Original subtitles

Donesite šampanjac kapetanu. -Razumem.

Podgurski, vratite nam se, odradili ste fotu.

Ne, obećao sam do kraja igre! Vojna baza Helsinki, leto 1905.

Podgurski, naručio sam vam šampanjac. -Pustite me!

Gospodo! Gospodo, znala sam!

A šta da radi ova fota? -Novi mundir! -Recite, Vladimire.

Da popije konjak za pobedu. -To će sa zadovoljstvom! -Tačno.

Treba nešto teže. -Da poljubi nekog.

Neka poljubi prvog ko uđe na vrata. -Ali strasno i osećajno!

To je vaša fota, Aleksandre Vasiljeviču.

Gospodo, nije smešno! Prvi će ući mornar

kog sam poslao po vaš šampanjac. -Da, u duhu ratnog vremena -

Rratni oficir Kolčak bratski ljubi običnog mornara.

Nastavimo, dok ne uđe.

Šta da radi ova fota? Vladimire, čekamo. -Pažnja!

Gde je Aleksandar Vasiljevič? -Evo ga.

Aleksandre Vasiljeviču, hitno me zovu u štab,

hoćete li dopratiti moju ženu? Kao sused, ako ne stignem.

Ovo je Ana Vasiljevna, moja žena. -Molim vas!

U čemu je stvar, gospodo? -Fota Aleksandra Vasiljeviča

ima zadatak da poljubi prvog ko uđe. -To je vaša žena.

Izvršite zadatak! -Aleksandre Vasiljeviču, izvolite.

Fota, Aleksandre Vasiljeviču, molimo, molimo!

Pa, Anuška... -Ne možete odbiti, Aleksandre Vasijeviču!

Molim, molim! -Udatu ženu? -Aleksandre Vasijeviču!

Fota je ozbiljnija od duga na kartama!

Dame i gospodo, pažnja! -Lepotica!

ADMIRAL

RAT

Baltičko more, Pilau. Nemačke teritorijalne vode, 1915.

Puno je posla, uspećete? -Da, Aleksandre Vasiljeviču.

Ponavljam, mine na dubinu od sedam metara.

Recite minerima. -Razumem!

Gospodine kapetane, dozvolite da izvestim. -Da.

Uhvatili smo radiogram, tu su dve nemačke krstarice. -Bez panike.

Na teritoriji smo neprijatelja, sa 100 mina, kao bure baruta.

Šta da radimo? -Nastavljamo postavljanje mina.

Dođite na most. -Razumem. -Gospodo oficiri.

Napominjem, mine na dubinu od najmanje sedam metara!

82 stope ispod kobilice! -Mora na pet, nema dubine.

Šta su dva metra? Nemac će ih brže nagaziti.

Kapetan je naredio na sedam.

Onda zaroni i proveri, kad si tako precizan.

Mirno! -Voljno! -Voljno! -Kako ide?

Magla, vaše blagorodstvo. Ne vide se signali 'Graničara' i 'Lovca'.

Za svaki slučaj, ponovite signal raspoznavanja. -Razumem!

Biću kod komandanta divizije.

Dozvolite? -Da. Situacija? -Sve je mirno, Aleksandre Vasiljeviču.

Jeste li za čaj? -Neću odbiti.

Ovo je Kazanjska Bogorodica, čini mi se.

Sofija Fjodorovna mi je poklonila, pre svadbe. -Razumem.

I meni je Ana Vasiljevna nešto poklonila za uspomenu.

Pogledajte.

Lepa je. -Da.

Lepo.

Da? -Dozvolite. -Da. -Gospodo, molim vas, hitno na most.

Nemci, gospodo, Nemci.

Njihov kalibar je 210 mm, a naš 45 mm.

To je 'Karl Fridrih'. -Eto ti 'Graničara' i 'Lovca'.

Hvala bogu, ćute.

Pravo na nas.

Posada, u borbu! -Razumem!

Vatra na palubi! -Posada, u borbu!

Svi na svoja mesta! -Posada, u borbu!

Punom parom napred! -Razumem! Punom parom napred!

Telegraf, punom parom!

U borbu! Seci konopce!

Granatu! Pali!

