Original subtitles

Više od 7.000 Španaca, prošlo je kroz kapije logora Mauthauzen,

dospeli su tamo boreći se protiv Hitlera u redovima francuske armije,

dospeli su tamo, preživevši bedu i glad izbegličkih logora,

dospeli su tamo kao gubitnici španskog građanskog rata...

Nakon što su ih nemačke trupe zarobile,

Serano Sunjer, ministar u Frankovoj vladi, oduzeo im je državljanstva.

Frankov režim ih čak nije ni smatrao Špancima.

Bili su prepušteni nacistima na milost i nemilost...

FOTOGRAF IZ MAUTHAUZENA

U Mauthauzenu, sve je postavljeno sa ciljem da vas impresionira.

Savršena predstava.

Kapoi... Oni su glumci koji su se uživeli u svoje uloge.

Kada običnom logorašu date batinu u ruke, on se pretvori u tamničara.

Oni sa zelenim trouglovima na bluzama, su logoraši koji su prvi stigli na ovo mesto.

Delikventi, silovatelji, ubice...

Momci koje su Švabe razmazile.

Za šefa Identifikacione službe,

najvažnija stvar je bila da postavi scenu za snimanje.

Paul Riken, poznat i kao "Oči Mauthauzena".

Nikad se ne odvaja od svog fotoaparata, marke Lajka.

Franc Cirajs, glavni režiser ove predstave.

Glavnokomandujući logora Mauthauzen.

Ti, ti,

ti, ti...

Glavna arhiva: identifikaciona služba.

Dve mračne komore i 210 metara prostora sa dokumentacijom

i fotografijama svega što se dešavalo u logoru.

Brzo sam shvatio kako ta služba funkcioniše.

Bili su im potrebni fotografi a ja sam slučajno bio jedan od njih.

Nisam želeo nikog da tučem niti da budem tučen.

Moja jedina opcija je bila da se držim podalje od njihovih pogleda.

Uzgred, ja nisam ovaj novopridošli klinac koji sedi ispred mene.

Meni je već dodeljena uloga u ovoj predstavi.

Nije bilo tako strašno, zar ne?

Ovo mi dobro ide.

Znaš...

Tako nešto ti se može dogoditi samo ako pokušaš da pobegneš.

Ovde imamo status ratnih zarobljenika. Zato nam i ne mogu nauditi.

Odveli su mog oca.

U crnom kamionu?

Mali, moraš biti jako oprezan. -Evo ga...

Ako se ne budeš brinuo o sebi, neće to ni drugi raditi umesto tebe.

Slušaj, ovde ćeš sresti ljude koji su pristigli sa raznih strana:

Poljaci, Rusi, kriminalci, političari, Nemci,

Austrijanci... i Jevreji.

Mi Španci, smo prvi stigli ovde.

Pogledaj, mi smo "plavi trouglovi".

Znaš šta to znači, zar ne?

Za Švabe, mi smo ljudi bez domovine.

Gde su ga odveli?

Ne brini ništa, odveli su ga u Gusen.

To je na nekih 5 km odavde, biće tvoj otac dobro.

U stvari, tamo će mu biti bolje nego ovde.

Gusen je nešto poput ambulante a ti znaš ko radi u ambulanti.

Ko? -Kako to misliš "ko"?

Bolničarke. Klinac, tvom ocu je upala sekira u med.

Voleo bih da se Greta brine o meni, ili Elza...

Ne, Gertrud... Da, Gertrud, ona sa velikim sisama...

Sad to mnogo bolje izgleda.

Ja sam Francisko Boš.

Anselmo... Anselmo Galvan.

Galvan,

Anselmo. -Znaš šta?

Ti si jedan od prvih ljudi koje sam ovde fotografisao, Anselmo.

Pridrži ovo.

Glavu gore.

Pomeri se malo.

Zašto si lagao tog klinca? Niko se živ ne vraća iz Gusena.

Ako mu oduzmeš nadu, taj dečko ovde neće preživeti ni 5 minuta.

Šta ti znaš o svemu tome? Ovde si tek dva meseca.

"Nach un Nebel". Noć i...?

Magla. "Noć i magla" (nacistički program tajnih egzekucija političkih protivnika).

Ko te je učio umetnosti fotografije?

Moj otac. -Da li je on bio fotograf?

