Original subtitles

www.titlovi.com

Dajte! -Evo prve. I druge. Odlično!

Nije fer! Ne bacate dobro. Dajte meni.

Držite, idite na mesto. Pokazaću vam kako se baca.

Aleksandre Vasiljeviču, tako ste spretni!

Uhvatili ste skoro sve obruče. -Sada vi. Spremni? -Da.

Sigurno ste spremni? -Da.

ADMIRAL

POVRATAK

Helsinki, Finska 1915.

Ana Vasiljevna, priznajte da izmišljate.

Ne, čista istina. -Šampanjac!

Verujte, nije teže od pomorskih propisa. -Evo, na primer...

Zašto su odvezivale čvorove? -Kako su carevi birali neveste?

Pogledaje.

Stvarno ne znate?

Svaka bi dobila splet svilenih niti.

Neveste raspliću...

A car ih posmatra.

Ako neka pokida, on se naljuti i otera je.

Odlazi, lenjivice!

Zato što careva žena treba da bude strpljiva i smirena.

Tako je i mene baka spremala za nevestu.

Izvolite. -Hvala.

Divno!

Evo i Sergeja Nikolajeviča. -Pođimo, gospodo!

Pa dobro, Sergeju Nikolajeviču. -Ne zaboravite. -Pamtim.

Izgleda da je 20. vek sa svojim emancipacijom uprostio zadatak.

Jeste sigurni da je to bolje, Aleksandre Vasiljeviču? -Bolje?

Moguće. -Pa, onda...

Za vreme u kome smo se upoznali. -Sa zadovoljstvom.

I šta se pokazalo? -Da Turkinje, sa svojim haremskim vaspitanjem,

nisu htele ni da mrdnu prstom.

Na primer, dođe putnik i zamoli čašu vode.

A šta kaže domaćica? -Kad dođe Ivan, daće ti, putniče!

Kleveta! -Nipošto. -Nikad vas ne bih odbila.

Ana Vasiljevna, ne biste izdržali. -Je li? -Mnogo volim da pijem.

Odlično vas razumem. A meni se čini

da su voda i rat jedina ljubav vašeg života.

Čini mi se da odlično znate da nije tako.

Pozdrav!

Odavno je pao mrak. Zaboravili smo se.

Vreme je za rastanak.

Ko zna, Ana Vasiljevna, hoće li nam ikad biti lepo kao danas.

Hvala vam, dragi Aleksandre Vasiljeviču.

Idite već jednom, idite.

To je signal broda koji tone, Ana Vasiljevna. Laku noć.

Kako ste proveli veče? -Divno! Hvala.

Hvala. -Ana Vasiljevna! -Šta? -Šešir. -Da, hvala.

A Volođenka spava? -Nemoj kod njega, već spava.

Dobro.

Ana, ništa nemaš da mi kažeš? -Šta bi da čuješ? -Ti bolje znaš.

Nemam ništa. -Hvala.

Ne znam dokle je stigla vaša veza, ali znam jedno -

Aleksandar Vasiljevič nikada, ni pod kojim okolnostima,

neće rasturiti svoju porodicu, kao ni našu.

U redu, Serjoža. -Da, da.

Već sam mislila da ti se nešto dogodilo. Saša? -Da.

S nama je sve u redu? -Ne sasvim.

Zaljubio si se?

Ako je to za tebe ozbiljno, reci, ali...

Jesi li siguran da je ozbiljno?

Siguran si?

Ne znam.

Ne želim da ti smetam.

Slavuška i ja idemo s mamom u Peterburg. -Sonja, ja...

Nemojte da idete. Sve će biti u redu, obećavam.

Ti si moja žena, ja sam tvoj muž i tako će uvek biti.

Nikolaju Saniču, javite štabu da je miniranje obavljeno.

Nema gubitaka, vraćamo se u bazu. -Razumem. -Hvala, gospodo.

Gospodo, Aleksandre Vasiljeviču... -Da?

Čekamo vas u oficirskoj kabini. -Hvala.

Aleksandre Vasiljeviču, moj raport komandi. -Kakav raport?

Želim da znate. Molba za premeštaj na drugi brod.

Čime niste zadovoljni, Sergeju Nikolajeviču?

Gospodine kontraadmirale. -Da? -Radiogram s obale.

Za koga? -Za sve na u moru.

Gospodo.

Armija kneza Meljnikova je u teškom položaju kod Rige.