Drži kurs!

Guraj!

Granate!

Zašto usporavamo? -Mašinsko, zašto usporavamo?

Mašinsko, zašto ćutite? -Zastavniče!

Vaše blagorodstvo, granata! Proboj u mašinskom!

Koliko treba za popravku? -Najmanje pola sata.

Imate 15 minuta. -Razumem! -Ako nas dotle ne potope.

Da, odlična smo meta.

Zašto ste stali?

Zastavniče!

Gospode!

Aleksandre Vasiljeviču?

Na most. -Razumem!

Gurove, jesi li živ? Puni top! Napuni!

Gospode! -Na top!

Na top, kad kažem!

Pali!

Da! -Pogodili smo im most. -Sada... -Nije im sad do nas.

Aleksandre Vasiljeviču, pogodili smo im most.

Zamenite prvu i drugu posadu topa! -Razumem!

Treća posada, na glavni top!

Vaše blagorodstvo, dobro da smo bacili mine. -Šta?

Dobro da smo bacili mine, inače bi nam došao kraj!

Vaše blagorodstvo, popravili smo trup.

To se ne popravlja na brzinu. -Sada će pustiti rezervu.

Treba da odemo, dok još možemo. -Mine, mine...

Punom parom napred. -Napred!

Kurs ka Pilau. -Tamo su naše mine.

Sergeju Nikolajeviču, sakupite oficire na palubi. -Razumem!

Mirno!

Gospodo oficiri, iza nas je nemačka eskadra.

Pred nama je 'Karl Fridrih'. Put ka bazi je zatvoren.

Ne vidim izlaz, osim da namamimo Nemce na mine.

Kurs ka Pilau, u naše minsko polje. Pitanja?

Imam pitanje. -Slušam. -Dubina plasmana? -Sedam metara.

Proći ćemo, imamo tri metra.

Nemamo tri metra.

Nisam vas razumeo, zastavniče.

Mine nisu na sedam, nego na pet metara.

Ja sam kriv, pogrešio sam. Spreman sam da primim kaznu.

Nećemo proći na metar od mina.

Idemo na mine. Bože pomozi!

Na molitvu! Kape dole.

Gospode, Bože sila, Bože spasenja našeg,

pogledaj milostivo i snishodljivo na svoje smirene sluge.

Čuj nas čovekoljubivo i pomiluj! Neprijatelji hoće da nas unište.

Pomozi nam Bože, spasitelju naš, i izbavi nas radi slave imena tvoga,

da ne bi rekli neprijatelji naši: Gle, ostavio ih je Bog...

Već da poznaju svi narodi da si ti Bog naš,

a mi deca tvoja, uvek zaštićeni tvojom vlašću.

Sada i uvek i u veke vekova.

Amin.

Stavi šapke!

Mina uz levi bok! -Stoj! Unazad!

Mina sleva! -Mina! -Mirno, gospodo.

Odbaciće je talas.

Bože, pomozi!

Nemac ide pravo na mine. -Šta bude, biće.

Unazad!

Prošli smo. Slava tebi, Gospode!

Zbogom, braćo. Sada će nam doći kraj.

Sergeju Nikolajeviču, dajte komandu za borbu. -Razumem.

Povucite komandu.

Idemo napred. Držimo prethodni kurs.

Prošli smo minsko polje. Idemo kući, gospodo.

Pažnja! Nadesno ravnajs!

Zastavniče, čim stignemo u bazu, idete na sud.

Razumem.

Irkutsk, zatvor januar 1920.

Izvolite.

Mogu li? -Uđite.

Zatvorite prozor. Građanine Kolčak, vi ste pred

istražnom komisijom koju čine predsednik Popov,

zamenik Dejnike i članovi Aleksejevski i Lukjaničev.

Koga predstavlja vaša istražna komisija?

Našu komisiju čini esersko - menševički politički centar.

Aleksandre Vasiljeviču, počnimo saslušanje.

Želite li čaj? -Ne, hvala.

Jesi li spremni? -Da.

Vi ste admiral Kolčak?

Da, ja sam admiral Kolčak.

Helsinki, Finska

Ruska pomorska baza, 1915.