Krojač. Nedeljom...,

zatvorili bismo vrata i prozore kuhinje,

a onda bismo postavili malu laboratoriju.

Uopšte nije loše za krojačevog sina.

Ipak, moglo bi biti i bolje.

Dobar fotograf, mora da zna kako da slika svetlošću.

Ali, to je onda prevara. -Ne, to je umetnost.

Neke fotografije se moraju doterivati,

a kod nekih drugih, potrebno je postaviti scenu. Ljudska bića se mogu oblikovati.

Dopada mi se. -Budi oprezan.

Pretvarala je u kamen svakog ko bi je pogledao.

Volim da koristim pojedine umetnike kao reference u svom radu.

Ja pak, preferiram fotografije koje prikazuju realnost.

Realnost ne postoji, Franc.

Sve zavisi od ugla posmatranja. Ne zaboravi to.

Prekrij posude.

Da...

Raspremi to, nastavićemo kasnije sa radom.

Hans?

Eno ga tamo.

Jesi li mi nabavio ono?

Pođi za mnom.

Koliko? -Deset.

Ko zna kome su pripadale... -Sad su tvoje.

Šest. -Ne idem ispod osam. -Ne dolazi u obzir.

U redu, u redu.

Brzo, utovarite sve kutije u kamion!

Požurite, zabušanti!

Idemo!

Neka ova dvojica zamene mesta. Odmah!

Doneo sam ono što si tražio.

Nisam znao da si takav kicoš, Valbuena.

Šta?

Za par dana, posetiće nas jedan od glavnih šefova.

Kaltenbruner? -Ovaj ima mnogo viši rang.

Himler?

Recite Štandartenfireru da logoraši pristižu ovamo u groznom stanju.

Mršavi k'o grančice.

Pokušali su da pobegnu, ali smo uspeli da ih likvidiramo.

Da li je neko dirao tela? -Ne.

Jedan reflektor stavite ovde, drugi tamo.

Ovde?

Nisu oni pokušavali da pobegnu.

Meci su ih pogodili spreda.

Boš... -Ne slažu se...

Identifikacioni broj se ne slaže

sa onim na fotografiji, a radi se o istoj osobi.

Dosta! Odnesi kopije u kancelariju Uprave logora...

Ali pogledaj... -To je ono što moraš da radiš ovde.

Idi sad.

Stavi kapu! Skini kapu!

Čučni! Svi na zemlju!

Čučni! Ustani!

Ovo su kopije dokumenata begunaca iz Gusena.

Možeš li mi ovo objasniti?

Obrati pažnju na ove brojeve.

Mora da je zamenio košulju sa nekim. -Tu promenu su uneli i u registar.

Mogla bi biti greška...

Pobrinuću se za to.

Ima zaista mnogo grešaka...

Hoćeš li me prijaviti zbog toga? -Kupi joj cveće.

Dojadilo joj je cveće.

Ispuni mi umrlicu za one Poljake,

i napiši pisma u kojima se izražava saučešće porodicama. -Možda biserna ogrlica?

Ne voli da nosi nakit koji je pripadao nekom drugom. -A da napravimo fotografiju?

Porodičnu fotografiju.

Sutra u Glavnoj arhivi.

Mogu to da izvedem.

Vašoj ženi će se dopasti.

Tvoje ponašanje nam samo šteti. Pa ti si komunista, jebo te bog.

Ovde sam samo običan logoraš.

Da... ali si takođe i komunista. Ovo ti govorim u ime partije.

Onda je partija paranoična

i trebala bi da se uzdrži od takvih sranja.

Bar da nisi tako predano radio za njih, pa da čovek kaže.

Dođi ovamo na trenutak...

Mi menjamo te brojeve. Mrtvima više nisu potrebni,

a Noć i Magla mora promeniti njihova imena.

Mi spasavamo živote.

U Mauthauzenu možeš umreti na 35 načina:

u gasnoj komori, smrtonosnom injekcijom,

da vas rastrgnu psi, pod hladnim tušem u zimskim mesecima...

Ali ubedljivo najgori način je da umreš od iscrpljenosti na "stepenicama smrti".

Svojim rukama smo ih izgradili.

Svaki stepenik je natopljen španskom krvlju.

Kristobal Rosales, star 29 godina, iz Madrida,

profesionalni plesač i komunista. Noć i Magla.