Traži vatrenu podršku. Zauzmite borbene položaje. -Razumem.

Baterija, paljba!

Sanitet ovamo, sanitet!

Rižski zaliv, rt Rogocem, 1915.

Zaustavite motore. -Zaustavite! -Zaustavljeni. -Spustite sidro.

Vaše prevashodstvo! -Slušam. -Primili smo radiogram:

Stigao sa 'Slavom', Kolčak. -Možete ići. -Razumem!

Kabl povezan, uspostavljena veza! -Primljeno!

Imamo vezu s obalom. -Desni bok, oruđe u boj. -Razumem!

Oruđe u boj! Priprema! -Življe, življe!

Ovde kapetan krstarice, kontraadmiral Kolčak.

Situacija je kritična. Nemci nas potiskuju na desnom krilu!

Baterija, vatra! -Dajte granate, dajte!

Vaše blagorodstvo...

Ja ću koordinirati vaše dejstvo. Kvadrat 13.

Koordinate? -3500, 2200.

Punite! Življe!

Cilj 18, korekcija 43.

Pali! -Pali!

Dvadeset levo, gore tri! Gore tri! -Granatu!

Granatu! -Pali!

Nemci okreću topove! Čujete? Nemci okreću topove!

Halo, halo? -Halo, ne čujem vas!

Punite! Na svoja mesta!

Kontraaadmirale, nemačka baterija puca na nas. -Pa šta?

Sad smo mi meta, treba da izađemo na more.

Kako da korigujemo gađanje? Ostajemo. Proverite vezu. -Da.

Ranjeni ste? Dajte da vam pomognem.

Iznenadili ste me svojim raportom. Ostavljate drugove

s kojima ste služili... -Pustite me. Zbog situacije među nama.

Kakve? -Privatne. -Kakve situacije?

Situacija je sada ratna - tući neprijatelja i služiti otadžbini.

Da? -Halo? - Kontraadmiral Kolčak. Čekam vaše korekcije.

Levo deset, gore pet.

Levo deset, gore pet!

Brzo! Pali!

Pali!

Braćo, u napad! Napred! -Ura!

Stani! Stani.

Napisala sam pismo morzeovom azbukom, pomoću udžbenika.

Hvala vam, ali danas se vidimo poslednji put.

Šta? -Ne možemo se više viđati.

Šta se dogodilo? U čemu smo pogrešili?

Ana Vasiljevna... -Da?

Nismo ni plesali. Zašto, Aleksandre Vasiljeviču?

Zato što vas volim.

Zbogom.

Aleksandre Vasiljeviču!

Vratite mi pismo.

Helsinki, Finska. Zima 1916.

Kralj pik mi se uopšte ne sviđa,

ali ako pogledamo karte oko njega, tu je desetka

i od njega ćete dobiti lepu vest i neočekivanu radost.

Nina, zar verujete u to? -Naravno da ne, Sofija Fjodorovna.

Tako mi brže prolazi vreme i odvraća me od misli,

kad mi je muž na moru.

Jeste li za čaj? -Da. -Odmah ću narediti.

Mašenjka! Zar ne čuješ da zvone na vratima? -Izvinite.

Zdravo. -Zdravo, Ninočka. Strašno je hladno.

Evo još jedne kojoj je muž na moru.

Dobar dan, Sofija Fjodorovna. -Mislim da se znate.

Da, Ana Vasiljevna, zar ne?

Bože, zaboravila sam čaj! Brzo ću.

Mašenjka, stavi za čaj.

Odavno želim da vas upoznam. -Zašto niste?

Nisam htela da se namećem. Sem toga, ni sa kim se ne družim.

Jelte? Ko bi rekao, pored vaše mladosti i lepote. Mnogo gubite.

Slavuška i ja volimo da se spuštamo niz brdo.

Uvek je mnogo ljudi i veselo. -Na sankama?

I ja bih rado. -Zašto onda ne idete?

Evo i mene. Čaj je spreman. Jesam li vam nedostajala?

Anuška, da ti gledam u karte? Sofija Fjodorovna je htela.

Izvoli. -Dobro.

Deca vrište, a Ana Vasiljevna jače od svih.

Probijate bubne opne, nemojte tako.

Izvinite, Sofija Fjodorovna, nećemo više.

Mučite i lomite svoju decu, a ja neću to da gledam!

A mi to hoćemo! -Rastislave!

Evo još jednog Aleksandra Vasiljeviča. Veliki otac!

