Original subtitles

ПРЕЉУБЕ

Добро, кад сам ти дужан, реци шта желиш?

И?

Ја желим Асју.

Асју? Асја.

Ону курву са балкона?

Она није кур... - Не псуј пред оцем.

Шта ће ти она?

Не знам. Треба ми.

Тачно, са балкона је изашла храбро, са поуздањем.

Храбра женска.

Добро, добићеш своју Асју.

Стварно? - Момци, торта је сервирана.

Долазимо.

Разговарали сте?

Јесмо, неће се више тући.

Је ли рекао због чега?

Због девојке? - Заљубио се.

У некакву Асју.

Идемо.

У саобраћајци су учествовала три аута, хонда са тим бројем,

затим мазда или опел, не сећам се, и црни бмв х5.

Хајде Тољане, потражи. Било је много писања.

Прво сам ја дошао, онда су ме звали.

Нашао си?

Има ли телефон власнице бмв-а?

Онда, дај број таблица. Преко Костје ћу дознати.

Хвала. Поздрављам те.

А да то случајно није био покушај силовања?

Ако тако гледаш изгледа да јесте.

Могла би да пријавиш полицији или некоме.

Да, треба да пријавим свог љубавника и пословног партнера.

Да, да изложим моју породицу и финансијско стање.

То уопште није секси.

Хвала Богу.

Шта ћеш сад да радиш са Вадимом? - Не знам.

Више не можеш радити са њим после свега. - Не знам.

Где је прстен који ти је поклонио. - Не знам.

Добро, са тобом је јасно. Шта ја да радим са Јуром и Глебом?

Озбиљна си? Дашо, озбиљна си?

Шта је са мном јасно?

Шта те могу саветовати, до гуше сам у говнима.

Шта ме уопште питаш!?

Знаш ли шта сам сад схватила?

Како се непријатно осећа Јура када хоће нешто да ми купи, а ја на њега вичем.

Ето!

Наплатите, молим вас.

Ја стојим овако... на вратима... го!

А она тако седи и гледа. - Ја сам разумео да није дуго гледала?

Да. Скочила је и побегла! Без речи! Нестала! А ја стојим и тако...

Могу ли? - Сачекајте. - Имам заказано у 10 и 30.

Још две минуте су остале.

Мислиш ли да је то нормално? Сат и по смо се до тамо возили.

Могла је тридесет пута да се предомисли.

Сама је тражила да идемо. - Одговор ти се сам намеће.

Шта?

Ма, носи се! Код мене је тамо све нормално. Скроз нормално... чак и лепо.

Чак и лепо?

Сигурно није чиста у глави.

А шта си рекао, где сте се упознали? - У мушком тоалету.

Тачно. Требао сам одмах да се сетим.

И? Јесмо ли завршили са Дашом?

Завршили. Тужно, лепа кучка.

Требао си да је појуриш. - Врло смешно.

Извините, ја чекам. - Уђите.

Идем кући.

Тако да Глеба више нећеш видети? - Вероватно мисли да сам чукнута.

И јеси. - Фино звучи.

Тај Глеб је као и ти, љубавник аматер. Ни трага од професионалца.

Зашто није профи? - Не зна ни основно.

Не смеш јебати растројене жене, чак и кад она инсистира.

Стварно. Ја сам мислила супротно. - Са растојеном и пијаном, да.

Али са растројеном и трезном, не.

Растројена и трезна ће ти мозак испрати, по лобањи скакати и још свашта.

Плакаће, лежати склупчана као пас, побећи у пола радње. То сви знају.

Глеб очигледно није знао. - До ђавола и са Глебом.

Не треба да се моташ са почетницима. Перљуба је...

Није за два дебила.

А онда помислим да се морам вратити Јури и питати га: "Где си ноћио, Јурочка?"

Баш ми је глупо. - Разумем те.

А како да откријем? По кошуљи, парфему?

Дашо, заборави. каква кошуља, парфем.

Колико је времена прошло, сви докази су нестали.

А јајца? - Каква јајца?

Пуна, празна - како си ми рекла преко телефона.

То је шала, Дашо. Народна досетка.

Ако хоћеш да провериш је ли те муж варао седни га у котиро или каду -

јајца плутају, значи празна су - имао је секс.

Каква је то глупост?

Са Јуром треба да искористиш тактику мог Кирила...

Не питај га ни за шта.

И то помаже? - То убија.

Дођеш кући увече.

Уђеш.

И ћутиш.

Ако није будала пробаће да раскрави ситуацију.

Шамар? - Дозволи му.

Што? Постоји повод?

