Original subtitles

Ber Grils i njegova ekipa dobija pomo� samo u situacijama kada im je ugro�en �ivot

prema pravilima prve pomo�i. U nekim slu�ajevima, situacije

su name�tene da bi Ber prekazao tehnike pre�ivljavanja.

Pre ulaska u opasne sredine treba potra�iti savet profesionalaca.

Ja sam Ber Grils.

Pokaza�u vam kako da pre�ivite u najopasnijim delovima Zemlje.

Moram da pre�ivim niz izazova

na mestima na kojima vi ne biste opstali ni dan,

bez poznavanja pravih ve�tina za pre�ivljavanje.

Ovog puta, nalazim se u d�unglama Belizea.

Gde �u se nositi sa zastra�uju�im terenom.

Jedva sam se uhvatio za onaj obod! - Boriti se da prona�em hranu.

Bingo! Pogledajte koliki je!

I, suo�iti se sa najopasnijim oblicima divljeg �ivota na planeti.

Ovo je veliki carski udav.

http://www.prijevodi-online.org Markossa

�OVEK PROTIV DIVLJINE S03E06 - Belize

Belize je udaljena zemlja na karipskoj obali Centralne Amerike.

Nekada deo carstva drevnih Maja,

on ima najmanju gustinu naseljenosti na svetu.

Pola Belizea �ini prastara divljina,

na hiljade kvadratnih kilometra d�ungle

skoro nenaseljene.

Ako se dole izgubite, bi�ete prepu�teni sami sebi.

D�ungle Belizea razme�u se sa preko 5.000 vrsta biljaka

i na stotine razli�itih �ivotinja. Krokodila, jaguara i 8 vrsta

otrovnih zmija. - Ovde se britanska vojska obu�avala za ratove u d�ungli.

Jer, dole se nalaze neke od najgu��ih i najopasnijih d�ungli sveta.

Ako pre�ivite ovde, pre�ive�ete bilo gde drugde.

Ovo �e biti najve�i izazov u d�ungli.

Ali, na tlu, drve�e je pregusto za poku�aj ulaska u nju.

Gore, vi�e, bilje je re�e i to �e biti mesto mog ulaska.

Spusti�u se niz u�e. To je klasi�an vojni upad

na neprijateljsku teritoriju i zahteva itekakvu preciznost.

Nalazim se na visini od 50m, sa golim stenjem ispod sebe.

�im sam se spustio na tlo i sklonio u�ad dao sam znak pilotu da je sve u redu.

Da mo�e da ide svojim putem.

Moj prvi prioritet sada je orijentisati se i isplanirati slede�i korak.

Prili�no sam visoko, na nekih 700 metara.

Pravo srce d�ungle nalazi se dole.

Verovatno najbolji na�in da do�em dotle

jeste da se dr�im ovog toka vode i da ga pratim.

Ali, pogledajte ovaj pogled. Dole je zaista neki drugi svet.

Iza te d�ungle nalazi se obala, mesto gde ve�ina stanovnika �ivi.

Zato, kre�em upravo tamo.

Pre nego �to po�nem da se spu�tam, naoru�a�u se ne�im od koristi

u mokroj i vla�noj �umi ispod.

Ovo trulo drvo je karipski bor.

Na ovim visinama, primeti�ete da ga ima svugde.

Od njega �u imati koristi kad dosegnem u�i deo d�ungle.

Ono je prepuno smole i dobro je za potpalu vatre,

jer dole �e sve biti natopljeno vodom.

Drevne Maje koristile su smolu kao sredstvo za teranje insekata

i kao lepak za popravljanje kanua.

Ok, spreman sam da krenem u u�i deo d�ungle.

Ispred mene le�i 700m dugo spu�tanje.

�itav niz opasnih vodopada.

U ovo doba godine, ki�a pada gotovo svaki dan.

Reka je razjarena bujica.

A, u ovim vla�nim uslovima, tlo se pretvara u blato,

a stenje u nitrit.

U�as! Jedva sam se uhvatio za onaj obod.

Dajte mi trenutak.

Ovo ba� i nije bilo prijatno. Moramo mnogo, mnogo sporije da se kre�emo.

