Original subtitles

Ovo nije Zemlja. Ovo je druga planeta. Ali je slična Zemlji od pre osamsto godina.

Ima nekoliko sličnih planeta. Ovo je jedna od bližih i manjih.

Lokalni sivi zamkovi podsećaju na ranu renesansu.

Tridesetak naučnika je poslato ovde.

Ali do renesanse ovde nije došlo. Bila je to reakcija na nešto čega nije bilo.

Ovde, u Arkanaru, upravo se počelo sa uništavanjem univerziteta.

S obzirom da je univerzitet stecište misli, to je označilo početak lova.

Lova na mislioce, pametne ljude, ljubitelje knjiga i talentovane zanatlije.

Neki su pobegli u susedni Irukan. Tamo je bilo bolje.

Drugi su se pokorili ili su ih ubili odredi smrti ministra bezbednosti, don Reba.

članovi odreda su nosili sive uniforme. I vojska je u sivom, siv je bio i ministar.

U tonu lokalnog građevinskog kamena. A kraljeva garda je gurnuta u stranu.

Nije me udarila, čak ni uštinula.

Jadniče, jadniče...

Rjaba... Rjaba je bio ronilac. Rjaba...

Rjaba, Rjaba...

Evo, uzmi!

Kamenčići su bili beli i pljosnati...

Gde je Fika kasapin?

Fika Riđokosi, gde je?

Plaše me zvezde. Da li je to greh?

Kiše su ovde bile kratke, ali obilne. Magla je, naprotiv, trajala dugo.

Dolazila je iz zaliva i tamo se vraćala.

TEŠKO JE BITI BOG

U snu je plakao. To znači da je ubijao. U snu. U stvarnosti mu nije bilo dozvoljeno.

Onda bi čuo glas bake iz detinjstva, tamo na Zemlji: Dete plače!

Uvukla bi dim cigarete i rekla: Dečje suze su voda. To su samo fantazije, dečko!

Baka bi dunula prema njegovom čelu i tu bi se pojavio zagonetni crtež.

Pokušao bi da ga obriše čaršavom, ali bi se tada probudio.

U prizemlju velike kuće dimila je peć. Robovi su galamili, iako je bilo zabranjeno.

Nije bio na Zemlji, već na drugoj planeti. Plemenioti don 17. generacije.

Nezakoniti sin paganskog boga Garana, rođen iz njegovih usta.

Neko je verovao, neko nije.

Ali svi su se plašili.

Jesi li nahranio kornjaču jutros?

Miševi su izgrizli slaninu.

Vidim...

- Opet nosiš moje čizme? - Nisam razmišljao.

Stalno to radiš.

Otpad na stolu...

Obesiću se.

Šta?

Obesiću se.

- Opet... - Šta?

Zašto galamite dok spavam? Sve ću vas prodati u luci. I tebe! Mada je robovima pala cena.

Naučiću vas ja pameti.

Dabogda crkao!

Umri!

Jesen je, nema miševa.

Sav moj život...

Ovde se, kažu, udavila guska.

Slomio sam zub.

Slika... Traži, traži!

Tražim.

- Izgubio sam zube, a bez zuba je nekako... - Plitko je. Neće biti tako teško.

Oni traže gusku!

Odakle si uzeo jaje?

čuješ?

Zuji!

Smrdi kao tvor.

Ovo sam našao u svinjcu.

čak se i slova još vide.

Ti si taj?

Taman!

Hajdemo, hajdemo...

čekajte! čekajte!!

Smrdljivče! Sećaš se, pre četrdeset godina...

- Ukrao si moju knjigu o ptici sju. - Ne sećam se. Ne sećam...

Šta to radiš? Šta ti je?

- četrdeset godina mog života. Sav moj život! - Imaš još vremena.

Hoćeš li da kreneš?

Pusti me, Sonianče! To je moja cev.

Oni pametnjakovići su se zaglavili dole u klozetu.

Napravi korak ovako, pa: Glub, glub... Bio sam tamo. Sada mu viri samo noga.

Vrati cev donu!

Svinjo! A novac znaš da uzmeš!

Vrati lično, ili ću te prodati u luci!

Nakazo! Lopove! Uzmi!

Umukni!

Svaki put isto.

Uzmi!

Moćni Garan je milosrdan prema robu.

Ja nisam uzeo sjajnu cev.

Naravno...

Ni ja.

Plemeniti done, daj mi novčić!

Hoću, hoću...

Vetar se promenio i sada miriše na trulež. Oko grada je Pitanska močvara bez dna.

Ovde se veliki broj učenih ljudi utopio.

Napravili bi pogrešan korak u pokušaju da se domognu Irukana pod okriljem noći.

Ili bi sreli pobunjenike Arate Grbavog ili odbegle robove iz rudnika kalaja.

Ili sive vojnike pukovnika Kusisa. Platili bi, ili bi umrli.

Jer su stvarali drugi svet. Ukrašavali život ljudima koji nisu znali za lepotu.

Ili su napravili stakla koja popravljaju vid i približavaju nebo.

Na ovakvim mestima, don Rumata je skrivao tajne pametnih ljudi.

Šta je to?

Učim da letim, ali uglavnom na dole.

Plemeniti done, spasi me odavde!

Kakva sreća! Naš anđeo je ovde!

Iz Irukana je došao čovek po imenu Budah. Briljantni um ove civilizacije.

Trebalo je da bude Rumatin sagovornik tokom zimskih večeri.

Ali, Budah je nestao.

- Ovo je pek, zver sa gvozdenim repom. - Lažeš, ne postoji takva zver.

Podigni me...

Koristim repu...

Mada... Upravo sam...

Izduvaj!

- Šta? - Laže. Sve laže!

Ovde su i ptice pijane!

Zagrizi!

Ubiću te, ubiću...

Udri! Udri!

Uništi to čudovište!

Ako ponovo napraviš ovaj bućkuriš...

- Zašto ovo tako šišti? - Zato što je u kvaru.

Opet u kvaru?

Tako belo...

Nepodnošljivo!

Možeš li da poveruješ? Ovaj mamlaz je sintetisao alkohol.

Gad! Prvi na ovoj planeti!

Leonardo da Vinči!

Zemljani su dolazili sve ređe i ređe. Pili sve više i više i svađali se međusobno.

- Ja tebe volim, ali ti me ne mirišeš. - Budalo... - Ne slušaj ga, ne miriši...

Plemeniti donovi, dovraga sa svim tim predsednicima i kraljevima... Skloni se!

Usvojio sam dečaka.

On je sam, ja takođe...

- Dečak je lopov. Lopov! - Siroče. Sada smo dvojica!

Opet sam sanjao Zemlju.

- Snovi, snovi... - Divna je.

Tvoj Budah je nestao. I oficir, takođe. Oni sada...

- Naći ćemo Budaha. - Dobar sam u tome. Daj mi lopatu!

