Original subtitles

Prevod MajaG72

LI

Moramo da krenemo, hajde.

SEOSKA KUĆA, Engleska 1977. Bombe padaju, vojnici ginu.

Da, svega toga je bilo u ratu. - Pa, ako to znaš,

onda nema razloga da ti dalje odgovaram na pitanja.

Odgovarala si na pitanja? Mora da mi je to promaklo.

Šta si očekivao da dobiješ od ovoga?

Da dobijem?

Ako ti je to teško pitanje,

razmisli o svojoj daljoj budućnosti u novinarstvu.

Radoznao sam.

To nikad ne sluti na dobro.

Pa, možda za tebe.

Praviš veliku frku ni oko čega.

To su samo slike. - Ne verujem u to.

Mora da iza njih stoji neka priča.

Zašto je to bitno? - Treba da se ispričaju.

Zar ne želiš da svet zna za tebe?

Zar nisi zbog toga išla tamo?

Misliš da sam išla u rat da bi ljudi čuli za mene?

Nisam to rekao. - Mislim da jesi.

Ne pokušavam da te ispitujem.

Svi intervjui su ispitivanja.

Osim ako nije nešto dobro.

Da li je sve ovo bilo objavljeno? - Nešto jeste. - Ali ne sve?

Šta ja imam od toga? - Kako to misliš?

Govorim ti o ovim slikama. Dajem ti sve moje priče.

Šta dobijam za uzvrat?

Mora li baš sve imati veze sa parama?

Pa, takav je život.

Ispričaću ti jednu svoju priču, ako ti meni ispričaš nešto svoje.

Važi.

MUŽAN, Francuska 1938.

Bila sam model, muza. Bila sam umetnica.

Ali završila sam sa svim tim.

Bila sam dobra u ispijanju pića, seksu i slikanju.

Radila sam se sve to, koliko god sam mogla.

Život je bio zabavan.

Stavi jastog u desno uvo,

kao da govoriš preko telefona sa svojim ljubavnikom.

Prelepo, prelepo, prelepo.

Sjajno.

Koliko puta su se posvađali od kako smo otišli?

Misliš da izlaze iz kreveta?

Halo?

Ne, on nije lujka.

Proračunat je i zao. Neće potrajati.

Nemci ga izgleda obožavaju. - Ne i Francuzi.

Živela Francuska, ljubavi moja. - Ručak je serviran.

Bravo. Dođi, sedi.

Hvala. Bez politike, molim.

Nešto sam mislila,

da odemo na plivanje pre večernjeg koktela.

Divno! Slažem se.

Ali ozbiljno,

ako Francuzi ne budu trpeli njegove ideje,

okrenućemo se protiv njega.

Kada to propadne, Engleska će još jednom dotrčati u pomoć.

Dragi, stigao si!

Umalo da pošaljemo poteru.

Englezi vole da se hvale kako su spasili dan.

To pomaže da sačekaš do poslednjeg momenta.

Rolande. - Zdravo.

Rolande, dobrodošao. - Da li si dugo putovao?

Iz Kasisa? - Iz Londona, naravno.

Zaglavio sam iza jednog seljaka.

Poznaješ Rolanda, zar ne?

Da li bi mi si svideo, da ga poznajem?

Vrlo je šarmantan.

Ako nastavimo sa intervjuem, hoće li biti dosadno?

Sumnjam u to.

Tvoji aktovi se prodaju u njegovoj galeriji.

Po kojoj ceni?

Smem li da govorim u svoje ime?

Po meni, nedovoljno. Suviše brzo se rasprodaju.

Voleo bih da se malo duže zadrže.

Meni odgovara. Nikad nisam volela dugo da budem na jednom mestu.

Niste čuli? Tako rade svi bivši modeli.

Putuju po svetu i pretvaraju se da su neko zanimljiv.

Šta je sa tobom? Kako to da te ne poznajem?

Nisam niko važan. Ja samo prodajem njihovu robu.

Ako nisi tako važan, zašto ne smanjiš proviziju?

Radim za tebe dan i noć, dragi moj čoveče.

Ne ličiš na nekog ko radi danonoćno.

Na rukama imaš tragove od farbe. Pretpostavljam da si i umetnik?

Vidim da ih ne pereš. Želiš da to ljudi znaju?

Ili ih ostavljaš, da ubediš sebe da to jesi?

Sipaj sebi vina pre neko što pitaš domaćina da li smeš to da uradiš.

Kladim se da većina engleskih domaćinstava

zna tvoje ime kada kročiš kroz vrata.

Ti si deo establišmenta i mrziš to.

Da li sam u pravu?

Moji su Kvekeri. Nisu neki establišment.

Ali inače... - Sve nas je prozrela.

Smem da probam? - Samo izvoli.

Sretno ti bilo!

Ti...

Odrasla si u stamenoj srednjoj klasi.

Što znači da si bila siromašna za bogate ljude,

i bogata za siromašne ljude.

Imala si osećaj da ne pripadaš nijednoj grupi ljudi.

Navikla si da ljudima odvlačiš pažnju, samim pogledom na tebe.

Naučila si da to iskoristiš. Što te čini pametnijom od većine.

Ne voliš da te ljudi ispituju,

naročito ako znaš da nisi u pravu.