Vaše prevashodstvo, kapetan prvog ranga Kolčak. Dozvolite.

Pozovite ga. -Izvolite.

Gospodine kontraadmirale, kapetan Kolčak, po vašem naređenju.

Pa, kapetane, pričajte o svojim pohodima.

Prema napadačkoj minskoj taktici, pod zaštitom magle,

ušao sam u Gdanjski zaliv i minirao ovde i ovde.

Zahvaljujem za službu

i čestitam, kontraadmirale Kolčak!

Izvolite. -Staraću se, ali izvinite, pogrešili ste jer nisam...

Da. Sedite.

Da vas ne mučim, Aleksandre Vasiljeviču,

juče sam poslao predlog za vaše unapređenje.

Imam informaciju da će danas biti odobren na najvišem nivou.

Stoj, stoj! Prestanite! -Muzika! -Gospodo!

Aleksandre Vasiljeviču... -Mihailo Ivaniču, i ti si tu.

Zaslužio sam u borbi, ne u štabu! -Gospodo, nemojte me ispustiti.

Držite se, Aleksandre Vasiljeviču! Odmah me spustite.

U Kolčakovo zdravlje! -Zahvaljujem. -Ura!

Anuška, hajde.

Dame i gospodo, nazdravili smo Kolčaku, pa zaplešimo!

Uveravam vas... -Izvoli.

Savremeni rat je sasvim lišen romantike.

Izvinite me.

Sergeju Nikolajeviču. Ana Vasiljevna, divna, kao uvek.

Ukrašću vam muža. -Naravno. -Ana, divno izgledaš.

Ana Vasiljevna, divno izgledate. -Hvala. -Obećajte mi ples. -Kasnije.

Dragi moj, izvinite, mogu li da vas poljubim? -Zastavniče!

Vi ste za mene... -Nisam vam ja dama, da mi laskate.

Aleksandar Vasiljevič će nam ljubazno svirati klavir.

Molim vas, Aleksandre Vasiljeviču!

Samo mi nemojte strogo suditi.

Bravo! Nogama, radi nogama!

Drži se, drži se!

Zapamti, glavno je probediti strah. Razumeš? -Da.

Bravo. Ne plači. Muškarci ne plaču. Jasno? -Da.

Konačno! -Mama, vidi brod!

Zašto ste toliko ostali u vodi?

Aleksandre Vasiljeviču, dečaku je nos sasvim hladan.

Kad je mački nos hladan, znali da je zdrava!

Rastislave! -Roza Karlovna... -Šta? -Pustite dete.

Aleksandre Vasiljeviču. -Da? -Roza Karlovna je u pravu.

U čemu? -Ne nalazite? -Skoro sam naučio da plivam.

Vrlo je lako. Važno je ne bojati se vode.

Uopšte se ne bojim. -Lepo. -Ko nam je hrabar? -Ja.

A ko ste vi, mladiću? -Volođa Timirov. -Drago mi je.

Dobar dan, Aleksandre Vasiljeviču.

Dobar dan, Ana Vasiljevna.

Volođa, Slava, ko će pre do velikog suncobrana? Brže!

Pažljivo s igračkom, to je tatin poklon!

Počinjem da verujem u sudbinu, Ana Vasiljevna.

Kad sam se danas vraćao u Helsinki,

zbog nečega sam pomislio da ću vas sigurno videti.

Zaista? -Da.

Sonja, sećaš se kako smo iznenada napustili Moskvu?

Kada smo bežali od nečega? -I jesmo, da spasemo porodicu.

Tvoj otac je imao nesreću da se zaljubi. -Zašto mi to pričaš?

Susetka je suviše lepa.

Saša je zaljubljiv, ali ne na dugo. Neću da stalno brinem.

Mama, sam je polomio, a kaže da sam ja!

Rekao sam da ne diraš, kad ne umeš! -Umem!

Izvinite. -Nema na čemu. -Ja nikad ništa ne lomim!

Brod postaje bojni tek posle prvog oštećenja. Ništa strašno.

A mornari popravljaju štetu bez suza i kukanja. Jasno?

Ipak nam oprostite. -Sitnica. -Idemo. -Dobro.

Mama, on ga je slomio! Veruješ mi?

