Original subtitles

Ja sam Ber Grils

i pokaza�u vam kako da pre�ivite

u najopasnijim delovima Zemlje.

Moram da pre�ivim niz izazova

na mestima na kojima ne biste opstali ni dan

bez poznavanja pravih ve�tina za pre�ivljavanje.

Sada sam u Baja, u Meksiku.

To je smrtonosna sredina sa kilometrima polja oblutaka i planinom.

To je mesto na kom su p�ele opasne...

Odlazite!

I gde je moj �ivot izlo�en opasnosti.

Od ovog otoka, te�ko mi je uop�te da gledam.

Postalo je jo� gore, kad sam se suo�io sa zve�arkom.

Moram da uspem iz prvog puta.

Suva vrelina ubije na stotine ljudi, svake godine.

Evo za�to je ovde nemogu�e �iveti.

Mora�u duboko da kopam da bih vam pokazao kako da pre�ivite

u mom najte�em izazovu do sada.

�OVEK PROTIV DIVLJINE S03E01 - Baja Desert

Letim preko severnog Meksika,

iznad jednog od najdivljijih terena na Zemlji.

Ovo je poluostrvo Baja, kopno du�ine 1.600km

koje, poput ruke, visi niz meksi�ko kopno.

Ovo je surovo tlo,

gde se temperature kre�u od -24�C ovde, u planinama,

do 50�C u pustinjskoj ravnici.

Planina koja se nalazi ispod mene visoka je 1.500 metara

i prostire se niz ki�mu poluostrva.

Sko�i�u pravo na planinu,

bi�e te�ko na�i mesto za sletanje. Pogledajte ovo!

Obrada: Markossa http://www.prijevodi-online.org

Mesto na koje sle�em je na 1.500m nadmorske visine,

a meta mi je isu�eno re�no korito.

Uspeo sam da sletim u ovo re�no korito.

Bilo je to lepo, mekano sletanje u ovaj duboki pesak.

Skinu�u ovo i razgledati okolo.

Kada je u pitanju opstanak, prioriteti su za�tita,

skloni�te, voda pa hrana.

Da bih zapamtio redosled, koristim se izrekom:

"Zaboravi Sve Velike Hotele". Z.S.V.H.

Prvo �to sam osetio ovde,

jeste nepodno�ljiva, nepodno�ljiva vrelina.

Temperatura prelazi i 50�C.

Ali, ovo mesto mo�e da prevari.

Kada padne no�, temperatura �e pasti ispod nule.

Nastavljamo dalje.

U ovako suvoj sredini, prona�i vodu prava je borba.

Iako je reka u koritu potpuno presu�ila,

voda �esto mo�e da se na�e, ako znate gde da gledate.

Mesta kao ovo, podno�ja stenovitog oblutka

jesu mesta na kojima se voda skuplja.

Vidite da pesak postaje hladniji i vla�niji.

Ali, to stvarno nije dovoljno.

Problem je u tome �to se nalazim na 1.500m nadmorske visine.

�im se spustim ni�e, ima�u ve�e �anse da na�em vodu.

Ako �elim vodu, mora�u da se spustim.

Ako pratite isu�eno korito reke, ono �e vas odvesti daleko na jug.

Najbolje �anse ima�ete ako krenete isto�no, ka obali,

jer tamo �ete pre na�i hranu i vodu.

Ali, to zna�i da �u morati da se popnem na ovaj greben.

Dakle, ovuda treba i�i.

Ka�u da 1.600km duga�ko putovanje zapo�inje samo jednim korakom.

Isto va�i i za planine i opstanak.

Ispred mene je 150m visok izlomljen granit.

Ali, penjanje do samog vrha nije pravolinijsko.

Kad se popnem na vrh,

trebalo bi da stvorim jasnu sliku o onome �ta se nalazi ispred.

Dobar, vidljiv put mo�e da napravi razliku izme�u �ivota i smrti.

Sada mogu da vidim sa �im imam posla.

Baja pustinja je smrtonosno mesto, �ak i za one dobro pripremljene.