I imaš svoje tajne. Mnogo njih.

Koje nikada nećeš podeliti.

Ja nikada ne grešim.

To je naša Li.

I mogu sama da sipam sebi vino.

Živeli!

Znam te skoro isto koliko i Žana.

Volim te gotovo podjednako.

Nedostaješ nam. Vrati se sa nama u Pariz.

Kad sam u Parizu, više ne znam ko sam.

Pitanje je, ko želiš sada da budeš, Li Miler?

I šta ćeš da uradiš povodom toga?

Video sam tvoj rad.

Sise i dupe, sećam se.

Mislio sam na tvoj pravi rad, sa fotografijom.

Zaista si vrlo impresivna.

Hvala ti.

Radija bih slikala fotografije nego,

da me slikaju.

Dozvoljavaš da uđem?

Poznaješ me samo četiri sata.

Zamisli samo šta bih mogao znati posle pet.

Rolande?

Rolande?

Zdravo! - Dobro jutro.

Kladili smo se kada ćeš danas ustati.

Ko je pobedio? - Pogađaj.

Nije toliko dosadan koliko sam mislila.

Preživeo je. - Jutro. - Jedva.

Jutro. - Jutro.

Smem li?

Izvoli.

Gledaj ovamo.

Ako se strmoglavim niz ove stepenice i umrem,

recite samo lepe stvari o meni.

Ne dozvolite Men Rej da vam zvoca.

Živela je kao što je i izgledala, lakomisleno i avanturistički.

Nisam lakomislena. Nisam!

Kuda sad idemo?

Pa...

Sigurno se ne vraćamo dole.

Sutra odlazim.

Dolaziš sa mnom u London?

Kada si poslednji put ostala duže od par meseci na jednom mestu?

Kako ti to sve znaš, ako sve vreme živiš u jednom mestu?

Tebi je to dovoljan razlog?

Možda mi nije dovoljno zanimljivo da se zadržim toliko dugo.

Nešto ili neko?

Zaboga.

Nemoj da trčiš.

Možeš li samo-

Ova mlada dama na Sajmu cipela i kože

pokazuje finu obuću za policiju.

Ali ozbiljna strana emisije ima nekih lepih stvari koje su za pogledati.

Možete gledati i cipele.

Idući iz jedne krajnosti u drugu, kada je Hitler napunio 48 godina,

napravili su veliku predstavu od toga.

Izgleda da je tamo recept za uspešne rođendanske zabave,

ubaciti par stotina ljudi na paradu

predstaviti nekoliko desetina boja, mahati u vetar.

Isuse, vidi koliko ih je. - To su idioti.

Ali opasni. Svima je ispran mozak.

Ne veruju svi u to. Mogu da ga prozru.

Ali neće. Pogledaj ih. Ovo nije gluma.

Jedini razuman odgovor na tiraniju je slikanje. Stvaranje.

I piće! - Pisanje! - Ples!

Još uvek mi nije jasno, kako niko od vas nije to predvideo.

Sve se polako dešavalo, ali nekako preko noći.

Probudiš se jednog jutra, a Hitler je najmoćniji čovek u Evropi.

Čak i dok se to dešavalo, nije se činilo stvarnim.

Šta si uradila?

Pa...

LONDON, Engleska 1940.

LONDON, Engleska 1940. Nastavila sam sa svojim životom.

Do tada je Evropa bila u ratu.

Sve se činilo tako daleko od Londona.

Roland je kao umetnik i protivnik rata

bio zadužan za razvoj tehnike za kamuflažu u ratne svrhe.

Osećali smo se bezbedno.

Rolande? - Vratila si se.

Dođavola. - Na tebe je red.

Molim te, pusti me da večeram. - Ma daj, krenulo me je.

Obećala si. - Nisam.

Naglasila sam da nikad neću davati obećanja.

Dobro.

Kako je bilo u gradu? - Užas.

Trebala mi je čitava večnost da nađem taksi.

Gde hoćeš da stanem? - Stani tamo, molim te.

Spremna?

Dobro. Učini me nevidljivom.

Ako uspem tebe da učinim nevidljivom,

moći ću da sakrijem bilo šta.

Budi brz, crkavam od gladi. Redovi su užasni.

Ali uspela sam danas da kupim puter.

U Fortnamu su imali čili u prahu.

Ako budemo morali da jedemo pacove, bar će biti dobro začinjeni.

Koncetriši se.

Težak je to posao.

Bože.

Isuse.

Odri, ne budi teritorijalna.

Misliš urednički?

Izvinite, gđice Viters. Stigla je Li Miler.

Ona Li Miler? Šta će ona u Londonu?

Pobogu. Uvedi je Maud.

Izvolite, uđite.

Hvala.

Dobar dan. Sesil Biton. - Gle, gle.

Nešto ste hteli da kažete?

Li Miler. Čujem da tražite nekog za posao.

Odri Viters. Da, tako je. Molim vas sedite.

Hvala.

Smem? - Ne angažujemo stare modele.

Oh, ne luduj. Nisam više model.

Zašto si u stvari došla? - Sesil! Možeš li da nas ostaviš na trenutak?

Molim te.

Vratiću se da popravim ovu katastrofu.

