Original subtitles

www.titlovi.com

"Lisabon, maj 1588."

Zbor!

Hajdemo.

Rokamora. Rokamora!

Rokamora! - Šta je?

Je li ovo konačna lista za San Huan? - Izvinite me za trenutak.

Tišina! Tišina!

Je li ovo konačna lista za San Huan?

Da, posada galeona i vojnici.

Ima li nekih problema? - Ovaj... ne.

Ništa, ništa, arhiviraću ovo.

Hajde, hajde, hajde...

Sranje...

Hulijane, javi se, ne mogu da nađem novčanik. - Uvek ista priča, Maite.

Da.

Ko je?

Ko je? - Mora da je tvoj ljubavnik. Neće da razgovara sa mnom.

Ko je?

Ah, niko. Dosadan si već, znaš?

Vidimo se, mala garava.

Ko je to bio? - Ne znam. Ništa nije rekao.

Pogrešan broj. - Da je to u pitanju,

prekinuo bi vezu ili bi se izvinio. Ne bi ćutao na vezi.

Ne brini više. Daj mi novčanik. - Prvo me poljubi. Cmokić.

Ni luda. Pa da mi preneseš grip.

Zove te neznanac, odbijaš da me poljubiš...

Ne valja ti to, mala garava.

MINISTARSTVO VREMENA

2. epizoda Slavna vremena

Volim ovu epohu, ali u penziji ću biti na prosjačkom štapu.

I šta ćeš da uradiš? Vratićeš se u 1900? - Teška srca, ali moram.

Radije ću se baškariti u svojoj epohi nego danas krpiti kraj s krajem.

Kako kažu, uvek su stara vremena bolja.

To nije tačno. - Ja ću preuzeti ovo.

Hoćeš malo? - Ne, hvala.

Šta je bilo?

Lope de Vega nije na San Huanu.

Šta to treba da znači?

Da će umreti pre nego što knjige kažu.

Opet ste je zvali? - I šta onda?

Jednom je u redu, Hulijane, ali da ti to postane navika... - Dosta više!

Doneli smo odluku i moramo se nositi s posledicama. - Dobro.

Tvoj izbor je bio ovo ili vešala, zato ne izigravaj heroja.

Ni ja više ne viđam svoju ženu. - Ali je živa.

Moja žena je mrtva kao i vaša.

Kao i njeni roditelji. Zar mislite da će večno živeti?

Svi su mrtvi i sahranjeni.

Nikad nisam razmišljala o tome.

Ima li nekih problema? - Nema.

Šef želi da vas vidi.

Šta znate o Lopeu de Vegi?

Ne, vi ni ne treba ništa da znate jer je to bilo nakon vaše epohe.

A vi?

Ovaj... da je bio pisac.

Svaki put sve gori dolaze. - Čekaj da dođe sledeća tura, umrećeš.

Da li vam "Nepobediva armada" zvuči poznato?

To je, u stvari, bila propast hiljadu petsto i... koje ono beše?

"Nisam poslao svoje brodove da se bore protiv prirodnih sila."

Nisu me pitali za obrazovanje kad su me doveli ovde.

Ne, ali srećom, zato je ovde gospođica Folk.

Zaboga, hoćete li mi reći o čemu se ovde radi?

Lope de Vega je bio jedan od najvećih autora u istoriji Španije,

a Nepobediva armada pokušaj invazije Engleske koji je propao.

Kad se to dogodilo? - Za vreme tvog kralja, Felipea II.

17 godina nakon tvog odlaska. - Znači, da sam odbio ponudu Ministarstva,

sad bih bio tamo, s Nepobedivom armadom. - Ne, bio bi obešen.

Kao što gđica Folk zna, Lope se pridružio Armadi.

To se ne zna sa sigurnošću. - Da, da, zna se.

Draga, zaboravljaš odakle si. - Pričali smo Skajpom s našim

čovekom u Valensiji, i on nam je to potvrdio.

Može se pričati Skajpom sa precima? - Šta je to "Skaj"?

Hulijan će vam to posle objasniti.

Porodica njegove žene mu je venčanje uslovila priključenjem Armadi.

Da to nije malo preterano? - Pošto ju je ranije oteo,

verovatno su mu postavili taj uslov u nadi da se neće vratiti.

Oteo ju je?

Taj Lope je baš faca! - Da, u svakom slučaju.

Vidite šta se propušta kad se ne čitaju klasici.

Lope de Vega se ukrcao u galeon čiji je kapetan dobro

poznavao britansku obalu i vratio se bez problema.

I onda? - Dobili smo faks iz Lisabona sa spiskom posade San Huana.

Lope nije na njemu. - Lisabona?

Zar to nije van našeg dosega? - Tada je pripadao Španskoj kruni,

a to je teritorija Ministarstva. - Morate u Lisabon u 1588.

Saznajte na koji brod se ukrcao Lope, sprečite ga u tome,

i stavite ga na San Huan ili neki brod koji nije potopljen, malo ih je bilo.

Tada imao jedva 26 godina i sva svoja dela je tek trebalo da napiše. - Da.

Zvezde "Zlatnog veka" su bili Kalderon, Servantes i Lope.

Bez jednog od njih... - To bi bio samo "Srebrni vek".

Priključićeš se Armadi, pošto si takav patriota...

Radije ne bih bio na brodu. Mrzim kad mi noge nisu na čvrstom tlu.

Znači, ni letenje ne dolazi u obzir. - Da letim kao ptica?

Nikad, ali nikad. - Nikad ne reci nikad.