Momak dobrovoljno cinkari.

- Reci mu da ćuti! Jasno? - Jasno.

Pozvan sam nazad na Zemlju...

- Zdravo, matori! Daj mi poljubac. - Imaš mrave u ustima. Pojedi ovo!

Govorio sam da je zamka! Koliko sam puta rekao...

Paška se uhvatio u zamku!

Svi znaju za nju.

Ne pomeraj nogu!

- Zamka za divlje svinje. Skida se zajedno sa nogom. - Daj mi nož. Odseći ću je.

- To boli, kreteni! - Odseći ću. - Boli! Boli...

Hoćeš malo otrova? Deluje brzo.

Slušajte pažljivo! Pre dvadeset...

Pre dvadeset godina je jedan glupak prognozirao eksploziju umetnosti ovde.

- Renesansu! - Na ovoj smrdljivoj planeti?

Ja sam se smejao. A ti si napisao da sam ja magarac. Možda jesam magarac.

Ali gde je umetnost? Gde renesansa? Nema je. A ceo život...

Žao mi je, pogrešio sam. Oprosti!

Šta da se radi... Ali, slušajte ovo! Došao sam ovde bez pratnje.

Napao me je odbegli rob iz rudnika. Pokušao je da me zadavi.

Samo modrica.

Nazad se vraćam sam. Strela u oko, i mrtav sam.

- A ti nećeš da mi oprostiš pre smrti! Hoćeš li? - Evo, poljubiću te!

- Zurab, ovo đubre ima gomilu pratilaca! - Znači, laže?

Ne lažem. Ja sam Minhauzen.

Šta bi bez mene radili vi, strane budale na stranoj planeti?

Gde je moja kožna torba?

- Tako zviždi ptica sju. - Ona što je niko nije video?

Ta tvoja renesansa je najpokivarenije doba u istoriji Zemlje.

Zurab... Ovo je bolje.

Mrak i tišina...

Ne kod mene, idi nekom drugom...

Ne meni, drugome! Mokri kišobran šušti.

- Hoćeš? - Neću.

Vidi ovo... Jeste li skroz poludeli?

Ti nisi normalan...

Ptica sju, nikad viđena, krade srebro. A sluge se kažnjavaju. Zar je to pravedno?

Ta ptica ne postoji, budalo!

- Muga je stajao na buretu i video njenu senku. - Ozbiljno?

Niko je nije video sem Muge. Ali i pored toga nije srećan.

Šum konopca plaši ptice.

Zato odlete u močvaru. A, ako staviš ljuske na glavu...

Onda iskljucaju oči.

Jedan trgovac duvanom, pametan čovek, on...

Robe, ova ili ova?

Ti!

Kiša.

Ja dalje ne idem.

- Suviše je teško. - Nastavićeš, ili ću te išibati!

Nećeš to učiniti, gospodaru. Ti si dobar, ti si bog.

Hoću, još kako! I to tako okrutno, kako nisi mogao ni da sanjaš!

Kada umrem, nemojte da me bacite u zaliv.

Zakopajte me u zemlju.

Makar to bilo i u nekoj štali.

Donova glava je dragulj...

- Za dona je Arata Grbavi samo ugrušak magle iz močvare! - To sam oduvek znao.

čim su izvađene mošti Vašeg božanskog oca...

On i njegovi pijani seljaci su se momentalno istopili.

- Znači, ja sam loš pesnik? - Užasan! Kao jesenji list, pade mi na dušu...

- Princ i varvarka, zar ne? Imam tu knjigu. - Ja sam svoju spalio. - Glupo od tebe.

- Daj da povučem. - Strelac je pijan. Ubijte strelca!

- Rekao sam monahinji da mi pokaže grudi... - Mi smo mlada aristokratija. Cvet države.

- Oni su udavili Botu zbog poezije, nisam ja. - Misliš da je njegova poezija loša?

- Da li je princ plakao danas? - Mnogo. Ja, takođe. - Kakva muda!

Don Rumata seče dupli oklop. Ovaj je preživeo!

Šta to radiš?

- Skloni se, nakazo! - Pusti me, kopile!

Budah nije dolazio u moju kancelariju. Pukovnik Kusis je napustio vojsku.

On i don Reba su u ljubičastoj sobi. Razgovaraju šugavim jezikom. Neverovatno!

Pokaži im svete mošti mog oca.

- Možda će nestati. - Niko neće nestati. Mislio sam da te zanima.

Veoma me zanima, kapetane kraljeve garde sa krvlju na rukama i po celom telu.

Uvek je tako bilo i biće.

To je zakon logike...

Vistrebane!

Plemeniti done, celo moje telo smrdi.

- Hoću li umreti? - Hoćeš, hoćeš...

Lepo... Strah od smrti je jeres, kapetane!

Uzmi! Veliki Bota je takođe smrdeo, jer je mnogo pio i vršio nuždu u gaće.

Zar ti stvarno veruješ da si božji sin?

Žamor nestaje. Izlazim na binu i trudim se, stojeći u mraku, da čujem udaljene zvuke...

Ne igraj se!

Žamor nestaje. Izlazim na binu i trudim se, stojeći u mraku, da čujem udaljene zvuke.

Šta donose godine? Prirodni mrak sa hiljadu...

Ko je to napisao?

Ja! Ja...

Noćna tama uveče! Mogu te mnogo naučiti. Za novac!

Ministar kraljeve bezbednosti, don Reba!

- Dozvolite... - Odlazi!

Don Reba, naš orao. Kraljeva bezbednost. Moj otac mu je dovlačio led. Bosonog.

Rumata, čiji si ti sin?

Daj gutljaj.

- Zamoli oca neka spreči da mi se vino ukiseli. - Ti si pseto, obično pseto!

Vaše veličanstvo...

- Ima li manje? - Nema. - Lepa glava.

Ko si ti? Mesar?

Visoki done Reba... Vi...

- Ja sam pukovnik. - Dvorac je pun sivih siledžija.

Gde je Arata Grbavi? On je sada samo fatamorgana.

- Veliki i slavan kao večnost, kralj, čije ime... - Gubi se!

Svi dole! Ili ću vas pobiti!

- Sada ću se obesiti. - Stvarno? Nije moguće!

Kakav smrad!

Done Reba, treba da dođete kod mene na kupanje. Imam velike udobne metalne bačve.

Ne, ti dođi kod mene! Imam i ja velike bačve u Kuli radosti. Na ugalj, samo bez vode.

- Zgodne bačve. - Ti si Rumata? Stvarno si riđokos.

Reba, odavno si obećao da ga zadaviš. Običan si lažov i nisi nizašta.

- Ima kraljevsku krv. - Tako je! - To treba proveriti.

Uspeo je da ubije polovinu Vaših podanika. Ja sam pozvao doktora Budaha. Zbog kolena.

