Original subtitles

Дај. - Имају само тамно.

Држи. - Супер!

Мајко мила! Живе ли они овде са бабом?

Скије. - Кирилове.

На којој страни спава твој брат?

Откуд знам? Што питаш? Хајде да идемо некуд.

Причај ми о њима.

О коме? - О Кирилу и Асји. Јесу ли одавно у браку?

То је, ипак, превише, Слава.

Могу да се врате. Хајдемо некуда.

Значи, када си овде био са голим дупетом...

баш те бригало хоће ли се вратити?

А сад се бринеш.

Брине се. Смешно.

Шта да ти кажем о њима?

Имамо дачу и њени су имали раније.

Тамо су се упознали, заљубили, изгубили невиност.

И десило се. - Они су били прво једно другом?

Јесу, ако не лажу.

Хоћеш да кажеш да твој брат није имао других жена?

Ни Асја није имала друге мушкарце. Па, шта?

Ништа, ништа.

Слава, дај да пожуримо. - Журе само мачке. Сад ћемо.

Рекао сам ти да не можемо дуго. - Ух, какав си негостопримљив. Као хобит.

Хајде, идемо.

Не знам, не видим никакву трагедију. Превише драмиш.

Управо су мом мужу испричали за моје авантуре, преда мном.

Драмим. - Слажем се. Непријатно је.

Није смешно. - Дашо, доста. Ја сам се скоро ваљала у боји и шта?

А отац једног мог љубавника је дођао код другог мог љубавника.

Чак није ни важно ко је код кога дошао...

замисли "Отац мог љубавника".

Знаш каквау чему је разлика међу нама?

Ја сам се увалила први пут.

Дашо, још се ниси увалила.

Када се заиста увалиш, одмах ћеш схватити.

Дођите код нас. Имамо виски и кревет. - Шта?

То јест, два кревета.

Краће, имамо два кревета, осим нашег.

Не предлажем оргије. А и не хвалим се.

Асја, идемо, нисмо се ни испричали.

Ја морам да радим сутра.

Сви радимо сутра.

И ја морам на посао. Имам клијента. Проблематичног.

Тим боље, треба се напити.

Хајде овако, ти иди, а ја идем кући да спавам.

Сутра имам пацијенте од 9.

Само тако ме пусташ? - Ето, како треба. Кирјуша је прави муж.

Хвала за позив.

Здраво! - Здраво!

Нећеш да се јавиш?

О, Вадиме. Уплашио си ме.

Дошао си код Аске? Отишла је у госте.

Здраво.

Нешто се десило?

Десило. Него нисам код Асје, већ код тебе. Треба да разговарамо.

Идемо.

Знаш ли шта сам помислио?

Шта?

Никада пре нисам видео твоје бивше? - Како мислиш?

Мушкарце с којима си спавала пре мене. Ово је први.

О коме птичаш? - О Кирилу.

Једва сам стигла. - Јура вас је пратио. - Шта?

Пратио вас је када сте изашле из улаза у улици Бирјузовљевој.

Зашто то мени причате, а не Даши?

Зато што хоћу да ви знате, а не Даша.

Како си сазнао за Кирила?

Погодио сам.

Сад си лакша.

Хоћеш папуче?

Истина, имам само Асјине. - Могу ли овако?

Можеш.

Чај, кафа?

Не треба да нудиш.

Зашто?

Зато кад ти кажем што сам дошао проћи ће те воља за угошћавањем.

Спавам с твојом женом.

Ја ћу попити кафу.

Ти си стварно богата. - Нисам ја, Јура је.

Ово први пут чујем од ње. Добро утичеш на њу. - Није до мене.

Оља, стани овде. Морам са Јуром да попричам на кратко.

Асја, ти за то време можеш разгледати кућу.

Молим вас, не свађајте се. Онда ћу морати да одем и покварићемо све задовољство.

Не брини.

Јура, шта је с тобом? - Што?

Кирил ми није бивши. Међу нама није било ништа.

Добро, кад није било онда није било.

Четрнаест година се нисмо видели.

Јасно, нисте се видели.

Слушај, мало сам уморан.

Мислио сам да ви поседите са Асјом, дружите се, ја идем да спавам.

Шта изводиш, Јуро?

Не изводим.

Био си најгласнији: "Идемо да пијемо!", "Идемо код нас!"

Што да спаваш? Због Кирила?