Agent koji će vas dočekati se zove Hil Peres. On će vas i uputiti.

Vreme je. Kasne.

Tamo je 20.000 vojnika u gradu, verovatno pijanih,

zato, čuvaj se, mala. - Ne brinite.

Vi se niste presvukli? - To je samo 17 godina, nosila se slična odeća.

Dobro, ovo je ta kapija.

Hajdemo.

Pazi na te prasiće.

Smesti ih u potpalublje.

Ide tovar! - Smesti ga na levi bok! - Podigni tovar ovde!

Mi smo na nekom brodu. Ovo je prokleti brod!

A još si tako hrabar u svemu drugom...

Hoćete li prestati! - Alonso, sve je u redu.

U redu? Ako napravite rupu i padnete u more,

ja vas neću spasavati. - Uopšte ne voliš vodu, a?

Sad razumem neke stvari.

Kako to mislite? - Ma, ništa, ništa...

Razvijte jedro! - Pogledajte!

Šta je bilo? Nikada pre niste videli luku?

Polako! Ja sam agent Ministarstva.

Hil Peres, pretpostavljam. - A vi ste...

Amelija Folk? - Da.

Drago mi je što sam vas upoznao. - E, pa meni nije tako drago.

Niko nas nije upozorio da je kapija na brodu.

To je veoma korisno.

Mogu pomeriti kapiju u bilo koju španski luku, uključujući i Indije

i uveravam vas da ima kapija koje su na mnogo gorim mestima od ovog.

Ali moramo da požurimo, Armada isplovljava sutra u zoru.

Sutra? Nisu nam to mogli pre reći? - I ja sam upravo saznao.

Spisak posade smo dobili u poslednji čas, tek da obezbedimo plate.

Ne znam čak ni u kojem brodu Lope ide. Samo znam da nije na San Huanu.

Uostalom, kakvi bimo to Španci bili da ne radimo posao u zadnji čas?

Kuda idemo? - U kancelarije Armade.

Tamo imam sobu u kojoj možemo pogledati liste mornara i vojnika.

Poznajem grad i vojnike.

Saznaću više pijući vino nego gledajući u papire.

Videćemo se u kancelariji.

Moje prvo putovanje sa Maite je bilo ovde, u Lisabon.

I ništa ne prepoznajem.

Za vek i po zemljotres će zbrisati ovaj grad.

Ne postoji ni u tvom ni u mom svetu.

Nikad nisam ni sanjala da ću moći da vidim ovo svojim očima.

Zlatnom veku treba Excel. - Šta? - Ništa, samo glasno razmišljam.

Zar se nikad spetljate sa svim ovim?

Da, ali ima jedan trik koji nikad ne omane.

Koji? - Ne opterećuj se.

Evo ga.

Dobra vest je da je San Huan bio jedan od poslednjih koji je isplovio.

Polazi za dva dana.

Treba da nađemo Lopea i prebacimo ga,

makar taj brod krenuo sa jednim čovekom više. - Ako ga nađemo.

Bingo! Feliks Lope de Vega,

rođen u Madridu, stanovnik Valensije. - Koji brod?

San Esteban.

I to je galeon.

I jedan od prvih koji će isploviti. Sutra u ranu zoru.

Naravno, zašto bi išao kasnije... - Nemojmo se nervirati.

Videćemo šta je bilo sa San Estebanom, možda se neoštećen vratio u Španiju.

Znam da je za 1588. to čudno pitanje, ali ima li "vaša milost" neki računar?

Hvala Bogu da imam. I internet, zvani "mrežom nad mrežama".

Jesi li saznao nešto? - Ima par krčmi gde se okupljaju španski vojnici.

Jedna je Galičaninova krčma, tako je zovu,

a druga je krčma u luci. - Sranje.

San Esteban, Lopeov brod, će se nasukati na obalu Irske.

Englezi će pogubiti sve preživele.

Hoćeš da kažeš da će svi sa ove liste poginuti?

Niko se neće spasiti. - Osim Lopea, ako ga večeras pronađemo.

Nadam se da su zasluge tog Lopea dovoljne

da spasemo samo njega, a ostale pustimo da umru.

Nemoguće! - Šta je bilo?

Alonso, na ovoj listi si i ti.

Kako je, Angustias? Je li šef tu? - Jeste, ali je na sastanku

sa nekim markizom od Ensaimade. - Ensenade, Angustias,

markiz De Ensenada. - E, taj! Tip sa sakoom i kapom većom od mantije.

Je li hitno? - Ne, ne. Može da sačeka.

Nešto nije u redu, Angustias? - Ne.

Mora da sam se sinoć prehladila. - Aha.

I dalje mislite da se vratite da živite u 1900, zbog mera štednje?

Još uvek razmišljam o tome. - Onda budite oprezni s prehladama.

Kad su bolesti u pitanju, prošlost nikad nije dobra, uveravam vas.

Ono što se danas leči jednom tabletom, onda...

bi vas moglo odvesti u grob, razumete.

Ali to je moja epoha.

Vi niste bili mnogo srećni sa svojom, zar ne?

Ne... Ne baš naročito.

A vi? - Bilo je svega, kao na vašaru.

Ne gnjavite me više! Pobuna "Eskilaće" ostaje kakva je i bila!

To je bila pobuna protiv Karlosa III i zabrane nošenja neke odeće

iz razloga javne bezbednosti, znate... - Sad razumem tu odeću.

Odlazite, odlazite, neću više da čujem za to!