Pažljivo!

Dobar dan. -Dobar dan. A gde su svi?

Sankaju se, Ana Vasiljevna ih je nagovorila.

Želite li čaj, doručak? -Ne, hvala.

Guten tag, Roza Karlovna! -Odlično što ste se vratili.

Odmah nas vodite odavde. Zahtevam. -Zašto?

Ta mlada osoba je luda. I Sofija Fjodorovna je malo poludela.

Šta kažete? Sad ćemo to srediti, Roza Karlovna.

Gotovo! Kako smo se dogovorili, još jednom i kući.

Hvala Bogu! -Zdravo. -Vratio si se! -Niste se smrzli?

Ne, ne možeš ih oterati. -Hajde, hajde!

Zdravo! -Tata! Koliko si Nemaca potopio?

Sve! -Neka vide ko je Kolčak! -Dođi. -Roza Karlovna...

Kako si? -Sve je u redu.

Sećaš se Kimova? -Da. -Nije me prepoznao.

Idemo na topao čaj. -Neću. -Mora! -Slavka se ne boji da se upozna.

Kako izgledate mladi, Ana Vasiljevna, kao devojka! -Od mraza.

Šteta što ste došli kasno. Obećali smo da je ovo poslednji spust.

Zašto? Rado bih se sankao. -Stvarno? -Da. -Idemo! -A ja?

Rastislave, kuda?

Daj ruku. -Na vrh!

Smrzao si se. Hoćeš li čaj? -Ne.

Kad se tata vrati, i mi ćemo se sankati.

Obavezno. Sešćemo sve troje na sanke

i spustiti se s najvišeg brda. Niko nas neće stići. -Važi!

Stigni me, stigni!

Neću kući! -Rastislave! -Nevaljalac. -Ustani.

Idemo kući.

Da se još sankamo? -Nisi umoran? -Nisam. -Kad kažeš.

Aleksandre Vasiljeviču!

Ne bih vas budio, ali viceadmiral Esen dolazi čamcem. I Nepenin.

Stići ću da se obrijem? -Da, naredio sam. Hasane!

Gospodo oficiri!

Zdravlja vam želim, vaše prevashodstvo!

Zdravlje želim. -Dozvolite da raportiram.

Čekajte golube, u letnjoj uniformi.

Voljno. -Voljno!

Ovo je već nešto drugo.

Primili smo telefonski poziv iz štaba vrhovnog komandanta

o admiralu Kolčaku.

Sa zadovoljstvom sam saznao za sjajnu podršku

koju su armiji pružili brodovi pod vašom komandom.

Omogućili ste da pobedimo i osvojimo položaje neprijatelja.

Odavno znam za vašu hrabrost i mnoge podvige.

Nagrađujem vas ordenom Svetog Đorđa 4. stepena. Nikolaj.

Čestitam, Aleksandre Vasiljeviču.

Ovaj orden je poseban, iz Port Artura.

Mislim da će dobro ići uz vašu georgijevsku sablju.

Zar ne, gospodo?

Čestitam hrabroj posadi krstarice 'Slava'

novog viteza Svetog Đorđa. Ura! -Ura! Ura!

Helsinki, Finska

Pitam ja njega: Kako si odredio položaj broda?

A mornar, zamislite, odgovara:

Prvo odoka, zatim mokrim prstom uz vetar,

a onda sam bacio drvce u vodu i eto! Eto!

Daj. -Izvolite. -Hvala.

Nikolaj Otovič tako voli Aleksandra Vasiljeviča, da me nekad ljuti.

Zar nema drugih heroja u Baltičkoj floti?

Ima, draga, ima.

Samo više nema ludih.

Kolja, zar nećeš da popiješ lek? -Opet s tim hoćeš-nećeš.

Potčinjenima treba dati primer discipline.

Kako sam sit svega toga.

Izvinite. -Pij, pij.

Hvala na društvu. -Sve najbolje.

Pa? -Mogla bi sad da spremiš večeru.

Svakako. I skuvaću boršč, ti ga voliš.

Strašno je kad takav čovek postane bespomoćan.

Strašno mi je žao Nikolaja Otoviča.

Proživeli su srećan život.

I mi ćemo živeti dugo i srećno. -Da.

Irkutsk, januar 1920.

Hvala.

Možete li da odgovarate na pitanja? -Naravno.

