Original subtitles

са енглеског превео и обрадио Гаца62

Све се баш овако десило.

А можда и није.

Стани! Пропусницу. -Знаш ме, четири године идем у ову школу.

Без пропуснице, не можеш унутра.

Први пут сам је заборавио. Стално је носим са собом, човече!

Без пропуснице, не можеш унутра. -Због тебе ћу понављати разред.

То код мене не пали. -Пусти ме унутра.

Не може. Или да га пустим?

Не, не можеш ући.

Не познајем ниједног Лукаса.

Одлази.

Јеби га.

А шта ти гледаш, будало? Зашто ниси у школи?

И ти си бежао! -Одјеби!

СУНЦЕ И БЕТОН

Данас ће опет бити преко 35 степени.

Пријављени су и први смртни случајеви,

зато останите у хладу и пијте што више течности.

Ђино, дођи у улицу Липшиц.

Побегао сам из школе.

Већина подржава његову "Агенду 2010."

Здраво. -Шта има?

Није ти се ишло у школу? -Не, зајеби школу, Ђино.

Шта гледаш? Усро'о си се?

Можемо код мене. -Кренуо сам по Јулијуса.

Јулијуса? -Да. -Озбиљно?

Годинама нисмо блејали заједно, брате, а ти сад зовеш и Јулијуса!

Ниси ме ни питао, брате.

Све у реду, момци?

Какав је план?

Хоћемо до Гропијуса, Ђино? -Претопло је за тржни центар.

Брате! -Ђино иде код мене. -Стварно?

По овој врућини тамо ће бити гомила секси риба.

Тако је. -Да!

Не, сад је 9:00 ујутро. Све су у школи.

Момци, ако нећете да јуримо рибе, убићемо се од досаде.

Хајде да нађемо неку траву. -Да, то већ звучи као добар план.

Идемо, човече.

Идемо, Јулијусе.

Зајеби то срање! - Не јавља се. Можда је све продао.

Хајдемо до парка. Џем увек има.

До парка? -Да. -Тамо је смор.

Човече, остали смо без траве.

Момци, боље да идемо около.

Џем је увек на излазу из парка.

Нећу да пролазим поред арапских дилера.

Усраћеш се у гаће од страха. -Ђино, хајде бар ти са мном.

Јесте ли чули за Марека и његове Пољаке?

Мушки су се побили с онима из Јохаништала.

Катастрофа! Севале су песнице! -Био си тамо?

Нисам, али твој брат јесте. Добро их је изударао.

Марек је одлепио. Ставио је боксер и...

Бам! Звизнуо је неког типа посред лица.

Крв је липтала. Тип је мртав.

Као на филму, човече.

Момци, шта вам треба? Спид? Кока? Трава? Имамо све!

Вама се обраћамо! -Игнориши их. Дркаџије само праве проблеме.

Не идите! Даћемо вам добру цену!

Одличну цену! -Вратите се! -Хвала, момци, не треба.

Шта радиш? Врати се! -Стварно?

А шта онда радите овде? Сунчати се можеш и на базену.

Идете код оног јебеног Турчина? -Не, ништа не купујемо,

а нарочито не од јебеног Турчина. -Завежи већ једном! Идемо!

Који је теби курац? Где журиш?

Где журиш? Тражиш батине, будало.

О'лади мало, није мислио ништа лоше.

Зачепи, глупи Швабо! Да чујем? -Хвала, али журимо.

Ти то мене зајебаваш? Који ти је мој?

Јебена педерчино! Глупи Немче!

Ретарде, хоћеш да те унаказим? -Хвала, али...

Глупа џукело! -Немачка пичко! -Удри га!

Удри га, брате! -Лези доле! -Заслужио је батине!

Устани, пичко!

Не враћај се више, јасно?

Јасно? Да? Кажи, да! -Да.

Губи се! -Да те никад више нисам видео!

Ћале ће ме убити, човече!

Кунем ти се, хтео сам да га... -Шта? Да га удариш? Јебеш?

Уср'о си се, исто као Ђино и ја.

Причаш глупости! Јаки сте ми ви ортаци.

Јеси ли ретардиран, Јулијусе? Не купујемо од јебеног Турчина?

Шта ако Џем то чује?

Има ли неко пљугу?

Хвала.

Свеједно, идемо код Џема, или је све ово било узалуд.

Два, четири, пет...

Два. Доста? -Хајде прво да укрупнимо.

Дилери не воле ситнину. -То ћу ја да решим.

Прво заради неке паре, па се баци на спорт. -Шта има?

Како си, плејбоје?

Треба ми за десет.

За десет.

Шта да радим с овим? На шта ти ја личим, човече?

Идиоте, рекао сам папирни новац. Јел' то тако тешко скапирати?

Десет, десет. -И немој нам више доносити овај метал, јасно?

Шта си радио, просио на ћошку?

Где су ти момци? -Тамо иза.

Шта радите тамо? Мало поштовања, молим, дођите да се поздравимо.

Шта је с тобом, Лукасе? -Ништа, добро сам. -Ништа?

Цело лице ти је сјебано. -Пао сам, Џеме, ништа страшно,

Ко? Ко ти је то урадио? -Нико, часна реч.

Заскочили су нас Арапи. -Овај ће нас закопати!

У парку? -Да. И знаш како су те назвали?

Како? Како?

Јебени Турчин. -Шта си рекао?

"Јебени Турчин", тако су рекли. И ти си то чуо?

Јеси ли чуо? -Не знам.

Премлаћују моје муштерије и још ме вређају!

Позови Алија, јебаћемо их. Баби, позови Алија! Зови Алија!

Палица или боксер?

Разбићемо их. Пази да те не ударе.

Ти удараш први, јасно?

Идемо, момци!

Рекао сам ти да ћу решити ствар.

Шта треба да радим? -Немам појма, Лукасе.

Хоћу да одем одавде. -И ја.

Момци, Џем ће средити Арапе, а ми ћемо добити најбољу цену.

Ово сам сјајно одрадио! -Одјеби, бре, будало!

Џеме, и Али долази. -Одлично, брате.

Позови брата. Марко ће средити ствар.

Не могу стално звати Марка.

Знаш шта? Разбићу оног ретарда!

Дркаџија!

