Original subtitles

www.titlovi.com

Drago mi je, Mihailo Ivanovi�u, �to smo opet zajedno.

Hvala, Aleksandre Vasiljevi�u, �to si me izvukao iz kancelarije.

Gospodo oficiri!

Oho, podignimo jedra!

Veseo ti je poslini. Taj bi ubio, da glasa ne pusti�.

Hasan je vrlo pouzdan.

Izvolite.

Pa, gospodo...

�estitam, Aleksandre Vasiljevi�u.

Daj bo�e da opravdate nade gospodara.

Za Konstantinopolj! -Za pobedu!

Izvinite. Gospodo, izvolite �aj.

To je tvoja flota.

ADMIRAL

PREVRAT

Sevastopolj, 1916.

Va�e prevashodstvo, kapetan prve klase, �ilikov.

Garda, pozdrav nalevo! Mirno!

Po�asna garda u �ast va�eg dolaska postrojena!

Komandant garde, poru�nik Abramov.

I tako sam se smestio na 'Carici Mariji'.

Od sada je to i va� brod. Dovoljno je da pru�imo ruku.

Oprostite mi za drskost, ali �ao mi je samo

�to vas nisam onda zagrlio u parku, privio na grudi.

Sada bih se toga se�ao s rado��u.

Kako je te�ko, mada i lepo, misliti o vama kao najbli�em,

u isto vreme udaljenom kao zvezda, sre�a.

Misliti o vama kao ovaplo�enju sna,

koji je ostao neostvaren i nestvaran kao svaki san.

Gde da gledam? -Pravo u objektiv, ovamo.

Stalno mislim na va� mili, nezaboravni osmeh,

koji za mene zna�i najve�u sre�u. -Pa�nja, slikam.

Sre�u, koju mo�e� dobiti kao nagradu samo za velika dela.

Koliko sam daleko od toga i koliko je ni�tavno

sve �to sam postigao pred tom sre�om, tom nagradom.

Zar rat nije divan, kad mi daje takvu radost -

da vas obo�avam, ma�tam o vama, iako se ne�e ostvariti.

Sigurno je stra�no dosadno igrati ulogu va�ne dame.

Mora�u da organizujem dobrotvorne ve�eri.

Va� polo�aj obavezuje. Vi ste sada, Sofija Fjodorovna,

jedna od prvih dama u dr�avi.

A ja samo �elim da budem senka svog mu�a i ni�ta drugo.

�ta pi�e moj mu�? -Vrlo kratko pismo.

Zapravo ni�ta posebno.

Preuzeo je du�nost komandanta. Obavezama kraja nema.

�ta, �ta? -Obavezama kraja nema.

Da, da... -I ja sam dobila pismo, 12 stranica. -Nedostajete mu.

Hitno me zove u Sevastopolj. Stra�no mu nedostajem.

Pa, dragi moj, hvala na �aju i prijatnom dru�tvu.

Uvek ste dobrodo�li. -Sve najbolje.

Mo�e� da na mene ne daje� pet para,

ali po�tuj bar Sofiju Fjodorovnu.

Gospode, kakvo si dete!

Ne, vrlo dobro razumem

da ne mo�e� nikog naterati da voli ili mrzi protiv volje.

Ali mi smo se ven�ali. -�ta s tim?

Zaklela si se Bogu da �e� me voleti i da �e� mi biti verna.

Biti veran zna�i ne spavati s drugim?

Vrlo dobro zna�. -Ako je re� o tome, ne varam te.

Dobro, pi�i Aleksandru Vasiljevi�u...

�ta ta�no?

�ta se tu vrtite? -Izvinite.

�ta? Napi�i mu da mu vi�e ne�e� pisati.

Ba� tako.

�ta ti je, Sonja?

�ta ti je? -Nijednog pisma, mama.

Kao da ne postojim.

Pusti, Sonja! Pisma...

�avo ih odneo!

Puste re�i.

A ko si ti sada? �ena glavnog komandanta!

Idi!

Nosi gordo svoje zvanje.

A ti se uzbu�uje� zbog neke vrtirepke. Bo�e me oprosti!

Pljuni na nju!

U na�oj familiji nijedna �ena nije bila ostavljena.

Nismo mi, Sofija, da se o nas noge bri�u.