Esen je pred smrt izrazio želju da ja postanem

vrhovni komandant na Baltiku. -Esen je umro od prehlade?

Molim? -Esen je umro od prehlade? -Da.

Nije hteo da ostane u šinjelu

kad je posada bila u letnjim uniformama. -Recite...

Izvinite.

Neću vam smetati.

Za odren me nije predložila mornarica,

nego komandant kopnene vojske

i verovatno me je zato car zapazio.

Mogiljov, vrhovna komanda 1916.

Zdravlje želim, vaše veličanstvo. -Dobar dan, Aleksandre Vasiljeviču.

Čuo sam za vašu hrabrost i odlučnost na Baltiku.

Vršio sam svoju dužnost, veličanstvo.

Zvao sam vas da vam lično saopštim odluku.

Još pre rata smo se dogovorili s Engleskom i Francuskom

da će Bosfor i Dardaneli pripasti nama, Rusiji.

Zato je vaš glavni zadatak da ojačate flotu na Crnom moru

i zauzmete Konstantinpolj. -Prekomanda u Crnogorsku flotu?

Dobićete čin viceadmirala

i postati glavnokomandujući Crnomorske flote.

Vaše iskustvo je sada potrebno tamo, na Crnom moru.

Ključ Berlina se nalazi na Bosforu.

Hvala na poverenju, vaše veličanstvo.

Uzmite ovo. Neka vam ikona mnogostradalnog Jova da snagu.

Zahvaljujem.

Želim vam sreću.

Dozvolite da se povučem, vaše veličanstvo.

Bog vas čuvao, admirale.

Vila Benua, pored Helsinkija

Zima! Seljak svečano kroz šumu krči put.

A njegov konj, njušeći sneg...

Roza Karlovna, kakav sneg? Što da recitujem leti

o konju u snegu. To je glupo! -Ne izvodite, Rastislave.

Već treći put učite te stihove.

Obavestiću o tome Sofiju Fjdorovnu.

Onda recitujte 'Gorskog cara', druže moj. Recitujte!

Mama, eno nemačke špijunke! -Hajde ispočetka, glasnije.

Pobićemo sve vas, Nemce! Obesićemo vas na jarbol,

da plašiš vrane, stara babo! -Idemo, Rastislave. -Beži!

Pobedili smo vas na moru! -Oteraćemo mi vas! -Odlazi!

Daćemo mi vama! -Marš odavde! Gubi se, špijunko!

Gubite se odavde! Gubi se! -Odlazite, deco!

Rastislave!

Gospode, spasi me i pomiluj!

Spasi i pomiluj!

Spasi me i pomiluj!

Stani. Stani!

Slavka, šta to radiš? Dobro da su te videli.

Tata, je li istina da more spira sve grehe? -Istina je, istina.

Znači, više nemam greha?

Voda pomaže da postaneš čovek,

a čišćenje od greha je već posao čoveka. Sav si poplaveo.

Helsinki. Finska. Leto 1916.

Izvolite, gospođo.

Izvolite.

Nije li suviše frivolno? -Da, prosto. -Uzmi.

A probajte ovaj.

Finiji je. -Šta vam je, nipošto. To je šešir za udovice.

Želim nešto strogo i elegantno.

Ako vam ništa ne odgovara, probajte moj.

Zaista, s vašom divnom figurom, treba da nosite upravo takve,

sa širokom obodom. -Hvala. Pravi ste majstor za komplimente.

Divno će vam stajati.

Eto, vidite. Pogledajte se. -Za letnje sunce i toplo more.

Toplo more? -Aleksandar Vasiljevič je imenovan

za komandanta Crnomorske flote. Premešten je u Sevastopolj.

Nešto ste uznemireni, Ana?

Zašto mi niste ranije rekli?

A kada, uskoro?

Odlazi uskoro. Sada predaje dužnost. Hvala vam.

Imate li takav šešir ili nešto slično?

Oprostite, madam, pariska kolekcija je juče rasprodata.

Kada očekujete novu? -Rat je, madam.

Sumnjam da će uopšte stići. -Rat.

Nemojte toliko brinuti. Rastislav i ja još ostajemo.

Neće se dosađivati, obećavam. -Molim?

Dođite uveče. -Hvala.

Izvinite, moram da idem. Doviđenja.

Vozite.

Pažnja, dame i gospodo, slikam!

Ne brinite, Roza Karlovna, ipak je to dete.

Trebalo bi im dati po propisu. Hvala, Taša. Ali nema ko.