Jer, ako padnete dole, vi�e ne�ete iza�i.

Uzavrela, bela voda prepuna je ogromnih oblutaka. Ove reke su ubice.

Mislio sam da poku�am da pre�em preko onog stenja.

Ali, to se ne�e desiti. To bi bilo ravno kretanju

po ledu, a ja sam se ve� jednom okliznuo.

Zapravo, mislim da �u, ako uspem da pre�em tamo, prona�i i neki put dalje.

Samo, kako pre�i tamo?

Plan je da napravim most sa ovim deblom.

Ali, pre�i preko opasnih stena nije lak zadatak.

Zaista mo�ete da osetite snagu ove vode.

Pre nekoliko godina, neki studenti letovali su u d�unglama Belizea

i prelazili preko vodopada na isti ovaj na�in.

Jedan od njih bio je preblizu ivici, okliznuo se

i pao pravo u vodu. U poku�aju da ga uhvati, u vodu je upao i njegov drug.

Obojica su poginuli. Ne potcenjujte �injenicu da su ove stene smrtonosne.

Na neki na�in, ovo je mogu�e i presko�iti.

Ali, ona tamo stena je klizava.

Kad bi sko�io na nju, osvojio bi kartu u jednom pravcu do dole.

Dva vodopada sre�u se ovde, stvaraju�i vrtlog smrtonosne bele vode

i pad smrti tamo iza.

Moram pa�ljivo da izaberem mesto.

Ako deblo bude klizilo po steni,

upa��u pravo u belu vodu.

Ok, deblo je stabilno na onoj strani,

podupreno je i osigurano.

Sa ove strane, malo je nesigurno.

Deblo pre�nika samo par cm deli me od ove razjarene bujice.

Moram da dr�im noge dalje od vode. Jer, koli�ina vode koja prolazi ispod

mojih nogu sigurno bi me odvukla sa sobom.

Snaga vode zbacila bi me sa stabla i bacila niz vodopad.

Ok, ja sam pre�ao, vi ste na redu.

Treba prebaciti i ekipu. - Ok, na ovakvim stvarima gubite vreme.

Kratki prelazi preko klizavog debla obi�no su i najopasniji.

Lepo, idemo!

Ispred mene le�e kilometri guste d�ungle.

Sa njom sti�u i novi izazovi i nove opasnosti.

Nalazim se u Belizeu, u Centralnoj Americi.

Probijam se kroz opasne vodopade, na putu do d�ungle.

Spustio sam se 160 metara, ali nisam jo� zavr�io.

Ovde ne bi bilo lepo pasti.

Poku�a�u da prona�em put kojim �u se spustiti do dole. - Ovo je nezgodno mesto,

ali i najbr�i put do podno�ja.

I, nema povratka nazad.

Penjanje u d�ungli problemati�no je jer je sve ili blatnjavo ili trulo.

Na strmom zidu litice, nema mnogo zemlje za koju drve�e mo�e da se uhvati.

Za svaki slu�aj, ne�u mnogo da se oslanjam na njega.

Oko vodopada raste mahovina,

koja stenje �ini klizavim pod nogom.

Ali, bar je prizemljenje mekano.

Da li mo�e� da sa�eka� ovde? Ja idem preko.

Ispod vodopada, nalazi se uzburkan vrtlog.

Da me on ne bi uhvatio i uvukao, potra�i�u drugi put.

Mora�emo da pro�emo iza vodopada i poku�amo da se iskobeljamo odavde.

Zbog izvanredne snage vodopada, stenje je erodiralo.

Ali, iza vodopada, nalazi se obod koji �e mi pomo�i da pre�em.

Ovde i nije tako lo�e.

Nisam ni pomi�ljao na to da, ukoliko se ne davite,

ovo mo�e da bude i romanti�no mesto.

Vreme je da nastavimo ka drugoj strani.

Sa hiljadama litara vode nad glavom,

ovo nije mesto za zadr�avanje.

Tlo �ume sada je uznemiruju�e blizu.

Ali, izme�u mene i njega, le�i jo� jedna, poslednja prepreka,

jo� jedan vodopad. I to sa velikim padom.

Deli me oko 10m visok pad do slede�eg bazena.