Godine 1996-e, ve�be vojske katastofalno su okon�ane,

kada je 15 vojnika umrlo od iscrpljenosti vrelinom,

uklju�uju�i i dva �lana spasila�ke slu�be.

Ovo je izazov koji je ispred mene!

Ali, moj glavni problem

jeste silazak sa planine do pustinjskog tla.

Dobro napredujem kroz oblutke.

Ali, sa ogromnim i strmim stenama lako �ete upasti u nevolju.

Ovo spu�tanje nije tako pametno kao �to sam mislio.

Pogledajte, pogledajte to...

Poku�a�u da do�em do jednog od onih oboda tamo dole.

Ali, moram da budem oprezan jer sam na velikoj visini!

Evo kako �u pre�i preko ove...

Preko ivice do oboda.

Stene izlo�ene zubu vremena glatke su i te�ko je uhvatiti se za njih.

Dospeo sam do oboda, jedva.

Ne �elim da se muvam ovuda i zato be�im odavde.

Jedna gre�ka i pa��u sa 40m na stene ispod.

Ako uspem da pre�em preko oboda, �eka me lak�i put do dole.

Spustio sam se nekoliko desetina metara

i dolina mi je gotovo na dohvat ruke.

�ekaj, �ekaj, �ekaj! To je zve�arka. Eno je dole.

Pazite! U opasnoj smo poziciji ovde.

U ravni smo sa zmijom.

A, napad ove zmije veoma je brz, nekih 2.5 m/s.

Be�imo odavde!

Sada, kada sam si�ao sa litice, nai�ao sam na hladovinu i vegetaciju,

�to mi daje priliku da prona�em hranu.

Veliko, trulo stablo.

Za mene, to zna�i samo jedno: Hrana!

Unutar ovih trulih stabla

�esto �ete prona�i larve koje se hrane njime.

Evo ga... Do�ite ovamo da pogledate.

Hajde...

Pogledajte je. Pravo �udovi�te!

Larva, mo�da je larva moljca ili sli�no.

�ekajte, ne pomerajte se!

Tu je i buba.

Ovo se zove ru�kak od insekata.

Bo�e!

Jedem u�asno mnogo buba i sli�nog.

Ali, ako je ukus veoma jak,

to je verovatno znak da nije dobra.

Iz ove moram da izbacim iznutrice.

Jer, ako ima parazita, onda su verovatno tu.

Ostatak bi trebalo da je dobar.

Bo�e, ona buba bila je u�asna!

Kad smo ve� kod toga, ni larva nije ni�ta bolja.

Insekti imaju puno proteina,

ali da bih pre�iveo neko vreme ovde,

treba mi ne�to hranljivije.

Uhvatio sam tvora, pogledajte.

Bukvalno smrdi kao stotinu istovremeno zapaljenih guma.

Spustio sam se padobranom na kanjone Meksika.

Da biste opstali ovde, najve�i izazov je da prona�ete vodu.

Kao �to vidite, lice ove stene je natopljeno.

To je dobar znak za prikupljanje vode.

Moja boca gotovo je prazna, popio sam mnogo vode penju�i se.

Gore visoko, pa��e ki�a koja �e prona�i put niz stenje.

Ali, to jedva da je dovoljno, nije ba� da curi.

Mo�da �ete je dobiti malo...

Samo ako budete srkali sa stene.

Kada se voda ne sliva do dole,

jedan od na�ina da do�ete do nje jeste sa iskoristite pertle.

Odve�ete je prvo...

Na kraju napravite �vor...

A onda je uvrnite.

Ono �to radim ovde, name�tam je na pukotini,

i nadam se da �e, nakon �to se postepeno nakvasi vodom,

voda pote�i niz nju

i sliti se u moju bocu za vodu.

Ali, za to �e trebati vremena, mo�da nekih pola sata ili sli�no.

To �e meni dati vremena da se promuvam okolo.

Ljudi su godinama poku�avali da obra�uju ovu neplodnu zemlju.

Na kraju bi odustajali, slomljeni ovom surovom sredinom.