Заслужио је, Ђино. Ништа му нисам урадио.

Звизнућу га овим посред лица, кунем ти се.

Добро, Лукасе, дођи овамо.

Хајде, удари ме!

Удари ме!

Лукасе! Лукасе, упомоћ!

Лукасе!

Вози, човече!

Срање... -Хајде, идемо! Пожури, човече!

Држи га, држи га!

Идемо, момци!

Отвори, јеботе! Изаћи ћу на следећој.

Шта је? Шта ме гледаш?

Колико вам је Џем дао?

Колико? -Ништа.

Ђубре нам је украло 200 евра.

А за то си ти крив, зар не?

Ти си крив.

Мораћеш да нам вратиш.

500 евра. -Рекао си 200.

500! -Немам толико.

Јурићемо те по целом Гропијусу.

Ако будемо морали, упашћемо у школу.

Јебаћу ти све по списку! Јасно? -Да.

Дај ми своју пропусницу. -Немам.

Ђачку пропусницу. -Немам.

Ђубре мало!

Сутра... у 3:00 у парку.

У 3:00 у парку.

Молимо вас, не наслањајте се на врата.

Шта ти је са фацом, јајоглави? -Завежи, будало. -Одјеби!

Ово је Шарлотенбург. -Знам! -Добро, смири се.

Знаш ли ко ти је то урадио? -Не. -Добро, клони се такве деце.

Погледај га само! -Паметнији попушта, запамти.

Ишао си такав у школу? Види на шта личиш!

Видим. -Побогу, човече.

Прво Марко, а сад си се и ти тукао.

Доста ми је срања, Лукасе. Стварно!

Карин ми дође у посету, а мој син изгледа као идиот из гета.

Здраво, Лукасе. -Здраво!

Као што рекох, паметнији попушта.

Паметнији попушта! Као да сам имао избора!

Избор увек постоји!

Можеш ли сутра да одведеш Фабијана у школу?

Немате довољно кредита. -Јебига!

Марко... -Селам алејкум, брате.

Шта правиш? -Пицу.

Преноћићеш овде?

Џабе гледаш, нећеш добити. -Имам своје. -Своје, стварно?

Зезам се. Не пушим. -Добро, доста! Да чујем?

Шта? -Јеси ли се видео на шта личиш?

Није то ништа. -Ништа? Изгледаш као зомби!

Тукао си се са Арапима! -Откуд знаш? -Ја?

Знам сваки камен у овом крају.

Птичице ми говоре шта се у Гропијусу дешава.

Шта је с оним другим? -У болници је. -Браво, Роки!

Немој. -Зашто? Ионако ни на шта не личиш.

Као што рекох, кад носе ножеве, нестани.

У супротном, скупи муда и разнеси га, јасно?

Да, Марко, јасно! -Да, Марко. -Покажи став!

У реду.

Паметни момци се не повлаче. Паметни момци узвраћају.

Лева десна, бам! А сад, у своју собу.

Не претеруј! -Носи се у своју собу!

Имаш пропусницу?

Вратићу ти је сутра.

А шта ја да радим? -Ништа. Не можеш да се браниш, ти си нико!

Погледај своју одећу! Ако хоће, опљачкаће те.

Иди аутобусом.

Дуже траје, али нећеш налетети на њих.

Ти си типични немачки лузер, плав, мршав са глупом фризуром.

А где ти је школски ранац?

Шта ти је с лицем, брате?

Ђино, како си?

Шта је било?

Може ли неко да донесе креду?

Може ли неко да донесе креду? -Ја ћу.

Само један од вас! Не можете сви...

У реду, вас тројица донесите креду.

Смирите се мало! -Лак, престани!

Пст! Тишина тамо!

Траже 500 евра.

Од тебе? -Не од мене, од нас.

Тише мало!

Ђино, колико имаш?

Осећате ли неки дим? -Запалио сам фитиљ.

Лукасе... веома си талентован за језике. Ово је виши ниво.

Браво, докторе Лукас. -За разлику од тебе, Момо.

Ја код куће имам 40 евра, а ти?

Не знам, неколико евра. Искрено, штедео сам.

Штедео? Убиће нас! -Ти си побегао!

И ви сте зајебали ствар!

Доста! Сви ћете добити укор!

Где је дневник? -А зашто ја добијам укор?

Ништа нисам урадио, господине Средићу!

Зовем се Суботић!

Смирите се, људи! Шта се овде дешава?

Шта се дешава? Шта је било, Јиргене?

Лепо оделце!

Господине Динг!

Господине Динг, господин Петкић нас је казнио без везе. Није фер!

Ни ја нисам ништа урадила. -Смирите се. -Јел' то истина?

А где сте вас тројица били?

Ишли смо по креду. -По креду?

Сва тројица? -Господин Средић нас је послао.

У реду, народе, смирите се.

Велико ми је задовољство да вам представим новог ученика

који нам долази из Марцан-Хелесдорфа.

Мислио сам да оданде долазе само нацисти, а момак је црња.

Супер, Давиде, више ниси једини црња!

Завежи, мајмуне!

Видимо се после школе!

Слушај! Нисам црња, ја сам са Кариба.

Имам важну вест, данас долазе новинари да чују важну објаву.

Јеси ли видео, Дидем? Какве сисе има, брате!

Шта је са парама? Имамо форе до 3:00.

Хоћеш донети?

Нос ме ужасно боли.

Једва дишем.

У реду, донећу паре. -Хвала.

Здраво, здраво. Хвала. Хвала, хвала.

Хвала што сте дошли. Јако ми је драго, јер имам лепе вести.

Данас имамо специјалног госта из Министарства образовања.

Поздравите господина Ројтера!

Човече, саплео се!

Молим вас, смирите се. Седите на своја места.

Тише мало, молим!

Свако се може саплести. То се може десити сваком од нас.

То је само пет корака, а он се саплео. Какав блам!

Смирите се, молим вас. Тишина!

Имамо фантастичне вести, не желимо да вас држимо у неизвесности.

Завесу, молим.

Дакле, министарство је нашој школи донирало 50 нових компјутера.

Коначно вам можемо понудити изучавање рачунарства,

и основно знање за ваше будуће успешне каријере.