Не... али можеш ако хоћеш.

Нећу замерити.

Добро, не жури се.

Можеш ме ударити када пожелиш,

или разбити чаше... опет.

Како је глупо све ово, је ли?

Да.

Шта си радила у Печатникима?

Хајде овако - ти нећеш питати шта сам ја радила у Печатникима,

а ја тебе нећу питати где си ноћио.

Ништа се није десило, Дашо.

И колико треба ћутати?

Онолико колико можеш.

Здраво, сестрице.

А ја ходала и мислила шта се данас још лоше може десити.

А шта ти се десило?

Ти.

И ја сам се тебе ужелео.

Како си ушао овде?

Кирил ми је вратио кључеве. осећај кривице и то. Разумеш?

И извинио ти се.

Наравно. Дошао је на факултет.

Мушкарчина.

Слава те је поздравио. - Ко?

Слава.

Сећаш се, каже да си га повезла.

А, Слава. Наравно. Сећам се.

Јеси ли спавала са њим?

Шта си рекао? - Јеси ли спавала са Славом?

Јеси ли болестан?

Шалио сам се.

Још једном се тако нашали, више у стан нећеш ући.

Схватио?

Зашто? - Рекао си да те могу ударити када пожелим.

Морам да телефонирам.

Шта? Сад? Дашо! Баш сад?

Ја не могу тако. - Дашо, променићу број, кунем се.

Мислила сам да могу да ћутим и ништа не питам, али не могу.

Морам знати је ли имао или не.

И ти ћеш ми то рећи.

Ја? - Да.

Сутра увече ћемо организовати вечеру са мужевима, како смо и желеле.

Погледаћеш Јуру и рећи ћеш ми је ли ме преварио.

Дашо, такву технологију још нису измислили.

Асја, баш ме брига. Ја морам да знам.

Схваташ ли, ја сам на њему, а у глави ми само једна мисао:

Имао или не? Имао или не?

У ритму секса.

Ти си ми последња нада, Асја.

Добро, смири се. Осмотрићу га.

Али мислим да је оно са коритом тачније.

Ко је то?

Дашка.

Сутра идемо на ручак са њом и њеним мужем.

Асја, морамо ли?

И како мислиш да све ово објасниш. Врло ме занима.

Никако. Можда...

Можда да одемо у ђакузи?

Асја, шта сад? Да се предам или?

Приметио си ме?

Наравно да јесам, шпијунко у покушају. Јеси ли глупа, шта ли? Какве су то игре?

Ово је... спреј!

Мрдни се и... притиснућу!

Хоћеш? - Хоћу!

А чему таква част?

Јер си ме јуче замало силовао! Плашим те се!

Ко те је силовао! - Не мрдај се!

Добро, не мрдам. Не мрдам.

Зар ти није све то... дебилно?

Штитим се како умем.

Па... Прихваташ извињење за јуче.

Не!

А, да седнемо за сто? Уперићеш ми то у лице и да тамо разговарамо.

Јуриј Николајевичу, имате посету.

Ко је?

Ваша ташта.

Овде? - Овде.

Реци јој да...

Већ сам јој рекла да сте овде.

Од изненађења је само излетело.

Добро, реци да... - Јурочка.

Имамо проблем. - Галина Сергејевна.

Имамо проблем, Јуро. Звала сам Дашу.

Шта је са Дашом? Када сам отишао било је све у реду. Она је била потпуно мирна.

Она је и сад мирна и то је катастрофа.

То је све? - Све.

Да резимирам. - Резимирај.

Међу нама је све готово,

и по питању...

везе и посла.

Тако је. Браво. Све је тачно.

Добро. Договорили смо се.

Добро? Договорили смо се?

Очекивала си другачије?

Мислила сам да ћеш... - Да ћу се препирати?

Силовати? Могу.

А и ти си наоружана девојка.

Спрдаш се? - Не.

Асјуша, дај му руку. Дај, дај.

Асјуша, претерао сам, али ти си ме разбеснела.

Ја не просим жене сваки дан.

Ако сам то урадио... значи да...

Шта? - Шта "шта"?

Да имам осећања према теби.

И моје тако понашање је због осећања, емоција.

А сама си се жалила да сам хладан.

Никада се нисам жалила.

А, ниси ти, Тања је.

Није важно. Опрости ми.

Вадик, шта ће ти мој опрост? Свакако ћу отићи.

Иди... као жена, као партнер остани.

А ти си ме јабао као жену или као партнера?

Остани због последње поруџбине.

Видећеш, све ће бити нормално. Прибраћу се и све заборавити.

Да, дођите. Сачекаћу вас.