A Nacht und Nebel. Nacisti ga žele mrtvog.

A ovo je Hoze Pino.

33 godine starosti, Katalonac, električar, oboleo od tuberkuloze.

Obojici sleduje gotovo izgledna smrt.

Možemo spasiti samo jednog od njih.

Zovem se Hoze Pino Karbaljo.

Imam 33 godine i rođen sam u Barseloni.

Električar sam, imam dvoje dece...

Ti imaš dvoje dece.

Kada odemo odavde, posetićeš ih i izraziti svoje saučešće,

ali sada moramo biti praktični. -Da li to radiš samo sa članovima partije?

Samo sa onima kojima verujemo. Ne možemo to izvesti sa svima.

Možeš li zameniti brojeve sa jednim od logoraša iz Gusena?

Možeš li se nekako ubaciti da radiš u "Noći i Magli"?

Fotografija se pravi pomoću svetlosti,

ali nam je potreban i mrak da bi ovaj trik funkcionisao.

Vidi ovo,

lupkamo po stolu kako bismo razdvojili mehuriće od filma.

A onda stavljamo foto-papir,

ovde, u razvijač.

Potom ih okačimo da se suše.

Šta to radite ovde? -Upravo izlazimo.

Riken nam je zabranio ulaz u laboratoriju. -Samo sam novajliji pokazivao ovo mesto.

Beži odavde. Idi.

Jeste li dosad pronašli gde je greška, glupe španske komunjare?

Ovaj je i zvanično proglašen mrtvim. Čak je i njegova porodica obaveštena.

Objasnite mi kako se ovo moglo dogoditi?

Mora da se potkrala greška Rotenfireru. -Možda ako...

Kako se ono kaže...?

...napišemo pismo izvinjenja njegovoj porodici...

Vi ste Španci, zar ne? Imate li pljugu?

Evo, uzmi.

SS oficir, nikad ne greši.

Počistite to!

Bio si u pravu... Mojoj ženi će se dopasti.

Ako smem da primetim, Haupšturmfireru...

vaši metodi su... kako bih se izrazio... previše drastični.

Ne možemo im dozvoliti da pomisle, kako pravimo greške, Oberšarfireru.

Zar vi nikad niste pogrešili, Haupšturmfireru? -Naravno da nisam.

A ako ikad napravim grešku, postaraću se da je sakrijem.

Ovaj leš ne može ostati ovde.

Niko neće poverovati da je ubijen pri pokušaju bekstva. Prebacite ga gore.

Ograda nije elektrificirana.

Hajde!

Idemo! Idemo!

Ti tamo, brže!

Oni u prvim redovima dobiju samo prljavu vodu

a oni na kraju reda, samo malu porciju, ali ako ostaneš ovde,

u sredini, možeš dobiti i nešto mesa i krompira.

Rekli su mi da je Gusen jedan grozan kamenolom.

To kažu samo da se ljudi ne bi pretvarali da su bolesni.

Pozdravio te je. -Jesi li ga video?

U bolnici?

Videli smo da se logoraši uspaniče u mraku,

što ih čini nepredvidivima.

Ne zaboravite da upalite svetlo. Ostale inovacije...

Odlično.

U svega par minuta, sve je rešeno.

Brzo, efikasno i čisto.

Ej, Španac!

Stani!

Nema potrebe za uniformama. Ulazi. Ulazi!

Mislio sam da je prioritet eksploatacija logoraške radne snage.

Da li biste i dalje koristili brijač, za koji znate da je tup?

Zatvori vrata.

Šta to vi glupi Španci radite unutra?

Španci!

Seronjo!

"Žrtva Šeste armije nije bila uzaludna,

Generali, oficiri, podoficiri i jedinice na terenu,

borili su se rame uz rame, do poslednjeg metka.

Umrli su da bi Nemačka mogla da živi".

Da i? -Nacisti su poraženi kod Staljingrada!

Sjajne vesti.

I šta će se sada desiti?

Hajde sad, svi se vratite na svoja mesta!

I uklonite te osmehe sa lica, jebem mu mater!

Zašto si tako uznemiren?

Do sada su Nacisti mislili da će pobediti u ovom ratu.

Zamisli šta bi se moglo dogoditi kada shvate da ga mogu izgubiti.

Tvoj je red.

Jutros smo dobili naređenje da uništimo kopije koje si nam poslao.