Ne postoji lak na�in da se kre�ete ovuda.

Ali, sa ove visine mogu�e je sko�iti.

U rekama u d�ungli, jedino treba da pazite na dubinu.

Zato, prvo treba da proverite njenu dubinu.

Ovom lijanom zaka�enom za kamen,

jednostavno �ete izmeriti dubinu.

Ose�am da je pao na dno.

Sada �u da merim du�inu lijane sve dok kamen ne ispliva na povr�inu.

Razmak izme�u vrhova prstiju obe ruke

jednak je va�oj visini.

Dakle imamo 1,80m. 3,60m.

7,20m. Mogu da sko�im.

Ska�em na noge da bih se za�titio i ra�irenih ruku, da ne bih preduboko oti�ao.

Najzad, dosegao sam dno vodopada.

Slede�i veliki izazov jeste sama d�ungla.

Ovde je vegetacija gu��a i te�ko je probijati se kroz nju.

Jedan od razloga zbog kojih je ovo mesto toliko �ilavo,

jeste �injenica da d�ungle Belizea prati ono �to zovemo prljavom d�unglom.

Veoma gusto, zapetljano mesto. U su�tini ono �to se de�ava

na mestima na kojima je d�ungla pror�ena,

gde sunce uspeva da se probije kroz kro�nje.

Sve �to raste ovde,

dvostruko je gu��e i dvostruko gadnije.

Mokro je i klizavo ispod nogu,

i iako ste u isku�enju da se hvatate za svako obli�nje drvo, budite oprezni.

Pazite se ovih dru�kana. Pogledajte ovo drvo.

Njega su britanski vojnici dok su trenirali u d�unglama Belizea

nazvali ................... drvo. I vidite za�to, ako posegnete za njim

i poku�ate da se uhvatite za njega, sve �e vam biti jasno.

Ono je poznato i kao drvo koje uzima i daje.

I, kao i sve u ovoj d�ungli,

i ono ima svoju lo�u stranu, tj. sve ove �iljke i trnove,

ali tako�e ima i svoju dobru stranu.

Kora drveta sadr�i delotvorno sredstvo protiv bolova.

Do�ete do kore, uzmete par�e, sa�va�ete ga

i stavite na mesto na kojem vas je bocnuo trn.

I, kao i sa svim u ovoj d�ungli u �ta god da pogledate,

pomisli�ete da �e vas dograbiti. Ali, ako znate �ta radite,

to mo�e tako�e i da vam pomogne. Dakle, da, ovo je ............. drvo.

Ali je tako�e i prili�no cool.

Kretanje kroz sekundarnu d�unglu te�ko je i pakleno.

Uvek tra�ite alternativne puteve.

I budite otvoreni za sve mogu�nosti.

Ako pogledate tamo, vide�ete neku vrstu pe�ine.

Idemo da je pogledamo.

Belize je ispresecana kilometrima podzemnih kre�nja�kih tunela.

Mo�da je lak�e kretati se njima nego gustom d�unglom.

Ovo vredi istra�iti. - Pogledajte ovaj pad.

Baci�u ovo ...

Ovo ja zovem smrtonosnim padom!

I, sve �to je vi�e od 10 metara, pogotovo ako su u pitanju ovakve stene,

nemogu�e je zaobi�i. A, ovo je duboko bar 20-25 metara.

Odmah ispod brda prote�e se pe�ina.

Tako�e, kroz nju te�e reka,

a reke su najbolji na�in da iza�ete iz d�ungle.

Samo si�i dole je ...

Na drugoj strani ponora, izgleda da postoji put do tla.

Mo�da �e mi ova lijana pomo�i da do�em do nje.

Ovih malih lijana ima na sve strane.

Ona ja kabel d�ungle i veoma je �vrsta.

Zato ju je i Tarzan koristio! Ali, budite sigurni da ste izabrali one �ive.

Ako to ne u�inite, a oslonite se na nju, ona �e pu�i.

Sna�na lijana trebalo bi da izdr�i te�inu �oveka.

Ali, na ovolikoj visini, uvek je treba testirati.

Svu svoju te�inu prebacio sam na nju i ona ne popu�ta.

