�to o Sofiji Fjodorovnoj? -Amerikanci �ute, Englezi �ute,

svi je tra�e. Iz Sevastopolja jo� nema odgovora.

Hvala.

Sevastopolj

�ta ti je? -Stoje kao �ivi. Slabo su ih vezali, pa su isplivali

i sad mi moramo da ih vadimo. -Hajde, na posao!

Ko be�e taj? -To je Lvov. -A �to ona �ena stalno sedi tamo?

�ena ko �ena.

Hajde, jo� malo. -Ajde, momci!

Sofija Feodorovna, golubice, opet ste ovde? -Nikolaj Grigorjevi�.

Mu�ite sebe. Carstvo mu nebesko, be�e dobar �ovek. Idemo.

Evo nas kod ku�e.

Idi, idi! Ako vam se ne�to desi,

kako �emo pogledati Aleksandra Vasiljevi�a u o�i?

Nema ga. -Vrati�e se.

�u�ka se da �e se Kol�ak vratiti, i to ne sam.

O�isti�e zemlju od ove ne�isti. �ekamo ga, Sofija Fjodorovna.

I vi ga �ekajte. -Ogledalo.

�ta �e vam? Ja �u vam re�i. Lepi ste, samo ste oslabili.

To je od tuge, ali nije stra�no, kao kad ste imali udar.

Mislili smo da se ne�e podi�i na�e sunce,

ali jo� �emo mi igrati na svadbi va�eg Rastislava.

Dobro, Sofija Fjodorovna.

Samo mi obe�ajte da ne�ete plakati.

Evo, popravi�u vam jastuk.

Da prilegnete?

Pristavi�u samovar.

Dobar dan. -I vama.

Kako je? -Opet �ita pismo od mu�a.

Bog zna kad je napisano, a ona sve �ita. -Neka �ita.

Mo�da je ozdravila zato �to

�uva to pismo.

Vladivostok, 1918.

Pa, da proslavimo novi dom.

Dobro je da smo sada bezbedni.

Izvoli.

Osta�emo dve-tri nedelje u Vladivostoku,

onda idemo u Kinu ili Japan, a odatle kuda ho�e�.

Amerika, Francuska, gde ti ka�e�. Za nas!

Serjo�a,

ho�u da odem. -Kako to zami�lja�? Ja sam mobilisan.

Proglasi�e me dezerterom i streljati. Ne, zaboravi.

Izdr�i dve-tri nedelje.

Hajde da proslavimo. Kavijar je odavde, odli�an. -Serjo�a.

A u Peterburgu... -Ne�u te lagati,

ho�u da vidim Aleksandra Vasiljevi�a.

On je sada u Harbinu, pouzdano znam.

�ta to zna�i? -Zna�i da ho�u da ga vidim.

Ako Aleksandar Vasiljevi� zatra�i da ostane�?

To je nemogu�e, nikad to ne�e zatra�iti.

Pitam, Anja: �ta ako Aleksandar Vasiljevi� zatra�i da ostane�?

Serjo�a, ne mu�i me, molim te! �ta god da ka�e�,

ipak �u oti�i.

Ho�e� li se vratiti?

Vrati�u se.

Anja, ne znam... -Obe�avam, brzo �u se vratiti.

Samo mi pomozi da stignem do Harbina.

To je previ�e i za tako trpeljivog mu�a kao �to sam ja.

Ba� za vas! Odli�no vam stoji, pogledajte.

Izvinite. -�ta? A, da! Izvolite.

Zgodna stvar�ica.

Izvolite. -Ja... -Ne�to nije u redu?

Tra�im dvaputa manje nego �to vrede.

Pa, dobro. -Ako ne �elite, u redu. -Ne, uzmite.

Izvolite.

Dobar dan. Drugu klasu do Harbina. -Molim.

Evo. -Hvala. -A u suprotnom pravcu?

Za nedelju dana.

Tako dugo? -Revolucija, madam.

Harbin, severna Kina

Zakop�aj.

Ne treba.

Ravnajs! Mirno!

Va�e prevashodstvo, stigli smo kad...

Ho�emo li �iveti u kasarni ili... -Dosta pri�e!

Va�e prevashodstvo, dobrovoljci su postrojeni. Nare�enja?

Sklonite ljude s ki�e. Sramota!

Voljno! Razlaz!

Rulja, a ne armija. Po�tenu �etu ne mo�e� skupiti!