Mama!

Hajde, sipaj. Sipaj majci.

Ah, ti, tugo moja.

Sevastopolj, 1916.

Nemci imaju dve mo�ne krstarice: 'Geben' i 'Breslau'. Nove i brze.

Mnogo je nema�kih podmornica kod moreuza. Tu, tu i tu.

Sedite, gospodo.

Na� prvi zadatak je da minama zatvorimo

nema�ku i tursku flotu u lukama. Koliko mina imamo?

�etiri stotine. -Malo je, trebaju nam dve hiljade.

Odmah organizujte dopremanje mina, Sergeju Sergejevi�u.

Dalje, desantni brodovi. Nikolajevskoj fabrici naru�iti

30 plovila s plitkim gazom, da mogu pri�i obali.

Dalje... -Dozvolite. -Slu�am.

Va�e prevashodstvo, radiogram: 'Breslau' izla�ao iz Bosfora.

Mi o vuku... -Odlu�io da osmotri novog komandanta.

I mi �emo njega. Objavite borbenu uzbunu. -Razumem!

Idemo na more, gospodo.

Stvarno je 'Breslau'.

Pripremite se za borbu. -Razumem!

Puni!

�ivlje, �ivlje, bra�o! -Granatu! Puni!

Cilj 120! -Cilj 56. -Ispravka 56.

Priprema!

Pali! -Pali!

Krije se iza dimne zavese, nitkov.

'Breslau' je i�ao ka Novorosijsku, da udari na glavnu bazu.

Napao sam ga i vratio se.

Nakon par dana, zapo�eo sam miniranje neprijateljskih luka.

Kad smo ostvarili prevlast na Crnom moru,

po�eo sam pripremu za desant na Konstantinopolj.

Jeste li u to vreme bili za neku partiju? -Ne, nikada.

Kao vojnik, smatrao sam da mi je obaveza samo

da ispunim zakletvu koju sam dao. -Mogu li? -Izvinite.

Moramo da napravimo va�u fotografiju.

U�ite.

Molim vas da ustanete.

Da, ovde.

Sevastopolj, 1916.

Prva mapa Konstantinopolja.

Divno.

Ovog leta, Mihailo Ivanovi�u, �eta�emo uskim ulicama tog grada.

Uskoro, Aleksandre Vasilevi�u. Desantni brodovi su spremni.

Odredi uve�bavaju desant.

Ne mogu bez nare�enja �taba. �ekaju promenu na frontu.

Mihailo Ivanovi�u, naredi da od�tampaju i podele mapu grada

komandantima desantnih odreda. -Razumem.

Dozvolite. Va�e prevashodstvo, na palubi je snimatelj.

�ta ho�e? -Pokorno moli dozvolu da snimi va�u herojsku li�nost.

Onda, Mihailo Ivanovi�u, hajdemo da nas ovekove�e.

Tu �e biti dobro, va�e prevashodstvo.

Pa�nja, snimam!

Va�e prevashodstvo, to nije slika, ve� film. Razumete? -I �ta?

Kre�ite se!

�ta on to ho�e? -Ho�e da se kre�em. Za film, ka�e.

Pa, kre�i se. -Pa�nja, snimam!

Proba hranu.

Pregled ruku pre jela.

Drug na�ih mornara.

Mili moj, dragi, daleki Aleksandre Vasiljevi�u.

Kad bih mogla da Vas vidim krai�kom oka na palubi va�eg broda.

Neprimetna, samo da budem tu.

Sve bih dala za to.

Mila moja, obo�avana, Ana Vasiljevna,

satima gledam Va�u sliku, koja stoji preda mnom

i na njoj Va� mili osmeh, koja je za mene oli�enje

zore, sre�e i �ivotne radosti

koju sam ose�ao u Va�oj blizini.

Kad biste samo znali koliko Vas pominju ovde, u floti.

Vi ste du�u Balti�kog mora odneli sa sobom.

Mo�da mi zato tako dobro ide, �to ste Vi moj an�eo �uvar.

Toliko gledam Konstantinopolj dvogledom, da ga znam napamet.

Pobeda je bli�e nego ikada i uskoro �u je, vrlo skoro,

polo�iti pred Va�e noge.

Stalno mislim na Vas, s dubokom ne�no��u i tugom.