Ok, testirajmo je i na terenu. Isuse!

Snagom njihanja, udario sam u stenovitu drugu stranu.

Moram da se uhvatim za drugu lijanu i spre�im pad u ovaj bezdan.

Pre�ao sam, ali jo� uvek me �eka put do dole.

Lice litice prekriveno je lijanama.

One se spu�taju do same pe�ine, nekih 20 metara ispod mene.

Ova lijana je klizava.

Ovo je vi�e bila sre�a nego dobra procena.

Sada �u da pregledam pe�inu.

Sledi, suo�avanje licem u lice sa najve�om zmijom d�ungle.

Ovo je veliki carski udav!

On je opasan grabljivac!

Nalazim se u Belizeu, u Centralnoj Americi. Da bih izbegao gustu d�unglu,

pratim put podzemne reke.

Ceo sistem pe�ina prote�e se kroz ove kre�nja�ke stene.

One mogu da budu duga�ke kilometrima i kilometrima.

Belize je dom najdu�ih pe�inskih sistema u Ju�noj Americi.

Kre�nja�ki pejza�i erodirali su u lavirinte uzanih prolaza

i mra�nih tunela.

Prili�no sna�an tok vode gura me kroz pe�inu.

Ali, sve oko mene o�tro je poput �ileta.

Pogotovo oko nogu ose�am...

�iljate stene savr�ene za posrtanje.

Du�i boravak u vodi �ini ko�u oteklom.

I postaje mek�a i sklonija posekotinama.

U ovakvom okru�enju, i najmanje rane brzo se inficiraju.

Jo� jedan veliki dan na opusto�enom mestu! Nivo vode raste,

a usred ki�ne sezone, za samo par sati,

nivo vode dose�i �e i par metara.

Ma mestu poput ovoga, ja ba� i nemam tih par metara.

Nabujala reka odvela me je do uzanih tunela,

gde mi nivo vode ne ostavlja dovoljno prostora za manevar.

Po�inje da bude veoma... veoma usko.

�ekaj malo... Svetlost jo� uvek dopire.

Ta sun�eva svetlost je znak da izlaz nije daleko.

Moram da je pratim. - Ok, prati me. Ok, idemo.

Ki�a je ispunila pe�inu do vrha,

ne ostavljaju�i prostor za udisanje.

Ali, ispred mene je svetlost i ka njoj moram da te�im.

Iza�li smo iz pe�ine i nastavljamo dalje.

Kretanje pod zemljom uvek je rizi�na strategija,

ali ovog puta se isplatilo, dobro sam napredovao.

D�ungla je prore�ena ovde, primamljivo je da se ide brzo i napreduje

�to je vi�e mogu�e, ali �uriti na ovom mestu je opasna igra.

D�ungle Belizea nastanjuje osam razli�itih vrsta,

potencijalno smrtonosnih zmija.

Uklju�uju�i i kopljoglavku koja naraste i do 2,5m.

One su itekako agresivne zmije. A ako vam to nije dovoljna �injenica,

na ovom mestu je tako�e najgu��a

populacija jaguara, vi�e nego bilo gde na svetu.

Zato, nemojte da �urite, dr�ite o�i otvorene

i na�ulite sva svoja �ula.

Kako sredina u kojoj se nalazite uvek pobolj�ava �anse za opstankom,

ni ova d�ungla nije izuzetak.

Pogledajte ovo drvo... Da, u pitanju je trnovita akacija.

I, ona ne samo �to ima sve ove �iljke,

nego tako�e, ne znam da li vidite mrave koji �ive unutar �iljaka.

Ako se budete ka�ili sa ovim drvetom, svi ovi mravi �e iza�i da bi ga za�titili,

i po�e�e da vas ujedaju. - Iako su mravi zastra�uju�i,

ne�e me spre�iti da uzmem par�e kore. - Jedna od odlika ove kore

jeste usporavanje otkucaja srca.

Ovi mravi ba� ujedaju! Ali ako vas ujede zmija,

ovo �e usporiti �irenje otrova po telu.

Uze�u jo� nekoliko par�i�a,

u slu�aju da nai�em na zmiju.

Lekovita sredsta iz d�ungle mogu da budu korisna,

pa ipak, bolje je izbegavati ugrize.