Pogledajte! Eno starog auta!

I, �ta god da �ovek ostavi za sobom, priroda �e jednostavno prisvojiti.

Sigurno bismo uspeli da ga pokrenemo! Pogledajte!

Par sve�ica i bio bi spreman za polazak.

Ili mo�da ne bi.

Na prvi pogled, malo toga mo�e da se iskoristi.

Ali, sve �to na�em mo�e da poslu�i.

Ova �ica je savr�ena za pravljenje zamki.

Stare presvlake za sedi�ta...

Ovo �e biti dobra izolacija no�u, kad bude hladno.

Super, �to sam ga na�ao ovde!

Morate da iskoristite svaku priliku da biste do�li do hrane

i u�inite sve da do nje do�ete.

Pogledajte. Da li vidite ovo?

Da li vidite ove male tragove ovde?

Verovatno su... Verovatno su od tvora.

Ovo su otisci od kand�i,

a zatim i od jastu�i�a i pete.

Da je ma�ka u pitanju, ne bi se videli otisci kand�i ve� samo jastu�i�i.

To nesumnjivo nisu ni ma�ka ni zec.

Mo�da je u pitanju kojot, ali on ima mnogo ve�e kand�e.

Ali, tvorovi su laki za hvatanje i dobri za jelo.

Ovo je mo�da dobro mesto za postavljanje kampa i zamki.

U okolini ima mnogo vrbe.

Ona je dobra za pravljenje zamki.

Ona je mnogo jaka, �ilava i savitljiva.

Teritorija tvora pokriva oko 12-16 hektara zemlje.

Ako �elim da uhvatim jednog, mora�u da prona�em prirodno usko grlo

gde mogu da postavim zamku.

Ovo �e poslu�iti. Ovo je lepo mesto.

Lep prirodan kanal, svaka divlja �ivotinja uputi�e se ovim prolazom.

�ivotinje su prakti�ne i uvek biraju lak�i put.

One se ne�e penjati po stenama ve� �e pro�i ovuda.

Zato je ovo pravo mesto za zamku.

Koristim granu vrbe da napravim oprugu za zamku.

Ovo je el. kabel iz olupine onog auta.

Obmota�u je jednom... Dva puta.

Om�a je pri�vr��ena za oprugu od vrbe i zabijena je u zemlju.

Ovo suvo par�e drveta poslu�i�e kao obara�.

Uvek se postavlja da bude osetljiva na dodir, ali mi i �elimo da bude takva.

Napravi�u i malu platformu,

preko koje �e �ivotinja pre�i i povu�i obara�.

I onda �u staviti om�u, na vrh te platforme.

Posu�u li��e preko, da bih je maskirao.

�ta god da pro�e, pre�i�e preko ovoga

i aktivira�e zamku. Ona �e je povu�i...

I sve �e biti spremno, za ve�eru.

No�u, temperature se spu�taju i do -24�C.

Skloni�te koje najbr�e mogu da napravim jeste nadstre�nica.

Okvir za moju nadstre�nicu.

Pogledajte, imam lep kamen koji �e reflektovati toplotu vatre.

Ve�inu grana mogu da ostavim, one �e mi biti krov.

Osnova dobrog skloni�ta jeste da vas odr�i suvim i toplim.

Zato, skloni�te treba da bude malo i jednostavno.

A nadstre�nica ne mo�e da bude jednostavnija.

Mogu da iskoristim staru presvlaku za sedi�te

kao izolacija i na njoj �u le�ati.

Imam okvir, jo� mi samo treba pustinjsko �bunje,

koje �u postaviti ovde kao izolaciju i za�titu od ki�e.

Ne treba vam veliko skloni�te.

Ako je malo, bi�e toplije.

Ok, skloni�te je gotovo... Vreme je da zavirim unutra.

Toplo i udobno!

Jo� samo da sakupim drva i proverim zamke.

Nalazim se na 200m od zamke,

ali, ve� ose�am nenadma�an smrad tvora.

Gospode, mogu da ga nanju�im!