Sada znamo i zašto.

Ovo se ne sme ponoviti, jeste li razumeli? -Da, gospodine.

Pođi sa mnom.

Cirajs je naredio da spalimo sve negative.

Ja ću to uraditi. -Ne, vas dvojica ćete to brže završiti.

Uništite sve osim propagandnih fotografija.

I one sa Himlerom, takođe,

ne sme ostati bilo kakav dokaz da je posetio ovaj logor.

Jeste li me razumeli? -Razumeo! -Razumeo!

Šta to radiš?

Šta to...? -Ne možemo spaliti dokaze onog što su ovde uradili.

Ako Riken sazna... -Ako Riken sazna, znaću da si to bio ti.

Znaš li šta Partija radi drukarama poput tebe?

Otfikari im jajca i ostavi ih da iskrvare do smrti.

Pusti me, zaboga miloga, pusti me.

Bolje je da koristimo nove negative,

u suprotnom, shvatiće šta se dešava prilikom spaljivanja.

Stani!

Zar ne bismo trebali odneti ono što je preostalo, u laboratoriju?

Ne, drugi će to uraditi. Danas je bio naporan dan.

Dođi, Franc.

Ili bi se radije samozadovoljavao?

Dobar dan, Magda.

Uživaj Franc, zaslužio si.

Dođi ovamo!

Operi se. Ovde nema mesta za prljave stvari.

Ovde se dolazi radi normalnog seksa i to na račun Rajha.

Zabranjena je bilo kakva priča i razmena stvari.

Ako prekršite ova pravila, završićete u rupi.

Imate 20 minuta. Ne traćite svoje vreme.

Ti si Špankinja?

Kurva, alkoholičarka, anarhista...

Štagod poželiš... -Pa, meni...

Ako nastaviš sa dobrim radom,

dobićeš prekovremeni na ovom mestu, na moj račun.

Jesi li razumeo?

Mi spasavamo živote, ne fotografije.

Moramo ih sakriti na više različitih mesta,

nisu toliko bitne kada su razdvojene.

I kako misliš da to izvedeš? Ako ih pronađu, sve će nas streljati.

U redu, kako hoćeš.

Imam ja i druge opcije. Partija se nije svela samo na tebe.

Biće ti potrebni ljudi kojima veruješ.

Možeš verovati "Izbeljivaču". Nekada smo zajedno radili.

Ne radi se o fotografijama, već o negativima...

Uđi! Brzo! -Negative je lako sakriti.

Neću da rizikujem život zbog nekakvih fotografija.

Ovde si izgubio brata, zar ne, "Izbeljivaču"?

Svi smo ovde nekoga izgubili. -Tako je.

Zar ti ljudi ne zaslužuju pravdu?

Imamo fotografije sa telima naših pobijenih drugova,

kao i one na kojima se vide Himler i ostale SS vođe, prilikom posete logoru.

Imamo inkriminišuće dokaze protiv njih.

Zar zaista želite da sve ovo utone u zaborav?

Ako ovo ne uradimo, niko nam neće poverovati.

Niko.

Odveli su me u Ravensbruk.

Rekli su da će me osloboditi za 6 meseci, ako postanem kurva.

Ovde sam skoro godinu dana.

Da li bi želela da uradiš nešto protiv Švaba?

Pazi sad, gledaj ovamo.

Jebene pederčine.

Samo smo uvežbavali pozorišnu predstavu.

Znači, ti si odgovoran za ovo?

Pederčino!

Jebeni kapo...

O čemu se tu radi? Drama? Komedija?

Molim? -Pozorišna predstava koju uvežbavate.

Varijete.

Onaj kapo je hteo sve ispričati Cirajsu. Ali ja ću to srediti.

Malo zabave nam ne bi škodilo.

Gde ih odvoze?

Onaj čovek tamo je gospodin Pošaher. Vlasnik je kamenoloma koji se nalazi na periferiji.

Oni koji su imali više sreće, idu sa njim.

Napolju ima posla i uslovi života su mnogo bolji.

Jesi li ga pitao u vezi onoga? -Jesam.

Momak je ovde došao dobrovoljno. Nije želeo da ode sa Pošaherom.

Odvezli su ga u Gusen, rano jutros.

Bolničaru.

Da li ti se dopalo? -Ali to nije tvoje.

Sada jeste. Neće mu biti potrebna u Gusenu.