Zato, budite oprezni. - Do�i ovamo. Do�i bli�e. Lepo i polako.

Ovde imamo jednu ozbiljno veliku zmiju.

Ne prilazi bli�e. Vidi�?

Ovo je veliki carski udav. I, ne dopada mu se �to sam ovoliko blizu.

Ovaj dru�kan... se hrani manjim sisarima,

pacovima, glodarima, majmunima,

i, on je opasan grabljivac. Ako vam se pribli�i udav �e poku�ati

da se obmota oko vas,

i da jednostavno iz vas istisne �ivot.

Poku�a�u da izbegnem njegovu glavu i uhvatim ga za rep.

Idemo! Uvek govore kako zmija ne pere svoje zube.

To vrlo lako mo�ete da osetite.

Ako vas njen ugriz ne ubije,

infekciju ne�ete izbe�i i ima�ete velikih problema.

Ali, na ovoj zmiji ima mnogo mesa i zato �u rizikovati.

Po�to imate samo jedan poku�aj, nemojte da je proma�ite.

Mrtva je, ali sa zmijama nesmete da priu�tite rizik.

Jedini na�in da budete sigurni jeste da prese�ete njen ki�meni stub.

Imamo jednu veoma duga�ku zmiju!

I, ima�emo jednu lepu ve�eru. �ove�e, srce mi lupa!

Moram odmah da joj izvadim creva,

i tako izbegnem inficiranje mesa.

�im je skroz rase�ete, pre�ite na va�enje iznutrica.

Iznutrice zmije sadr�e na pola svarenu hranu,

fekalije i parazite.

A, veliki carski udav ima mnogo iznutrica.

Digestivni trakt udava

mo�e da �ini tre�inu njene te�ine,

a ja ne �elim da nosim toliki tovar. - Ok, nastavimo dalje.

Sada ne biste voleli da naletite na njegovog starijeg brata.

�etiri su sata, do sumraka me dele dva sata.

Vreme je da zavr�imo za danas i postavimo kamp.

Ovde ne�e biti lo�e mesto da se postavi kamp.

A kada ste u d�ungli, bitno je da odvojite dovoljno vremena

jer ovde se veoma brzo smra�i,

a sigurno ne biste �eleli ovde da bez skloni�ta do�ekate no�.

Ovde imam lepa, uspravna stabla.

I, veoma je bitno da napravite skloni�te

iznad tla d�ungle. Jer, upravo njega nastanjuje �ivot

kao �to su: mravi, zmije i sve ostalo.

Zato �u napraviti neku vrstu platforme. - Lagane ali �vrste,

kahuna palme savr�ene su za okvir skloni�ta.

Skinu�emo svo ovo li��e sa nje.

Kahuna palme rastu u celom Belizeu.

U pro�losti, one su bile omiljeni gra�evinski materijal Maja.

Ovo �e biti prava visina za platformu sa krevetom.

Koristi�u i koru mohoa.

Kore mohoa tako�e ovde ima u izobilju,

duga�ke, savitljive i veoma sna�ne. - Dok obavijate drvo, uvijajte koru,

tako �e biti jo� �vr��e. Ve� pada mrak,

a o�igledno da no�u u d�ungli bilo �ta uraditi je jednostavno nemogu�e.

Mra�no je kao u ve�ti�jem kotlu! - Nemam vremena za gubljenje,

i od kore mohoa, pletem krevet.

Pobrinu�u se da bude gusto istkan.

Da pod te�inom ne bi pukao. Jer, to ne �elimo.

Moj krevet je �vrst, a palmama �u ga u�initi i udobnim,

razdvajaju�i palmine listove za pravljenje postelje.

Po postavljanju jednog lista, drugi postavite u suprotnom smeru.

A po�to je ki�na sezona, treba�e mi i krov.

Ovo �e biti nosa� krova.

Jo� samo da ga prekrijem sa malo sabal palme.

Nju nazivaju i slamna palma.

A razlog tome je to �to je ona savr�ena za nadstre�nice,

toliko da su i Maje tradicionalno koristile

ove biljke da pokriju svoje gra�evine.