Izvinjavam se zbog Sesila.

Ponekad je... - Čudovište?

Ne. Nikad nije mogao da sakrije razočarenje da žene stare.

Istina je. Prilično uobičajeno za muškarce u modi.

Ali on je iritantno talentovan, pa ga istrpim.

Gde je ovo slikano?

U Siriji.

Radim ovde u studiju.

Ovo je zaista izvrsno.

Hvala vam. - Ali plašim se da je Sesil u pravu.

Trenutno ne angažujemo nikoga.

Iskreno, pored svega ovog što se dešava,

nismo sigurni koliko će nam još dozvoliti da nastavimo.

Tek nakon narednog izdanja moći ću da vidim na čemu smo

i onda ćemo opet razgovarati.

Kako vam to zvuči?

Nije odbila. - Nije ni potvrdila.

Pogrešno tumačiš ovo.

Daj molim te, nisi bio tamo.

Samo želim da odradim svoj deo. Koliko može da bude teško?

Naći ćeš već nešto, ljubavi.

Pobogu, kako mi povlađuješ.

Draga, moram nešto da ti saopštim. - Šta?

Čujem da ljudi u Parizu idu u podzemlje.

Šta to znači? - Postaje opasno.

Pol, Naš, Solanž, Žan. Kriju se od nacista.

Zašto se nisi vratila u Pariz?

Nisam mogla. Ne onda.

Pariz su okupirali nacisti, Britanija je ostala sama.

Bili smo skroz odsečeni.

Šta se tu još dešavalo? - Mnogo toga.

Mada su moji prijatelji živeli pod okupacijom,

bavili su se nečim.

Pol i Nuš su pristupili pokretu otpora.

Ali tada to nisam znala i nisam mogla doći do njih.

I...

Svako je radio svoj deo.

Roland je većinu noći provodio u straži od vazdušnih napada.

Osećala sam se beskorisno.

Što sam bila depresivnija, dupe mi je bilo tanje.

Obično se dešava obrnuto.

Da li ti je na kraju dala posao?

Da, brzo je popustila.

Verovatno je shvatila da bi prepirka sa Sesilom

bila zabavnija sa nekom drugom ženom.

Sesil Biton.

Da li su svi dobro? - Jesu, na svu sreću.

Gde je Odri? - Tamo.

Nije tako loše kao što izgleda.

Struktura je solidna. Ali neko vreme bićemo u podrumu.

Ostali smo bez posla?

Ne vidim razlog za to.

Jutros sam razgovarala sa ministrom i dobili smo naše sledovanje hartije.

Pravo olakšanje. - Dobili smo i zadatak.

Da ohrabrimo žene Britanije da obave svoju dužnost.

Smem li da pozajmim na trenutak? - Svakako. - Hvala.

Maud, pođi za mnom.

I ti. Možeš li da nam se pridružiš?

Tako je kreativna.

Samo drži na mestu,

sa tim smešnim pojasom.

Ništa ne vidim. - Ne vidiš? - Ne. - Bože.

Ovo je za tebe. Tako, tu. Idemo.

Tako je. - Bože...

Maud, sedi ovde. Tako, idemo.

Ne obraćajte na zgradu koja gori iza mene.

Blic je okrenuo kuće i ulice naopačke,

stvorio je haos ljudima Londona.

Ali svi su nastavili dalje.

A ja sam radila koliko sam mogla da sve to uhvatim.

Muškarci su poslati u borbu.

Žene su ostavljene da se brinu o deci.

Bez te odgovornosti uspeli smo da budemo jednodušni.

Radili smo satima.

Sve, samo da izađe sledeći broj.

Meseci su prolazili, bombe su padale kao kiša.

Postale su deo svakodnevnog života.

Bilo je vreme kad bi nam se smrznule guzice,

ali nastavljali smo dalje.

Odri je bila strašna šefica, i postale smo prijateljice.

I to je bilo sve.

Odri.

Imaš li decu? - Pobogu, ne. A ti?

Zaboga, ne.

Smem?

I nikada nisi želela da imaš decu?

Nikad nisam razmišljala o tome.

Nisam bila stvorena za majčistvo.

Zašto postavljaš toliko pitanja jednoj starici?

Nisi toliko stara.

Tipično muško.

Prvo, nisam dovoljno mlada, onda nisam dovoljno stara.

Samo pokušavam da shvatim.

Šta to?

Da shvatim tebe.

Meta...

Bila sam ambiciozna.

I sama sam bila dobra u fotografisanju.

Stanite u liniju.

Po mom iskustvu, partnerstva nose rizike.

I može postojati samo jedan gazda.

Dobro veče, dame.

A onda se pojavio Dejvi Šerman iz Lajf Magazina. - Zdravo.

Nisam očekivao da ću na ovom mestu sresti drugog Jenkija.

Malo je mračno. - Znam.

Smem li?

Odjednom se takmičenje pretvorilo u timski rad.

Osećala se neka lakoća.

Malo nalevo. - Da, gđo.

Recite 'blic'. - Blic! - Hvala vam.

Hvala. - Nema na čemu.

Dalje ne možete, gospođo, žao mi je.

Ja sam iz magazina Vogue. - Ona je sa mnom.