Више о томе рећи ће вам госпођа Штаке из обласне владе Нојкелна.

Ђино, дођи, време је за ручак!

Важно је да једемо заједно, зар не?

Исправи се.

Зашто не једеш? Да ниси превише зачинила?

Могу ли да идем? -Где ћеш?

Морам да се вратим у школу. -Наравно, иди.

Не, не, не!

Како је у школи?

Добро. -Стварно?

Звао је твој разредни.

Знаш шта каже?

Каже... да скоро сваког дана бежиш из школе.

Јел' то тачно? -Јесте. -Бежиш из школе?

Скоро сваког јебеног дана?

Јел' тако?

Зашто бежиш? Школа је важна.

Идем ја. -Не. Нигде ти не идеш!

Ти се не мешај!

Ђубре мало!

Ђино?

Не могу да дођем.

Ево, од баке.

Уштедео сам довољно да ускоро одемо до ње.

Јеботе! Човече!

Здраво, шта има?

Све у реду?

Мислиш, зато што сам побегао? -Мислим због полиције, човече.

А, то.

Познајеш Дениз? -Који је разред?

Немам појма. Не знам ни да ли иде у ову школу.

Срео сам је на базену. Чак сам јој и број узео,

али сам изгубио папирић. Невиђена риба, брате.

Слушај, морам да је карам. -Арапи ми траже новац.

500 евра. -Шта?

О чему причаш?

Кажу да си им украо 200. -Ја њима украо?

Можеш ли да им вратиш? -Да им вратим? Зезаш?

Јеси ли ти нормалан? Неће добити ни жуту банку.

"Можеш ли да им вратиш?" Ко си, бре ти?

Курац ће од мене добити! И ко си ти да ме то питаш?

Одјеби! -У реду, срећно са Дениз.

Јави се, имам свежу робу. Реци то ортацима.

Ало? -Здраво? Шта има, дркаџијо?

Јулијусе? Шта је било?

Шта је с тобом, брате? Само си збрисао!

Траже 500 евра, брате.

Брате, од мене нико ништа не тражи! Узгред... ко тражи?

Ђамел и његова екипа.

Искрено, Лукасе, ко их јебе. -Ко их јебе?

Да. Идем да се нађем с рибом. Чућемо се касније.

Хеј, имате ли кондоме?

Ти то озбиљно? Још су ти јаја ћосава!

Можеш ли да ми позајмиш 10 евра? -Одјеби, бре, будало!

Губи се! Човече...

Шта то радиш?

Овде живиш? -Да, овде.

Шта то радиш? -Дошао је да нам помогне.

Спусти то.

Само нешто да разјаснимо, да ли стално крадеш од комшија?

Тиме се бавиш?

Да ли си нам још нешто украо?

Жао ми је само сам...

Надам се да ти је жао.

Шта ти је то на лицу? Ко ти је то урадио?

Породица? Онда је у реду.

Дођи овамо!

Шта хоћеш? -Дођи.

Зашто не уђеш? -Немам времена.

Немаш за карту? -Наравно да имам, али...

Бизнис, капираш, зар не?

Морам да идем.

Кева ти је увек овако кул?

Мајка ми је страва, Локо. А твоја? -Моја је мртва.

Како мртва? Зашто? Озбиљно?

Брате, како је... -Само ућути, у реду?

Јебига. -Како то мислиш, јебига?

Зајебао си? -Све је у реду.

Добро је, тако се носи у Нојкелну.

Чекај.

Направио си ми рупу, брате!

Тата? -Лукасе, три сата је. Јеси ли заборавио?

Шта сам заборавио? -Другове. Имате домаћи.

Чекај, даћу ти их.

Лукасе, ја сам, Хамуди. Дођи кући.

Требаће ти сутра ранац, за школу.

Немам још кинту.

То не ваља, Лукасе.

Ништа не ваља.

Али ја...

Срање, човече.

Могу ли да останем код тебе? -Можеш, ако то средиш.

Зашто их се толико плашиш?

Дугујем им нешто. Дуга је то прича.

Смислићемо нешто. Веруј ми.

Ово има одвратан укус.

Зашто си онда купио? -Нисам, украо сам.

Више нећу!

Јесу ли то они?

Да.

Човече!

Ко је то урадио? -Бум, друже! Пријатно!

Јеби се! -Шта је с тобом? Уср'о си се?

Спрдам се са њима, друже. За друго и нису.

Штета што им ниси видео фаце!

Вечерас идемо на журку Гренцале, у реду?

Зајеби журку! -Нећу, друже. Биће кул!

Данас се проводимо, а сутра решавамо срање. -Обећаваш?

Да.

Момци, немојте да ме испалите. -До сад су већ заборавили на то.

Заборавили? Били су ми на гајби! Рекао си да ћеш донети лову!

Морао сам да је дам мами, Лукасе.

Санчез, идемо!

Стани! Стој!

Јебите се! -Јеси ли икад био с рибом?

Али не рачунају се обданиште и те ствари.

Мислим стварно, јеси ли га икад ставио?

Јеси ли се љубио?

Лизао?

Јеси ли икад пипнуо неку?

А ти? -Шалиш се?

Ја сам животиња!

Да, туцаш слонове. -Зачепи, будало!

Слажете ли се са мном, момци?

Жене су жене, али мајке су... богиње!

Боље је учити на старом бициклу? -Нисам на то мислио.

Ко је убалавио јебени џоинт?

Човече... -Ово ми је последњи грам из Хелесдорфа!

Престани да се смејеш као јебени кретен!

А сад мало праве музике.

Чујете ово?

Искључи то срање, брате!

То је кубанска ствар. -Срање! -Регетон!

Регетон? -Жели да мува рибе.

То иде овако, оне стоје испред са својим дебелим гузицама, у реду?

А ти кренеш... не укипиш се као Ђино.

Видиш? То није ваше поп срање.

Ово је музика! -Слушајте, момци. Уз ту музику нећете јебати.

Немате појма, рибе су луде за регетоном!

Ово је Нојкелн, друже. Овде рибе ђускају уз нашу музику.

Ово је музика!

Растурићемо ти кеву!

Човече, ви сте ретардирани.

То, човече!

Човече, баш је јебозовна! -Набавићу ти телефон.