- Šta je uradio s njim? - Zar i tebe boli koleno?

Pogledajte, maršal Tots... Poznajete maršala Totsa?

Ovde piše: Vitezu don Rebi, našem orlu! Sva njegova trgovina ide preko Arkanara.

- Stvarno je vitez? - Ako on kaže, moguće. Ne znam.

Pokaži mi čizmu!

- Mamuza! - Izuj.

Zaboga!

- Gde je taj tvoj doktor? - Oficir ga je odveo. Nadam se da nije u bačvi.

- Dovedi ga ovamo. - Nemojte ga mučiti. - Dovedi ga!

On kaže da ga ne mučimo. Smešno!

Noć je. Krvopije padaju s plafona.

A ova je klizava. čuvaj se klizavih. Nisu dobre.

- Probajte sa nekom varvarkom. - Jesi li lud? Odgrišće! Već se desilo. A imao je veliki!

Uzmi je na poklon. Kasnije ćeš mi ispričati.

Ovo je Budah. Budah...

Ti svakome nađeš manu. Budah ili ne... Ti nisi nizašta, a ne ja!

To nije bio Budah, već prevarant iz luke.

Ti nisi Budah, a nisi ni doktor.

Ima Vaše pismo, don Rumata. Sa Vašim pečatom.

Zašto da pijem? Zbog čega?

Kome se pije, neka pije. Zašto ja? Pij ti, Rumata!

Ovaj riđokosi bi i sveca dao u ropstvo.

Tiše!

Treba ga zadaviti!

Strelac je pijan!

Riđokos, kažeš?

Kralj se razboleo prošle noći.

Ne zaboravite da noćas Vi dežurate u prinčevoj sobi.

Zub mi je slomljen. Kuda ću sada ovakav?

Sviraj ono što sam te učio.

Magarci podižu repove...

Jesen je.

Imamo drva i malo ribe.

- Pokupi mast! - Psi će olizati. Opet kiša...

Done, kupi ovo za mač.

Znaš, sine, ko je to?

Evo... Podmetni dole.

Jebo te taj magarac!

- Dabogda te tvoj magarac... - To je greh!

Pevaj, pevaj...

Svi nazad! Ili ću vas iseći.

Sviđam ti se?

Zdravo...

Kao labud! Ujutru bi bilo lepo!

Tvoja je tamo!

Sada ovde stanuju sivi! Hrabri momci.

častili me slaninom.

- Šta želiš? - Da te pomirišem. - Budalo!

Plemeniti done, kao znak mira!

Sa svetim licem se ne šali!

Stvarno je riđokos.

Gde idu monasi? Šta nose u vrećama?

Zagrizi, zagrizi...

Videćeš šta je patnja, Muga!

Prestani da galamiš! Išibaću te kod kuće!

- Ovo je treća porodica koja odlazi. - Umukni! - Već treća odlazi.

- Hajde već jednom! - Uzeću ovo za put.

- Zadaviću te... - Sve je to moje! Ne pišajte u nosiljci!

Stalno pišaju u nosiljci.

Ko je to izmislio?

Priča se da će biti pogrom noćas. Pobiće pametne ljude.

Starca su ostavili.

Veoma pametan čovek u toj ulici!

Pokupi piliće ili će ih ovaj sve pojesti.

- Gospodaru... - Rjaba... Rjaba...

Voda, voda... Sveti Mika se udavio u vodi.

Onaj trgovac duvanom je veoma pametan čovek.

Zar si se uželeo kolere? Kome ja govorim o bakterijama?

- Grehovi se ne mogu oprati vodom. Molio sam se već tri puta! - Glavu u bure, smrdljivče!

Ne prskaj!

Dajte vodu!

- Šta ti je, budalo? - Samo ribe vole vodu.

Dupla večera?

- Šta ćeš ovde? - On je kriv. On je otvorio...

Starac što trguje duvanom je veoma pametan. Rekao je...

- Da li je još neko video? - Svi su videli. - Neko je kucao, on je otvorio!

- Dokaži! - Šta? Gospodaru, prodajte bitangu!

- Znači, sivi dolaze... - Tako je.

Svi na kupanje!

Smesta!

- Kornjača... - Da.

Šta će sav taj lom ovde?

I ovo?

- Nisam ja to smislio. - Sedi. - Napolju pada kiša.

Ili nemoj da sedneš. Sve je mokro.

- Kiša. - Šta nije u redu? - Sedi!

Uhvati me za uvo.

Stisni ga jako. Jače!

Jače, jače!

Ako previše zaboli, reći ću ti!

Brat mi je juče došao iz kasarne i video moj pazuh. Razvikao se jer imam riđu dlaku.

Onda me je svukao i pokazao vojnicima da sam takva i dole.

Drao se kako je i moja majka riđa i da će me poslati u Kulu radosti. Brat je član sivih.

To mi smeta.

- Šta su ti uradili? - Nisu ništa. Brat je pokušao, ali je bio pijan i nije mogao.

Doveli su jednog pametnog čoveka i tukli ga cele noći. Vrištao je. Tata i ja smo plakali.

Skloni se!

- Sise su ti bile ovolicne. A sada? - Odlazi, smrdljivče!

Vidim, a čini mi se da sam slepa.

Zašto nosiš moje čizme?

Odvešću te u luku i prodati.

Stani!

Sagni se!

- Nemoj me tući! Osakatićeš me! - Ne deri se, idiote! Evo ti novčić.

Ko te tuče? Nikad te nisam ni prstom takao.

Ja bih.

Slušaj samo idiota kako vrišti. A ni prstom ga nisam takao.

- On je lukavi idiot. - Šta ćeš mi učiniti?

- Uzmi. - Lepo miriše.

Plakala sam.

Ovo su mi vojnici uradili. Gubi se!

- Ko je stavio ovo ovde i zašto? - Ja idem. - Gde ideš?

- Nakrala sam dovoljno. - Nakrala?

Ako odeš...

Ako odeš...

Ako odeš... Onda će moj drug... Don Reba...

Ja ću biti potpuno sam.

Ako ne računam tebe, lepotane!

Za mene ovde... Ni ja ovde nikoga ne volim. Svakoga mogu da slomim.

Nikada ti nisam pričao o kljovama?

Kada bih mogao da ti poklonim kljove, niko te ne bi povredio. Rastrgla bi ga na komade.

Budalo!

Dođi!

Dugme...

Oduvek sam želela nekoga poput Svetog Garana.

Tako...

Divno... divno...

Ućuti!

Moje kljove će biti Garanov unuk u materici!

Slomila sam ključ!

Evo ti je.

- Garan je pao, mogao je da se povredi! Zamalo da povrediš sina! - Samo ti laži!

- Garan je pao! - Dosta sa lažima! Misliš da je to smešno? Idi napolje pa se igraj!

Vaša milosti, neko je video muškarca u potoku. Udavljen je.