Molim se za Vas, iz dubine du�e.

Pi�ite mi �to �e��e,

moja daleka ljubavi.

Dozvolite. Va�e prevashodstvo, primili smo hitan radiogram.

Drugog marta, imperator Nikolaj II odrekao se prestola.

Vlast je u rukama privremene vlade.

Monarhija je pala.

Kron�tat, prole�e 1917. Trg sidra

Kuda nas vodite? -�ta to zna�i? -Ajde, gospodine, kora�aj!

Gospodo, �ta je ovo?

To je izdaja domovine! -Gospode! -Mornari Kron�tata, na komandu!

Osvestite se, rat je! �ta to radite?

Smirite admirala. -Bojte se Boga, stanite! -Polazi!

Gospode, spasavajte se! To je nare�enje! Slu�ajte me...

Kolja!

Do�avola!

Kolja!

Primi, Gospode, raba tvojega.

Do�la su te�ka vremena. Ne znam ni �ta �e biti za sat,

ali dok postojim, misli�u na moju zvezdu,

zrak svetlosti i toplote, o vama, Ana Vasiljevna.

Anu�ka! -Zdravo. -Dobro da si kod ku�e, pakuj se!

�ta se dogodilo? -Ubili su admirala Nepenina.

Kako, ubili? Poginuo? -Rekao sam da su ga ubili!

A viceadmirala prebili kundacma i izboli bajonetima. Zveri!

Serjo�a, ne razumem. Ko ih je ubio?

Bo�e, �ta se to de�ava? Bo�e, �ta se de�ava!

Serjo�a, smiri se! Objasni mi. -I Podgurskog su ubili.

Nikolaja? -Umro mi je na rukama.

Ana, idi pakuj kofer, samo napotrebnije.

Odlazimo u Petrograd.

Za�to odlazimo, Serjo�a? -Uzeo sam odsustvo. -�ekaj!

�to stoji�? Pakuj se!

Va�no da je Volo�a na sigurnom. -Posla�emo ga u Kislovodsk.

�ekaj, kako...

Kako da odem? Na ovu adresu mi sti�u pisma. �ekam pismo.

Pomozi mi da zatvorim kofer. -Naravno. -�ta je ovo?

Anja!

Mila Anje�ka, molim te. Preklinjem te, Anja.

Imamo pola sata.

Ako sad ne uspemo, gotovo je s nama.

Sevastopolj

Kod nas na Baltiku ka�u da je �ivot jedan, bra�o,

i treba ga �iveti punom parom. Istinu govorim? -Istinu!

Da pr�ti na sve strane! A kako �iveti bez para? -Nikako!

Ima� li para, a ti? -A ti ima�? -Nemam. Od koga da uzmemo?

Od oficira! -A kako da im uzmemo? -Silom!

Kupi�emo s tim parama haljine i bombone �enama.

Istinu govorim? -Istinu!

Eksproprijacija eksproprijatora, kako ka�e drug Marks.

Svi ste na Baltiku tako lajavi? -Na Baltiku je sloboda.

Svoji smo gospodari i nijedan oficir nam ne nare�uje.

Ka�u da ste ribe nahranili svojim admiralom.

Nismo Nepenina bacili ribama, ve� izboli bajonetima. -�ivog?

Zar �emo s mrtvim da se zabavljamo? Sad nas se pla�e!

Ionako se pla�e! -Mi...

Ti, ti, ti...

I ja, sada smo slobodni gra�ani, slobodne Rusije! -Tako je!

Samo malo.

Da li razbijem nos da sija, slobodni gra�anine?

Gubi se odavde, gnjido!

�ta ste zinuli? Razlaz! -Ne komanduj, Stepani�u.

�uti, budalo! -U more s njim! -Tako je! -Ti�ina!

Meni si rekao, slinavi? Da�u ja tebi! -Dr�'te ga, bra�o!

Petrograd 1917.

O, Sonju�ka! -Ko je zvao? -Ho�e� li �aj? -Da.

Grof �eli�ev. -Je li?

Se�a� se kako ti se divno udvarao,

pre ven�anja s Aleksandrom Vasiljevi�em.

Bo�e, kada je to bilo! -Da. -I �ta sad ho�e?

Zamolio je da te vidi. -Za�to?