Склони ово. Уплашићеш клијента.

Вадик, ниси у праву. Не можемо заједно...

Одмах ћу!

Уђите. Изволите, уђите.

Да вас упознам, Анастасија. - Здраво.

Здраво.

И друго - моја кћер...

Пети дан молим да очисте. Паре не помажу. Неће.

Моја кћер мисли да си је преварио,

похистерисала, побегла из куће, некакав ветар је однео у Печатнике.

вратила се и ништа те није питала.

Да, хвала.

Није викала, није разбила пар сервиса, није пошла да се разведе,

просто није ништа рекла.

Моја кћер! Која те је ударала букетом када си јој купио погрешне љиљане.

Да, чудно је. Можда јој је Олга нешто рекла?

Да јој је Олга нешто рекла, овде би већ све горело. То је Даша.

Него кад смо већ код тога, данас ме је ударила.

Само једном.

Ето.

Честитам, Јуро. Добио си новог непријатеља.

Мислите да Даша има неког? - Да, има.

Асја.

Ово је Олег Иванович, Вјечеславов отац, стан у Бирјузовљевој. Сећаш се?

Седни те.

Анастасија је наш дизајнер, разумио сам да сте хлеи да се лично упознате.

Погрешно сте разумели. Анастасија и ја се знамо. Срели смо се у стану мог сина.

Био је то незабораван сусрет.

И, Анастасија, ви хоћете да откажете поруџбу мог сина?

О чему... - Хоћу! - Асја, ти...

Неће моћи.

Платићу вам више него што треба.

Много више.

Стан можете да срушите, саградите опет, свеједно мије. Како Слава каже.

Само мало упозорење - ако одбијете то ће бити последња наруџба вашој фирми.

Не намеравамо да откажемо. То је некакав неспоразум.

Претите нам? - Да.

Јасно. - Одлично.

Сутра треба да будете на објекту. Вјечеслав ће вас чекати.

А за недељу дана хоћу лично да видим пројекат ремонта.

А шта ако ваш син буде хтео, на пример, да споји балкон са дневним боравком?

Нећете бити против?

Свеједно ми је.

Што баш балкон?

Оља, да крајеве ошишам као код ње?

Оља, јесмо ли у последње време правиле много прекршаја?

Не знам, јесмо.

Јесмо? Овде је...

Оља, разговарај ти.

Галина Сергејевна, ви ме просто чудите.

Причате о тој Асји као о...

Не! Не мислим да би Даша могла подлећи утицају своје пријатељице.

Подцењујеш ту пријатељицу.

Она уопште нема пријатељице. Она не трпи жене.

Две женске су као све кује пред терање у истом дворишту. То је немогуће.

Јура, ја видим да ти мене сматраш за створење без пола, је ли?

Извините, Галина Сергејевна.

Опростите.

Добро.

Да би схватио колико је Асја опасна испричаћу ти једну малу, поучну причу.

О, како ти кажеш, куајма пред терање. О Даши, Асји и дечаку по имену Кирил.

А, о Асјином мужу.

Како мужа?

Даша је рекла: "Данас идемо на вечеру са Асјом и њеним мужем Кирилом.

Па, ако је Кирил Асјин муж...

онда моја прича постаје још интересантнија.

Ти... - Здраво.

Здраво.

Код мене? - Наравно код тебе, нећу код мужа.

Је ли он кући?

Није. - Онда ме можеш позвати да уђем.

Па, то би било необично. - Што си поцрвенела?

Дошао си због саобраћајке са Асјом? - Не, већ због прстена.

Каквог прстена?

Дај ми руку. Дај, дај.

Мало је велики.

Хвала.

Извините.

Зашто?

Зато ово радите? Зашто се тако понашате?

Иначе, када сте ви изашли са балкона

ја вас нисам питао: "Зашто се тако понашате?"

Знајте, мене баш брига, никоме нећу рећи.

Ако желите, извинићу се.

Не треба.

Слушајте, ја и Вадим више не радимо заједно. Посебно он, посебно ја.

Зато ваше санкције нека буду против мене.

У реду, упропастите ми каријеру,

али за Славу нећу радити.

Асењка, разумите ме правилно.

Јебе ми се да ли сте ви и Вадим заједно или одвојено.

Просто постоје циљеви, а постоје и полуге,

и ја ћу их све притиснути.

Је ли јасно?

Притиснућу, окренућу, притећи ћу, савићу и уништићу.

Видећу као ће кренути.

Шта се десило? - Ништа. Постала сам курва.

Сад званично.

Сећате ли се сивог мачка са флеком? - Сракс!!!