Uzmi ovo. -Misliš li da možeš da me kupiš za par cigara?

Muzika pomaže u podizanju duha ljudi.

Šta želiš?

Duguješ mi uslugu.

On je "zeleni trougao". Mogao bi da nas prijavi. -Neće.

Siguran sam da će želeti nešto zauzvrat. -Ne možemo mu verovati.

Radije ću verovati pohlepnom nego kukavici.

Gde si sakrio negative?

Smiri se, na sigurnom mestu su. Što manje znaš, to bolje.

Šta to imate ovde?

Morali smo da stavimo negative u granitne kutije, koje se otpremaju u Berlin.

Mislim da Hitler neće biti previše zainteresovan za naše negative.

Mogli bi da preusmerimo odredište kutija, sa markicom iz vaše kancelarije.

Ali ko će onda preuzeti negative? -Neko bi mogao da otputuje zajedno sa njima.

Da se sakrije u kutiju? Mora da se šališ?

Ja ću to uraditi. -Suludo je!

I nije baš toliko ludo. Reći ću celom svetu šta se ovde dešavalo.

I to sa dokazima.

Moja uloga će biti mala,

ali ću otvoriti tunel, izlaznu kapiju za sve ovo.

A mi ćemo ti poslati ostatak, jednom kada budeš bezbedan.

Biće mi potrebna zvanična dokumenta, nešto odeće i hrane...

Upali su nam u barake. -Sranje!

Miči se! Miči se!

Pomeri se u stranu!

Eno ga tamo! Dovedite ga!

Negativi se moraju izvući iz logora bez oklevanja.

Nisam kriv! Nisam kriv!

Imamo plan. Imamo hrabrog čoveka koji će ga sprovesti.

A imamo i dobru dimnu zavesu da to prikrijemo.

Ako Švabe žele dobru zabavu, dobiće je.

Nakon što je umro, više nikad nije progovorio...

Konačno odredište kutije je Poljska, u blizini granice sa SSSR-om.

Obuci ovo, delovaćeš pametnije.

Pretpostavljam da se pretvaranje logoraša u prosjaka, može smatrati napretkom u karijeri.

Nedostajaću ti, zar ne?

Zahvali se Bonareviču za perike.

Srećno, momci! -Takođe!

Srećno.

Idemo momci, uskoro počinjemo sa predstavom.

Meine Damen und Herren,

mesdames et messieurs,

gospodo...

i gospodo...

nakon turneje po Francuskoj...

Fantastična...

i jedinstvena pozorišna trupa...

La Espanjola!

Kao dečak, živeo sam u Aragonu

A sada sam polu-Nemac

Nadam se da ću postati Rus

Ili čak i Amerikanac

Ali to se neće ostvariti

Kakva uspešna...

karijera!

Zar već odlazite? Sad dolazi najzabavniji deo.

Moram da odradim noćnu smenu.

Pepe! Pepe!

Otpevaj nešto za gospodina kapoa.

Ako bude takmičenje za najbolje volove

Ne pojavljuj se tamo

Mogli bi da se zbune

i da ti daju prvu nagradu.

Šta on to govori?

Je l' se on to sprdači na moj račun?

Ne, ne...

Rekao je da se Rusi više boje tebe, nego nemačkih tenkova.

Pušiš li?

Slobodno uzmi.

Hvala.

Lepa je noć.

Doneo sam kobasice, jabuke...

Jebote, pa ti si to sredio apartman za mene. -Malo, da ti se nađe.

Bar neću morati da slušam Izbeljivačevo hrkanje...

Da ti ispričam jednu priču...

sad kad smo postali prijatelji.

Jednog dana, ovde je pristiglo 300 Holandskih Jevreja.

SS-ovci nisu znali šta da rade sa njima.

Zato su odlučili da se malo zabave.

Naterali su prvih 100 da se popnu uz stepenice.

A znaš i sam, kako su klizave te prokletinje.

Hvala.

Rekli su mi da je ćerka gospodina Paka, propušila...

Jednom, kada bi stigli na vrh stepenica, rekli bi im da sačekaju gore.

A onda... onda bi pustili pse na njih.

Jevreji bi onda počeli da beže.

Sjurili bi se dole, niz stepenice,

gazili su jedan preko drugog,

mnogi bi se okliznuli i pali, drugi bi gazili preko njih,

gnječeći ih, samo da bi što pre stigli dole.