Iza ove tačke trebaće vam vojna dozvola. - Bože.

Novine su obaveštene. Za žene samo civilni pristup.

Molim vas, uputite se ka kantini.

Isuse.

Čovek pomisli da će te pustiti posle toliko sati provedenih u kolima.

Žao mi je.

Oprostite, ja sam Li Miler. Radim za Vogue.

En Daglas, ATA.

Vi ste pilot! - Samo prevozim naše bombardere između baza, ali...

Da, jesam. - Smem li da vas slikam?

Nema problema.

Vaš rad...

Daje nam do znanja šta se tamo dešava.

Hvala.

Stanite sad kod vrata.

Hajde da probamo tako.

Eto tako.

Trudiću se da vas ubacim u časopis. - Da li objavljujete ovakve stvari?

Nadam se.

Možete li da skinete kapu?

Divno. To je to.

Tako.

Neću vam više oduzimati vreme. Drago mi je što smo se upoznale.

I meni isto, gđice Miler.

Još uvek si u onom usranom hotelu?

Ne zadugo, ako kući budem donosio slomljena ogledala.

Slobodno možeš ostati ovde.

Imamo sobu. - Sigurna si? Rolandu ne bi smetalo?

Jedini koji brinu o muškarcima sa kojima spavam jesu

muškarci sa kojima ne spavam.

Ideš? Gde? - Na obalu.

Bićemo udaljeni na samo par sati.

Koliko dugo? - Očekujem da će to biti na duže vreme.

Spremamo se, zar ne? Za invaziju.

Znam isto koliko i ti.

Maskiraću tenkove da liče na kiosk za sladoled,

ali ja vam to nisam rekao.

Dejvi, pre nego što on ode, slikaćeš nas.

Važi.

Ne idi. - Neću dugo.

Prestani.

Ne, ne, ne!

Nema govora o intimnosti tamo nekih sirotica!

Ako Li Miler misli da može...

Ne radi se ovde šta Li Miler misli, Sesile!

Radi se o dužnosti prema našim čitateljkama.

Mi koji smo bez domaćica i tople vode

brinemo o mnogo čemu više od mode.

Vogue nije mesto... - Nije tvoje mesto!

Gaće ostaju u rečenici. Hvala.

Li.

Sesil.

Vi Englezi to zovete napuniti gaće.

Samo bi žena do uslikala.

Hvala ti.

Odri, slušaj me.

Kada dođe vreme, šalji me u Evropu.

Ministarstvo je bilo vrlo jasno.

Kada bude došlo vreme, naša dužnost će biti...

Da, da uradim svoj deo. Znam, znam.

Ali zašto bi muškarci određivali šta će to biti?

Zašto žene ne idu na front? Zašto?!

Koliko god se divila tvojoj upornosti, ali zaista Li,

to neće uspeti.

Nećeš ništa uspeti da nam pošalješ usred vojnih sankcija.

Biće beskorisno. Žao mi je.

Pitaj još jednom.

Da. Da, biću tamo.

U redu, zdravo.

Kada ideš?

Dakota odlazi ujutru.

Ti i ne govoriš francuski.

Pomeri se.

Šta se dešava? Jesi li dobro?

To je glupost.

Glupost!

Znam da nije tvoja krivica.

Ali treba da imam prava isto kao i ti.

Jedini razlog što ti daju da ideš je što imaš par muda.

Li, spavao sam.

Ne želim nigde da idem.

Srećan sam ovde u krevetu sa tobom.

Razumem te, zaista. Britanci i njihova prokleta pravila.

Nikad te neće poslati.

Osim toga, ti si Amerikanka.

Bog te mazo.

Bog te mazo! Tako je, ja sam Amerikanka.

Ja sam Amerikanka. Dejvi Šerman, ti si genije!

Prokleti, jebeni genije!

Ispostavilo se da je to bilo lajanje na pogrešno drvo.

Britanci nikada ne bi poslali ženskog dopisnika u ratnu zonu.

Ali Amerikanci su drugačiji. Ne sprečava ih tradicija.

Sasvim si sigurna u ovo?

Da, da, da...

Da li ćeš biti dobro?

Nadam se da hoću.

Budi oprezna. Molim te. - Trudiću se.

NORMANDIJA, Francuska 1944.

Oduvek sam bila odlučna. I nikad se nisam osećala toliko živo.

Meni je sve to bila jedna avantura.

Morala sam da budem tamo gde ima akcije,

a to je bila Evropa, i ja sam stigla.

Konačno sam imala šansu da vidim stvari svojim očima.

Ženama nije dopušteno da prisustvuju konferencijama za štampu.

Mora da me zavitlavaš.

Ima li ovde negde ženski toalet?

Neprijatelj je dobro obučen, opremljen i prekaljen u borbi.

Naša vazdušna odbrana je smanjila njihovu snagu u vazduhu

i kapacitet njihovog ratovanja na zemlji.

Kao što možda znate, uz naše saveznike,

povećali smo ciljano bombardovanje u Nemačkoj

tokom poslednjih nekoliko nedelja.

Svako od vas biće dodeljen nekoj jedinici

dok nastavljamo sa kopnenim napadima ovde u Francuskoj.

Ovde je prilično živahno. Čuvajte se pozadi i napred.