Pa šta?

Ovo nije za tebe.

- Vidiš li? - Ne vidim.

Kao praznik.

On je pošten. Svi o njemu tako misle.

Slažem se.

Barone, šta je s Vama?

Više ne pijem. Samo šmrčem.

- Barone, jeste li bolesni ili ste ljuti na mene? - Teško mi je.

- Ovi sivi su kao stenice. - Gluposti! Barone... Šta je to?

Iz nužnika Svetog Gaja!

Pozivao sam komšije, pili smo.

- Dođi, prijatelju! - Ne, barone! Ja sam stranac, ne umem da igram.

Ovaj je mlad. Dođi ovamo!

Mnoge komšije su mi ubijene. Sivi psi! O tebi se priča da sečeš dupli oklop?

To su samo glasine. Ne veruj glupostima, barone.

Sonijanci su mali. Njihovi oklopi su krti. Stvar je u oštrenju mača. Naučiću Vas!

Ja sam prvi mač kraljevstva, a Vi ste bolji od mene.

Ne znam gde sam dobio... Nikada nikoga nisam ubio!

Ni ti nikoga nisi ubio! Gde naći Sonijanca? Imam oklop baronesinog dede, veoma debeo.

Sve sam pokušao. čak i mačem za dve ruke. Onda je naišla baronesa.

Pakao!

- Sećanje na taj dan mi je maglovito. - Stvar je u oštrenju, barone! Gledajte!

Stvar je jednostavna, treba naći sredinu.

Ti zamahneš zglobom, a ja tome dodam zamah iz ramena i težinu tela. Ovako!

Ovo je zamah. Probaj!

- Ona misli da sam istruleo od silne vode. - Nisi istruleo.

Šta je ovo?

Nisam takav odavno video.

čemu ova veličina?

Vetar ga je oduvao. Smešno!

- Želiš li čaršav, da se ne okrvaviš? - Umukni! - Možeš li da se boriš ovim?

- Ne, ovo neće uspeti. Debelo je. - Sve je u redu, uspeće! Barone, molim Vas!

Savijte zglob, dodajte rame i leđa. čučanj, i videćete!

Plemeniti done, ovo je veoma, veoma skupa stolica. I, takođe, dedina!

- Sada je čista. Dve! - Evo, uzmi!

- Ne može da je preseče. Nema šanse. - U početku mi se učinilo... - Zaista?

Odlazi odatle!

Žao mi je, druže, dužnost zove!

- Šteta što baronesa ovo nije videla. - Slomićeš mi rebra, barone! Ko su ovi?

Sivi razbojnici. Ima ih svuda, kao buva.

Idi odavde, pivska mešino!

Luka je zatvorena, meso truli na brodovima. Ne znam zašto.

Reći ću vam nešto strašno.

Doktor u kraljevom dvorcu nije Budah. On zaista radi u luci, u karantinu.

Ali nije Budah.

- Riba voli mleko. - Ne, done, riba ne voli mleko.

- Riba voli mleko. - Kažem, ne voli! - Riba voli mleko.

Hajde da se dogovorimo da riba voli mleko.

Ja sam kapetan Kraljeve garde.

Nema značaja šta Vaš baron, pivska mešina, priča. Imam posebnu četu za njega.

Znači, odvešćete ga u neku nedođiju gde će ostati do kraja sveta?

Je li to sve?

Riba voli mleko. Riba voli mleko. Riba voli mleko.

Da, voli. Riba voli mleko.

Smiri se...

Gde je Fika Riđokosi, kasapin?

Idi, dečače!

Ti si bog!

Ako sam ja bog...

Ako sam ja bog, zašto sam onda na tvom spisku za hapšenje?

- Sram te bilo! - Ti si bog, pravi bog!

Gde je Fika Riđokosi?

Postoji duša, ne postoji duša...

Uzeo sam komad šunke, rekao sam da je za tebe. Slušaj: Nemoćan i nesposoban... Odlazi!

Nemoćan i nesposoban neće znati gde je srce čudovišta i da li ga ono ima. Je li to loše?

Ne, to je dobro. Zašto si ti bolji? Zato što su ti dali kuvara?

Kupi mi bure vina.

I nemoj da mi prilaziš, da ne završiš u Kuli radosti. Ili pre nje, jer si kukavica.

- Najbolje je da odeš iz grada. - Ostaću sa svojom majkom. - Bolje idi!

Okretaću... Okretaću svoj mač godinu dana!

- Zaustaviću... Zaustaviću... - Barone! Barone... Sklonite se!

Barone, prekršili ste treću zapovest.

- Zaista? Kakvu zapovest? - Ne izvlači mač u kafani! - Već je izvučen.

Idi brzo kući!

Biće loše ako me baronesa sada vidi.

- Pobeda? - Da. - Napiši joj! Ja ne mogu, a ona je tamo usamljena.

Estorijansko vino za sve! I najbolje kurve.

A mene neka služi... neka čestita, starija žena.

Teško mi je sve ovo.

Napiši tako da ona to oseti.

Arata!

Da, veoma surov oficir!

Vrlo, vrlo surov.

Neka niko ne ulazi ovamo!

On će nas potući.

Da, on je veoma, veoma surov oficir.

- Hladno je. - Šta se tu može.

Šta radiš to? Iščupaću ti muda!

Šta radiš to?

Nemoj jako, povratiću!

- Zašto nisi došao? - Princ je grickao njene sise.

Pustićeš me da to uradim? A Rumata će da svrši.

Šta imaš tu?

Zašto da cvetić vene u skrovitoj bašti?

Njegova žena je pobegla. Glupača!

- Zašto mi zadnjica krvari? Već drugi dan! - Plemić mora da bude čist i da lepo miriše.

Spavaću na tavanu.

Miševi...

Miševi, miševi...

Baš lepo mirišu.

Sranje.

I ovo, takođe.

Kunem se!

- Don Rumata od Estorije, uhapšen si! Predaj svoje mačeve! - Stvarno? - Da.

Šta?

Ne zviždi!

Vaše mačeve!

- Uzmi šta hoćeš! - Rumata može da iseče dupli sonijanski oklop! - Oštro! - Mačeve!

- Zašto si se zacrveneo? - Dajte mačeve!

Poznao sam ga, ukrao mi je bundu! Vatri mi bundu i daću ti mačeve. Važi?

- Daj bundu, daj... - Vojnici, koplja!

Ovde usmeri, u grudi. Tako...

Sada svi nišanite u vrh mog nosa!

Šta radiš to?

Drži ovo!

Šta je sad?

Seci!

- Uhvatili ste i poručnika u mrežu! - Ja sam poručnik! Smesta me pustite!

Ja sam poručnik garde! Uhvatili ste me u mrežu! Sve ću vas poseći! Gde su mačevi?

Pažljivo, ili će pobeći. A onda će nas izbičevati.