Заборави! -Знате ме, ја сам отров за рибе.

Може с главе бурек да ти једе. -Чекај ме овде.

Неће ти дати. -Да се кладимо? Само ме гледај.

Здраво, цуре, нисам гинеколог, али волим да погледам.

Шта је с тобом, друже?

Хоћете да изађете с нама? -Већ смо изашле. -Да, с нама!

Хајдемо негде. -А ко сте то ви?

Идемо на журку. -О, боже!

Сад је доста, човече. -Миришеш без везе.

Који вам је мој? -Бежи тамо!

Ионако вас не би' туц'о ни да 'оћете. -Иди тамо и седи.

Хајде, одјеби! -Јебени перверзњак.

Бламираш се, човече.

Јулијусе, шта би? -Јебене курве!

Зачепи губицу. -Ја га на познајем, у реду?

Изађите са мном ако хоћете. -Јеби се!

Како хоћете, кучке! -Јеби се, будало!

Попушиш ми! -Завежи! -Дођи овамо!

Завежи! -Мир међу квочкама!

Јебем ти све и живо и мртво, дркаџијо! Јасно?

Мама ти је курва!

Јебе ми све мртво?

Носите се, будале! -Јебите се! -Покажи нам рибицу!

Какве курве! -Ова црна је баш секси.

Штета.

Где је та журка, Јулијусе? Каква је ово недођија?

Срање, човече!

Таман сам се орасположио...

Хајде, ипак да погледамо. -Не, идемо одавде.

Молим те! Ако ме претресу, најебао сам, човече.

Имам нож и боксер. -Зашто си то понео, јеботе?

Ако хоћеш опет да добијеш батине, онда у реду.

Али ја нисам лузер. Ако се неко закачи са нама... -Друже!

Мрзим што сам гоља. Градски превоз је ужасан.

Идемо на бус, такси је прескуп.

Момци, ја частим, у реду?

Ово вечерас је било срање, тотална катастрофа.

А знате зашто? Зато што смо шворц.

Да имамо неки динар отишли бисмо у неки клуб.

Онда би са рибама из баса на пумпи купили вотку,

отишли у Мек, па направили оргије.

А не ово срање.

Могу ли да упалим радио? Ставићу на Џем ФМ.

Може ли мало јаче? -Наравно, друже.

Молим те да не пијеш у колима. -У реду, пазићу. -Да.

То је 12,30 евра, момци. -Ја ћу.

Пробуди се, стигли смо! Излази напоље.

12.30, јел' тако? -Да.

Добро дошао у Нојкелн, дркаџијо!

Момци, рекао сам вам да не бринете. -Ти си болестан.

Нема риба... нема ни забаве. Морамо нешто да предузмемо.

Шта је са школским компјутерима? Упаднемо и мазнемо. Просто.

Човече, то је 10.000 по глави.

То је неком годишња плата. -Побогу, људи!

Ухватиће нас. -Како?

Ђино, помисли шта ће твој ћале урадити кад пандури дођу по тебе.

Добро... ја сам за. -То, брате!

Урадићемо то и без тебе, Лукасе.

500 ЕВРА, КУЧКИН СИНЕ

Шта гледаш?

Завежи. -Ти завежи!

Марко, ништа није урадио.

Зашто ме онда тако глупо гледа? -Имам добре вести.

Погледајте.

Добио сам посао. Ево.

Домар. -На Хумболтовом универзитету.

Да!

Коначно сте се докопали универзитета, докторе Матијас.

Да. Пола радног времена.

Кад платим порез остаје ми 800 евра.

800 евра? Месечно?

800 нето. -Толико сам зарађивао за дан.

Али ово је поштен посао.

Честитам. -Колико треба да радиш за 10.000?

И ти би могао да нађеш неки посао.

Зашто питаш? -Онако.

Добро дошли у салу за физичко! Данас играмо стони тенис.

Снимај!

Остави то! Ја бацам! -Већ си бацио!

Јел' се тако понашаш и код куће?

Сад сте баш претерали, момци.

Тупане, човек крвари!

У реду је, ја ћу прихватити кривицу.

Морате код доктора. -Изађите сви напоље.

Хајде, напоље. -Извините, господине Суботићу.

Лукасе! Шта радиш ту?

Хтео сам да вас питам за своју оцену.

Лукасе, то је сјајно.

Имам нешто за тебе.

Хтео сам да вас питам како то функционише.

Помоћи ћу ти да се региструјеш. Нема проблема.

Шта је било? Шта се десило?

Ништа. Јебига.

Лудило, друже! Шта му је са оком?

Унаказио га ћале.

Човече, ко овде баца ђубре?

Уђи.

Ви сачекајте овде. Морам да попричам са Ђином.

О школи и осталим срањима. Седите у дневну собу.

Јулијусе, ко су ови? -Мој буразер са ортацима.

Изујте се. -Озбиљно?

Какво је ово лудило? -Да, зајебано.

Где су му маторци? -Немам појма, давно су отишли.

Слушај овамо!

Скидајте јебене ципеле. Мој брат је обрисао под.

Скидајте јебене ципеле, да вам не би' јеб'о мајку!

Скидај, јеботе!

Покажите мало поштовања! Нисте код своје куће.

Можемо да одемо у Јулијусову собу? -Шта ови раде у мом стану?

Не свиђате јој се.

Ђако, Ђако, полако.

Човече, каква је ово животиња? -Немам појма. Неки глупи гуштер.

Идемо код Јулијуса.

Јулијусе, друже... где ти је намештај?

Имам нешто за вас.

Какви су ово кључеви?

Где је Ђино?

Ћале му не да да изађе. -Тише мало! -Шта?

Шта је с тобом? Викаћу, ако хоћу.

Баш тебе брига шта је с њим, јел' да?

Јеси ли ретардиран, брате?

Само завежи, молим те! -Нема нигде никог.

Кога боли курац? -Нећу да будем ухапшен.

Зајеби пандуре. Погледај шта сам понео, за сваки случај.

Буразеров ваздушни пиштољ. -Човече, ти си луд! -Екстра ствар.

Дај ми то овамо! -Нема шансе.

Шта је с тобом? -Шта? Лукас се уср'о.

Локо, озбиљан сам, дај ми то. -Не!