Pogled na put.

Razlaz.

Ti!

Ti si sigurno Li Miler.

Pukovniče, ovo je ratna zona. Može i samo Li.

'Samo Li', ženama nije dozvoljen pristup brifinzima.

Pretpostavljam da su te uputili u to.

Valjda nisam dobro čula.

Čuješ li me sada? - Da, ser.

Ne šaljemo žene u borbu.

Postoji problem, jer ja sam tu. A to znači...

To znači da ću imati problem sa tobom.

Pođi za mnom.

Ovi lekari obavljaju preko 100 operacija dnevno.

Svakog dana.

Ostani miran.

Izvinjavam se.

Trebaju nam ovde makaze.

Isuse Hriste! Svetlo!

Treba nam svetlo ovde! - Evo, evo. - Ovamo sa tim.

Svetlo! Priđi.

Čak i da sam želela da skrenem pogled...

Znala sam da neću moći.

Roland mi je pisao svake nedelje, preklinjući me da se vratim kući.

Nije shvatao zašto želim da budem tamo.

Bilo je trenutaka kada ni ja to nisam želela.

Smem li? - Naravno.

Moramo da nastavimo dalje.

Viđao sam te ovde. Ko si ti?

Ja sam Li, iz Vogue magazina.

Stvarno? Tražiš modele?

Ne treba, našla sam tebe.

Kako se zoveš?

Kurt.

Imaš prelepe oči, Kurt.

Imam oči na mamu.

Srećković.

Rekli su mi da idem kući.

Hej, možeš li da me slikaš?

Kad stignem kući i bude sve lepo,

hoću da cura vidi kako sam bio hrabar.

Naravno.

Milerova.

Hoćeš li se postarati da to štampaju?

Obećavam ti.

Uzmi svoj aparat. Ideš u Sen Malo.

Možeš se voziti sa grupom za građanska pitanja. - Stvarno?

Pre polaska napiši svoju čitulju i pošalji je svom uredniku.

Standardna procedura.

Ne nadaj se previše. Grad je osvojen.

Prokletstvo! Sklanjaj se odatle! Kreći!

Šta? Moraš da se skloniš! Idemo!

Šta si kog vraga tu radila? - Rekli su da je grad osvojen.

Ne. Ne smeš biti ovde, gospođo!

Ostani tu! Idemo! Pratite mene!

Čarli-3! Ovde Bejker-1-5.

Još uvek smo pod teškom neprijateljskom paljbom. Prijem!

Koordinate...325...

364. -364. Prijem.

Ne obraćajte pažnju na mene.

Gore 100, dole 200.

Gore 100, dole 200.

Sklonite se od tog prozora. Imaju snajpere.

Jebote, šta je to bilo?

Isuse, opet ti?! - Rekao si da ostanem ovde.

Silazi dole odmah. Odmah! - Ne, čekaj.

Ako hoćeš da budeš od koristi, u podrumu je gomila Francuskinja.

Slušaj, ortak... - Nađi mi neku koja govori engleski. Zaboga!

To je ona! Ona tamo!

Umukni! - Nisam završila.

Hoćeš da umuknem? Ona sve govori Nemcima.

Prekinite. Stanite gospođo, dosta je bilo.

Držite jezik za zubima.

Gospođice, da li ste dobro?

Recite mi šta se desilo. Nisam vojnik. Vidite?

Nije bio kao ostali, kunem se. Bio je ljubazan.

Rekao je da me voli.

A sada se plašim.

Nisam izdajica. Kunem se da nisam!

Rekao je da me voli. - Da dušo moja, to svaki kaže.

To svi kažu. Nije tvoja krivica.

Nije tvoja krivica.

Obriši suze.

Šta si saznala?

Ona zla veštica kaže da je njena susetka

dojavljivala Nemcima o vašim noćnim letovima.

A plavuša? - Samo neka devojka koju su iskoristili.

Naravno. - Šta si rekao?

To sve tako kažu. - Vojniče! - Kako se usuđuješ?!

Šta, dođavola? - Istakli su belu zastavu!

Krelac.

Heil Hitler.

Jebem ti.

S kim treba da se povaljam da dobijem večeru?

Bilo je i vreme, jebi ga.

Nisam sentimentalan, ali... Drago mi je da si živa.

Drago mi je da te vidim. Dođi.

Pa...

Dobro si?

Jesam. Da, dobro sam.

Prokleta prazna stranica.

Govoriš kao pravi pisac.

Želim da bude dobro. Želim da bude istinito, ali..

Želim da bude dobro.

Prvo brini o onom istinitom delu.

Napravi kasnije da bude dobro.

Sretna sam što te vidim. - Da, i ja isto.

Bio je napalm, zar ne?

Nismo znali da je napalm. Tek kasnije smo saznali.

Odri nije bilo jasno zašto je cenzura odbila da se to štampa.

Nikad joj nisam zahvalila.

Za šta?

Pa...

Za pokušaj.

Šta je to?

Ovo je poema Pola Eluara.

Ko je on?

On je...Moj prijatelj.

Na mojim školskim knjigama.

Na mom stolu.

I na drveću.

Na pesku.

Na snegu.

Ispisujem tvoje ime.

Izvinjavam se.

Hajde!