Mislim da knez preuveli�ava harbinski bastion.

Dozvolite da se predstavim, ataman Semjonov.

Gospodine Semjonove, dopustite da se presvu�em.

Nemam ni�ta protiv.

Iza�ite, pozva�u vas.

Dobro, g. admirale.

Evo, brate.

Znam da vam je omski Direktorijum ponudio mesto ministra vojske.

To gore je od onoga �to vam ja nudim.

Za�to sam vam potreban, Grigorije Mihailovi�u?

Vi imate autoritet, Aleksandre Vasiljevi�u.

Iskreno re�eno, kakav sam ja saveznik?

Nisam plemi� ni po poreklu ni po vaspitanju.

Naka�ima ne misli tako. -Da, Japan mi daje oru�je.

A Naka�ima se ne zanosi demokratijom kao ti va�i

Englezi i Francuzi.

A kako �ete mu platiti?

Vladivostokom, Bajkalom, ostrvima? -Za�to tako?

Ne �urim da platim.

Do obnove jedinstvene, nedeljive i sna�ne Rusije.

Kao �to vi volite da ka�ete, gospodine Kol�ak.

Pa, jesmo li zajedno?

Mislim da se ne�emo dogovoriti. Zbogom, g. Semjonove.

Dobro,kad je tako.

Dvaput za isto ne molim.

Nisam se dogovorio s gospodinom �elezni�arem.

Ni�ta, sam �e do�i da me moli.

Va�e prevashodstvo, uveren sam da smo izabrali vrlo dug i spor put.

Koliko znam, na�a vojska u Harbinu ima vi�e hiljada bajoneta.

Da, ali u Sibiru su stotine hiljada.

I dok ih ne privuku crveni agitatori,

moramo ih odmah pripremiti za borbu i nastupati,

da preduhitrimo neprijatelja. -Ho�ete da ka�ete...

Da sam odlu�io da odem u Omsk.

Direktorijum je spreman da mi ponudi mesto ministra vojske.

Po vama, beskorisno je sve �to smo radili u Harbinu?

Izgubili smo vreme, dragoceno vreme.

Odrede koje smo formirali pove��e u Sibir kontraadmiral Smirnov.

Verujem mu kao sebi samom.

Ne verujem da �e se to dopasti na�im saveznicima.

Onda �emo videti jesu li nam saveznici ili se samo prave.

Mislim mi je dovoljna nedelja da predam du�nost.

Kineska isto�na �eljeznica

Harbin, severna Kina

Ne brini, ne�u o�i�ati �to ne treba.

Spisak predajte kontraadmiralu Smirnovu. -Razumem!

�to stoji�, kod poru�nika!

Nastavite. -Razumem!

�ta je novo? -Ko je o�i�an... -Dobra i lo�a novost. -Slu�am.

Dolazi Ana Vasiljevna.

Telegram

Slede�i! -�ta si stao, ovamo!

Dana�nje, pi�u o Sevastopolju.

Ubijeni su kontraadmiral Aleksandrov, Kaskov, Lvov,

viceadmiral Novicki, komandant minonosca Kuznjecov...

Sada Crnomorska flota nema �ega da se stidi pred Balti�kom.

Kakvu �udnu uniformu nosite, Aleksandre Vasiljevi�u. -Da.

Umalo nisam pro�la pored vas na stanici, a i vi.

Vas je nemogu�e ne prepoznati.

Pro�lo je godinu dana, poru�nela sam.

Nemojte, Ana Vasiljevna, vi ne mo�ete da poru�nite.

I vi, Aleksandre Vasiljevi�u, priznajte. -�ta?

Skoro da ste pro�li pored mene.

Zar smo se toliko promenili? -Gospode!

Mila, obo�avana, Ana Vasiljevna,

o �emu mi pri�amo?

Dr�ite. -Ne, ne! -Dr�ite. Hrabro, ne bojte se.

Pazite!

Znam da se za sve mora platiti. Neka to bude siroma�tvo,

rat, izgnanstvo, samo da smo zajedno.

Kad izlaze�i iz crkve zamisli� �elju, ona se ostvari, Ana Vasiljevna.

Bojte se svojih �elja u takvim trenucima. -Ne bojim se.

�ta �e biti, bi�e. -Molim.

U crkvi sam pomislio: Bo�e, otkad se nisam ispovedio!

Kineski pop vas ionako ne bi razumeo.

Ne radi se o tome. Prestao sam da verujem ljudima.