Шта? - Да, тако смо га звали.

Не. Нисмо га тако звали. Звали смо га Макс.

Зато јер ми га је поклонио школски друг који ми се тада свиђао,

па сам по њему назвала мачка.

А ти си био љубоморан и прозвао си га Сракс?

Браво!

Хвала, али Даша га је прозвала Сракс.

Ти? - Да, можда сам ја била љубоморна.

А ја сам од коцкица правио кулу и показивао је оцу.

И говорио: "Тата, купи кућу за милион".

Сви у фамилији су одмах знали где ћу завршити.

А све из наших фамилија Кирил је заустављао и тражио да му покажу ухо и грло.

Шали се. - И даље зауставља.

Асја, реци ми је ли ти дизајнер професија

или си велики уметник, а са становима тако због пара?

Нисам уметник, али сам завршила Строгановљев факултет, смер уметничка керамика.

Истина, са керамиком ми не иде.

Ма, шта кажеш? - Не ругај се.

Знаш какве сам лепе жирафе правила. Реци му.

И јежиће. - И јежиће. Нисам крива што нису пролазили.

Стварно си завршива Строгановку? - Да.

Ти ниси знала?

Нисам.

Слушај ово. Две пријатљице се среле, нису се виделе сто година,

а шта је која завршила нису стигле да кажу једна другој.

О чему су интересантном оне причале?

Дечаци, боље да не знате.

Ни не знамо.

Ја бих да купим хотел. Мали.

Зато што је то добро дело. За душу.

И пословни центар је скоро исто... али

то је посао, а хотелчић... то је за себе.

За душу.

Само у Москви је, знате, све подељено.

Не може се тек тако ући у нови посао.

Купи мали хотел. За почетак.

То сам и рекао. Мали.

Мислим, баш мали. Попут оних хотела на сат.

Неваљало!

Стани, стани! Без журбе. Ја у таквом нисам никад био.

Рекао, верујем. - Држи се!

Озбиљно. Јуче ми је пријатељ причао о томе.

Прича да умреш.

Укратко, мој пријатељ се на послу упознао са девојком, тј. са женом.

Удатом.

И пошли су у такав хотел, да би...

Значи, он је ушао у купатило, скинуо се. Хтео да јој направи изненађење.

Средио бркове, излази,

наслања се на врата и каже "Ево ме!"

Ни реч није рекла, само је побегла.

Да то није Глеб, можда?

Јесте, Глеб. Како си погодила?

Морам у тоалет.

А он је онако го остао на вратима.

Хајде, смири се! У реду је! - Умрећу!

Лоше ти је? - Да.

Асја, како? Како је он схватио?

Како је схватио да сам то ја?

Није схватио, иначе не би испричао.

Рекао је "Даша", док је причао.

Није имена помињао. Јеси ли уопште слушала?

Звони ми у ушима. Мука ми је, Асја.

Добро, смири се. Није рекао "Даша". Није рекао ни "Даша" ни "Глеб".

А мало ли је Даша и Глебова?

Мало ли је Даша и Глебова који су јуче ишли у хотел да се јебу!

Мало ли је ударених Даша које беже од голих Глебова?

Откуд познаје Глеба?!

То му је друг. Стоматолог или ортодонт. И ја га знам.

Ти?

И ти га знаш? - Дашо...

Асја, што ми ниси рекла?

Рекох, мало ли је Глебова и Даша.

И, како сам могла знати да ћеш налетети на Глеба ортодонта на поликлиници?

Мада, требала сам да проверим.

Право срање!

Идемо?

Причекај! Све је ово чудно. - Зашто је чудно?

Па, ово. Иначе Асја и Кирил не воле много када неког доводим у стан.

Ја сам разумео да не воле када неког стрпаш у њихов кревет.

А ми то тога нећемо доћи, или?

Свеједно... ма, боље да одемо код тебе?

Слушај, све време се проводимо код мене. Зар ти није досадило?

А ми се проводимо? - Да.

Шта се премишљаш? Идемо Антонио да ми покажеш где рибе поваљујеш.

Идемо.

Зашто Асја?

Шта?

Не, него... ви сте се у троје дружили на дачи?

Јесмо.

Па, ти си тамо... двадесет година имаш, а ту две, стасале девојке.

И, зашто Асја?

Чудно питање.

Питање је нормално. Није била лепа?

Даша је била лепа. - Наравно. Зашто онда Асја?

Стани, не схватам шта ти не одговара? Треба да си радостан што није Даша.

Јер не бих Асју, но њу оженио.

А шта је посебно у вези тебе када се одмах за тебе удала?