Mama, �ta ti je? -Sonja, nisam mogala da odbijem takvu sitnicu

uglednom �oveku, grofu. -Izvini. -Do�i �e za pola sata.

Vi�e nemamo domovinu.

Samo vam se �ini da �e se srediti. Ovo je propast! -Ti�e.

U Petrogradu �e biti jo� stra�nije, verujte. Odlazim u Pariz.

Mislio sam da kao stari prijatelj... -Molim vas, ti�e.

Slavu�ka je tek zaspao. -Oprostite, Sofija Fjodorovna.

Ne sumnjajte da sam vam sve ove godine bio odan. I sada ja...

�emu ovaj besmisleni razgovor?

Samo �elim da vam pomognem.

Imam ku�u u Parizu, koja vam stoji na raspolaganju.

O tome morate razgovarati s Aleksandrom Vasiljevi�em.

Znam �ta je pristojnost, Sofija Fjodorovna.

Svakako �u razgovarati s va�im mu�em.

Ali va�a bezbednost... -Moj mu� �e brinuti o tome.

Zbogom, grofe. Hvala vam na cve�u.

Neka vas Bog �uva. -Uvek �u vam rado pomo�i.

Upamtite, Sofija Fjodorovna.

Sevastopolj

�ta je sloboda?

Sloboda je pravo na izbor!

A na� izbor je da prekinemo ovaj sramni rat!

�iveo Kol�ak!

Ho�ete da zavr�ite rat?

Odli�no. I ja to ho�u. Ali kako?

Da potpi�emo kapitulaciju, pustimo ovamo nema�ku flotu

i �ivimo po zakonu kajzera? Ili da pobedimo?

I �ivimo kako mi ho�emo?

Jeste li za slobodu ili za nema�ko ropstvo?

Mi smo za novu Rusiju!

Polo�i�emo zakletvu privremenoj vladi,

na �elu s vrhovnim komandantom! Ura, za Kol�aka!

Jeste li uz nas, va�e prevashodstvo?

Ipak ne znam jesmo li danas izdali zakletvu ili smo je potvrdili.

Zakleli smo se na vernost Rusiji.

Irkutsk, januar 1920.

Kakav je bio va� odnos prema Februarskoj revoluciji?

Revolucija...

Revolucija mi je dala mogu�nost da se oslonim na entuzijazam

koji je unela u narodne mase i omogu�ila da zavr�imo rat,

koji sam smatrao najva�nijim zadatkom,

va�nijim od toga ko je na vlasti i iznad politike.

Bili ste spremni da priznate bilo koju vladu?

Samo onu koja slu�i otad�bini.

Nisam sumnjao u politi�ko po�tenje �lanova privremene vlade.

Prvi sam polo�io zakletvu, po svojoj savesti.

Zar niste shvatili da po�tenje nije dovoljno za revolucionara

i da zadr�i vlast, mora da bude �vrst, ponekad i nemilosrdan?

Da, na�alost, nisu to umeli.

Vi ste umeli bolje.

Petrograd, 1917.

Hej, bra�o!

Ko je? -Smirnov, Mihail.

Majn got, Mihail Ivanovi�!

Izvinite �to ovako... -Za�to, divno izgledate.-U�ite. -Hvala.

Preplanuli ste, kao s odmora.

I dolazim s odmora, Roza Karlovna. Crno more, znate.

Guten morgen. -Dobro jutro. -Oprostite na ranoj poseti.

Mi�o, �ta se desilo? Vi iz Sevastopolja?

Da, Aleksandar Vasiljevi� je naredio da mu dovedem porodicu.

Dobro jutro. -Mi�o! -Dobro jutro. -I vama.

Kona�no su nas se setili! Za�to sam nije do�ao?

Viceadmiral Kol�ak ako smem da podsetim,

komanduje Crnomorskom flotom. -�ula sam.

Doveo sam dva mornara, da pomognu oko selidbe.

Da. �to stojimo? Roza Karlovna, pripremite �aj. -Naravno.

�ekajte, ne znate gde je. -Ne znam gde je �aj?

Pravi, za goste, sakrila sam ga. -Za�to?

Izvinite, svi smo zbunjeni u ovom Petrogradu. Sedite, Mi�o.