Eno ga! Uhva�en je u zamku!

Nemogu�e smrdi!

Ali to zna�i i da imam ve�eru no�as.

Ipak, ne �elim da mu se pribli�im.

Tvorovi mo�da jesu slatki,

ali su i nosioci kobnog virusa besnila.

Kada su u opasnosti,

oni �trcaju gadnu, smrdljivu te�nost na udaljenost i do 3 metra.

Gospode, da li ose�ate to?

Bukvalno smrdi kao stotinu istovremeno zapaljenih guma.

Stra�no jak smrad!

Njihov odbrambeni mehanizam je brizgalica na zadnjem delu tela.

Ako vas pogodi u oko, privremeno �ete oslepeti.

Zato moram da smislim neki na�in da ga skinem sa om�e.

Ono �to mi treba jeste ne�to poput "Zulu" �tita.

Ok, hajde da vidimo ho�e li ovo pomo�i.

Pripazite o�i, ne prilazite suvi�e blizu!

Moram �to pre da ga oslobodim,

ali i da izbegnem prekrivanje tim u�asnim smradom.

Moram polako da mu pri�em.

Da li ose�ate to?

Ovo je zaista...

U�ASNO!

Bo�e!

Smrad je toliko jak, jedva mogu da di�em.

Ovo je njegova glava.

Ne �elim da izazovem nepotrebnu patnju,

zato �u ga ubiti jednostavno i brzo.

Ovo je njegovo telo...

A ovo mu je glava.

Ali, u divljini, opasnost se javlja u svim oblicima i veli�inama.

Odlazite! Odlazite!

Ovako malen lete�i stvor zna kako da zada udarac.

Nalazim se u severnom Meksiku i uhvatio sam tvora.

Moj jedini problem sada je da se izborim sa u�asnim smradom.

Baci�u tvora ovde.

Jo� uvek ne �elim da ga unesem u kamp.

Pusti�u vas da ga pogledate sada.

�ove�e, kako smrdi!

Tako je nepodno�ljivo!

Sada mo�ete da vidite njegov gadni zadnji deo.

Upravo odavde on �trca tu te�nost odvratnog mirisa.

Vreme je da spalim njegovo smrdljivo krzno.

Nema mesta ose�anjima, kada je u pitanju opstanak.

Morate da savladate predrasude o ubijanju i pripremanju �ivotinja.

Jo� uvek prili�no smrdi.

Ali tu je meso koje �u mo�i iskoristiti.

Ono �to �u uraditi, zapravo, odreza�u mu ceo zadnji deo.

Tu se nalaze mirisne �lezde.

Meso je sada spremno za ro�tilj.

Veoma je bitno da dobro ispe�em meso,

da ne bih rizikovao i dobio besnilo.

Pe�enje na visokoj temperaturi uni�ti�e virus besnila,

sme�tenog u njegovom mozgu i ki�mi.

Da vidimo kako je ispalo.

Zaboga!

Kao da je neko uvaljao va� biftek

u pse�e fekalije, a onda vam ga ubacio u usta.

Meso tvora mo�da jeste odvratno,

ali bar sadr�i proteine koji �e vam dati snage da nastavite.

Poslednje �to �elim da uradim pre nego �to legnem

jeste da rasporedim vatru du� mesta na kojem �u spavati.

Nadam se da �e me ova vatra grejati tokom no�i,

jer temperatura �e pasti ispod nule.

Ali, toplota �e se lepo reflektovati, a skloni�te �e mi pru�iti izolaciju.

Vatra dobro obavlja svoj posao, ona ne dopu�ta da mi bude hladno.

Ipak, jedna stvar dr�i me budnim, a to je smrad onog tvora.

Ima ga svuda, a meni je potreban dobar san.

Hej. Postaje sve toplije.

Na kraju sam, zapravo, i uspeo malo da odspavam.

�udno je, ali na kraju se nekako naviknete na smrad tvora.

Jo� uvek ga osetim u naletima, bar sam uspeo malo da odspavam.

Nameravam da za�em dublje u pustinju koja itekako oskudeva u vodi.