Nemam vremena da ve�em li��e,

ali trebalo bi da izdr�i jednu no�.

Proveri�u da li je dobro.

Da, prili�no je dobro. Zavr�i�u nadstre�nicu a onda i zapaliti vatru.

Vatra je veoma bitna.

Nju �u da koristim za kuvanje, su�enje ode�e i dr�anje grabljivaca daleko.

Par�i�i korena uginule kahuna palme trebalo bi da mi pomognu u tome.

Ovde je sve vla�no i vatra zahteva posebnu pa�nju.

Da bi vatra bila dobra, pazite na nju,

dok je jo� mala, ako to uradite, ona �e dobro paziti na vas kad poraste.

Koristim smolasti karipski bor,

koji sam uzeo pre dolaska u d�unglu. I najzad se isplatio.

Sada �emo da ispe�emo zmiju.

Da ne bi izgoreo, udav �u ispe�i na ra�nju od zelenog �tapa.

Jednom sam �uo pri�u o momku

koji je zaspao u skloni�tu u d�ungli,

i jedna ruka mu je visila sa kreveta na platformi.

Ujutro, kad se probudio, ruka mu je bila utrnula

a onda je pogledao dole i shvatio

da mu je udav progutao celu ruku skroz do ramena.

Kada je, naposletku, ubio zmiju i skinuo je sa sebe,

video je da su stoma�ni sokovi ve� po�eli da vare njegove prste.

Uvek sam mislio da je to mit.

Ali, kad nai�ete na carskog udava, onolikog kolikog sam ja na�ao danas,

po�nete da se pitate.

Nakon 35 minuta pe�enja,

meso je pobelelo i spremno je da se jede.

Kad do�ete do samog kostura, primeti�ete da je prili�no ko��at.

U d�ungli, ovo su prase�a rebarca.

Dok no� pada, �uma poprima novo lice.

Sada grabljivci postaju aktivni.

Ovde, zmije nisu jedina stvar o kojima treba brinuti.

Veliku opasnost predstavljaju i slepi mi�evi - vampiri.

Dok spavate i bez va�eg znanja, oni mogu da posi�u va�u krv.

Ono za �ta se oni obi�no opredeljuju jesu vrhovi va�ih prstiju.

U mom slede�em izazovu, ki�e su se vratile,

a d�ungla testira moje granice.

Ruke mi gore.

Nalazim se u d�unglama Belizea.

Uputio sam se prema obali, a ki�e su se vratile.

Ki�na sezona u Belizeu. �ove�e, kako pada ki�a!

Ovde padne 15cm ki�e,

za jedan sat, pazite na ovo gadno drvo!

Poku�avao sam da objasnim mojoj deci kako je biti u d�ungli kad pada ki�a.

Kao da sam ispod ogromnog tu�a,

jedva �ujem i svoje misli.

Pa ipak, ovo je pravo olak�anje nakon vlage. Kada ste u d�ungli,

morate da prihvatite �injenicu da �ete biti mokri, mokri i mokri.

U ovom mokrom, zelenom lavirintu te�ko je orijentisati se.

Nemogu�e je videti dalje ispred i veoma je lako izgubiti se.

Kao orijentir mogu da poslu�e uzvi�enja.

Ako pogledate kroz drve�e, vide�ete greben i stenu koja vodi do njega.

To bi moglo da bude od koristi, pri�imo bli�e.

Cela ova litica je od kre�njaka.

Ako uspem da se popnem na nju, mo�da �u videti

kro�nje d�ungle i prona�i neki orijentir.

�eka me penjanje uz 30m duga�ku lijanu.

Natopljene obilnom ki�om, one su masne i veoma klizave.

Ovo je opasan uspon.

Izbegavajte da stavljate ruke u ...

male pukotine ovde, jer ne znate �ta je u njima.

Ova stena mo�da krije zmije, otrovne paukove,

pa �ak i slepi mi�evi se kriju u zidovima stena.

Poku�avam da prona�em put do slede�eg dela,

a put me vodi preko samog lica litice.

Ali, ki�a postaje sve ja�a iz minute u minut.

Problem je u tome �to je kre�njak veoma klizav. - Nalazim se na visini od 30m,

penjem se 10 minuta i iscrpljen sam.