Kad sam vas videla ovako rano, mislila sam da se ne�to desilo Sa�i.

Aleksandar Vasiljevi� je �iv i zdrav, ose�a se odli�no.

Samo mu nedostajete vi i sin.

Rastislav stalno pita kada �emo kod tate.

Raskomotite se, sad �e �aj. -Na�alost, nemam vremena.

Mo�ete li se spremiti do uve�e? -Do uve�e? -Vozovi retko idu.

Slede�i polazi za nedelju dana.

Iskreno, situacija u Petrogradu mi se uop�te ne dopada.

Ovde je jo� podno�ljivo, a u Kron�tatu i Helsinkiju...

Bo�e, kao stra�an san! Pijani mornari...

Ubili su Kolju Podgurskog i admirala Nepenina.

Dobro da su Temirovi pobegli u Petrograd, jedva su se spasli.

Znam, zato morate da po�urite.

Do�i �u kolima u pola osam. Ho�ete li sti�i? -Naravno.

Sa�ekajte �aj. Roza Karlovna, �ta je s �ajem? -Samo malo!

Mora�ete da pijete sami. Moram da idem, imam puno posla.

Naravno. -U vozu �emo se videti, popri�ati i popiti �aj.

Moje po�tovanje. -Hvala.

Toliko �elim da Vas vidim i zagrlm, ali u raj grehe ne pu�taju.

Pismo �e vam dati Mihail Smirnov, koji je poslom u Petrogradu

i dove��e moju porodicu u Sevastopolj.

Slo�i�ete se da moram da brinem o njima.

Vi imate Sergeja Nikolajevi�a, a oni tamo nikoga.

Imam potrebu da se pravdam,

ali volim Vas kao pre, draga Ana Vasiljevna,

i uprkos svemu, iskreno se nadam

da �emo se negde i nekad sigurno ponovo videti.

Odmah �u vas poslu�iti �ajem. Sedite.

Kada se vra�ate s va�eg

slu�benog puta?

Molim? -Sa slu�benog puta. Sedite.

Zamoljeni ste i da dovedete Sofiju Fjodorovnu

s porodicom u Sevastopolj. -Da, ve�eras.

Izvinite, �aj je bez �e�era. Hvala za pismo.

Razumem koliko

vam je neprijatna ta misija, budu�i da vi

nikada niste odobravali

moju vezu s Aleksandrom Vasiljevi�em.

Molim vas! -Nemojte, Mihailo Ivanovi�u.

Vi ste �astan i po�ten �ovek, ne umete da se pretvarate.

Uostalom, Aleksandar Vasiljevi� je u pravu.

Njegovu porodicu nema ko da �titi, a ja imam mu�a. On je sada

u nekoj komisiji u admiralitetu.

Tako da niko ne�e smeti da nas dira.

Jo� jednom, hvala. Odgovor, vidim, nije potreban. -Kako �elite.

U redu. Onda prenesite Aleksandru Vasiljevi�u

da se i ja nadam da �emo se negde i nekada...

Hladno je.

U Sevastopolju je sigurno ve� leto.

Leto ili ne, ali sunce greje.

Moram da idem, Ana Vasiljevna. -Naravno, idite.

Sre�an put.

Kora�aj, ne zaostaj!

Darja Fjodorovna, Roza Karlovna!

Dobar dan. -Dobar dan, Ana Vasiljevna. Vi kod nas?

Izvinite, spremamo se za put. Aleksandar Vasiljevi� je poslao

po nas, ve�eras putujemo, pa ne mo�emo da vas primimo.

Pa, dobro. Onda dajte ovo Sofiji Fjodorovnoj.

Seti�e se, to je poklon. -Hvala.

Pozdravite je i poljubite Rastislava od mene. -Sve najbolje.

Do�ite uve�e, pravimo opro�tajnu �ajanku.

Imamo �e�era. -Hvala. -Dovi�enja.

�ta pri�ate, kakav �e�er? Gde je va�a nema�ka �krtost?

Ja, �krta? Kako vas nije stid?

Sad vi�e nema stida, ali bacati hranu je sramota.

�e�er, �e�er!

Da, kod nas je mnogo toplije. Kako ovde slu�e bra�a mornari?

Kad moraju, slu�e. Kona�no.