Moram da krenem pre nego �to vrelina postane nepodno�ljiva i da pijem kad god mogu.

Ovoga sam video na tone.

Vidite li ovo rastinje?

�uplje je.

Ako negde iskopam vodu, ovo �u koristiti kao slamku.

Prirodna slamka idealna je za izvla�enje vode iz zemlje.

Samo treba da kopate na pravom mestu.

Ovo je mo�da dobro mesto... Podno�je litice.

Sada sam blizu nivoa mora i imam ve�e �anse da prona�em vodu.

Postaje sve hladniji i vla�niji ovde dole,

a to je dobar znak da je u blizini voda.

I evo ga...

Pogledajte!

Ima je apsolutno dovoljno.

Mogu da koristim ugarak iz vatre kao osnovni filter za vodu.

Svi otrovi i hemikalije veza�e se za ugarak.

Zatim, stavi�u malo trave,

koja �e zadr�ati sve ve�e materije kao �to su pesak i kamen�i�i.

Na vrh svega, stavi�u deli� majice.

Ok, poku�ajmo...

Po ukusu, rekao bih da je �ista.

Mo�da se oseti znoj sa majice,

ali dobra je za pi�e i bezbedno je.

Ratni piloti �esto su koristili male slamke sli�ne ovoj,

kao deo pribora za pre�ivljavanje, nakon �to bi ih oborili.

Ovo je isto, samo malo improvizovano.

Sada sam dobro hidriran.

Me�utim, dok sam napredovao kroz pustinju,

poku�aj da do�em do meda se zavr�io katastrofalno lo�e.

Od ovog otoka, te�ko mi je uop�te da gledam.

Ber Grils i ekipa imaju pomo� u situacijama opasnim po �ivot.

Ponekad je Beru pokazano kako da demonstrira tehnike pre�ivljavanja.

Pre odlaska u opasne predele zatra�ite savet stru�njaka.

Nalazim se u severnom Meksiku, na samom obodu pustinje.

Primetio sam da u ovoj oblasti ima mnogo p�ela.

Pa se probijam kroz trnovitu vegetaciju, u potrazi za ko�nicom i medom.

Ovo nikad nije lako...

Ovuda...

Da, eno p�ela!

Vidim ih kako zuje oko ove male pe�ine.

Za mene, p�ele zna�e samo jedno: Med.

Mo�ete zapravo da vidite. Vidite ko�nice?

Ima ih pet u obliku prsta i prekrivene su p�elama.

Morate da budete pa�ljivi, sa ovim dru�kanima.

Pogotovo ako su posredi afri�ke p�ele.

Mada, nemogu�e ih je razlikovati.

Afri�ke p�ele posebno su gadne,

one su agresivne, roje se.

Ako krenu na vas, prekri�e vas i izujedati.

Poznato je da one ubijaju ljude.

Poku�a�u da uzmem jednu i da se do�epam meda.

Na�i �u se u opasnosti �im im pri�em bli�e,

jer �e one poleteti napolje.

Bo�e, unutra ih ima mnogo!

Moram da budem siguran da sam dobro zakop�an.

Ne �elim da mi ko�ulja bude puna besnih p�ela koje brane svoj med.

Iskoristi�u i majicu.

Tako�e �u uvu�i ko�ulju u pantalone.

Ne �elim ih ni u pantalonama.

Upravo su poletele na mene.

�im zapalim vatru,

dim bi trebalo da ih omami i uspori.

Moram da budem pa�ljiv jer ne �elim da ih spalim.

To bi ih iznerviralo.

I onda bih se na�ao u mnogo ve�oj nevolji.

Ako p�ele krenu na vas, nemojte da ih udarate.

Samo ih pustite. Ako poku�ate da je spljeskate, ubo��e vas.

Ako stavite sve�e bilje na vatru, proizve��ete vi�e dima.

Mo�ete da ih �ujete kako po�inju da besne sada.

U redu, hajde da u�emo!

Vidi, ovde su sa�a.

P�ele, smirite se!