Bezubi kretenu, odseći ću ti jaja!

A ti, debeloguzi, možeš da me povučeš za nešto!

Šta je done, više ti nije zabavno?

Poručniče, nisi se uzalud upišao u gaće!

Ja sam poručnik kraljeve garde.

U mreži sam... slučajno...

Spremi se za vožnju! Vozi...

Ovamo...

Ovo je don Rumata. Naš stari i dobro znani neprijatelj.

Baš smrdi.

Otrovao je kralja! Obesiti ga, šta drugo?

Budala si ti, Kusis, i mrtvac koji hoda.

Veoma zanimljiva misao!

To je sve, gospodo!

Šta... Ja sam pukovnik Kusis...

Heroj!

Okujte ga!

Kusisa pod zemlju!

Sada je to zaista sve, gospodo! Šešir pun tuge...

- Znaš šta je loše? Nisi više poručnik. - Nemojte...

To ne boli, ne boli!

Don Rumata, šta to radite?

Šta?

Krpu! Done, daj ruku.

Vojnici...

Dosta!

- Plemeniti don Rumata... - Usmrdelo se.

Plemeniti don Rumata... A možda i nije don?

Moj trofej.

- Možda nije ni plemenit? - Starče, jesi li ti poludeo?

Direktno iz Irukana.

Ko je to?

Ti! Zapravo poslednji Rumata Estorski, umro od neke bolesti.

Imao je osamdeset pet godina, a umro je pre dvadeset godina.

- Unuk mu je riđokos. - Moguće.

Dakle, ovako...

Za mene je malo previše, ali tvoji papiri govore...

Rumata, ti imaš sto pet godina!

- Sto pet? - Njemu je sto pet godina!

Šta kažeš? četrdeset, možda četrdeset pet. Ništa više od toga.

Viteže, dođi ovamo!

- Šta je? - Jedna legenda više ili manje, u čemu je razlika?

Ni u kom slučaju! Nikada! Ne u novoj državi!

Nikada!

Otkuda ovo đubre na podu? čistače treba išibati! Prokletstvo, plovka...

Don Rumata, najbolji mačevalac kraljevstva. 186 dvoboja, a ni jedan leš. Samo uši.

372 uva!

Zdravo!

Zdravo!

Uši zaista bole, verujte!

- Upravo izvađeno iz tvoje zadnjice! - Dođi ovamo!

Ako zamahneš mačem sa desne strane, kosa može da zasmeta, i onda...

Pusti me! Zašto to radiš? To je strašno!

Znam odakle ti ta borbena tehnika!

Niko ne može da te nadvlada!

Skloni koplje, starče!

To nije ljudska tehnika!

Ti si budala. Pokaži mi svoje uši!

Uplašio si se!

Ja se ne plašim nikoga, a ti se plašiš.

Pomozite mi!

Ponizna deca Reda su se iskrcala prošle noću u arkanarskoj luci. Njih 30 000!

Nema više uobraženih sivih!

Ljudi Arate Grbavog već masovno vise po drveću.

Dozvolite da se predstavim: Zastupnik Reda. Gospodar obale i ostrva itd. Kako zvuči?

Sjajno.

- Šta? - Gospodareva čizma. - Ne možeš čak ni da zamisliš...

...na ivici kakvog ambisa se nalaziš!

Gledaj!

- To je čizma. - Smrdi li?

Treba shvatiti da je to obična sitnica.

Svake noći tebi dolazi čovek već sedam godina!

Zvao si i čarobnjaka da te spasi od njega, ali to je nemoguće!

- To je laž... - Umotaš glavu u krzna, ali shvati da je to jeres!

- čovek otvori oči i gleda u tebe, je li tako? - Glupost... - Je li tako? - Glupost!

Dakle, čovek otvori oči...

- Da? - Da. - I kaže... - Kaže: Ne možeš da se sakriješ!

I ti vrištiš tako glasno da se tvoja stara domaćica upiški u gaće. Je li tako?

Taj čovek, sa očima...

To sam ja. Ja!

Idi odavde!

Potreban je veći lavor!

Mamuza na čizmama je iskrivljena.

Možda ste stvarno izašli iz ambisa. Možda ste stvarno božji sin.

Imam i ja briga. Tamo je miš.

- Idi. - Tamo je miš. - Šta?

- I ovde, takođe. - Lepo...

Ne mogu ovo više da izdržim. Glava će mi pući. Odlazi!

- Pašću u jeres! - Miš je mokar i, takođe, uplašen.

- Ja sam čovek širokih shvatanja. Mogu biti. - Pa budi!

Budi! Ali prvo nauči da se skloniš sa mog puta.

Rekao sam da idete odavde. Ostavite me na miru!

Poslušajte!

Daj mi to.

Lepa, velika klizma, don Reba!

Izvinite... Najviši orden Reda, za Vas!

- Uzmite. - U redu. - To je sve što mogu da učinim. I uzmite svog Budaha.

- Idi i ti, takođe. - I ja? - Naravno.

Svakako.

Tri funte đubreta!

Objasnite mi da mogu da zaspim, šta će Vam ti bedni ljudi koji su loši za svaku državu?

Što čitaju knjige?

Shvataš li da to što sa tobom pričam...

Još ne znači i da razgovaramo.

Zašto si im dao pokvarenu hranu?

Done... Vaše veličanstvo...

Riba je dobra...

Samo te mušice...

Bili su to članovi Reda. Skromni ljudi.

Dvesta godina ranije, Red je osnovao Zemlju iza zaliva. Nažalost, došla je kuga.

Preživeli su životarili negde na jugu, iza planina.

Ali, oporavili su se. I sada su ovde, nemilosrdni kao brazilski mravi.

Razmišljao je Rumata, da makar Mugu pošalje tamo. Ali nikada nije to učinio.

- Imaš mnogo stvari. - Uzmi ovo, ali obriši prvo ruke!

Nevaljalče!

Done, hoćeš malo mleka?

Gure, ti si bio najpametniji.

Odlazi!

U redu...

Nema više točka. Šta kažeš?

Gubi se!

Jesi li normalan?

Lepo.

- Kao jesenje lišće... - Priličnu gužvu na gubilištu je napravilo tvoje jesenje lišće.

Da! čizme... Koža je pohabana.

Ako im iskljuju oči, u čemu je razlika?

Vetar sve vreme zavija.

Lepo mesto. Stvoreno za to da neki pesnik visi ovde.

Done... Odmah sam te prepoznao!

Označen sam kao monah, ali ja pripadam Vama.

Ne ljuti se, done. Uzmi krompir.

- Zar ti nisi čuo koliko sam ušiju odsekao? - Jesam, čuo sam. - To je bolno.

Daj mi taj kišobrančić.

Uši, uši... To je baš smešno.

Ovo uvo je pogodno.

- Oslobodiću te! - Oslobodićeš ga? - Oslobodi me! Oslobodi!