Pa ipak...

Čemu sve to?

Čemu?

Hvala.

Niko od njih nije ostao živ...

A onda su poslali novih 100, na vrh stepenica.

Ona uvek ima duvan uz sebe, pa čak i kad je kod kuće sa sestrom

I samo pola sata kasnije

Popušila je sve cigare sa svojom ses...

"Stepenice smrti..." Nije loš naziv.

Ono tamo, nosi moj omiljeni naziv.

"Padobranski zid". Lepo ime, zar ne?

Kada njihovom ocu popusti pažnja,

njegova žena popuši sve cigarete u dvorištu

A pošto je mnogo voli, ne preostaje mu ništa drugo,

nego da popuši opuške tih cigareta.

Ništa nisi razumeo od ovog što sam ti govorio, zar ne?

Hvala.

Samo sam hteo da ti kažem,

koliko sam uživao u tvojoj predstavi.

I onda? Da li se bojiš?

A šta misliš?

Želeo bih da vidim svog sina.

Skoro mu je 5 godina.

Ima skoro isti broj godina koliko sam ja ovde.

U Poljskoj je, u sirotištu. Hoću da ga vidim.

Hans...

Žao mi je, ali ne mogu da te pustim da uđeš u tu kutiju.

Šta to radiš? -Ovo možemo izvesti na lakši ili na teži način.

Silazi dole, ubiće nas! -Ja sam ionako već mrtav.

U redu.

Daj mi negative. Poneću ih sa sobom.

Ne.

Opusti se. Mrzim naciste i više nego ti.

Pokazaću ih tek kad budem na bezbednom.

U redu, ali pre toga moraš nešto da uradiš.

Kad budeš na sigurnom, moraš objaviti čitulju

u "Der Angriff-u", na ime Frica fon Štrohajma.

Fric fon Štrohajm. -Tako ćemo znati da si na sigurnom i poslaćemo ti ostatak.

Uzgred, savršeno mi pristaje ovo odelo.

Da.

Ovo ti i neće baš savršeno pristajati.

Već se neko vreme pripremam za ovo.

Imaj poverenja u mene.

Gospođo?

Nemoj nas izneveriti. Ne zaboravi, Fric fon Štrohajm.

Duguješ mi paklu Laki Strajka.

Koliko ih ima?

Kako je to moguće?

Prebrojte ih ponovo, idioti!

I onda?

Znači, jedan nedostaje?

Dobro jutro.

Ovo je tvoj novi dom.

Čisto je i toplo.

Šta ima novo? -Ništa.

Pregledam čitulje već nekoliko dana. Nema još ništa.

Prevario nas je. Rekao sam ti da mu ne možemo verovati.

Fon Štrohajm će umreti, veruj mi.

Onaj kojem ne verujem je Bonarevič.

Imaj vere. I ne zaboravi da...

Izvinjavam se, gospodine.

Zar ostali logoraši nisu imali odgovorajuće mere?

Ovaj ima interesantne fizikalije, zar ne?

Veoma intresantne.

Ono što je drugačije, uvek je interesantnije od onog što je normalno.

Zavisi od ugla posmatranja.

Dosta sa neukusnim šalama. Stani pored njega.

Molim? -Stani pored njega.

Želim da te slikam zajedno sa ovim kepecom.

Kao cirkuska nakaza.

Odlično, sačekaj trenutak. Obuci se!

Nije bilo tako strašno.

Govoriš španski? -I nemački takođe.

Izvinjavam se. Mislio sam da si Rus.

Ja sam Austrijanac, Jevrejin... a takođe i profesor stranih jezika.

Izvinjavam se.

Ne brini. Biti drugačiji, ima svojih prednosti.

Pre neki dan su me čak odveli i u kupleraj.

Gde je Boš?

Šta se dešava? -Polazi.

Kuda idemo?

Rekao sam vam da ga uvedete na sporedni ulaz.

Danas moj najstariji sin puni deset godina.

Čuo sam jako dobre stvari o tvojim fotografijama, broju 5.185.

Hvala, gospodine. -Zahvali Rikenu, on te je preporučio.

Mom sinu će to biti lepa uspomena.

Neka se presvuče.

Mogu li vam ponuditi nešto za jelo? Jeste li gladne? Ne? Odlazi odavde!