Враћај пиштољ назад, ретарде! -Ретарде? -Хоћеш да нас ухвате?

Смири се! -Набави себи пиштољ! Врати ми мој.

Ућути! -Врати ми пиштољ! Врати ми мој јебени пиштољ!

Завежи! А ти му врати пиштољ.

Чувај се, не видим те у мраку.

Захваљиваћете ми, момци. -Јеби се, будало!

Овамо!

Где? -Лево.

Куда, Лукасе?

Полако! -Јулијусе, човече!

Друже! -Јеботе!

Угаси то срање, Јулијусе!

Искулирај, гасим одмах, само да се оријентишемо.

Шта је с тобом? Сакриј лице, можда су укључене камере.

Јулијусе, угаси то светло! -Зашто? -Зато што си глуп!

Угаси светло! Јебе ми се за оријентацију!

Сад ништа не видим. -Јулијусе, све си сјебао.

Чекајте ме.

Где је роба, човече?

Због овога сам отказао судар са рибом.

Моја риба се 10 година бави плесом, знаш какво тело има?

Овде је све пуно књига, Локо! Коме требају све те књиге?

Зајеби књиге, човече.

Јеби се, будало! -Уср'о си се у гаће!

Где су јебени компјутери?

Момци!

Момци! Момци, дођите! Нашао сам их!

Не зајебавај се с нама, Лукасе!

Погледајте!

Човече!

Ово су равни екрани! -Уболи смо бинго!

Шта то радиш? -Ово је екстра!

Напиши и своју адресу, будало.

Да вам кажем, ви сте најсморнији ортаци икад.

А ти си најглупљи, брате.

Јулијусе, човече! -Имаш бољу идеју?

Рекао сам да изађемо на предњи улаз,

али си ти кукао због мојих графита.

Помозите ми да прескочим ограду.

Ти помози Јулијусу да баца преко, а ја ћу хватати.

Неће моћи!

Моћи ће!

Имаш добро дупе, Лукасе! -Јеби се, човече!

Човече имаш жуте флеке! Одвратно.

Колико дуго носиш те гаће?

Ко ће да гура колица? Не могу више, црк'о сам.

Од тог гурања дупе ти је још изазовније.

Дај ми то.

Прво што ћу да купим биће неки лудачки ланац.

Од 150 грама минимум. И штап за пецање.

Наравно. -Штап за пецање, Локо?

Шта ћеш с њим? -Да пецам, брате.

Шта ћете ви да радите са кинтом?

Идемо! Пожурите!

Хајде! -Одакле одједном сви ови аутомобили?

Шта гледате? -Јеби га.

Идемо. -Не мрдајте! -Гурај, Лукасе!

Носите то срање негде другде, будале!

Јебите се, дркаџије!

Шта? -Завежи, будало!

Шта? -Зачепи губицу!

Јеси ли ти нормалан? -Брате, мислио сам да је ваздушни пиштољ.

Који ти је курац, брате?

Сваки пут направиш неко срање. Који ти је мој? Сваки пут!

Следећи пут пуцам у месо, говнари!

Идемо, Јулијусе!

Јебига!

Настави даље!

Идемо унутра.

Јебига! -Идемо! Трчи!

У реду, улазите.

Хајде.

Пазите на Ђака.

Јебено дериште.

Додај ми тај прљав веш. -Ја то срање не узимам у руку.

Тако ни они неће дирати компове. Баци прљаву одећу преко.

Ако их мој буразер пронађе, мртви смо.

Не переш своје ствари? -Немамо машину.

Јулијусе, има их превише. Однећу један кући, важи?

Важи. -Окрени се.

Као нов си!

Украдени компјутери веома су скупи као и монитори.

Седите!

Моје место је заузето. -Онда седи овде.

Суседи су пријавили три провалника.

Три младића... могуће наоружана.

Ако ико од вас нешто чује нека дође код нас. Не уједамо.

Штета се мери у хиљадама.

Човече, баш их је усрало!

Тишина!

Обећавам,

наћи ћемо их и биће строго кажњени.

Сви до једног.

То је и у вашем интересу, ти компјутери су били за вас.

Да? Хало? -Хало.

Ко је то? -А шта мислиш? Твој брат, тупане!

Зашто зовеш са скривеног броја? -А што да не? У школи си?

Да, зашто? -Чујем да су вам неки лузери мазнули компјутере.

Да, и пандури су били овде. -Какви лузери!

Некада смо и ми то радили, али не више. -У чему је разлика?

Ти компјутери су регистровани, брате, наћи ће их очас посла.

Тако значи. -Имају бројеве, лако им се уђе у траг.

Знаш ли ко је то урадио? -Немам појма.

Наравно да не знаш. Неке будале, јебени лузери.

Добро, обавићу пар позива... -Прекидај разговор. Прекидај!

Прекини, одмах! Добро дошао, како си?

Шта има, Марек? -Зајеби то "шта има", а знаш зашто?

Дођеш, једеш свој кебаб, па моје слот апарате

играш својим масним прстима.

Када ћу добити своје паре? -Ускоро, обећавам. -Кад?

Дај ми 10-15 дана и све ћу ти платити. -Шта?

Не могу брже.

Преузми одговорност, То је твој ортак.

Марек, не претеруј. -Стави руку овде. -Марек је рекао...

Стави овде руку. Не терај ме да вичем.

Смири се, Марек! -Сломи му прст! Сломи му јебени прст!

Да, доста је било...

То више неће моћи тако! У школи сам радио у слободно време.

Нико ме за то није плаћао.

Проблем школе у Гропијусштату су насиље и недисциплина

у већински мигрантском крају.

Многи ђаци живе у сиромаштву и ретки су они који имају рачунар.

Сада се у школи више не могу одржавати часови рачунарства.

Нови компјутери су нестали.

Лукасе! Дођи овамо.

Лопови су оставили трагове деструкције. -Шта се дешава?

Шта? -Ово. Доспели сте у вести, -Налазимо се у подруму школе.

Осим што су украли рачунаре, лопови су уништили имовину школе.

Када да је раније била боља.

Управа школе мисли да су провалници ђаци из њихове школе.

Деца из твоје школе!

Професори су на ивици снага, а полиција је немоћна.