Izvinjavam se.

Šta kažu?

Da je kurva.

Prljava, izdajnička kurva.

Niko ti ne može reći kakav je to osećaj.

Sram.

Ima raznih vrsta rana.

Ne mogu sve da se vide.

Oslobođenje.

PARIZ, Francuska 1944.

PARIZ, Francuska 1944. U svetu se osećala radost.

Ljudi su proslavljali.

Ali Pariz je samo jedan grad.

Rat se nastavljao širom Evrope.

Borba je daleko bila od završetka.

Što se tiče mene, stvari su tek počinjale.

Dejvid Šerman i Li Miler.

Ima li paket za Li Miler?

Hvala.

Još jedna ljubavna metafora?

Bog te blagoslovio, Odri Viters.

Ako budemo izlazili, hoću li stići da se prvo obrijem?

U redu je, ja...

Moram da se vidim sa prijateljem. Neću dugo. - U redu.

Hajde, opusti se. Skini se.

Ne! - Ti to želiš.

Ne.

Hajde.

Prestani, molim te. Ne.

Ne. - Ovo ti hoćeš.

Umukni više. Umukni! - Ne!

Jebem ti. Šta?!

Skini se sa nje! - Pusti me.

Luda kučko. - Skloni se od nje.

Ostavi je na miru! - Isuse Hriste.

Kretenu!

Isuse!

Mogla je biti zahvalnija.

Gubi se odavde!

Gubi se! Hajde!

Glupa kučko.

Jebena...

Dobro si?

Evo.

Sledeći put... Odseci mu ga!

Izvinite, madam.

Izvinite, madam. Tražim nekoga koje živeo ovde.

Madam?

Solanž? - Li!

Oh, Solanž.

Solanž.

Bože moj, sva si kost i koža.

Ledena si.

Sedi.

Hajde, sedi. Sedi.

Solanž.

Nema ih.

Svi su nestali.

Mog sina nema.

Pokušao je da dođe do periferije Pariza da dočeka Amerikance.

Sada smo ovde. Sada će sve biti u redu.

Ubili su ga. Nemci. - Šta?

Žan mu je obećao da se neće pridružiti pokretu otpora.

Ali ja...Nisam mogla da ga zaustavim,

kada su mu odveli oca.

Odveli su Žana? - Da. - Gde su ga odveli?

Tražila sam ga kada su me pustili.

Pustili su te...

Odakle, Solanž? Ne razumem.

Moraš to da pitaš, jer nisi bila ovde.

Ti ne znaš.

Ne. Pođi sa mnom u hotel.

Šta ako se Žan vrati i ne može da me nađe?

Šta ako se vrati i nađe nered?

Molim te, pođi sa mnom.

Obećavam da ću paziti na tebe.

Obećavam.

Ne obećavaj ono što ne možeš da ispuniš.

Dejvi!

Dejvi! Dejvi Šerman!

Li, šta to radiš? - Da li su zaključali...

Da li su zaključali vrata?

Hajde.

U redu, u redu.

Gde si bila? Šta se dogodilo?

Evo, popij ovo.

U redu.

Ti si dobar momak, Dejvi.

Ti si jedan od onih dobrih. - Da, dobar sam.

Dešavaju se loše stvari.

Nama devojkama dešavaju se loše stvari.

Li.

Li dušo, šta hoćeš da kažeš?

Znaš šta? Pričaćemo o tome kasnije.

Idemo sad na spavanje, važi? Zavali se. Eto tako.

Sve je u redu.

Mislim da može da se kaže da ti je ovo krenulo.

Misliš? - Jako je dobro.

I silom reči, ponovo započinjem svoj život.

Rođena sam da te znam. - Da znam tvoje ime.

Sloboda!

Dao sam joj svoj šlem. Mokrila je u njemu.

Ispraznila ga je kroz prozor. Pokušavao sam da ne gledam.

Dezinfikovao sam ga brljom. Onda mi ga je vratila.

A ti kakav si već, vratio si ga pravo na glavu.

Tako je.

Kada su u blizini naše Li, muški obično rade idiotske stvari.

Čudno je... Čudan je osećaj smejati se.

U skrovištu nismo mogli da se smejemo.

Jedva smo mogli da dišemo.

Pariz je kao osmeh sa pola zdravih zuba.

Videla sam Solanž.

Držali su je tri meseca u zatvoru.

Nismo znali gde je drže, niti da li je živa.

Samo se jednog dana vratila.

Zašto su je odveli? - Ko to zna.

Zla nacistička logika.

Šta se desilo Žanu? Da li...

Da li ste nešto saznali? - Ne, samo...

Uopšte ne znamo. Svako traži nekog,

ali niko od nas ne zna odgovore.

To su jebeni varvari.

Nisu lovili samo Jevreje.

Umetnike, komuniste. Homoseksualce.

Crnce, cigane.

Svakog ko ima svoje mišljenje.

Svakog ko se ne uklapa u njihove ideale.

Prosto su nestali, bez ikakvog upozorenja.

Samo znamo da su ih ugurali u vagone.

Starice. Malu decu.

I kada krenu tim vozovima, nikad se ne vrate.

Gde ih odvode? - Prosto nestanu.

Tako je otišlo mnogo ljudi.