Poku�ajte da odolite isku�enju da ih spljeskate kad slete na vas.

Krenule su na moje �elo. Odlazite! Odlazite!

Bila je prava gre�ka ostaviti otkriveno �elo.

One mogu samo jednom da ubodu.

Jedna me je ubola ovde.

Vidi� li? Da li mo�e� da je izvu�e�? Poku�aj da izvu�e� tu malu �aoku.

Ovo je ono �to morate da izvadite.

Da li vidite ovo?

To je ono �ime ubadaju.

Ali, jedan ubod za jedno sa�e, i nije tako stra�no.

Jedan dru�kan je ostao, oslobodi�u ga.

Da vidimo �ta to imamo ovde...

Lepo i slatko, u svakom slu�aju!

Ovako maleni lete�i stvor zna kako da zada udarac.

Sada sam na pustinjskom tlu, a temperatura prelazi 50�C.

Ali, samo dva sata nakon mog susreta sa ko�nicom,

mom opstanku najvi�e je zapretio ubod malene p�ele.

Zbog tog uboda p�ele

ovaj deo lica mi je skroz otekao.

Ose�am se kao �ovek-slon. Moje o�i, nos i �elo oti�u.

Alergijska reakcija na ubod p�ele mo�e da bude kobna.

Brine me anafilakti�ki �ok.

Prvi znaci su oticanje o�iju,

pra�eno ote�anim disanjem i na kraju gubitkom svesti.

Od ovoga godi�nje umre hiljadu ljudi u Americi.

To je pomalo prevelika cena za malo meda.

Ali, ko ne riskira, taj i ne profitira!

Ovog puta, mislim da se isplatilo.

Delimi�no zaslepljen sa potpuno oteklim o�ima,

rizici su se iznenada mnogo pove�ali.

To je zve�arka dijamantskih le�a, a one su smrtonosne!

Nalazim se u severnom Meksiku i posle uboda p�ele

i dalje brinem o anafilakti�kom �oku.

O�i su mi zatvorene od otoka, a vrelina dodatno pogor�ava stvar.

Jedva da mogu bilo �ta da vidim, od ovog otoka.

Bojim se da ne postane... Da ne postane jo� gore.

Najve�a ironija je u tome �to mi je, nakon susreta sa ogromnim, smrtonosnim

i agresivnim krokodilima ljudo�derima, zmijama i aligatorima,

na kraju dosko�ila prokleta p�ela!

Nije ni �udo �to ovo mesto odnosi toliko �ivota.

Ovde je sve neprijateljski nastrojeno.

Vrelina, o�tri kaktusi

i sveprisutna pretnja od suo�avanja sa zve�arkom.

�ekaj, �ekaj!

To je zve�arka dijamantskih le�a, a one su smrtonosne!

Nema sumnje da li je ova zmija sposobna da vas ubije.

Razlog za�to su ovi dru�kani posebno gadni

jeste taj jer se nikada ne povla�e kad su suo�eni sa vama.

Ako su uznemirene, poznato je da �e vas napasti.

Sa oba oka ote�ena, moj vid znatno je pogor�an,

�to suo�avanje sa ovom zmijom �ini jo� opasnijim.

Moram da uspem, iz prvog puta.

Ok, evo je, mrtva je.

Srce mi lupa.

Jer ne volim da se petljam sa zmijama,

�iji ujed mo�e da vas ubije.

Imam jo� jedno pravilo, kad su zmije u pitanju, iako sam je ubio,

proveri�u dva puta, za svaki slu�aj.

Vidite da se jo� koprca. Svi ti nervi i dalje funkcioni�u.

Ali, pogledajte glavu ovde.

Morate da budete veoma pa�ljivi �ak i sa odse�enom glavom.

Pogledajte, vidite zub.

On izbacuje smrtonosnu me�avinu otrova.

Otrov je smrtonosan satima, �ak i nakon smrti zmije.

Uvek je dobro kad imate ovako otrovnu zmiju,

da zakopate njenu glavu.

Jer, ne �elite da slu�ajno nagazite na nju.