Каквог Кирила? Међу вама није било ничега.

Јура прати Дашу?

Пратио је. Наложио ми је да му говорим сва места где она иде.

Сумњичи ли је за нешто одређено?

Не знам. За нешто да.

А зашто јој сами не кажете за то?

Зато што познајем Дашу...

Она ће хистерисати, притискаће га, он ће схватити да сам јој рекла и отпустиће ме.

Паметно.

Добро. Хајде овако - ја ћу вам говорити шта треба рећи Јури.

Запишите број.

Наравно. - Оља, нећеш је издати?

Она ми је газдарица. Газдарице не издајем.

Па, добро.

Ти си људина. - Ти такође.

Мислио сам да ћемо се тући.

Што би се тукли сад?

Хоћеш ли се развести?

Требао би да одеш, Вадиме.

Мислим да је глупо извињавати се у оваквој ситуацији.

Одлази.

Зашто си ми рекао?

Дојадила ми је. Хоћу да је се отарасим.

"Вољени"

Баци смеће. Пролазиш поред.

Супруг! Супруг - чак нешто у њој има грубо.

Не знам, лажно - су-пруг!

А како не би било лажно?

Па, на пример "стомак".

"Стомак" - тако мека и њежна реч.

Дашо, реци ми зашто "стомак"?

Зато што та реч није једнозначна -

од стомака такође не знаш шта да очекујеш,

шта ће ти приредити у следећем тренутку.

Дашо, не претеруј.

Твој супруг или како оно "стомак",

не вара те.

Мислиш?

Мислим да не знам, али теби саветијем да мислиш да те не вара.

А ја не могу тако.

Нико не може оно што треба.

То уопште није важно, секс, Дашо, то је мрдање,

а брак, то је систем.

Брак!

Брак, брак - иста реч. Брак!

Доста! Ућути!

Ти мислиш да се хватам за ситнице? Тражим разлог за свађу?

Теби је досадно.

Свима је досадно.

Код Набокова сам прочитала...

Како оно? "Посматрачка женска досада."

О нама.

Ти вараш Кирила из досаде?

Погрешно постављаш акценат.

Ја спавам са другима не зато да бих варала Кирила,

већ зато да бих спавла са другим мушкарцима.

Видиш, прељуба то је споредни ефект.

Нисам разумела. Шта добијаш тиме?

Оргазме, Дашо.

Оргазме.

Лудачо!

Асја, морам нешто да ти признам. - Признај.

Врло је озбиљно и...

мислим да ћеш се наљутити.

Ево!

Откуд он код тебе?

Онда кад смо биле код Никита, вероватно сам га узела

и случајно ставила у торбу.

Онда заборавила. Напиле смо се. Данас сам га нашла.

Дашо, Дашо...

Љутиш се? - Не.

Него, да си га малчице раније нашла

могуће да ме Вадик не би ваљао по боји на поду у покушају силовања.

Нема шансе да је то било због престена.

Просто ти га нервираш.

Ти их све нервираш. Превише си независна.

Прво их нервираш, а после се заљубе.

Ти мислиш да ја ништа не разумем?

Лекције нису биле бескорисне.

Почињеш полако да схваташ живот. Сипај шампањац. - Хоћу.

Никада у животу нисам пила нешто тако скупо.

"ОВДЕ"

Јура!

Шта је?

Јура, ти си идиот.

Због тога си ме пробудила? - Да.

Хоћу да схватиш да си идиот. Нисам спавала са Кирилом.

Је ли то све? - Није све.

Хоћеш да имамо секс?

Секс је само мрдање телима.

А ми имамо систем.

Не спава ти се? Ни мени.

Црвена је без кофеина.

Што си поранила?

Искрадам се из дома успаваних милионера.

Што тако рано? Није ти се свидело?

Не, свидело ми се? Зашто не би?

Просто, није ми се спавало.

Лепо сте поседели?

Јасно. Напили сте се? Зашто?

Где ћеш сада? - Идем код клијента.

Тако рано? - Не, није рано.

Леп дан данас. - И теби.

Здраво.

Шта си навалио?!

О, Ашенка! Добро јутро.

Што си ти толико говно?

Ракао сам "добро јутро".

Ти имаш муда? Имаш понос? - Овде су.

То нису твоја. То су твог тате. Ти ништа своје немаш.

Лакше! Тише!

Мали, немаш три године. Не можеш тако да радиш.