Ljudi ne mogu tek tako da nestanu.

Ne znam. Prosto, ne znam.

Ali nestaju.

Da. Da!

Odri Viters. - Hvala ti za paket podrške.

Li! Kako ide liberacija gejeva u Parizu?

Kažu da je divno! Mora da je bila neka velika žurka.

Svi smo spremni da čujemo šta ćeš reći.

Mi ovde već slavimo. Maudina mama je pravila tortu.

Jesi li razgovarala sa Rolandom? Kako njemu ide?

Li? Jesi li tamo?

Da li je u vestima bilo reči o nestalim osobama?

Nestali? Ne razumem.

Na hiljade i hiljade nestalih ljudi.

Bilo šta. - Izvini, nejasno je. Ko je nestao?

Još nije sve gotovo. - Znam.

Dok ne izađe sledeći broj iz štampe,

sigurna sam da će biti još dobrih vesti.

Moram da idem. - Šta... Budi oprezna.

Šta? - Vidi šta je mačka dovukla.

Bože.

Dobro si?

Treba da se vratiš kući.

Ne mogu samo da se vratim kući, Rolande.

Užasno si mi nedostajala.

Sve ovo će se uskoro završiti.

Moraš mi dozoliti da od sada ja pazim na tebe.

Da paziš na mene?

Isuse.

Šta je bilo?

Zato si došao ovamo? Da me otpratiš kući?

Ne, ne.

Sve se promenilo. Sada je sve drugačije.

Ja sam isti.

Ti si ista.

Sve će se vratiti u normalu, sve će biti bolje. - Normalno?

Želiš da se vratim kući samo da bi se ti osećao bolje,

jer si trošio ratnu farbu na neke jebene šupe.

Nema potrebe da budeš gruba.

O čemu ti pričaš? - Stišaj svoj glas.

Ljudi nestaju, naši prijatelji!

Ne mogu samo da odem kući, sedim mirno i ne radim ništa.

Li.

Nemam nikakvog izbora. - To nije tačno.

Zar nisi čuo ni reč od onoga što sam rekla?

Da, čuo sam.

Samo sam zabrinut za tebe.

Nemoj da brineš.

I volim te.

Vrati se kući. Molim te.

I ja tebe volim.

Roland misli da treba...

Trenutno ne bih voleo da čujem kako se završava ta rečenica.

Idem na front.

Spreman si za polazak?

Nisam očekivao da ćeš to reći.

NEMAČKA GRANICA, 1945.

Zašto se nisam vratila kući? Valjda sam mogla.

Ali uvek sam se poslednja vraćala sa zabave.

Hoćeš jednu? Svi ih uzimaju.

Smanjuje napetost. - Ne treba, hvala.

Kako hoćeš.

Bože. Sve me boli.

Vozili smo se mesecima.

Nedeljama se nismo prali.

Petstotina milja u najgori deo.

Pukovniče. - Milerova.

Samoubilački talas. Nalećemo na njih svuda.

Cele porodice gutaju cijanid.

Mi smo prvi stigli? - Da.

Hvala.

Toliko je života u očima neke osobe.

Do samog trenutka kada ga više ne bude.

Nije to više bilo nešto što sam čula ili izmislila.

Bilo je stvarno.

Ovo je dovoljno daleko.

Jednom kada te vidite...

To se nikada ne zaboravlja.

Nema znakova života.

Nema znakova života.

Nema znakova života.

Bože moj.

Dejvi. - Da? - Pomozi mi.

Dobro.

U redu je.

U redu je.

Vidiš?

Neću te povrediti.

Neću te povrediti.

Neću te povrediti.

Isuse.

Šta?

Dejvi.

I idemo.

Dobro, idemo.

Slikala si?

Da.

Dobro, idemo.

Dejvi, uspori. Uspori.

To je to?

Da, levo. Levo.

Da, Trg princa regenta.

Mi smo iz štampe. - Zabranjen je ulaz.

Samo oficirima.

Može cigareta? - Hvala.

Malo je hladno.- Jeste.

Ja sam Li Miler. Ovo je moj prijatelj Dejvid Šerman.

Želeli bismo da uđemo na kratko,

ako je to u redu.

Hvala.

Dobro veče. - Gospođo.

Imate neke zahteve?

Dobrodošli u Hitlerovo skromno prebivalište.

Hvala.

Cigareta? - Hvala.

Hvala.

Zdravo. - Zdravo.

Dejvi.

Jebem ti.

Posle tebe.

Dejvi, vruća je.

Dejvi, dođi ovamo. - Šta? - Dođi brzo, trebaš mi.

Zašto?

Je li dobro? - Pričvršćen je.

Dobro.

Dobro.

Ovde?

Da.

Spreman? - Da. A ti?

Vruće! - Obriši okvir.

Jebem ti sliku. Čekaj.

Isuse!

Da li je u kadru? Proveri. - Dobro je, upala je. Hajde sad.

Proveri da mi se ne vide dude, nikad nećemo proći cenzuru.

Sad.

Dejvi?

Ja...ne znam.

Svi ti ljudi.

Svi ti ljudi.

Sve su to bili moji ljudi.

Hitler i Eva Braun bili su mrtvi kada smo stigli u njegov stan.