O, konačno si došao! Koliko su te puta zvali na večeru?

Šteta što je otac otišao, inače bi ti rekao!

Moram da vam kažem: Ja sam kukavica.

Danas nisam zaštitio Rozu Karlovnu.

Uplašio sam se. To je sramota za budućeg oficira.

Roza Karlovna, oprostite mi.

Vrlo ste hrabri, Rastislave. -Sedi za sto.

Ti si junak.

O, koga vidim! -Divno izgledate. -Kakav kostim!

Kakvo iznenađenje! -Nina!

Kad si stigla? -Upravo. Čila sam za bal i...

Gospođa-seljanka, savremeno! U duhu vremena.

A znaš li gde je... -Šampanjac? -Ne, hvala. Serjoža?

Kolčak ih je sve mobilisao, nisam videla Nikolaja tri dana.

Sofija je srećna žena. Muž joj je komandant Crnomorske flote.

Da, svi joj zavidimo. -Posebno ja. Ne podnosim Baltik.

Molim te, pričaj s Kolčakom, da povede Nikolaja u Sevastopolj.

Zašto ja? -Uzima Smirnova u štab, može i Nikolaja, ratnog oficira.

Kakav uticaj imam ja na Aleksandra Vasiljeviča? Izvini.

Mislila sam da smo prijateljice.

Izvini. -Gospođice, mogu li da vas slikam? -Naravno.

Pogledaj u objektiv. -Trenutak.

Pažnja... Hvala.

Hvala.

Samo čas. Dobro veče. -Dobro veče.

Ana Vasiljevna! -Aleksandre Vasiljeviču.

Kome da zahvalim što vas vidim?

Mom mužu. Ceo mesec ni traga ni glasa.

Skoro sam poludela od tuge. -Za mužem? -Pa, ne za vama.

Razumem. Onda ga zagrlite, tu je. Sergeju Nikolajeviču!

Anuška! Bože moj! -Serjoža.

Anuška! -Serjoža!

Dolazimo sa sastanka. -Dopada ti se moj kostim?

Nisam te još video takvu. Nedostajala si mi.

Stvarno? -Da.

Pažnja, gospodo! Molim za pažnju!

Pažnja, gospodo, pažnja!

Danas ispraćamo ljubimca Baltika,

viceadmirala Aleksandra Vasiljeviča Kolčaka.

Sutra ujutro nas ostavlja. Da, da, gospodo, sutra izjutra!

Već sutra? -Sutra ujutro.

Naša komanda ostaje bez odličnog komandanta. -Kuda ćeš?

Ali zato, gospodo, možemo biti mirni. -Na vazduh, ne prati me.

Kolčak će se probiti kroz Dardanele i Konstantinopolj će biti naš.

Ura! Ura, gospodo! -Ura! Ura! -Zahvaljujem.

A sada, dame i gospodo, valcer! Gospodo, pozovite dame!

Vaše prevashodstvo,

Aleksandre Vasiljeviču, duboko se kajem

zbog one familijarnosti. -Kasnije, zastavniče.

Koju sam prošli put sebi dozvolio.

Ana Vasiljevna!

Grozno ste se poneli. Ništa mi niste rekli.

Zašto? Zašto ste takvi prema meni?

Samo biste otišli, iščezli iz mog života

i nikad vas više ne bih videla. Nikada!

Znate li šta to znači? Nikada!

Ana! -Ćutite! Ništa ne govorite.

Sve već znate, nije moguće da ne znate.

Videli ste me, razgovarali sa mnom, osetili...

Ništa niste razumeli. Potrebne su vam reči?

Dobro, izvolite onda: Volim vas, mnogo vas volim.

Odavno. Jeste li zadovoljni?

Aleksandre Vasiljeviču, svi vas traže.

Imam veliku molbu.

Zastavniče Frolov. -Da.

Hoćete li sa mnom u Sevastopolj? -Naravno, vaše prevashodstvo.

Doneli su vam cveće.

Moram da znam da postojite.

Kočijašu! Na stanicu, brzo! Brže, molim vas.

Aleksandar Vasiljevič je kupio kremu za sunčanje,

kao za odmaralište. -Da, sunce u Sevastopolju nije kao na Baltiku.

A kada ćete vi, Sofija Fjodorovna, u Sevastopolj?

- prevod LjubicaSP - ljubpet@gmail.com

Preuzeto sa www.titlovi.com