Jo� jedan deo.. Ruke mi gore.

Moram sve da opipam jer prili�no sam nesiguran

i uvek postoji pitanje da li �ete se uhvatiti za �ivu ili uginulu lijanu.

U stvari, to je lutrija.

�im sam do�ao do vrha, prona�ao sam ono �to sam tra�io.

Savr�en polo�aj sa kog vidim na kilometre daleko.

Imam dobar pogled na kro�nje d�ungle.

I, prili�no je spektakularno.

A opet, vidim samo d�unglu, d�unglu i jo� d�ungle.

Znam da u Belizeu preovla�uju vetrovi,

koji dolaze sa istoka a na istoku se nalazi i obala.

Ovde ose�am taj vetar i u onom pravcu �elim da nastavim.

Nakon kratkog odmora, vra�am se na mra�no i nakva�eno tlo d�ungle.

Evo pe�ine, hajde da pogledamo!

Hajde da pogledamo unutra. Pe�ine su odli�no mesto za pronalazak hrane.

U njima �esto �ive glodari.

Mora�u da napravim neku vrstu baklje. Kad pada ki�a,

napraviti baklju i upaliti baklju mnogo je te�e.

Ali, ostalo mi je jo� karipskog bora.

Bogat smolom, on je zapaljiv iako je mokar.

Priveza�u je mohoom, da bi ga spojio.

To �e mi dati lepu baklju koja �e goreti neko vreme.

Jer, karipski bor dovoljno je smolast da odr�i zapaljeni plamen.

Da bi se zapalile, strugotinama bora potrebna je iskra.

I evo ga, imamo vatru!

Ovi mra�ni ponori dom su raznih stvorenja.

I nije pro�lo dugo pre nego �to sam se susreo licem u lice

sa najjezivijim puzavcem.

Bingo! Pogledajte kolika je!

Nalazim se u d�ungli Belizea u pe�ini sam u potrazi za hranom.

Drevne Maje su verovale da su ovakve mra�ne katakombe

bile portal u podzemni svet.

Ovde je bilo mesto u kome su izvodile mnoge od njihovih rituala,

uklju�uju�i i �rtvovanje ljudi.

Mo�ete videti da ovde voda curi iz kamena.

Pravo mesto da napunim �uturu.

Ovo �e biti apsolutno �ista, kamenom filtrirana voda.

Zapravo, Maje su verovale da bog ki�e �ivi u pe�inama.

Razlog za to bio je kada su videli vodu koja ovako curi,

verovali su da se ona ra�a iz stene. Ali, to nije daleko od istine.

Iako je stena ne ra�a, voda je �ista i dobra za pi�e.

Idemo dalje. - Voda koja curi poplavila je ve�i deo pe�ine.

Ali, ne�to dalje, nai�ao sam na vi�e tlo. - Ovde je dovoljno suvo.

Glodari be�e na ovakva mesta,

od pove�anja nivoa vode.

Pravo mesto da nastavim moj lov!

Hajde!

D�inovski pacov! Da li ste ga videli? Poku�a�u da ga uhvatim.

Saguti je omiljeni plen velikim ma�akama poput jaguara.

On je ukusan ali veoma brz. - Proma�io sam ga.

Gde je?

Izleteo je iz tunela i pro�ao ispod moje noge.

Da vidimo da li mogu da ga na�em ovde ...

Ali, ovog puta, nisam imao sre�e.

On bi mi omogu�io dobar, dobar obrok.

Ovde postoje i drugi izvori hrane, ali mnogo neukusniji.

Bo�e sa�uvaj! Pogledajte veli�inu toga! Vidite? Ovo je bezrepa bi�asta �korpija.

Ona je ne�to izme�u �korpije i pauka.

Poku�a�u da je uhvatim.

Bezrepe bi�aste �korpije nastanjuju pe�ine i pukotine stenja.

One su �udne, ali nisu otrovne.

I pre sam jeo �korpije, ali nikada sli�ne ovoj.

Bingo! Pogledajte kolika je!

Ne znam odakle da po�nem.

Verovatno sam zagrizao zadnji deo.