Dobro jutro, markiže. - Možda, ali za vas.

Nismo trebali regrutovati aristokrate za Ministarstvo. Samo na sebe misle.

Uđite.

A vi se čuvajte prehlade.

Bez šećera, zar ne, Ernesto? - Nešto se događa sa Angustias.

Da, prehlađena je.

Da, tako kaže. - Kaže i troši pola budžeta Ministarstva na maramice.

Zašto si uvek tako nepoverljiv, Ernesto?

To je jedan od mojih zadataka. - Samo kada vredi truda.

Da se kladimo da Angustias govori istinu?

Salvadore, već smo se više puta kladili i uvek sam opklade dobijao ja.

Da, ali, ovaj put sam siguran da ću je dobiti. U 100 evra?

100 evra. - Dogovoreno.

Ima li vesti od patrole? - Da, i nisu dobre.

Amelija mi je rekla da se Lope de Vega ukrcao na San Esteban.

I šta to znači? - Da je mrtav čovek.

I da li vam je Amelija rekla još nešto?

Ne, izuzev toga, sve izgleda da je u redu.

Onda smo stigli na vreme. To i nisu tako loše vesti.

Mada... ima nešto što mi ne ide u glavu.

Kako to da Lope de Vega nije na spisku

za San Huan već za brod koji će potonuti?

To znači da onaj ko je promenio spisak zna

koji će brod potonuti, a koji ne. - Da.

Ali nakon onog sa Neustrašivim, u sve mogu da poverujem.

Da li smo otkrili nekog putnika kroz vreme u 1588?

Ne. A kao što znate, Ministarstvo najbolje

raspolaže informacijama iz epohe Felipea II.

Da, to je zlatna epoha Ministarstva.

A možda i jedina takva.

Postoji li neki problem?

Da li ste čuli za "Efekat leptira"?

Jedan zamah krila leptira može promeniti svet.

Da, to je jedna od teorija haosa. - I sreće, i slučajnosti,

najopasnijih neprijatelja Ministarstva.

Ako je neprijatelj osoba, ima lice i oči,

i može se prepoznati i goniti.

Ali sreća i slučajnost su nevidljivi.

I što je još gore, nepredvidljivi.

Zbog toga su tako opasni.

Sad imamo dva problema: Da pronađemo Lopea

i da ti ne pronađeš samog sebe. - Nemoguće da sam to ja.

Da nisam prihvatio ponudu don Ernesta,

sledećeg dana bih bio obešen. Tako bi skončao Alonso de Entrerios.

To nije tako često ime. - Ne, nije.

Možda je neki rođak? - Imao sam dva brata, umrla su bez dece.

Neko se lažno predstavlja kao ti.

Ko bi hteo da bude osuđenik na smrt?

Ova dama je bila sa mnom, tako da možete da se nosite!

Ko ste vi da mi govorite šta da radim?

Neko, ko će ti... - Hej, polako!

Piće pomuti razum svima.

A koliko vidim, vi ste došli na ovaj svet u buretu vina.

Ponavljam, ova dama je bila sa mnom.

Zašto bi se kraljica potčinila bolesnoj budali nekoj,

kad može imati kralja u svojoj postelji mekoj?

Tip koji govori u rimama zaslužuje najgore.

To je "Besni Orlando", pesma dvadeset osma.

Od Lopea? - Ne, od Ariosta, ali sumnjam da mnogo vojnika

znaju da ga recituju napamet, izuzev njega.

Hvala Bogu, mislio sam da ću morati i to da vam objašnjavam.

I ovog ludaka treba da spasavamo? - Tako izgleda.

Alonso! - Idem...

Spustite mačeve.

Ne preterujte. Baš želite da uštedite trud Englezima.

Zaslužio je lekciju. - Zaslužio je da mu odsečete jezik,

ali ne i da odete u tamnicu zbog njega.

Idemo... da ne bih ja završavao ono što ste vi započeli.

Vi ste don Feliks Lope de Vega, veliki pisac?

Ne znam šta me više iznenađuje, da li to što me neko prepoznaje

ili to što vidim damu poput vas u ćumezu poput ovog.

Hajdemo za sto gde možemo da razgovaramo.

Nosi se u pizdu materinu!

Hvala.

Videla sam vaše delo "Las ferias de Madrid". - I dopalo vam se?

Trenutno se smatrate autorom koji najviše obećava.

Opa! A da li se i vašem suprugu dopada moj rad?

Ja ne volim toliko teatar. Ne idem tamo često.

Ne znate šta propuštate.

Teatar je... pravo ogledalo sveta.

Pretvara u stvarnost svakog čoveka san,

bio bogat ili bedan.

Nezamislive avanture proživljavaju ljudi sa dosadnim životima.

Lepe reči.

I šta sada pišete?

Delo inspirisano Anhelikom, likom iz "Besnog Orlanda".

"Zašto, nevero, u tome uživaš tako, da u ljubavnom nemiru dve duše srodiš?

Ne daš mi pregazit' plitak potok lako, nego me slepog u dubok vir vodiš.

I činiš da napustim onu koja me za ljubav moli,

a onu koja me mrzi, obožavam i volim."

Vidite, Lope, samo jedna stvar...

Pokušavate da mi zavedete suprugu u mom prisustvu? - Hulijane, molim te!

Nije mi to namera, prijatelju.

Mi samo delimo našu ljubav...

prema poeziji.

"Ne znam da li sa pravom, ali istina je da ovde sam.