Украдени су врхунски компјутери, а ми чинимо све да нађемо кривце.

Ово се тамо свакодневно дешава, и нико ништа не предузима,

а сад су се сви узбудили због ове глупости. -Глупости?

То су били сасвим нови и веома скупи компјутери.

Коначно сте могли нешто научити, али не,

неки идиоти су их украли. -Чујеш ли ти шта сам рекао?

То се тамо дешава сваког дана.

У школи се стално туку, Турци носе ножеве...

Турци... -Зар ти то не смета?

Поштеди ме својих гангстерских срања, у реду?

И ја сам овде одрастао, и ја знам понешто.

Не знаш! То је било пре 100 година!

Не мораш ми делити своје савете из 1970-их.

Клони се невоље. Ако тип има нож, повуци се.

Немаш ти појма! Ти видиш само своју Катрин!

Карин! Име јој је Карин! Утуви то у ту своју главу! -Зајеби Карин!

Зајеби компјутере и иди туцај своју јебену Карин!

Сад одјеби, сине. -Да одјебем? -Одјеби!

Увек исто срање! -Одјеби!

Зашто би те неко тукао? Запитај се! Зашто?

Зато што сам црн. Зато! Зато што сам странац, Арапин!

Они ме тако виде, и то сам ја!

Зашто да не будем мушкарац? Хоћеш да учим с њим?

Погледај га само! Свако може да га пребије!

Погледај себе, будало. -Треба да им дозволим да ме пребију?

Да им кажем, "Пребијте ме, моја мама мисли да је то у реду"?

Јел' то треба? -Али... -Да дозволим да ме пребију?

Да ме бије ко како хоће? -Сине... -Да ми газе по лобањи?

Одговори ми! Да ли треба да ме газе?

Ја нисам човек? Кад се посечем, не крварим?

Дакле, они су криви? -Наравно да су они криви.

Пусти ме, морам да идем. Морам да идем.

Јеси ли ти нормалан? Опет дуваш? -Смири се, Локо.

И даље дугујемо 500 евра. -Опусти се. Имамо компове.

Онда ћемо их дати Арапима. -Никад!

Марко каже да компјутери имају кодове. Регистровани су.

Ти то озбиљно, Лукасе? Шта ако ми пандури упадну у гајбу?

Морам да идем. -Јеби се, човече! Мораш да идеш?

Могао би мало да помогнеш. Ни у крађи ниси учествовао.

Веруј ми, јебени Арапи бију горе од твог ћалета!

Ђубре!

Који ти је курац, човече? -Уопште ми не помажете!

Дај ми компјутере. -Да?

А ако ти не дам? -О'лади, човече.

Лукасе, компјутери вреде више.

Продаћемо их продавници електронике у Зоненалеу.

Десктоп рачунари са најновијим оперативним системом.

1.500 евра. -Не.

Шта? Зашто не? 1.500 је одлична цена.

То је одлична понуда. -Хајдемо одавде.

Рекао сам да џабе долазимо. -Добро, колико би нам ти дао?

Хало? Реци нешто. -Јулијусе...

Покажи мало поштовања, непристојан си!

Бар их погледај.

Бежимо!

Идемо, идемо!

Вратите ми те свиње овамо!

Зашто си стао?

Ухватићемо га. -Зајеби. Пусти га.

Али ту је. -Идемо!

Сутра ћемо покушати поново. -Не, компјутери су регистровани.

Можда их полиција дотле пронађе. -Брате...

питај свог буразера, сигурно зна некога.

Све је исто као и увек, а? Гропијус је и даље ту.

И подједнако је ружан... бар лети.

Сада није само бетон, већ сунце и бетон.

Марко, како си некада долазио до лове?

Немој да правиш срања, у реду?

Ево наше избеглице! Где је мојих 10 евра?

Ту је цела екипа. Дрипци, немате кућу?

Дугујеш ми 10 евра. -Добићеш их, Али.

Кад? -Добићеш!

Тише мало, ако може! Сиђите одатле!

Дођи да се поздравиш.

Престани да се церекаш. -Пусти га.

Исти је као Џем, само су му рибе у глави.

Џеме! Џеме!

Како ти се зове цура? -Дениз,м брате, Дениз!

Јебла га, Дениз, Мениз, полудећу. Сваког дана, Дениз ово, Дениз оно.

Чујем ли још једном то име, одлепићу... тупаџија.

Одмах се враћам, Али.

Ко је то? -Марек.

Узео ми је 80.000 на јебеној слот машини.

Зваћу те. Шта има? -Како си, Марек?

Како рука? -Добро.

Ово није паркинг. Померите возило.

Одмах сиђите са тог крова. Један по један!

Да ли знаш где бих могао нешто да продам?

Зајебаваш се или си много глуп?

Шта продајеш? Траву? -Не, неку робу.

Силазите са крова! -Сви доле! Одмах! Идемо, доле!

Молим те, Марко ми никад не би рекао. -Шта ваљаш?

Неку робу. -За кога? За себе? -За пријатеља.

Лукасе, ти то озбиљно?

Златара?

Квалитетна роба, морам признати.

Џекпот. Одакле вам? -Од мог стрица.

Његова фирма је наручила компове и добила више него што је тражила.

Мислиш да сам ретардиран? Да ли ти делујем ретардирано?

Рачунари су украдени из овог подрума. Ако погледате...

Имали смо среће да нас пусте унутра...

Рекао ти је да су од његовог стрица, друже!

То нису једини компјутери на свету.

Колико тражите? -1.500.

1.500! Јесте ли ви нормални? За три украдена компјутера?

Нису украдени!

Ево како ћемо, даћу вам 800 у готовом, иначе, ништа од посла.

Он нас зајебава? Без проблема даће 1.000.

А да му тражимо 1.200? -Неће дати ни цент више.

800 евра. 800!

И још нешто, запамтио сам вам фаце.

Никад нисте били овде, јасно?

Имамо још пет комада. Хоћеш и њих?

Оставите компове и одјебите! Одјебите одмах!

800 евра ни за шта!

Много! -Морамо да однесемо Ђамелу.

Дај му свој део. Сви добијамо по 200, укључујући и Ђина.

Ђино није ни био са нама. -Он би теби дао!