Не можеш да одеш татици и кажеш: "Хоћу то ауто", а татица оде и купи је.

Ја нисам никакво ауто!

О, не, ти ниси ауто. Ти су много скупља.

А родитељи ти нису објаснили да се жене не купују?

С њима треба да се договараш лично.

Ко је тамо? - Жена.

Тата купио. - Не, она није ауто.

Она је слаткиш, а слаткише купујем сам.

Хвала ти, али не.

Нећу доћи на преглед, нити у вашу клинику.

Како да вам кажем...

из личних разлога ми не одговара.

Шта?

Стварно?

Озбиљно, не знам шта да кажем!

Твој татица као у неком усраном серијалу:

"Или спавај са мојим сином или ћу ти уништити посао."

Ко данас тако ради? - Што? Мени је то нормално.

Дебил! Нормално у твом узрасту да јебеш све што се креће!

Чак и две удате жене ако су идиотке као ја!

Јебати, заборавити и ићи даље!

Шта је, без татице ниси умео слаткиш приволети за секс?

Асја, а ако сам се заљубио?

А у кога си се заљубио? Ја нисам лепа, сам си рекао.

Ниси лепа. - И каква је онда то глупост? Нисам лепа, али сам скупа?

Ни хамер није леп, али је скуп.

Боље да не покушаваш да ме ловиш.

Притегни своје ловачке нагоне и опозови свог татицу, вукодлака!

Какав говор! Жестоко!

Хеј, који пешкир да узмем? Зелени или жути?

Зелени!

То је Антон!? - Антоне! - Шта је?

Ништа. Да, изгледа да је Антон.

Слава!

Нема шансе.

Антоне, хоћеш ли дуго? И ја бих да се туширам!

Додај ми воду.

Шта си оно причао?

Рекао сам: "Могли би да пропустимо пар предавања."

Рано је.

Хајде да гледамо ТВ?

Свашта! Зар ниси од три?

Од три сам.

Синоћ сам слагао Асју да сам јутрос.

Ти си слагао, Асју?!

О, какав ужас! Како можеш живети са тим?

Рекао си да имате вечеру синоћ. Мамуран си?

Не, нисам пио. Зато сам слагао.

Хтео сам да се вратим кући раније.

Разумем. Женина пријатељица, пријатељичин муж -

право смарање.

Адски ад.

Јеси ли некад пожелео да убијеш човека?

А?

Асјини пријатељи су толико гадни?

Дај, Кира. Уго, грло, нос убица то је апсурд.

Ало, Асја, где си?

Ако ти кажем нећеш веровати.

Можеш ли да причаш? - Више не знам шта да ти одговорим.

Да скратим, прелазим на ствар.

Морам да пођем на клинику где ради твој муж и мој...

Не мој... него тај Глеб. - Зашто?

Звали су ме, тамо постоји лекар за трудноћу.

Погледао је моје анализе и спреман је да помогне. - Иди.

Како, Асја? Ако тамо сретнем Кирила или Глеба?

Мисли логично - ако сретнеш Кирила или Глеба, онда ништа.

А ако сретнеш и Кирила и Глеба истовремено, то је срање.

Јасно. Генијална си.

Онда овако: ти позови Кирила и реци му да некуда оде на сат.

Не, Дашо. Хајде овако: сама се избори са тим проблемом.

Не, Асја, молим те. Хајде ти.

Добро, Дашо. Знаш ли где се ја налазим сад?

На Славином балкону. - Опет?

Разумела? Још питања?

Немам. Нећу да сметам. Сама ћу.

Дојадила ми је!

Колико година живимо заједно, а репертоар се не мења.

Једна те иста песма: "Не помажеш ми" "Не цениш ме!"

Хоћу да јој кажем: "Гаља, матер му! Облачим, храним, водим у иностранство! Сећаш се?!

За све то треба новац.

Ти не мораш да радиш? - Мирам, Кира, морам.

Да ти пукне глава! Да полудиш!

Онда каже: "Цео живот си ми упропастио. Ти..."

Не одговарај. - Стани!

Да, сећам се.

Ма, не. Зашто?

Заиста? Хоће да се сретнемо. - Не пристај!

Па, добро.

Да, да. Да, знам.

У реду. Бићу тамо.

Видимо се.

Да погодим, то је иста Даша која је...

Не треба ми придика. Све знам и све разумем.

Треба да разумеш, што је женска необичнија то је интересантнија.