Mnogi su i za manje platili glavom,

jer to je život, a ne san." (pesma španske rok grupe)

Mužiću moj, Alonso se još nije vratio, zašto ga ne potražiš?

Gospodine...

Luis de Gongora?

Retka zverka je onaj Lope!

Isplovljava u San Estebanu.

Poznaješ li Alonsa de Entreriosa, iz Sevilje? Ide s tvojim galeonom.

Izgleda kao ovaj čovek?

Ovaj, ovaj ovde. Ovaj! Poznaješ li ga ili ne?

Ovo nije dobro.

Nikad nisam upoznao damu poput vas. - U to možete biti sigurni.

Vi ste lepi i obrazovani.

Dozvolite mi da s vama podelim poslednju noć pre polaska.

Ja sam udata žena.

Aha... - Molim vas, ne navaljujte!

Moram otići u onu drugu krčmu. Ne verujem u slučajnosti.

Kad se vratim iz Engleske, napustiću Armadu.

Da... Dosta je bilo sa iskušavanjem sudbine.

Naći ću sebi jednu ženu i kupiti zemlju.

Blizu mog sela, Beneaventea.

Započeću nov život i biću srećan. - Šta to radiš?

To je njegova sudbina. Nemamo pravo da je menjamo.

Znam kako sprečiti da se Lope ukrca na San Esteban.

Neki ipak imaju pravo da promene svoju sudbinu.

To nije dobra ideja. - To je prosto i efikasno.

Kad ostanemo sami, Alonso će iskočiti i savladati ga.

Gde? - Na brodu Hila Peresa. Držaćemo ga tamo dok San Esteban ne isplovi.

U torbi imam hloroform. To je jedini način da taj čovek umukne.

Šta znamo o Alonsu de Entreriosu sa San Estebana?

To nije naš Alonso. - Pa, ko je? - Ne znam.

Ali ću to odmah saznati. - Čekaj, idem s tobom.

Jutros sam pričao sa samim sobom. Imam iskustvo.

I bolje, da se ne dogodi nešto čudno. - Čudno?

Zar naši životu nisu već dovoljno čudni?

Da. Ko bi mi verovao da sam upravo upoznala Lopea de Vegu?

A kad bi on znao da je upoznao tipa iz 21. veka, odlepio bi.

Šta ti gledaš, tikvane? - Ništa, ne gledam ništa...

Vidimo se u sumrak na skladištu Armade.

Kuda ideš? - U šetnju. Imam vremena.

Umukni, sto mu gromova!

Pustite tu ženu! - Ti ćeš mi reći! - Lope...

Smirite se, ništa vam se neće dogoditi.

U redu, ako ne slušate mene, slušaćete moj mač.

Odlazite, ako ne želite da umrete!

Jeste li dobro, gospo?

Mnogo ste bolji pisac nego dramski reditelj.

Kako to mislite? - Videla sam istu ovu scenu u jednom vašem delu, identičnu.

Upravo sam vam spasao život, kako... kako možete sumnjati u mene?

Vreme je da prestanete sa igrom. Niti ste vi Ruđero, niti sam ja Anhelika.

Nema potrebe da me spasavate od bilo čega.

A sledeći put unajmite bolje glumce.

Nikad nisam video tako oštroumnu ženu.

Galičaninova krčma je Hotel Ritz u poređenju s ovim.

Svi pljuju kao fudbaleri. - Ovde smo s razlogom.

Hajde da razgovaramo sa ovim mladićem.

Intuicija...

Vi ste Alonso de Entrerios? - Da.

Možemo li sedeti sa vama?

Čemu dugujem tu čast? - Imamo zajedničke prijatelje.

Isplovljavate na San Estebanu? - Da, za nekoliko sati.

Zašto pitate? - Ne želimo da nijedan španski vojnik pije sam pre polaska.

Niste mi rekli vaša imena. - Ja sam Hulijan Martines, iz Madrida.

A vi?

Dijego Alatriste.

Vrlo ste mladi. Jeste li se borili pre?

Ne, nisam, ali već sam odrastao čovek.

Uostalom, nema boljeg vatrenog krštenja nego u veličanstvenoj Armadi.

Vreme je za borbu. Vreme je za slavu!

Oprostite što ne nazdravljam, potreban mi je svež vazduh.

Već smo mnogo popili, a moj prijatelj ima slabu bešiku.

A vi? Borite se u Armadi? - Ne, vreme mojih bitaka je prošlo.

Znači, bili ste vojnik, izgledate tako.

Gde se služili? - Davno je to bilo, ne vredi se ni prisećati.

Svaki vojnik se seća svojih podviga.

Ne budite skromni i recite mi gde se sve borili za kralja.

Bio sam na mnogim mestima. Borio sam se u kraljevskoj gardi.

Bio sam u Flandriji, Siciliji... - Zaista? Kao i moj otac.

Ali vi ste mnogo mlađi, sigurno ga niste poznavali.

Kako se zvao vaš otac?

Kao i ja, Alonso de Entrerios.

Ima li neke veze s tobom?

Ne. - Siguran si?

Siguran sam.

Kako su mladi, tako puni života...

A znaš šta će im se desiti...

Umreće uzalud. - Takav je rat.

Hladan, prljav i odvratan!

I umreš ili budeš ubijen, ili oboje.

I ako se spaseš, gledaš kako ti umiru drugovi koji su ti kao braća.

Prašina ti upada u oči i usereš se od straha.

I prizivaš majku kao malo dete. - Mene ne moraš ubeđivati.

Zbog prigovora savesti radio sam za Crveni krst.

Oprostite mi.