U stvari, evo zašto sam došla -

sutra Podgurski slave godišnjicu. Doći ćete?

Mama, idemo! -Hajdemo.

Vidiš, već su... -Mama, neću da bežim.

Bravo! -Pozovite dame! Dame i gospodo, ovo je 20. vek.

Možemo dozvoliti sebi da ne plešemo iz gramofon,

već uz čudo tehnike - fonograf!

Kolja, jesi li čuo? -Dopusti da pozovem našu šarmantnu...

Izvinite. -Brzo počisti! -Da, madam.

Eto ti 20. veka! -Nek je sa srećom!

Ninočka, odrubi mi glavu! -Šta je ovo? -Svašta!

Ninočka, Nikolaju,

kad vas pogledam, časna reč, poželim da se oženim.

A zašto ne? -Gde da nađem takvu kao Nina?

Ja sam obična, ali moj muž...

Šta? -Gospodo, poljubac! -Poljubac! -Poljubac!

Nisam kriv, to je od šampanjca. -Poljubac! -Poljubac!

Kako su srećni.

Igrajmo! -Nina, Nikolaju, za vas! -Dame i gospodo, ples!

Zašto tako tužno, zar niste srećni? -Uz izum 20. veka, fonograf!

A vi? -Ja? Naravno da sam srećan.

Nikolaju, ako dozvoliš... -Rizikuješ. -Spreman sam.

Imam porodicu, sina, koga volim više do života.

Naravno da sam srećan.

Onda i ja moram da pitam zašto ste to tako tužno rekli?

Želim da plešem uz muziku fonografa. Nadam se da plešete.

Znači, već igraju, bez nas!

To nije lepo! -Sofija Fjodorovna. -Čestitam! -Izvolite.

Drago mi je što ste došli. Dobro došli. -Dobar dan.

Cveće i šampanjac za mladence! -Radujem se što si došla.

Gospodo, želim da nazdravim mladencima.

Dame i gospodo, čujte!

Sofija Fjodorovna, drago mi je što ste prihvatili moj poziv.

Odavno želim da vas upoznam. Oprostite što sam uzbuđena,

ali vi ste moj ideal i vaš brak nam je primer časti i odanosti.

Ura, dame i gospodo! -Ura!

Veoma volim svoju ženu, ali... -Serjoža, hoću da idem.

Danas nije naš praznik, već vaš. Za vas! -Čestitam.

Zahvaljujem. -I za vas.

Anuška! Anja, šta ti je?

Otišla si bez pozdrava, šta će pomisliti?

Niko nije primetio da odlazimo, a Volođa je sam kod kuće.

Nije sam, nego s dadiljom. -Vozite u Brende.

Teraj!

Trebalo je da ostanemo kod Podgurskih.

Mislio sam da se proveselimo. -Kao da nema rata.

Pijemo šampanjac, ljubimo se, grlimo. Ne razumem.

Anuška, rat na moru je poseban. Svaki put

kao da odlazimo zauvek. Ginemo zajedno s brodom.

A kad se vratimo, to je praznik, radost.

I sama si rekla prošli put. Nisi ni znala zašto.

Izvini, rekla sam glupost.

Naravno da je praznik. Greh je ne iskoristiti kratke trenutke sreće.

Dobro je što smo otišli.

Kako je Slavuška? -Skoro da nema temperaturu.

Doći ćeš na ručak? -Ne, ješću u klubu.

Aleksandre Vasiljeviču, čestitam unapređenje. -Sjajna karijera.

Peku piroge? -Da, da. S pečurkama i borovnicama.

Sutra s dače dolazi Sofija Fjodorovna. Pozvaću je.

Očarana sam njom. -Ima 40 godina.

Kakve to veze ima? Takve žene su kraljice do smrti.

Kad je Kolčak bio na polarnoj ekspediciji,

prešla je svet do njega. Vozovima, parobrodima, jelenima.

Našla ga je u Irkutsku ili Jakutsku, na kraju sveta

i tamo su se venčali. Retka je takva ljubav u današnje vreme.

Serjoža mi je pričao kako su ratovali u Port Arturu.

I meni je Kolja pričao, posebno kad mi se udvarao.