Ne možete imati sentimentalan pristup, gospodine Pošaher. U ratu smo.

Ne, naravno. Samo kažem da bi se njihov učinak povećao

ukoliko bi imali bolje uslove za rad.

Naravno, nikad ne bih išao protiv odluka iz Berlina.

Dobro.

Molim vas.

Vašu ruku... na njeno rame.

Osmeh.

Vaša porodica je veoma fotogenična.

Da li bi želeli fotografiju samo sa vašom porodicom?

Samo moja porodica? -Da, vaša porodica. -Trudi?

Dovedi Lili ovamo.

Izvinite, gospodine.

Načuo sam vaš razgovor sa Cirajsom.

Da li bih mogao da vam preporučim... onog momčića?

Da mi ga preporučiš? -Da.

Ostavi me na miru. -Prestani da privlačiš pažnju.

Sredio sam ti da se izvučeš iz logora.

Kod sebe imam negative kao dokaz onoga što su nam ovde radili.

Moraš ih sakriti. Pomozi mi.

Orao, ha?

Pogledaj ovde. Srećan rođendan!

Ovo je lep rođendan, zar ne?

Gospodine, želeo bih da vam se zahvalim za vašu preporuku.

Betoven.

Dečko!

Hej, momče! Spusti pištolj!

Momče!

Zigfrid!

To nije igračka, Zigfrid. Pokazaću ti kako da ga koristiš. Dođi!

Fokusiraj se na to da ciljaš u sam centar.

Ne dozvoli da ti ruka zadrhti. Kad bude mirna, tada pucaj.

Odoh ja.

Budi oprezan.

Nemačka muzika, ponekad može biti previše...

intenzivna.

Razumeš?

Dobro.

Lovac mora da nauči kako da pogodi životinju u pokretu.

Franc... Zar ne misliš da se dovoljno igrao?

Ja se ne igram.

Učim ga kako da lovi.

Ne dozvoli im da te prevare. Majmun samo liči na čoveka, ali on to nije.

Sada znaš kako se to radi.

Gospodine,

ovaj dečak...

Ovaj dečak bi mogao biti od koristi u rudniku gospodina Pošahera.

Ukoliko ne želiš da budeš sledeći, ne mešaj se u ovo.

Trošim mnogo novca na njihovo izdržavanje

pa čak i tada, padaju kao snoplje.

Sa samopouzdanjem.

Bez straha. -Mlad je. Logoraš je od kojeg može biti koristi.

Pucaj! -Molim te, bar mi ostavi ovog u životu.

U redu, zadrži ih ako to toliko želiš.

Uradi to za svog oca. Molim te.

Momče,

pođi sa mnom.

Radićeš u Komandi rudnika.

Posao nije plaćen ali imaćeš gde da prespavaš

a dobićeš i radnu dozvolu kao strani radnik.

Dobro jutro gospođo Pointner. -Dobro jutro, gospodine Pošaher.

Momci, budite se!

Perez... Sa ovim, nikad nećeš naći devojku.

Ali ko će mi onda prati odeću?

Ah... bla, bla, bla.

Ti si Španac, zar ne? Dobro došao. Dođi ovamo.

Može li joj se verovati? -Da, da. Ona je jedna od nas.

Možeš da joj se obratiš za bilo šta.

Sedi.

Kreći!

Idemo! Brže!

Izgleda da Švabe žele još malo pozorišnih predstava.

Neka ova kazna bude primer svima.

Niko ne može pobeći iz koncentracionog logora Mauthauzen.

SVE SU PTICE U GNEZDU

Muzika!

Brzo, brzo.

Jako mi se dopadaju,

podsećaju me na Pitera Brojgela.

Šteta je,

što su ove dve fotografije van fokusa.

Moraćeš ponovo uraditi ove dve.

Ti si pravi kučkin sin! -Šta si rekao?

Ti si gori od njih. -Neću tolerisati neposlušnost!

Pa...

Uživaš gledajući kako drugi ubijaju, zar ne?

Kako drugi pokazuju emocije, kako plaču, kako pate...

Kako... kako jebu.

Ti si običan voajer koji špijunira ceo svet kroz rupu na zidu.

Nemaš muda da bilo šta sam uradiš. Ne, nemaš ih.

Kako se usuđuješ? Umukni!

Ili šta?