Vidimo se kasnije kod Hila Peresa.

Pronađena. Prošla je kroz kapiju broj 615. - Hvala.

Ima li nekih problema? - Ne, ne... čista rutina.

Kako je Angustias? - Bolje, čini se.

Ali sam joj rekao da ne dolazi dok se potpuno ne oporavi.

Nešto se dešava? - Zabrinut sam zbog Amelije i njenih kolega.

Nisu se javili, a Armada samo što nije isplovila u 1588. godini.

Pustimo ih da rade. Uostalom, Hil Peres je jedan od agenata starog kova.

Da se nešto desilo, upozorio bi nas.

Šta će se desiti ako se Lope ne pojavi na San Estebanu?

Ništa, osudiće ga na smrt. - Ah, hvala Bogu da je ništa.

Ne brini, ništa se neće desiti.

Zameniće mu kaznu za službu na bilo kom drugom brodu.

Smrtnih presuda ima mnogo, ali pogubljenja veoma malo.

Španija je upletena u mnoge ratove i nedostaju ljudi.

Ljudi koji će većinom umreti. Topovsko meso.

To je istorija: ratovi, smrt i porazi.

Ali deci se to nikad ne sme reći.

Moram da idem. Moram da posetim brodove koji isplovljavaju u zoru.

Ako vam ne smeta, sačekaću ovde moje kolege, koji će uskoro doći.

Da li je sve u redu? - Da, sve je u redu.

Opet ste ovde.

Morao sam da razgovaram s vama, ranije nisam bio potpuno iskren.

Da, poznavao sam vašeg oca.

Bio sam njegov veliki prijatelj.

Upoznao sam i vašu majku. Blanka se zove, zar ne?

Zašto to odmah niste rekli?

Nisam čovek od sećanja.

Da, i ja bih rekao da sam vas pre negde video. - Ne verujem.

Kad sam poslednji put video vašu majku, još se niste bili ni rodili.

Rekli ste da ste se borili uz mog oca.

Bili ste s njim kad je umro?

Majka mi je rekla da je poginuo u borbi za svoju otadžbinu i kralja.

Kažu da je, iako ranjen, ubio 10 neprijatelja pre nego što je umro.

Potvrđujete li to?

Ponosan sam na svog oca.

Zato želim da budem vojnik kakav je i on bio, hrabar do smrti.

Kako je Blanka uspevala da preživi nakon smrti vašeg oca?

Dobro. Preudala se.

I da li je bila sretna?

Koliko se može biti kad čovek kojeg voliš umre.

Nikad nije zaboravila mog oca.

Znate šta me najviše boli?

To što moj otac nije živ da me sada vidi.

Pričajte mi o njemu, molim vas.

Mogao bih vam ispričati toliko toga...

I šta čekate?

Da krčmar donese još vina. Toliko toga imam reći, a grlo mi je suvo.

Krčag vina, u stvari, dva!

Ko još može te navike osloboditi se,

biti protiv svoje prirode da ljubi, s kojom odavno već zna miriti se?

Ako je i nešto prepušteno sudbi,

razumu mojem, ne ukazuje mi se, jer on se u toj protivrečnosti gubi.

Poznajete sonete velikog Garsilasa!

Vi ste neverovatna žena, a uz to još i lepa.

Ali pričajte mi o vama. Zašto ste pristupili Armadi?

Zašto?

Zato što čovek, ako je pravi,

treba da se bori za slavu svoje otadžbine.

Samo mi je žao što ne mogu poći na San Huanu.

To je svetac kojem sam posebno privržen.

Brod s njegovim imenom bi mi doneo sreću.

A zašto ne idete tim brodom?

Igra sudbine.

Jedna snažna oluja me je sprečila da se prijavim na vreme.

Skoro da nisam mogao da odem iz Badahosa, koliko je jako kiša padala.

Tvoje oči su korali...

Tvoje grudi, mermerne skulpture Bogova...

Kako lepe stvari govoriš! Zaboga... Nastavi!

Ne prestajte!

To je bila strašna noć.

Lilo je kao iz lavora, jedva sam izbegao nekoliko munja...

Boginjo mojih čula...

Želim te! Želim te. - I ja tebe.

Nastavi! Nastavi! - Želim te. Želim te...

Skote, šta to radiš mojoj ćerki?!

Preuranjeno bi bilo zaključke doneti. Nije kao što izgleda, mogu se zakleti.

Još mi tu i rimuješ?! - Bože...

Žurio sam da dođem na vreme, ali kad sam stigao,

San Huan je već bio popunjen.

I na kraju ću se ukrcati na San Esteban.

Nadam se da će me taj svetac zaštititi.

Mene, i sve ove ljude.

Svi traže neku ljubav od koje će se oprostiti.

Izgleda da vas vaša prijateljica nije zaboravila.

Ako mora da besni, neka besni.

Molim vas, ja sam udata.

Amelija, ostalo mi je još nekoliko sati do polaska.

I možda ću umreti služeći otadžbinu i Svetu majku crkvu.

Ne gubite nadu, sigurna sam da ćete preživeti.

Oh, još ste i vidoviti! Dopada mi se vaše predviđanje. - Ne, ja...

Amelija, kada neko odlazi u rat,

zna da ide na sastanak sa smrću,

a ne može ga uvek izbegavati.

Ali ja se ne bojim smrti, Amelija,

nego se bojim da umrem, a da vas pre toga nisam voleo.

Želim da podelite sa mnom ovu noć.