Сећаш се кад ти је мама умрла? Ко ти се први нашао?

Ђино и његова мама! -Знам, човече...

Бар ћеш бити лепо обучен ако те Арапи убију.

Биће све у реду.

Јеби га! -Идемо унутра.

Биће сумњиво ако се данас не појавимо.

Дођи.

Ћао, Ескобаре!

Тони Монтана!

Лукасе... тражио сам те.

Можеш ли са мном до канцеларије педагога?

Желим да поразговарам са тобом.

Да? -Ја сам, брате.

Спаваш? -Шта је било? Престани да замуцкујеш.

Чуо си за ону провалу? -Да, зашто?

Лукасе, говори или прекидам везу.

Ми смо то урадили. -Шта? Како то мислиш?

Ко је то урадио? -Ми. Ми смо провалили у школу.

Стварно? Стварно, Лукасе?

Рекао сам ти да не правиш срања. -Не вичи!

Цела школа зна. Помози ми. -Шта ја ту могу?

Управо стојим испред канцеларије педагога.

Слушај, без обзира на све, ништа не говори.

И не цинкари. -У реду.

Зваћу те касније. -У реду, ћао.

Све у реду?

Бићу отворен, ради се о украденим компјутерима и о... теби.

Да...

Без кафе нема живота.

Пијеш ли кафу? -Не.

Ја без кафе не функционишем.

Лукасе, у вашој учионици су ми украдени кључеви.

Шта имаш да ми кажеш?

Хтео сам... -Знам. Не мораш ништа да ми кажеш.

Нећу помоћ тражити од тамнопутих.

Обојица знамо да су то били имигранти.

Али они неће ништа рећи, држе се заједно.

И ми се морамо држати заједно.

Знам да те све то излуђује. Знам да се стидиш.

Ти пишеш сјајне есеје, али они ти се смеју,

па ти више немаш воље. И то ми је јасно.

Ова земља је отишла дођавола.

Погледај ове фотографије.

Сумњаш ли на некога?

Ни на кога?

Не.

Чујеш ли нешто, дођи код мене. -У реду.

Можеш доћи у свако доба. И, Лукасе...

Чувај се.

Матијасе? -Не, ја сам Лукас.

Мислили смо да ћеш касније јести са нама.

Па, понекад човек мора и пицу јести.

Како је данас било у школи? -Добро.

Да, ни Фабијан ми никад ништа не говори.

Сећам се да ме је мајка увек на вратима чекала да дођем из школе.

"Како је било у школи?" Баш је било досадно.

Ускоро ћеш завршити школу. -Чека ме матура.

Да, поставио си себи високе циљеве.

Желела сам о нечему да попричам са тобом.

Зар не би било лепо да живиш са братом?

Нисам мислила ништа лоше.

Можеш нас посетити кад год хоћеш.

Ја овде живим, у реду? И остаћу овде док ја то хоћу.

Стан је премали за четворо. -Па? Шта се то мене тиче?

Био нам је добар све док се ти ниси појавила.

Зато, одјеби пре него што то кажем Матијасу, а он те изудара!

То је била његова идеја.

Добио си неку лову?

Јеби се!

Мама?

Шта је било?

Нашла си наш нови компјутер? -Одакле ти?

Нашли смо га. -Нашли сте га?

Да. -Где? -Знаш да људи своје ђубре остављају на улици.

Ово чудо је скроз ново!

Шта друго могу да радим? -Рецимо, да идеш у школу и не крадеш.

Да учиш и радиш нешто друго! -Нешто друго?

Да не крадеш! Да! -Да не крадем, ништа не бисмо имали.

Не бих имао ове патике, ни стуб, чак ни ову заставу!

Сви имају МП3 плејере и остала срања!

Шта ја ту могу, Санчезе?

Да радим 24 сата дневно?

Да се пустим у промет да би ти купио патике?

Хоћеш да ти мајка буде проститутка? Хоћеш? -Не. Не!

Мислим да бисмо преживели и без стуба и без патика.

Извини.

Иди по своју школску пропусницу.

Шта ће ми школска пропусница?

Идемо у полицију.

Санчезе, разбијам се од посла због тебе...

сваког јебеног дана!

А ти овако зајебеш? -Не! Ниси у праву!

Кад смо последњи пут били на одмору? -Напоље! Губи се!

Немам ништа! -Напоље!

Ништа! -Напоље!

Не желим више да те видим! Губи се!

Губи се! Напоље! Иди!

Никад, никад више да ниси тако разговарао са мном!

Иди у своју собу! Губи ми се с очију! -Мама!

Не можеш тек тако да ми окренеш леђа.

Ако је ико икоме окренуо леђа, окренуо си ти мени.

Твој тата жели нешто да ти каже.

Карин мисли да треба да ти се извиним.

Лукасе... јако ми је жао. Требало је сам да ти кажем.

То са Марком је само идеја.

Знаш да бринем за тебе и знам кроз шта пролазиш.

И ја сам прошао кроз све то. -Човече!

Али ти се мораш тога клонити. Паметан попушта.

Паметан узвраћа! -Мислиш да је у моје време било лако?

Мука ми је од твојих препотопских прича!

Викање значи да ниси у праву.

Шта се дешава?

Вози! -Јебига! -Вози!

Јеби се, будало!

Вози!

Бар тај брисач и даље ради.

Све зато што не умеш да се клониш невоље.

Сад сам ја крив?

Погледај.

То је моја мама.

Будало!

Шта радиш са мојом сестром?

Немам паре.

И не знам која је будала украла...

У чему је твој проблем?

То ми је друг. -Друг?

Да, друг, врати се унутра.

Дођите горе, одмах!

Обојица, горе.

Дођите.

Изволи.

Зашто сте се тукли? -Нисмо. Он је мој друг.

Украо ми је ранац.

Стварно? Да ли је то тачно? -Не знам о чему прича!

Немам представу. Какав ранац?

Онај црвени, доле у ходнику.

Седи!

Извини му се. Одмах!

Не можеш то да радиш!

Зашто да му се извиним? -Хајде, извини се!

Молим те! -Молим те, извини му се.

Уради то, сине.

Извини.

То је већ боље.

Хоћеш ли ме сад оставити на миру?