Zar je potrebna ispovest? Samo teba re�i ono �to ose�a�.

Na primer, znate li kako je moj tata ljutio mamu?

Svi sedimo za velikim stolom i tata po�ne: Deco, da vam pri�am

kako je mama plela mre�u da me odvede pred oltar.

Mama je uvek ljutila i crvenela, a tata se smejao.

Ma�tam o jednom takvom danu s vama.

Samo vi nikada ne�ete pri�ati na�oj deci

kako sam vas odvukla pred oltar.

Na�a deca nikada ne�e sedeti za velikim stolom i smejati se s nama.

Zato �to ne�emo imati veliki sto, ni gomilu dece.

Pa �ta? Nijedna �ena na svetu sada nije sre�nija od mene.

Ja volim.

To je cela ispovest.

Posle na�eg susreta u Petrogradu,

imao sam stra�an ose�aj da sam vas izgubio zauvek.

Nisam vas tra�io, ne, po�to nisam mislio da imam pravo...

Aleksandre Vasiljevi�u, ja sam ovde, s vama.

Samo mi recite.

Volite li me?

Sre�an sam, Ana Vasiljevna.

Zna�ite mi vi�e od �ivota. -Onda me poljubite.

Kada smo dolazili, �inilo mi se da sam u divnom snu.

Gde smo? -Ovo je dom mog kuvara Suna Lija.

�to bi se reklo - ribarska vila u predgra�u.

Stra�no sam gladna.

Sun Li, jako smo gladni.

Ipak me ispra�ate, Aleksandre Vasiljevi�u.

Za�to to ka�ete, Ana Vasiljevna?

Obe�ali ste Sergeju Nikolajevi�u da �ete se vratiti.

A vama, da �u ostati.

Da, lakomislena �ena. Ni nalik na drugaricu komandanta.

Ne budite ironi�ni, nije sad vreme.

Situacija zahteva da odmah odem u Omsk,

prakti�no u neizvesnost i zato vas, za sada, ne zovem.

Kad se sve sredi, odmah �u vam javiti.

I vi �ete do�i, ako se odlu�ite. -Odavno sam odlu�ila.

�eka�u vas.

Irkutsk, januar 1920.

�ekamo odgovor, g. Kol�ak.

Nisam hteo da imam posla sa Semjonovom.

Ve� tada sam �uo za njegova zverstva.

Otkad ste tako osetljivi?

Bili ste �ti�enik Engleza i Francuza, a ataman Semjonov Japanaca.

Imali ste razli�ite gospodare, to je sva razlika me�u vama.

Tada nisam imao nikakav dogovor sa saveznicima.

Za mene su bili sredstvo da o�istim Rusiju od bolj�evika, ni�ta vi�e.

�ekali ste nare�enje od domovine, a do�ao vam je

neotesani sin obi�nog kozaka i bili ste uvre�eni.

U tome ste u pravu, g. Popov.

Da, �ekao sam nare�enje. -O�igledno ste �ekali.

Koliko ste bili ministar vojni u Omsku? -Oko mesec dana.

Zna�i, u omskom Direktorijumu je ubrzo do�lo do vojnog pu�a

i vi ste preuzeli svu vlast.

Mogu�e.

Nisam tra�io vlast, primio sam je kao du�nost,

ta�nije kao svoj krst.

Na frontu ste odbili neprijateljski udar.

Vojnici su mogli da ostave front i odu u Omsk da likvidiraju pu�.

Ili... Jeste li sumnjali u njih?

�ak i ako sam imao sumnje, razvejale su se tih dana.

Sibir, novembar 1918. Isto�ni front

Obe�avam i zaklinjem se

pred svemogu�im Bogom, svetim jevan�eljem

i �ivotvornim krstom da �u biti veran i uvek predan

ruskoj dr�avi, kao svojoj otad�bini!

Obe�avam i zaklinjem se da �u joj slu�iti

kao vrhovni komandant Rusije.

Ne�u �tedeti svoj �ivot, niti se koristiti srodstvom,

prijateljstvom, neprijateljstvom ni kori��u.

Radi�u samo za preporod

i napredak Rusije.

Zaklinjem se i celivam re�i i krst Spasitelja svoga.

Amin!

Vrhovni komandant Rusije pola�e zakletvu na Isto�nom frontu 1918.

- prevod LjubicaSP - ljubpet@gmail.com

Preuzeto sa www.titlovi.com