Tako da kada Kosač dođe po mene u ledenim stranim vodama,

zateći će me srećnim, sa osmehom na usnama jer...

jer sam vas...

jer sam vas upoznao.

Da? - Zdravo, Hulijane, je li sve u redu tamo?

Da, da... Sve je u redu. Večeras ćemo sve rešiti, ne brinite.

Upravo idemo da se nađemo sa Lopeom.

Budite pažljivi. - Doviđenja.

I? Kako idu stvari?

Kaže dobro, ali mu ne verujem. Nervozan je.

Ne putuje se u 16. vek svaki dan.

Ako imate nešto da mi kažete, recite mi.

Uz dužno poštovanje, gdine, mislim da treba da im pomognemo.

Ne, uzdam se u njih.

Ako neće breg Muhamedu, hoće Muhamed bregu.

Videli ste moju ženu?

Zašto bih je video? - Danas ste nas poslužili vinom.

Znate li koliko ljudi poslužim vinom ovih dana?

Sad vidim ko je Galičanin u krčmi.

Tražite vašu ženu. - Da, da, tražim je.

Otišla je u sobu s nekim mladićem.

Hvala. E, stvarno ima petlju...

Šta to pričaš? Neću probleme u svojoj krčmi.

Nadam se da će dobiti ono što zaslužuje.

Tvoje oči su korali...

Tvoje grudi...

...mermerne skulpture Bogova...

Ko je? - Usluga u sobi.

Šta je to "usluga u sobi"?

Ono što ti vrata obi. Nisi jedini koji zna da rimuje.

Šta to radiš, Amelija? - Nemaš pravo da se mešaš u moj život!

Kako nemam? - Ženo, to je još uvek vaš suprug.

Da, i to vrlo besan muž koji će ti razbiti njušku ako ne umukneš.

Upozoravam vas, nemojte počiniti nikakvu ludost.

Stojite pred čovekom koji je upoznao zatvor i muke u njemu,

koji zna da rukuje mačem,

koji se borio, bio ranjen, i ubijao u bici za Španiju.

Da ali nikad nisi bio u bilijar sali u Karabanćelu.

Šta učini?!

Šta si to radila, Amelija? Trebali smo se naći kod Peresa,

a nisi došla ni ti ni Alonso. - Da, izvini, nisi morao da ga biješ.

Nisam ga valjda onesvestio? Tako sam uštedeo hloroform.

Možda si iz 21. veka, ali nisi manji mačist od muškaraca koje znam iz 19.

Mačist? Ja?

Baš si duhovita! A ovaj? Tip je kidnapovao svoju ženu,

i imaće četrnaestoro dece sa pola tuceta različitih žena!

Kako stiže toliko da napiše, kad je ceo život samo tucao!

Bilo je drugo vreme! - Skot je skot,

u 21. ili u 16. veku, kao i naivna devojka.

Ti to mene nazivaš naivnom?

Mene?! - Da, tebe, Amelija, tebe nazivam naivnom.

Zatrudni, pa da vidim kako ćeš to objasniti!

Da je otac deteta, Lope de Vega. Ma daj!

Kad bi to rekla u tvom dobu, strpali bi te u manastir, a u mom, u ludnicu!

Vidi, Amelija, ako sam nešto naučio iz par putovanja kroz vreme,

je to da su žene evoluirale, ali su muškarci ostali isti,

zvali se oni Lope de Vega ili Pako Dominges.

Ko je Pako Dominges? - Drugar iz škole

koji je skinuo sve devojke iz ulice. Bio je moj idol.

Dođavola... - Boli li te? - Da, malo.

Dobro, hajde da sklonimo lika na sigurno.

Da vidimo...

Hil Peres? Ne, nije došlo do promene plana.

Dolazimo tamo sa Lopeom.

Doviđenja.

A ko je ovaj? - Znam ko je i bojim se najgoreg.

Šta piše na poruci?

Ne brinite, Alonso de Entrerios će biti na San Estebanu.

Lagao me je. Alonso me je lagao! - Šta se ovde događa?

Upoznajte Alonsa de Entreriosa mlađeg, sina našeg Alonsa.

Našli smo ga u krčmi i pričali s njim, a Alonso mi se kleo da ga ne poznaje.

Moramo sprečiti da Alonso ode tim brodom, umreće!

Nije te briga što kršiš pravila Ministarstva?

On je naš kolega, a ovo je njegov sin!

A ni šefovi ne moraju da znaju.

Ne znaš koliko me raduje što to čujem.

A vi? - Ne, ne, ja sam kao ona tri majmunčića.

Ne čujem, ne vidim, ne pričam.

Hajdemo, ćutaću kao zaliven.

Šta radiš? - Osiguravam da celu noć spava.

Za svaki slučaj, stavi katanac na vrata.

Ako se probudi u 21. veku, udaviće nas sa pisanjem mjuzikla.

Kako vam je sa tom prehladom, Angustias?

Hajde, pokažite mi šta nosite u toj torbi.

Ne. - Molim vas.

Ovo će ostati među nama, ali znate da ne mogu

dopustiti da donesete ništa vredno iz vaše epohe.

Hoćete da vidite šta nosim?

Pa, izvolite!

Šta je ovo?

Uspomene na čoveka kojeg sam volela.

Za mene nema ništa vrednije od toga.

Siguran si da će biti ovde?

Pogledaj, tamo.

Alonso... - Ostavite me na miru.

Ako ste došli da mi spočitavate, vratite se odakle ste došli.

Alonso... - Ostavite me na miru!