Само се више не појављуј у парку.

Хеј, хоћеш мир?

Да, хало? -Лукасе, Носи ово срање одавде!

Не могу сад. -Шта? Одмах, чујеш ли ме?

Најозбиљније? -Да, човече!

Носите то срање одавде! Одмах! Напоље!

Покушао си да ме зајебеш, рођеног брата!

Хтео си да ме стрпаш у затвор, па да цео стан буде само твој.

Да уживаш са ортацима, јел' да?

Мислио си да можеш да ме зајебеш?

Можемо ли да их однесемо код тебе? -Не, ово није прави тренутак.

Носи та срања одавде док те нисам убио, Јулијусе!

Јулијусе, идеш? -"Јулијусе, идеш?"

Све смо узели. -Одлично!

Него... где је мој пиштољ?

Какав пиштољ?

Поновићу питање, где је мој пиштољ?

Мој пиштољ, будало! Где је мој пиштољ?

Лукасе, врати му јебени пиштољ!

Пусти га!

У реду...

Седите, обојица.

Седите!

Јулијусе, идеш са нама!

Па? -Седи.

Јулијусе, дођи.

Збогом, свињо дебела.

Спустићу га доле, у реду? Добићеш свој пиштољ, а ја идем.

Онда смо квит?

Да.

Говно мало!

Да, Марко? -Брате, обавио сам пар разговора.

Знам људе који ће све купити.

Послаћу ти адресу и одмах идите тамо, јасно?

Да. -И причај само са Абдулом, у реду?

Ни са ким другим. -Хвала.

Захвалићеш ми после, кад те испребијам што си испао глуп.

Видимо се. -И?

Послаће ми адресу, али причамо само са Абдулом, у реду?

Наравно, са задовољством за пар хиљада.

Зачепи! Затвори уста, глупачо!

Чујеш ли ти мене? Завежи!

Шта је с тобом?

Јел' ово Абдул? -Зајебаваш ме?

Абдул?

Јеси ли ти Абдул?

Пусти ме!

Шта то радиш? -Ђино! Дођи!

Ти си Абдул?

Имаш ли паре?

Шта му то значи? -Задње двориште.

То је све. -Где су паре?

Ало?

Човече! -Хеј, друже!

Шта се дешава?

Човече, каква џукела!

Где је Абдул? Где је отишао?

Где је Абдул? Абдул! Дебели момак!

Са брадом. Где је?

Где су компјутери?

Шта је било? -Шта каже? -Лукасе, позови Марка.

Добро, добро.

Врати се за шпорет!

Тип нас је опљачкао. -Како то мислиш?

Покрао нас је, узео је компјутере.

Зајебаваш ме. Стварно? -Да.

Не бих те лагао. -Опиши ми га.

Личио је на гангстера. Висок... ћелав са брадом.

Абдул има дугачки косу, човече!

Да ли је могуће да си и то зајебао?

Лепо сам ти рекао, причај са Абдулом и само са Абдулом!

Ни са ким другим. Јел' то било толико тешко? -Знам!

Али која будала краде од средњошколаца?

И ти... -Сви грешимо, човече.

Обавићу пар разговора. Не надај се пуно, баш си зајебао.

Бар смо се коначно решили тих компјутера.

Како стојиш са батеријом? -Зашто?

Моја је празна. Могу ли своју картицу да ставим у твој мобилни?

Који ти је пин? -Четири четворке.

4444?

Да. -Озбиљно?

Друже, имаш девет пропуштених позива. -Шта?

Ево, опет звони.

Ало?

Шта је било? -Свуда је крв. -Каква крв, друже?

Побегао је. Нађи га, молим те.

Да, наравно, хоћу.

Друже, шта је било? Шта је са Ђином?

Ударио је ћалета флашом у главу и побегао.

Шта? Ђино?

Не лажи. -Скочио је са балкона. -Никад то не би урадио.

Би. -Како то мислиш?

Ви сачекајте овде. Морам да попричам са Ђином.

То је Тиледин.

Шта си урадио? Дао си му Тил? Да ли си ти нормалан?

Хтео сам да му помогнем.

Ђино је хтео да му узврати, али није могао.

Зато сам му дао Тил који нас ослобађа свих кочница.

Узми 20 капи и сачекај 10 минута.

Онда среди ћалета и бежи са кевом у Италију.

Ти стварно ниси нормалан! -Што му ти ниси помогао?

Ништа ниси урадио, Лукасе,

а сад кад је све готово, ти си љут на мене?

Кажеш да ти је пријатељ, а ударио си га!

Ђино је мој најбољи друг.

И ја не желим да га ћале убија од батина.

Искрено, надам се да ће му матори рикнути.

Само сам хтео да му помогнем, да ли ми бар то верујеш?

Здраво, момци.

Шта има? Све у реду?

Лукасе, дођи овамо. Како си?

Сећаш се Дениз, девојке из мојих снова?

Дениз?

Дениз је моја девојка. Дођи да вас упознам.

Коначно сам је нашао.

Зашто је тако стидљива?

Дођи да вас упознам.

Јуче си ми пушила, а сад ово?

Који ти је курац, дечко? Који ти је курац?

Са мном си нашао да се зајебаваш? -Лукасе!

Лукасе! Лукасе!

Дркаџије мале!

Све ћу вас побити!

Доста, човече! -Скидај се са мене!

Одјебите, будале!

Та кучка се игра са нама, човече. -Шта?

Јеси ли ти ретардиран? -Не треба нам ово срање!

У реду, причаћемо. Причаћемо. -Имамо и других проблема, у реду?

Причаћемо? -Часна реч. Силазите с мене!

Јеботе! Замало да се угушим!

Џукело! Треб'о сам све да вас побијем!

Кунем ти се, Џеме... -Завежи! Решићу ово! Одјебите!

Хоћеш мало? Мени је доста.

ДИПЛОМА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

Знате шта ћемо следеће да урадимо?

Да положимо матурски. -Следећа станица, клиника Нојкелн.

Мрзим ову болницу.

Ово место није тако лоше.

Овде ми је мама умрла.

Тражимо Ђина, ми смо његови другови.

Часна реч, само сам хтео да помогнем. -У реду је.

Могу ли да уђем?