Zamisli, Kolčak... -Kolčak, Kolčak!

Tako je hrabar, polarni istraživač, heroj Port Artura...

Nina, nepravedna si prema njemu. -On je fanatik

i ima samo jednu ljubav - rat. -Možda je to otadžbina.

Nemci nastupaju ka Rigi. Probili su se ovde i ovde.

Naređenje štaba je: držati Rigu.

Flota mora biti potpuno spremna

da podrži kontranapad naše armije.

Uvek se opraštam od muža kada odlazi s Kolčakom.

Čaj, madam. -Hvala. -A ja mislim

da je za muškarca najvažnije da voli i brani otadžbinu.

Moj ti je savet, prijateljice, da se ne zaljubiš.

Gospodo, izveli smo desant na rt Kolka

i zadatak brodova je da pruže vatrenu podršku s mora.

Molim da upamtite, gospodo,

da Rišom operacijom rukovodi car.

Irkutsk, januar 1920.

Gospodine admirale, stvarno ste hteli rat s Nemačkom? -Jesam.

Kao jedino rešenje germansko-slovenskog pitanja.

Rat iznad pravde, ličnog života iznad samog života.

To su vaše reči, admirale? -Da, to su moje reči.

Ako je rat za vas tako veliko delo,

kako ste se odlučili na rat protiv sopstvenog naroda?

Čemu to pitanje, gospodine predsedniče?

Dajemo vam šansu da se opravdate pred istorijom.

Da se opravdam... -Odlučuje se o vašem životu. -U to verujem.

Dozvolite da pitam šta za vas znači

opravdati se pred istorijom?

Ne bavimo se demagogijom, gospodine admirale.

Dakle, nastavimo.

Helsinki, Finska 1915.

Mama, tata je sada admiral?

Kontraadmiral.

Bolje da je ostao kapetan. Više mi se sviđa kapetan.

A kontar admiral ne umem ni da izgovorim.

Treba da spavaš.

Spavaj, mili moj.

Više nećeš ići s tatom na kupanje.

Dozvolite. -Sergej je na dežurstvu i na vama je da me zabavite.

Ana Vasiljevna, uvek se možete osloniti na Baltičku flotu

i na mene lično. -Zaista? Vi ste heroj, nepristupačan.

Stvarno? -Da, da. -Nisam znao. -Izvinite, vaše prevashodstvo,

firma Paterus. Dozvolite da vas ovekovečimo

na balu u čast sećanja na 1812. Za istoriju. -Razumem. -Kameru!

Šta sam rekla. -Ana Vasiljevna, u istoriju samo s vama.

Izvinite, nisam znao. Naravno, zajedno. Stanite tamo, molim.

Ponekad mi se čini da nema rata. Čudno.

Izvinite nas, izvinite. Tako! Dobro. Da, da, tako!

Malo napred, molim. -Mundir vam nije u redu.

Kameru! -Mogu da pomognem. -Kako? -Dajte dugme.

Kameru malo niže. Tako, tako!

Kako je to čudno, tek smo se upoznali,

a osećam se kao sa starim prijateljem. -Vešti ste.

Ja sam kozakinja iz Šolkova. -Tu su se kozaci ženili Turkinjama.

Da, otkud znate? -I ja sam turskog porekla.

Znači da smo iste krvi.

Dame i gospodo, u čast heroja 1812.

Gospodo, pozovite dame!

Izvinite, okrenite se, molim. Tako, dobro!

Gledajte ovamo, u objektiv. Da, dobro. Pažnja, snimam!

Gospodo, niste videli Sofiju Fjodorovnu?

Kod kuće je, sin joj je bolestan. -I guvernanta. -Pričate gluposti!

Šta kažete? -I to nije sve. -To je sve. Bravo!

Zahvaljujem. -Nosimo kameru. Hvala.

Aleksandre Vasiljeviču, izvinite. Molim ime vaše supruge.

Ana Vasiljevna, ali ona nije moja supruga.

Idemo!

Pa, da popijemo za naše želje. -Čak i za nemoguće?

Zar zbog toga manje želimo? -Ni najmanje.

- prevod LjubicaSP - ljubpet@gmail.com