Moja žena je znala da je u drugom stanju kad su trebali da me pogube.

Htela je to da mi kaže.

Želim da učiniš nešto za mene.

Šta god da je. - Nastavi sa svojim životom.

Alonso.

Zaboravi me, molim te. - To neće biti lako.

Htela je da kaže da je u drugom stanju, ali je prećutala.

Prećutala je da ne bih umro tužan...

znajući da neću upoznati svog sina.

A sad kad ga upoznajem, moj sin će umreti, a da nije upoznao svog oca.

Ne moraš to da radiš. - Ima drugih rešenja. - Ne, nema.

Neću ostaviti Blanku samu.

Mene je izgubila, neću dopustiti da izgubi i sina.

On je još dete. Napije se od jedne šolje vina.

A koliko tebi treba? - Mnogo više.

Moja žena mu je rekla da sam poginuo na bojnom polju.

A ne... da sam pogubljen zbog odbijanja naređenja.

Moj sin misli da sam heroj. - Mi znamo da jesi. - Kako da budem heroj?

Ovi ljudi su heroji, heroji koji će da poginu!

Heroji koji će da poginu i niko neće znati za to.

A mi smo ovde da spasavamo prokletog Lopea?

Zaslužuje li, koliko god dobro da piše?

I ako zaslužuje, zašto to ne zaslužuje moj sin?

Sada me razumeš kada zovem svoju ženu?

Ja sam vojnik, a vojnici se potčinjavaju naređenjima.

Istorija kaže da jedan Alonso de Entrerios mora da umre, pa umreće.

Moj čin neće promeniti istoriju. - Potčinjavaš se naređenjima?

Onda ti naređujem da pođeš sa nama!

Nikad. - Ja sam ti nadređena! - Zato Španiji tako "dobro" ide.

Žene naređuju muškarcima.

Nisam video veću glupost. Tu je i Bog rekao laku noć.

Ponekad bih ga tresnula stolicom po glavi. - To je dobra ideja.

'Bem ti, nisam se potukao od kad sam bio klinac, a ove noći već dva puta.

Eto, rešena stvar. - Misliš?

Napao si španskog vojnika s leđa.

To nije časna borba.

Trebaju mi dvojica da nam pomognu da ga odnesemo na njegov brod.

Ja! - Skloni se, kretenu, ja ću! - Preko mene mrtvog!

Ovo je Španija, vidiš? Puna usta časti, ali kad je lova u pitanju...

Hajdemo.

Ako budemo čekali da nam ovi pomognu...

Hajde, prođi tamo.

Idemo.

Ja sam mu poklonila ovaj šešir.

Bio je prelep sa njim.

Kolonjska voda koju je uvek koristio.

Tako mogu da se setim kako je mirisao.

Veoma mi je žao, Angustias. Trebao sam vam verovati.

Moj muž je bio agent Ministarstva. - Da, znam.

I to dobar. - Naravno, retko je bio kod kuće.

Mislila sam da je bio portir u Vladi. Nikad mi nije rekao za Ministarstvo.

Ali jednom je zaboravio da ponese ručak i ja sam ga pratila.

Ranije nisu bile ovakve mere sigurnosti kao sad.

I otkrila sam da je putovao kroz vreme.

Bila sam šokirana.

Ali sam se šokirala još više kad sam otkrila da ima još dve žene.

Jednu u 16. veku u Kartaheni de Indias,

a drugu u 1789, u Saragosi.

Nikad nije prestajao da me vara. - Strašno!

Don Salvador je to saznao.

Sažalio se na mene i primio me je ovde 2005.

I nikad više nisam videla svog muža.

Posle sam saznala da je umro sam,

bolestan, u našoj kući.

Zaista mi je žao.

Nikad mu nisam oprostila što me je varao.

Bila sam sekretarica, što je u 1900. bio luksuz.

I napustila sam posao da bih bila kod kuće.

Kasnije, vremenom...

mi je postalo žao što je ostao sam,

bez ikog da ga pazi u njegovim poslednjim trenucima.

Sad mi je savest mirna. - Izvolite. - Hvala.

Mislim da moram malo da izađem na svež vazduh.

Osećate li se bolje, Angustias?

Dovoljno da večeras dođete na posao?

Da, bolje sam.

Eto... Izgleda da sam opet izgubio opkladu.

Ne, niste.

Angustias je bila prehlađena, ništa više.

Isplovili su bez mene.

Koliko je sati? - Već je podne.

Moj brod je već daleko na pučini. - Znate već šta vas čeka.

Nije me briga za smrt, briga me je da ne okaljam ime svoga oca.

Gde se nalazimo?

U kabini Hila Peresa.

Već je dan.

Da li je San Esteban već isplovio?

Pre 4 sata.

Moj sin je otišao sa njim? - Ne.

Ako ga uhvate, opet će umreti, i to bez časti. - Ne brini.

Hil Peres nam je pomogao.

Tvoj sin će ujutru isploviti na San Huanu, s našim drugom Lopeom.

Nijedan Alonso de Entrerios neće umreti boreći se u Armadi.

Ali istorija kaže da će jedan umreti. - Aha.

Ne znam da li smo time promenili istoriju,

a pravo da ti kažem i zaboli me uvo.

A Amelija? - Ona je prva rekla da spasemo tvog sina.

Je li to istina? - Jeste.

Pa se ti posle žali što žene naređuju. - Ne žalim se. Kad sam se žalio?

Sinoć si se žalio. Nije bilo načina da se urazumiš.