To je bio veliki obrok! - Ovo ba� i nisam tra�io,

ali svaka hrana je dobra hrana, sa te�kim terenom pred sobom.

Tlo d�ungle postaje vla�nije,

verovatno usled prelivanja reke.

Zagazio sam u dublje vode, ne bih li prona�ao ne�to.

Izgleda kao otvoren tok.

Da, vidim da te�e.

Evo ga! Ovo je po�etak vodenog toka,

a to je ono �to �elim da pratim.

Voda je dovoljno duboka za velike grabljivce,

poput krokodila, ali splav �e me skloniti sa puta nevolje,

a ovde ima dovoljno drve�a da napravim jedan.

Uze�u �to vi�e ovih pravih.

Da vidimo.. Ovo je drvo divlje jabuke.

Nju �ete prepoznati po udovima

koji �ine stablo.

Jedna uginula bila bi mi od pomo�i.

Ba� kao i balza, divlja jabuka mo�e biti veoma koristna.

Ovo je itekako plovno. Izgleda te�ko, ali veoma je lagana.

Potopite je, i ona �e isplivati na povr�inu.

Pa ipak, to je mogu�e samo ukoliko je drvo uginulo. Izgleda kao �ep.

Uze�u �to vi�e ovog drveta i napraviti splav od njega.

Prvi posao: je okvir.

Koristim duge, ravne grane. Povezivanje korom mohoa,

je najbr�i na�in za gradnju.

Osim toga, on bi trebalo da podnese moju te�inu.

Preostalo je jo� samo da smestim

divlju jabuku ispod okvira. Pogledajte!

Ve� podi�e okvir iz vode.

Kad pravite splav, obi�no je najte�e u�initi ga plovnim,

ali ne i ovog puta. - Ono ga izdi�e iz vode,

a pogledajte kako mene dr�i dalje od vode.

Ubaci�u jo� koju, vezati ih i bi�u spreman za pokret.

Da vidimo da li �e ovaj splav biti ok.

Slede�e: pada no� dok sam na splavu,

i ja sam u velikim problemima.

Jedva mogu da vidim tu ispred mene.

I ose�aj ba� i nije prijatan.

Nalazim se na reci u d�ungli Belizea,

vozim se polako ka obali, gde se nadam da �e me neko pokupiti.

Ova reka se stvarno �iri sada.

Ali, mrak je po�eo da pada,

a nije po�eljno biti ovde no�u.

Pored krokodila, u ovoj reci ima i bik-ajkula.

Bik-ajkule dolaze u ove reke iz okeana

u potrazi za laganim plenom.

Zato dr�im svoje telo van vode, a o�i �irom otvorene.

Ali, splav �e me odvesti nizvodno do obale.

Poku�avam da odgonetnem koliko �e mi trebati za to.

No� se brzo bli�i,

a ja nemam gde da pristanem.

Pogledajte tamo, prili�no je nedoku�ivo.

I, mesec je iza�ao.

Iskreno, trenutno sam vezan za reku sada.

Ali jedna stvar je okrenuta u moju korist.

Reka je definitivno sve br�e. Sa njom, i ja se br�e kre�em

�to zna�i da sam sve bli�i obali.

Na obali �ivi najvi�e ljudi,

tako da tamo neko mo�e da me pokupi.

Ali, u mraku, male su �anse da �e me neko videti.

Prebaci�u na no�no snimanje. Ok.

Bacam se na veslanje. - Najvi�e me brine na ovoj reci,

mogu�nost direktnog ulaska u mra�ni okean.

Jedva mogu da vidim tu ispred mene.

I ose�aj ba� i nije prijatan.

Na reci sam ve� tri sata i stvari ne slute na dobro.

A onda sam nai�ao na okuku reke.

Ovo je u��e reke, a tamo, pravo, vidi se svetlo.

Usta�u i potruditi se da me vide.

Ako ne mogu da me vide, potrudi�u se da me �uju.

Definitivno su krenuli ovamo, vidim svetla i levu i desnu stranu broda.

Videli su me, pomo� sti�e!

Ovo je kraj moje pustolovine u Belizeu.

I vreme je za povratak ku�i.

Sinhronizacija i korekcije: Markossa

http://www.prijevodi-online.org