Овај пут ми неће измаћи, Кира!

Идем!

Можеш ли ми позајмити пар хиљада, пет? - Не!

Штета! - Глебе!

Глебе, немој!

Не треба да вараш, Гаљу.

Шта?

Болно је.

Јеси ли поблесавио? Ако не не сазна, неће болети.

Каква те мелодрама спопала?!

Дебилно. Боље да смо отишли на предавања.

Шта фали, радиоактивни пас мутант.

Добро је. Седимо, уживамо.

У суштини, да.

"ПРИСТАЈЕМ" - Добро. Одлази.

Шта? - Покупи брзо ствари и бриши.

Само мало. А ти? - А ја имам посла.

Откуд то одједном? Малопре ниси намеравао нигде? - Имам посла овде, кући.

Хајде, хајде, бриши! - Слава, могао би...

Ништа, Слава! Чујеш ли ти мене? Купи ствари и бриши одмах!

Шукина! Изволите, уђите.

Тетка, Асја. Могла би да се овде преселиш.

Видим да ти се свиђа.

Отишао је? - Нестао. Ето шта значи једна реч "пристајем".

Она значи оно што сам ја помислио?

Знаш ли шта је једна моја познаница урадила мужу једно ујутру уместо "добро јутро"?

Погађам.

Реците ми на којем је спрату кабинет ОРЛ-а?

На четвртом. - Хвала.

Надам се да смо сад завршили?

Онда ме пажљиво слушај, мали.

Надам се да је негде врло дубоко у души,

испод те твоје фирузе немачких нациста,

под фармеркама,

остало мало мушког достојанства. Мушког поноса.

И да ће те оно одвести оцу да му кажеш: "Тата, претерао сам."

"Мени тета Асја не треба. Не желим је."

"И уопште, више не желим удате жене."

"А шепурићу се негде друго - у куглани, третани,"

"а не у туђим животима."

Је ли ти јасно, Слава?

Иначе, јеси ли ишла кући? - Како то мислиш?

Када си последњи пут била кући? - Јуче. Што?

Ништа. Вечерас ме.. позови.

Здраво.

Дашо?

Могу ли? - Наравно. Уђи.

Како... откуд ти?

Јуче си ти хвалио вашу клинику...

А одавно сам намеравла... код очног.

И онда помислих да те посетим.

Како си? - Што?

Па, очни? - Одлично, одлично.

Одличан вид, 100%. - Честитам, седи.

Хвала.

Но, тужно. - Тужно. Шта је тужно?

Што јуче ниси пошао код нас. Нисмо ни попричали.

Ипак... 14 година... се нисмо видели.

Забавно како сам се са Асјом сударила. Наравно, дешава се кад возиш.

Дешава се.

Знаш, мени је невероватно да сте ви у браку.

Да не поверујеш. Сећам вас се...

Тако малих. - Да.

Брзо ћу.

Ало. Ја сам. - И?

Укратко, седим већ два сата. Појео сам две корпе хлеба.

Зашто си уопште ишао тамо? - Опет ме израдила.

Какав створ.

Позови је. - Звао сам. Не јавља се.

Шта она хоће? - Откуд ја знам шта она хоће.

Добро, Глеб, заузет сам.

Пријатељ. Будала.

Дешава са.

Знаш, лепо је што си свратила...

Хајде да некад ја и Асја и ти и Јура...

Кириле, морам да те питам...

али не знам како...

Разумеш, мени је драго што сам се срела са Асјом.

И жели и даље да се дружим са њом. Са њом је занимљиво. - Да.

Па, наравно, ти знаш. - Веома занимљиво.

Имам мало пријатељица и зато морам...

нешто да те питам, али не знам како.

То сам већ рекла.

Само питај, Дашо. - Зна ли Асја?

Не, Дашо. Асја не зна.

Ја и Асја не причамо све једно другом.

Годишњица! - Ниси заборавила.

Десет година.

Десет година.

А где је поклон?

Имао сам десет година да научим да ти не волиш поклоне.

Волим те. - Знам.

Па, хоћеш ли нахранити мужа?

Седи.

Кира, узгред, нисам нашла наше шоље.

Чудно.

Опраћу руке.

Асја, могу ли да те питам?

Шта је ово?

Карта?

Нашао сам је... јуче... у нашем кревету.

Боље Антона питај, он је чешће у нашем кревету.

Питаћу.