Počinili su samoubistvo u Berlinu.

Ali mi to nismo znali.

Da li je to imalo uticaja na tvoja osećanja?

Kupanje u Firerovoj kadi?

Šta te je zaboga nateralo da to uradiš?

Misliš da je to bilo pogrešno?

Mislim da ti dolikuje. - Šta to treba da znači?

Impulsivna si. Ne misliš na posledice, niti kako će to izgledati.

Zašto sam se, kog đavola, trebala brinuti kako izgleda?

Zašto ne odgovoriš na prokleto pitanje?

Dobro.

Pričaj mi o svojoj majci.

Šta hoćeš da ti kažem? - Šta god hoćeš.

Celog života sam mislio da je problem u meni.

Samo moje postojanje bilo je problem.

Dugo mi je trebalo da shvatim da nije do mene, već do nje.

Kao da me je krivila za sve što je bilo pogrešno u njenom životu.

I...

Osećao sam se kao da sam joj sve upropastio.

Zaista to misliš?

Imaš neko drugo objašnjenje?

Ovo je razočaravajuće.

Stanite.

Isuse.

Mislim da je stigao.

Gde su?

Gde su moje slike? - Zar nisu tu?

Daj mi da vidim. - Nisu ih stavili!

Li? Kako mogu da vam pomognem?

Tražite nešto određeno?

Mogu li da vam pomognem?

Gde su? A?

Pobogu! Stanite! Molim vas, ne smete!

Moje su.

Ja sam ih slikala, ja odlučujem šta će biti sa njima.

Li!

Stani! Prestani!

Stani, to su istorijski zapisi!

Pa, koga briga? Niko ih nije video!

Nisi ih štampala.

Borila sam se za njih, Li! Borila sam se!

Moraju se sačuvati! - Zašto? Da čuče u tvom ormariću za dokumente?

U Ministarstvu su smatrali da će uznemiriti narod.

Ovo se dešavalo! Ovo se stvarno dešavalo!

Li, Li! - Ovo se stvarno događalo. - Slike će uznemiriti narod

više nego što su do sada bili uznemirani.

Ljudi moraju da nastave sa životima.

Da nastave?

Ova devojčica u logoru smrti. Silovana i pretučena!

Kako će ona da nastavi?! Kako?! Ikada više!

Ikada više.

Samo želim...

da ih pošaljem u Njujork.

Nadam se da će američki Vogue objaviti.

Stvarno se trudim Li.

Nije dovoljno dobro.

Ne trudiš se dovoljno.

Znam da misliš da sam te izneverila.

Volela bih da sam mogla da ti objasnim,

pre nego što si počela da ih uništavaš.

Žao mi je.

Kada mi je bilo sedam godina, mojoj majci je pozlilo.

Poslali su me kod porodičnih prijatelja, dok joj ne bude bolje.

Bili su to dragi ljudi. Bili su dobri prema meni.

Sve dok jedan čovek nije došao u posetu.

Imao je tamnu kosu.

Preuzeo je brigu o meni u kući kad je...

porodica jednog dana otišla do grada.

Odveo me je do spavaće sobe

i rekao mi je, 'Lezi dole.'

Onda je on...

On je...

Mama mi je rekla da to nikada ne pominjem.

Bila je...

Bila je vrlo posramljena.

Zato nikad nisam rekla.

Tako mi je žao.

To je nezamislivo.

Ali dešava se sve vreme.

I samo se izvuku.

Ovo je...

lokna tvoje kose, posle prvog šišanja.

Ovo je prva knjiga koju sam ti čitala.

Ovo je prvi crtež koji si nacrtao.

Ovo je prva slika tebe i tvog oca.

Znam da sam grešila.

Znam i da nisam bila dobra majka, Toni.

Ali zaista sam se trudila.

Zašto mi nikada nisi pričala o ovome?

Bar da sam znao.

Li Miler je umrla u porodičnoj seoskoj kući, 1977. godine.

Entoni nikada nije saznao čime se majka bavila tokom rata.

Nakon njene smrti, otkrio je njene fotografije skrivene na tavanu.

Danas se Li Miler smatra jednim od najvećih ratnih dopisnika našeg vremena.

Njene fotografije koncentracionih logora,

ostaju među najznačajnijim slikama holokausta ikada.

Ubrzo nakon njene smrti, porodica pravi arhivu Li Miler.

Roland je umro 1984. Odmah nakon toga, Entoni zajedno sa svojom ćerkom Ejmi,

posvećuju svoje živote u očuvanju Liine zaostavštine.

Dejvid Šerman nakon rata vratio se u Njujork u Lajf Magazin.

Postao je najstariji član osoblja.

Ostao je blizak prijatelj sa Rolandom i Li do kraja njihovih života.

Odri Viters umrla je 2001. godine u 96. godini.

Uvek je žalila što nije objavila Liine slike logora u Vogueu.

Ipak ih je poslala američkom Vogueu,

koji ih je štampao juna 1945. pod naslovom "Verujte u to."

1946. nakon završetka rata, Nuš umire od posledica srčanog udara.

Skrhan, Pol piše poslednju pesmu posvećenu njoj pod pseudonimom,

jer 'njena smrt je ubila Pola Eluara.'