Smrzli ste se? Sedite u kola.

Samo da uzmemo prtljag, pa ku�i.

Nisam se jo� vozio pod britanskom zastavom.

U Piteru si siguran pod svakom zastavom, osim ruske.

Dobro, mama, radi kako zna�. Rastislave, idi u svoju sobu.

Sofija Fjodorovna, sve ostalo je u kolima. -Hvala.

Zar Darja Fjodorovna ne�e s vama u Sevastopolj? -Ne.

Upravo sam saznala. Da nije zbog mene?

Dosadila sam joj? Stalno gun�a. -�ta vam je, Roza Karlovna?

Odavno �eli u Kamjanjec-Podiljski. Putova�e s nama do Kijeva.

Mogu da ne idem. -Prestanite, Roza Karlovna!

Idite kod deteta, brzo �u ja. -U redu.

Po�urite, po�to moram da zaklju�am sva vrata. -Naravno.

Darja Fjodorovna, da niste videli moju Bibliju?

Idemo dole.

Sevastopolj, 1917.

Roza Karlovna, vidite kako je more toplo. -Ne volim more.

Ovde duva.

Kako sam sre�na �to smo do�li. -Nazdravlje!

Izvolite. -Hvala. Umre�u od promaje.

U Petrogradu je u�asno. Glad, prljav�tina, ljudi sasvim poludeli.

Ni �asti ni dostojanstva.

Nazdravlje, Roza Karlovna! -Istina.

Operi vo�e i nosi na sto, da gospoda probaju krimsko vo�e.

Levo, levo! Dr�i kurs.

Lepo je ovde. Zar ne?

Nadesno. -Razumem, nadesno!

Bravo, dr�i kurs. -Razumem! -Kako ti se svi�a?

Oboji�emo ku�u. U roze. Sla�e� se, Sa�a?

Vidi ovo! -U�i.

Nazdravlje, Roza Karlovna!

Pogleda�u vrt. -Svakako.

Evo i nas! -�ekali smo vas. -Dobar dan.

Dobro do�li, Rastislave Alekandrovi�u.

Vidi ovo, uzmi. -Hvala. -Vo�e je oprano. -Svi�a ti se?

Tu �e spavati Roza Karlovna? -Ne znam gde �e spavati.

Ovo je moj kabinet. -Lep je. -Se�a� se toga? -Da.

A ovo je tvoja soba. -Super! -Smesti se.

Kakav je vrt? -Bo�e, Sa�a, tako sam sre�na!

Mogu li da promenim zavese? -Naravno.

�elim da uradim po svom ukusu. Osta�emo dugo?

Sa�a, tako si mi nedostajao. -I vi meni.

Izvini, moram da idem.

Da, naravno, slu�ba. Malo �u se odmoriti, izvini.

Podovi stra�no �kripe. -�ta? -Nikavi su.

A ovaj krevet, jastuci, orman...

Slu�beni, ceo �ivot slu�beni!

Sa�a, na� sin je napravio prve korake u tu�oj ku�i.

Progovorio je u tu�oj vili.

Nemam ni pristojnu ode�u.

Ne mogu da dozvolim sebi vi�e od tri haljine

zato �to se stalno selimo iz mesta u mesto, iz mesta u mesto!

I stalno hoteli, iznajmljeni stanovi. Ja...

Da ti kupim ku�u i sagradim vilu na Crnom moru,

izvini, ne mogu. Nemam sredstava.

Mogu sa popravim podove, samo reci kada.

Sa�a!

Ja... Odvikla sam se da budem s tobom.

Ne tra�im �ak ni da me voli�.

Samo �elim da budem �ena, majka, doma�ica. Zar mnogo tra�im?

Na�alost, ne mogu da te ute�im.

Ne znam ni koliko �emo ostati ovde. -Sa�a, �ta pri�a�?

Tp �to se de�ava na Baltiku, uskoro �e biti i ovde.

Za sada mo�emo da se odupremo, ali samo je pitanje vremena.

Ne pla�i me, Sa�a. Ho�u malo mira. Bog �e nam se smilovati.

Oprosti mi, oprosti.

A haljina �e� imati mnogo, obe�avam. Izvini.

- prevod LjubicaSP - ljubpet@gmail.com

Preuzeto sa www.titlovi.com