Hajde, pucaj!

Jedino umeš da "pucaš" svojim prokletim fotoaparatom. Hajde, pucaj!

Povuci obarač!

Ovekoveči ovaj trenutak! Hajde, Riken!

Hajde!

Hajde!

Franc, jesi li poludeo?

Dobro ga izudarajte, ali nemojte po licu.

Znaš li kako je to biti gladan?

Biti praznog stomaka,

dan za danom? Bez ikoga sa kim bi mogao razgovarati.

Ja sam srećan jer imam crve.

Pričam sa njima

a onda ih pojedem, tako da ne mogu da kažu bilo kome o čemu smo pričali.

Francisko, Pako,

Franc.

Mislio si da sam izdajnik. -Valbuena?

Ti i tvoji prijatelji ste mislili da sam izdajnik.

Ja sam heroj,

Ja sam heroj zato što im ništa nisam rekao.

Ne znaš ništa... Šta si im uopšte mogao reći?

I tvoj prijatelj je to isto radio.

Sa druge strane rupe. Hans.

Onaj iz sanduka.

I on je isto ovde jeo crve.

I ti ćeš to da radiš, ne brini... Hoćeš. Radićeš to isto.

Jesi li to već radio? Jesi li jeo crve?

Znaš šta?

Nije on samo jeo crve. -Začepi.

Ne, ti začepi i saslušaj me!

Tvoj prijatelj Hans nije jeo samo crve...

On je jeo i negative.

Da... Čitave trake negativa.

Naravno... Negativi ne sadrže proteine.

Tako da ih je on jeo "otpozadi".

Zato ih nisu uspeli pronaći u sanduku. On ih je držao "unutra".

Gde su?

Ne znam... Potraži ih.

Traži, traži, traži, traži.

Hladno, hladno, hladno, hladno.

Hladno.

Toplo. Vruće. Vruće. Opeći ćeš se.

Opekao si se.

Gde su negativi?

Bilo je ja...

Bilo je, ili ja ili crvi.

A crvima ne možeš verovati...

Zato što je nebitno koliko ćeš ih pojesti...

jer će na kraju, oni pojesti tebe.

Želiš ih, zar ne?

I onda, jesam li heroj ili nisam?

Heroj si, Valbuena.

Pravi heroj.

Gde su?

Gde su negativi? -Ne znam.

Ako ne dođemo u posed tih negativa,

lično ću vas držati odgovornim za njihov nestanak.

Da li je to jasno?

Reci im ono što žele da znaju.

Bojiš li se da uprljaš ruke?

Negativi?

Ne znam da li su to bili Amerikanci ili Rusi...

ali ta muzika sa druge strane Dunava, zvuči božanski.

Ne. Ne. Ne.

Požurite!

Idemo!

Valbuena...

Gas!

Gas! Gas!

Valbuena! Gas! Gas!

Hauptšturmfireru... -Zaustavi vozilo! Šta se dogodilo, koji kurac?

Crevo se pokidalo.

I šta sad da radim sa njima?

Idemo! Napolje svi!

Izlazite odatle! Izlazite! Napolje!

Napolje!

Na kolena!

Svi na kolena! Dole!

Ali gospodine... Nema nikakve koristi od toga što ćete nas sada ubiti.

Ima li još neko nešto da kaže?

Ti...

Ne zaboravite da sam vam poštedeo živote.

Ulazi!

Kreći!

Povedite me sa vama! Ostavite mi oružje!

Nazad! Vraćajte se u barake!

Nazad u barake!

Nazad u barake!

Kapoi su uzeli oružje koje su Nacisti ostavili iza sebe.

Uzmi ovo, moramo da se odbranimo.

Franc?

Ja sam samo fotografisao.

Nisam nikoga ubio. I ti to znaš.

Ja sam ih ovekovečio.

Nevin sam.

Samo sam izvršavao naređenja.

Za to će ti biti suđeno.

Reci mi,

reci mi da je moj rad na sigurnom.

Zdravo.

POZDRAV OSLOBODIOCIMA ŠPANSKI ANTIFAŠISTI

Zdravo.

Hvala vam.

Lepo nas uslikaj.

Prepoznajete li među optuženima,

one koji su posećivali Mauthauzen

u periodu dok ste bili internirani tamo?

FOTOGRAF IZ MAUTHAUZENA

preveo: bgvracar