To je pogrešno. Nemoj to da radiš.

Zatvori.

Okovan je ovako od treće godine.

Zašto? Zašto?

Ako ga oslobodiš, umreće.

Vidiš?

Ja ću te...

Stani, kažem!

Šta je u torbama?

Reci da si pao. Nemoj reći da si takav rođen. Pao si, zapamti! Zapamti, pao si!

Uzmi.

Ništa ne skrivaj. Okrivi riđokose.

Ne raspravljaj se ni sa kim. Slušaš li ti mene?

Misliš da si ti jedini?

Zapamti ovo! Pismen čovek nije neprijatelj. Neprijatelj je pismen čovek koji sumnja.

Zapamti!

U ime Reda!

U svoje ime...

Ubićeš ga, done!

U ime Reda...

I u svoje ime.

Šta je?

Izvolite, gospodo! Došli ste kod nas kao gosti...

Brže, brže!

Ubijamo kurve.

Ovo joj raširi noge, a ovo je povuče na dole.

Iskida je na komade.

Devojka ne stigne ni da se zakašlje.

Red!

Mnogo je isteklo iz nje.

Sa mamuzama.

Plemeniti done!

Zašto si stavio ruke na tu stvar?

Može ih iskidati...

Vi baš uživate u ovome? Počešaj mi lice!

- Šta? - Šta? - Šta? - Gubi se odavde!

Nekada misao uđe u glavu i ne možeš je više isterati. Treba ubiti don Rebu!

Ubiti ga i ne razmišljati šta će biti posle.

Šta se ovde dešava?

Ne bi razumeo, Rumata!

Gde ti je mač? Jesi li ga predao?

Razumem.

- Ovaj žbun se lepo rascvetao. To je znak! - Don Reba se kao dete ovde sankao na lopati.

Vidiš koliko još mnogo slobode može da se udahne u Arkanaru.

A i vino je pojeftinilo!

- Skloni to! - Rumata, stavili su so na prut!

- Udahni... - Zašto so? Zbog čega? - Udahni u novom, slobodnom Arkanaru!

Uzmi

Evo, gurni ovo u zadnjicu. Svoju!

I potrudi se da dželat to primeti.

- U redu je, u redu... - Dok ne umrem, Rumata!

- Skinite šešir! - Baroni Keu su uvek imali privilegije.

Red ne priznaje nikakve privilegije.

- Sedam teških udaraca batinom. - Zašto teških? - Zbog odsustva entuzijazma.

- Daj mi Budaha. - Ja ću to uraditi. Ovo je tvoj lek.

- Dobro. Zaboravio si za uši? - Da...

Ostavi to meni, inače će sve pokrasti.

- Nema potrebe. - Zadnjice donova liče na žabe!

Liče na tvoju njušku!

Uradi to!

- Done, platiću ti za jaja. - Idi dođavola! Barone, to sam ja. Našao sam Vas...

Ko Vas je tako...

...udesio?

Dvoranin mora biti čist i mirišljav. Zar nije tako?

- Šta je? Šta nije u redu, barone? - Nos... Zatvoren je.

Tako mi je drago što sam Vas našao.

Kada ste uhapšeni, došli su po mene. Bilo je hiljadu crnih. Savladao sam ih, ali...

- Bože moj... - Onda su naterali kravu na mene...

- Pazi na nogu, barone! - Gurnuću vrata nogom...

Kako će se njihove bedne lobanje lomiti pod našim baronskim mačevima!

U napad, baroni!

Ovde je Budah, a ne Rudah. Živ je. Jede zbog puta.

Izgleda dobro, čak su mu i zubi čitavi.

Jesi li ti Budah iz Irukana?

Barone, ovo je Budah.

- Ja bih ga vratio unutra. - Zašto? Barone!

- Prvo, zato što se zove kao pas. Drugo... drugo... - Šta drugo, barone?

- Drugo... - Šta?

Sve ovo sam napravio svojim rukama, do poslednjeg komadića. To je sav moj život!

Sada idem da radim.

U pakao s tobom!

Barone, treba mi pomoć.

Barone, više u levo...

Pristupi vojnicima, sinko!

Ne gledaj...

Plemeniti done, dozvolite da ih lično išibamo!

Barone, uzmi stvari!

- Ovo je božanska vatra! - Laprdaš gluposti!

Smrdljivo kopile...

čekaj malo...

Plemeniti prijatelju, jesu li moje noge zaista mršave i bele?

Divne, divne noge.

Zašto me njuškaš?

- Nešto sam se zamislio. - Moje čelo je čitavo.

Znaš, ja sam baron! A ti samo pametan čovek. Kada naučim da čitam, postaću i ja pametan.

A ti baron nećeš postati nikada!

Ako ozebeš, biće problema.

Izvini, Bauvau.

Prijatelju, daj mu novac. Mnogo!

- Još nisam zalečio rebra. - Biću nežan... - Zatvoriće kapiju. Onda smo mrtvi.

- Moramo nazad. - Kako je zatvore tako će je i otvoriti. - Molim te... Nemoj, Barone!

Šta ćemo ako se prehladiš?

Upoznaj me sa tim poručnikom koga toliko brine moje zdravlje. Jesi li razumeo? Idi!

Kao ćuran...

Kupi jedno oko. Sija na svetlu.

- Dobio sam nož na poklon. - Na poklon? Uzgred, video sam tvoju Bagu nedavno.

Gde su prokleti strelci? Jedu repu?

- Ne mrdaj! - Sve će vas zbrisati!

Ovo je baš veselo!

Mač! Mač u ruke!

Gde su strelci?

Barone, ti nećeš naučiti da čitaš.

Kako da te naučim, Bauvau? Ne mogu to. Nema šanse!

Barona Pampu del Bao od Arkanara nije osudio Veliki kraljevski sud.

Nije otrovan otrovom planinskih pčela, niti je pogubljen na trgu.

Jednostavno je izboden sa desetak strela i bačen na đubrište.

Trula repa i pokvareni kupus, bačeni su preko njega.

Uskoro će siromasi skinuti sa njega sve što se može.

Pusti me. On namerno jako vuče konopac!

- Gde smo stali, Budah? - Pusti me! - Ne možemo tako razgovarati.

Ja pitam, a ti odgovaraš. A pitam te: Ako bi ti bio bog, šta bi uradio?

- Učinio bih da nemam problema sa mokrenjem. - Takav razgovor nas ne vodi ničemu.

Pišaj, pišaj, hajde, hajde... Posle ćemo razgovarati.

Ne mogu...

Glavna stvar je da ne razmišljaš o tome. Opusti se.

I udarac katkad dobro deluje. Koji bi savet dao bogu, ako te, recimo, pita?

- Upišao je konopac... - To nije jeres, zar ne?

Rekao bih: Tvorče...

Zašto pišaš po mojim čizmama?