Ok, dok se vatra ne razgori,

iz zmije �u izvaditi iznutrice.

�im ubijete zmiju mnogo je lak�e osloboditi se iznutrica se i ko�e.

Kao da gulim kobasicu.

Evo ga, vidite, kako iznutrice izlaze...

Njih ionako ne �elim.

Zmije mogu da se jedu sirove,

ali uvek postoji rizik od opasnih parazita poput pantlji�are.

Zato, ako imate vremena, nalo�ite vatru i ispecite meso.

Da biste prosudili da li je vatra dovoljno jaka za pe�enje,

dr�ite ruku iznad vatre 5 sekundi. 3, 4, 5...

To je, otprilike, dobra temperatura.

Polu�asovno odmaranje u hladovini

daje mi vremena da odmorim o�i i potpuno ispe�em zmiju.

Prili�no je dobro, dobro je pe�ena.

Da vidimo...

Ako su uo�ljiva vlakna u mesu,

to je znak da je meso pe�eno.

I nije tako lo�e. Ne�to izme�u piletine i ribe.

Preko polja kaktusa, do�ao sam do pe��anih dina.

Gde, moram da progutam svoj ponos, u ime opstanka.

Nalazim se u severnom Meksiku

i krenuo sam ka istoku od planina,

ka moru i civilizaciji.

Sada sam na pe��anim dinama, na obodu lagune Salada.

Kao da se penjem po vrelom, vrelom hladnjaku.

Izgleda da je ovo kraj pustinje.

I dalje �elim da ostanem na istom kursu, da nastavim tamo ka istoku.

Sa zapadnim vetrovima koji mi duvaju u le�a.

Dole me �eka borba sa dehidracijom.

Trenutno jo� uvek imam te�nosti u sebi.

Moram da pi�kim, ali ne �elim da izgubim tu te�nost.

Zato �u iskoristiti ko�u zmije.

Zaveza�u �vor...

Nikad nemojte da pijete urin, osim ako nemate drugog izlaza.

On sadr�i so i otrove,

ali �e vam, kao poslednji izlaz,

pru�iti dodatan izvor te�nosti.

Nije ba� lako naciljati.

Spreman sam da nastavim.

Idemo do slane ravnice.

Slane ravnice lagune Salada pokrivaju 1.300 kvadratnih kilometra.

One �ine gotovo nesavladivu prepreku izme�u pustinje i mora.

Sa temperaturom koja dose�e 55�C, ovde samo mu�ice mogu da pre�ive.

Vidite na �ta mislim? Ni�ta... Ne mo�e da �ivi ovde.

Nastavimo dalje.

Na vrelini, izgubi�ete litar i po te�nosti, za jedan sat.

Iscrpljenost vrelinom izbe�i �e se samo unosom te�nosti.

Mo�da �ete morati da uradite nezamislivo.

Moja boca sa vodom je prazna.

Ali, i dalje imam zmijsku ko�u koja je puna mokra�e.

Poku�avam da odgodim taj trenutak.

Ipak, u situacijama opasnim po �ivot,

ispijanje sopstvene mokra�e mo�e da vam spasi �ivot.

Ne o�ekujem da �e ona biti posebno ukusna...

Volim koktele, ali...

iznutrice zmije i mokra�a nisu visoko na mojoj listi.

Ostalo mi je jo� malo...

Nadam se da �e mi ovo pomo�i da nastavim dalje.

Mesto na kom slana ravnica ustupa mesto �bunju znak je da su ljudi u blizini.

Sme�e... To zna�i da su ljudi negde u blizini.

Stigao sam do obale i znam da �u negde du� obale uspeti da prona�em ljude.

More je itekako dobrodo�ao prizor.

Ono �ega sam se prisetio ovde

jeste to da priroda nije ni za, ni protiv nas.

Ono �to odre�uje na� opstanak jesu na�e ve�tine, zdrav razum

i kona�no, na�a �elja da se ku�i vratimo u jednom komadu.

Obrada: Markossa http://www.prijevodi-online.org