Ne sećam se ničega. - Ne čudi me, popio si pola krčme.

Leđa su mi kao da su me tukli po njima.

Ja i jesam.

Tresnuo sam te stolicom. Nisam imao drugog načina.

Evo, izvoli.

Progutaj ovo. Biće ti bolje.

Hvala...

na svemu.

Nema na čemu.

Uostalom ne možemo samo spasavati slavne poput Lopea de Vege, zar ne?

Smrtna kazna.

Ne. - Biće ublažena ako se ukrcate na drugi brod, npr. San Huan.

Isplovljava sutra u ovo vreme. - Sudbina je tvrdoglava.

Hteo sam da se prijavim za San Huan, ali je bio popunjen.

Tuča u jednoj krčmi je oslobodila mesta na njemu.

Prihvatate li ili ne? - Naravno. Mislite li da sam lud?

Mogu li se povući? - Sačekajte tamo na trenutak.

Alonso de Entrerios, zar ne? - Da, gospodine.

Smrtna kazna. - Ne.

Biće ublažena ako se ukrcate na drugi brod,

npr. San Huan. Isplovljava sutra u ovo vreme.

Hvala, gospodine, hvala. - Dosta, dosta.

Ne budite takva ulizica.

Uz to, imate naređenje koje morate izvršiti.

Šta god da je. - Vidite li tog čoveka?

Ne odvajajte se od njega.

Mora se ukrcati sa vama na San Huan po svaku cenu.

Ako omanete, neće vas spasiti dželata ni sam kralj.

Kunem se da vas neću izneveriti.

Dopustite da vam se predstavim. Alonso de Entrerios, iz Sevilje.

Feliks Lope de Vega, iz Madrida.

Idemo li na San Huan? - Idemo.

Ovaj... sačekajte!

Pre toga... mogli bi da odemo na jedno mesto.

Mesto gde je vino sjajno, a žene...

izgledaju kao anđeli pali s neba. - Ne bih kročio u tu krčmu ni lud.

Takva su naređenja. Idemo pravo na brod.

Vi odlučujete kako ćete se popeti tamo,

sami, ili da vas odvuku tamo nakon dobrih batina.

Mislim da bih radije sam.

Volite li teatar? - Ne, uopšte.

Pa, lepo smo počeli...

Hvala vam na svemu. - Nema na čemu.

Eh, da smo mogli spasiti još života, mnogo smo ih izgubili u ovo vreme.

Možemo li sad da idemo? Ne podnosim boravak na brodu.

Prenesite moje pozdrave Ernestu.

Poznajete ga? - Oh, oduvek.

Stvarno? Jedno pitanje... - Iz koje epohe je Ernesto?

Tako je. - Na dva pitanja u Ministarstvu niko ne zna odgovor.

Jedno je Ernestovo poreklo.

A drugo?

Zašto je Di Stefano igrao za Real Madrid kad je potpisao za Barselonu.

Sretan vam put. Uradili ste dobar posao.

Doviđenja. - Doviđenja.

Ne brinite...

Niko neće saznati za vašeg sina.

Hvala. - Ako jedni drugima ne budemo pomagali,

zatvaramo radnju i idemo kući.

Ako vam ikada zatreba bilo šta, računajte na mene.

Pazite na glavu.

Gospodine...

Mogu li vas zamoliti za jednu uslugu?

Vi imate spisak kapija, zar ne?

Ne brini. - Požurite.

Moramo podneti izveštaj šefovima, a ja jedva čekam da dođem kući.

Hvala.

Znači, nemate više ništa da mi kažete?

Ne, gdine. - Ništa. - Ne, gdine, Lope de Vega je na sigurnom.

Mada, kakav je, ne znam da li će stići da ostari.

Hoće, inače ćemo opet morati da delujemo.

Onda pošaljite nekog drugog. On je nepodnošljiv,

pun sebe, ženskaroš... - Ne treba preterivati.

Odlično, možete se povući.

Nešto kriju od nas. - I ja to mislim.

Hil Peres se žalio na to kako su vodili slučaj? - Ne, naprotiv.

Pričala sam s njim i kaže da je sve korektno,

da su sjajna ekipa. - Onda, slučaj je zatvoren.

Idemo li?

Gospodine, mogu li vas nešto pitati? - Naravno.

Mislite li i vi da nešto kriju od nas?

Siguran sam u to. - Ali ko u Ministarstvu ništa ne krije?

Da? - Zdravo, dušo, jesi li sama?

A s kim bi bila, bleso?

Pa, pošto imaš tajnog ljubavnika koji te ponekad zove, ne znam...

Kako si? - Dobro, dobro...

Nema mnogo posla danas.

Pričaj mi, kako si provela jutro?

Opet Atapuerka... Kako mrzim ovaj posao...

Alonso de Entrerios? - Ko me traži?

Dođi.

Mač moraš držati čvršće.

Ovako. Ne podiži dršku toliko i pazi na odbranu.

U redu?

Znaš li da plivaš? - Ne. - Moraš da naučiš, obavezno!

A tvoja majka, kako je?

Dobro.

Zašto me pitaš sve te stvari? - Jer sam radoznao čovek.

Izvoli. Ponesi to svojoj majci.

Šta da joj kažem, od koga je poklon?

Od jednog porodičnog prijatelja.

Hajde, nosi joj to, a posle se vrati da se igraš.

Idemo.

I ja bih rekao da sam vas pre negde video.

"U sledećoj epizodi..."

Prevod i obrada: Lepi Dzoni

Preuzeto sa www.titlovi.com