Vi ste došli i mi odlazimo.

Neko je gore ubio dva roba. Nismo mi.

Mi smo oficiri Reda.

Idemo na spavanje.

Ovo je onaj pametni?

- Piša još uvek. - Neka ga.

Rekao bih: Tvorče, daj ljudima sve ono što im je potrebno.

Ne, to ne bi bilo dobro.

Konačno, hvala bogu! Ne bi bilo dobro, jer bi onda jaki sve uzeli slabima.

- Zašto mi daješ praznu flašu? - Rekao bih: Kazni jake!

I to tako okrutno, da se uzdrže od otimanja.

čim jaki budu okrutno kažnjeni, njihova mesta će zauzeti jači od slabih.

Ti to dobro znaš. Izgleda da si budala, Budah!

Gubi se odavde! Šta ćeš mi?

Zašto vičeš na mene?

Odlazi!

Malo te isprskam...

Isprskam te malo ovim, i lica više nema!

Rekao bih: Tvorče, ako postojiš oduvaj nas kao prašinu!

- Ili nas pusti da istrunemo ovakvi. Sve nas uništi. - Baš sve! - Sve! - Uzmi ovo.

Uništiti je lako.

Vašljive, bolesne, čak i decu.

Moje srce je puno žalosti.

Ne mogu to da uradim.

U redu je...

Hajdemo kući.

Pljušti, pljušti...

Bilo je mnogo sivih. Ovaj što je pogođen, nosio je tvoju košulju. Bila mu je prevelika.

Stavili su mu omču oko vrata i zadavili ga. Onda su došli crni i pobili sive.

- Jedan crni mi je dao ovo. Vidiš? - Zašto? - Ne diraj! Ne diraj...

Dali su mi ovu tablicu. Rekli su da dođem sutra u Kulu radosti.

- Zašto si to uzela? - Oni su mi dali!

I rekli su sutra... Da dođem sutra.

Daj mi to! Ne diraj! Vrati mi!

Sedeo je tamo. Sve krastavce je ugovnao.

Celo bure, već kiselih!

Smrdi...

- Gospodaru, nekada sam imao konja, a sada samo ovaj okovratnik. - Baci ga.

Svi napolje! Hoću da operem zadnjicu.

Došao je. Leži tamo.

Tuga...

Zar nisi obešen?

- Kako bih došao da jesam? - Stvarno, Arata, kako si došao kada si obešen?

Aratu Grbavog, kao i sve bogalje, Garan voli. On sve vidi.

Moji momci su poverovali jednoj devici.

Staroj kurvi...

- Don seljaka! - Uzmi odozgo!

Ne umeš da praviš kobasice... Onda su poverovali monasima.

Sada vise obešeni za jaja, po granama drveća.

Skoro sam zaboravio da si bog!

To ne valja.

Voda je hladna.

Zagrejte vodu!

- Jednom sam bio obešen na brodu. - Uhvatio sam pile...

Ali, uspeo sam na vreme da skočim.

Bio je tu i jedan kapetan.

Ljubazan.

Dođi, anđele!

Ne gledaj!

Hajde...

I jedno ti je mnogo.

- Odavno sam shvatio da je bog umro. - Misliš?

Povukao je veliki teret, kao konj. Onda je počeo da kašlje... i umro je.

Drugačije ne može.

Ne može.

Bogu je teško.

Video sam danas da kašlješ.

To su ose.

Ose.

Šala!

Imam loše vesti. Daćeš nam danas svoja kola i odela.

I ujutru ćemo biti na vlasti!

- Inače... - Inače šta?

Inače...

Imaš mekan stomak i pupak.

Ako ga bocnem, biće kraj.

- Neko kuca. - Moj pupak...

U redu...

- Neće biti tako prosto. - Hoće. Vrlo prosto. Ptica...

- To je znak, dobitak. - Odletećeš svome ocu! - Svako će, jednoga dana. Kao ptica.

Idi sada, idi!

Imamo li dovoljno vode? Neka se neko uhvati za ovo. Arata!

Tako se to radi, kravo!

Ostavi prsten!

Daj! Ne to!

Ne želim da te ubijem.

Stvarno?

Sam to ne bi mogao.

čudno si obučen.

- Kako je bilo na putu? - Dobro.

Ne želim da tebi dam tron. To je istina.

Zaista istina.

Zaista.

Ja bih spalio sve, zlatne i sive i crne, dvanaest generacija unazad!

U tome si dobar!

On bi to umeo.

Umeo bi! A zemlju bi razdelio svojima. Tačno?

Ko je to došao? Onaj pametnjaković... Znam ga dobro, on je budala.

Sipaj još vode.

Sipaj, sipaj...

Ljudska koža ima mnogo rupica preko kojih se, takođe, diše.

Ako bi se čovek zalio katranom, umro bi!

Poklon za tebe. To je sve. Budi dobar, Arata! Bez ovoga te neće pustiti iz grada.

Reci mi...

Reci mi, Arata... Razdeliš zemlju svojima...

A kome je potrebna zemlja bez robova?

Reci mi ti, kome treba zemlja bez robova?

Nastaće novi robovi. Nova gubilišta.

Novi zlatni. Novi crni. Sve će početi ponovo.

I pojaviće se novi Arata. A bog neće moći da uradi ništa.

- Tužno. - Nikada to ne bih dopustio, gnjido!

Polako, polako...

Ništa ne bi mogao da uradiš. Dopustio bi, kao što su i drugi dopuštali i uvek će dopuštati.

- Hiljadama godina. - Šta onda da se radi?

Isto što i uvek.

Isto što i uvek.

Jedan, dva...

Ti si jedna riđokosa bitanga!

Muga...

Upoznaj ga sa trgovcem duvanom.

Lepo će se družiti.

Proterajte ga štapovima kroz dvorište.

Done!

U redu je.

- I šta će biti sa mnom? - Ostaćeš u pesmama.

I to je sve?

To uopšte nije malo. Veruj mi!

Gusko! Dođi...

Gospodaru... Crni traže devojku sa tablicom.

Znala sam.

Hajde da odsečemo neko uvo.

Prestani da smetaš. Pusti me da jedem.

Ruka me boli.

Hoćeš?

Gubi se, starče!

Poći ćeš sa mnom i potvrdićeš da je dečak u mom stomaku Garanov unuk.

- Stvarno? Već? Neću da idem bez pantalona. - Ići ćeš! - Mokre su.

Osamnaest generacija plemstva. Kraljevska krv. A nemam pantalone!

Neću da idem bez njih. Dajte mi suve pantalone i ići ću u rat. Hoću srebrne.

- Imaš samo masne i izgorele! - Kao petao...

Ako nećeš da ideš, ne moraš! Tvoru!

Dobro...

Oteraću ih u zaliv, neka potope svoje guzice. Obećavam.

Šteta što nisi poznavala barona Pampu.

Zaboravi, zaboravi... kažem!

Mogla bi bar da središ malo kuću.

- Jesi li našla? - Ne.

Da! Te, te...

Budalo!

Kornjača je jela miševe u pantalonama. Našla sam par. I kornjača, takođe.

- Vrpce... - Kakve vrpce?

Pomenuo si nekakve vrpce?

Dakle, glupačo, jesi li našla moje mačeve?

Krv je lepljiva.

Dobro... Dobro...

Gospode... Ako postojiš, zaustavi me!

Odlazite! Odlazite! Bog je odlučio da vas sve pobije!

- Neka nam preda svoje mačeve. - Budale, šta tražite tu? Ovamo!

čuvajte Arimu!

Vidiš? On jede majmune.

Arima...

Ja sam Arima.

Ja sam Arima.

To nije problem.

Vidi, vidi... Vredi prilično.

- Nisam ja! - Svi će biti kažnjeni. - Neki monah je doneo. Oni su kao deca.

Stajao je tu i zvao, video sam. Nije video na jedno oko.

- Grbavi monah. On je to doneo. - Nađite ga, da vas ne išibam!

Ja sam oči Reda. To mi je posao!

Bio je to veoma čudan monah!

Da li je ovo krv? Smrdi.

- Šta je? - Tvorac nam je dao bol. I ja sam išao na univerzitet. Zovem se Arima.

Ja sam oči Reda.

Ruke su mi klizave.

Klizave...

Sve ću vas ubiti!

I tebe ću ubiti, studentu!

Tako...

Jeres!

- Jeres! - Skloni to! - Jeres! Jeres!

- Skloni mi se s puta! - Šta kažeš?

Ja nisam ukrao ništa!

Nisam ukrao!

Šešir pun tuge!

Od Reda se ne krade.

Važi za sve!

Gospode...

Budi sa mnom!

Nisam ja...

Nisu svi izabrani! Bar ja nisam.

Muka mi je, samo... zašto? Evo Vam poklon!

Nešto iz suda. Sudski poziv.

- Za Kulu radosti. Nije smešno, evo i tebi. - Šta sam uradio? Nisam izlazio iz kuće.

Gledaj! Ovo je smrt, a ovo život. Život... i još jedan život!

Eto, to je sudbina. Kiun iz te i te ulice, za klevetanje Reda.

To je ozbiljno, ne piše mu se dobro. Ali ja...

Sve ih možeš pomilovati, done.

Zašto ne poklonite meni, glupom donu, još dvesta uličnih bogalja?

Znaju da budu veoma zanimljivi.

Tebi je svejedno koga ćeš spaliti.

Zar nije tako, studentu?

Gospodaru, stani...

Spusti ga!

- Ima li neko vodu? - U vis!

- Rebra... Obuhvati niže! - Drugi lanac!

Okreni ga da iskaplje!

Student...

Nemoćan i nesposoban, neće znati gde je srce čudovišta...

I da li ga uopšte ima.

Done, izgleda da sam oslepeo.

Oficir...

Blato...

Ovde je uvek bilo ovako.

Dosta! Kako možeš...

Pusti me!

Klizavo je...

Zdravo!

- Možda sve, možda ništa... - Pokvasićeš pantalone! Pokazaću ti nešto.

- Opet? - Dobro, nije važno.

Jaje...

Mušice, mušice...

- Pogledaj! - To je Arata Grbavi.

Dakle, jednooki... Truliš?

- Zašto nisi poštedeo devojku? - Ovo je... - To je krava!

- Strela je obeležena. - Budalo, vepar je!

- Vepar... - Krava! - Vepar, vepar...

Iščupaću ti... Vepar je!

Ostavi ga! Dovoljno se namučio.

Arata je ubio devojku.

Znak na streli je isti.

Hteo je da okrene Rumatu protiv crnih.

Umesto toga, budala ga je okrenula protiv sebe.

Još jedno jaje.

Izazivam vas! Izazivam!

Veštice!

Bućkaj, bućkaj...

Novac, Kondore!

Ja sam ga video!

- Kondore, tamo nešto sija! - Gde?

- Neću da letim na Zemlju s vama. - Nije novac...

Neću na Zemlju.

To je glupo, Paška, biće ti žao.

Ovde će biti dobro.

Svašta sam ovde naučio.

Ako kažeš ne, onda ne.

Uostalom, ti znaš najbolje.

Znaš šta, stari jarče...

Ovo nije moj, već tvoj posao.

Ti si teoretičar. Šta zapravo tražiš ovde?

Govno ptice sju! Svi ste vi zreli za ludnicu na Zemlji! A možda i za zatvor!

- Ti si lopov! - Možda svi imate tumor na mozgu!

Ti si govno ptice sju! Govno govna ptice sju!

- Zapamti, otići ćeš u ludnicu! - Ima zmija tamo!

Evo... Uzmi ovo!

On je lopov, a ti bacaš rukavicu.

Paška, mi smo se često svađali.

Bog, takođe, može da se umori.

Prokleti praktičari!

Idite odavde! Hoću da spavam. Idite!

U redu...

Kažu...

Kažu da pišeš knjige, ali nemaš ideje. Evo jedne.

Tamo gde sivi slave, uvek...

Sačekaj!

Tamo gde sivi slave, uvek na kraju dođu crni.

Drugačije ne može, zapamti to. A sada idite. Idite, idite!

Slušaj, ako budeš pisao o meni, a verovatno hoćeš, onda napiši...

Biti bog je...

...teško.

Hoću da spavam...

Bože, pljuni na mene da se ne razbolim! Ne volim da budem bolestan, pljuni me!

I u moju šaku! Da odnesem bratu.

- Pusti me, nakazo! - Ne smeš da uznemiravaš boga!

- Bićemo kažnjeni... - Dete sigurno ne govori uzalud.

- Nije me pogledao. Zašto me nije pogledao? - Umukni! - Neka me pogleda!

Prestani da trčkaraš! Stalno trčkaraju oko kule i vrište! Jedan nije hteo da leti.

Jači od medveda...

Don Leonardo i don Fostjak.

Ubili su jedan drugog. Eto...

Zašto?

Bitange...

To je don Leonardo.

- Oni su uvek pili pune čaše na iskap. - Pa šta? - Ništa.

Muga, šta priča tvoj trgovac duvanom? Gde je on?

Otišao je od kuće i nije se vratio. Dešava se.

Možeš li ga naći? Rekao sam ti da skineš te okove! Zašto nisi?

Odmah ću skinuti...

Jesi li lud?

I ja sam jednom otišao od kuće, kao on... i nisam se vratio.

Sklonite se, plemeniti!

Sklonite se, ili će Vam točak preći preko noge!

Zaboravili ste stolicu, budale!

Sviđa li ti se ova muzika?

Ne znam.

Mene od nje boli stomak. Stvarno.