Original subtitles

Ber Grils i njegova ekipa dobija pomo� samo u situacijama kada im je ugro�en �ivot

prema pravilima prve pomo�i. U nekim slu�ajevima, situacije

su name�tene da bi Ber pokazao tehnike pre�ivljavanja.

Pre ulaska u opasne sredine treba potra�iti savet profesionalaca.

Ja sam Ber Grils.

Pokaza�u vam �ta je neophodno da biste ostali �ivi na nekim

od najopasnijih mesta na Zemlji.

Moram da pre�ivim nedelju dana izazova na mestima na kakvima ne biste izdr�ali ni 1 dan

bez pravih ve�tina za pre�ivljavanje.

Sada se nalazim u Namibiji, na zapadnoj obali Afrike,

jednom od najtoplijih, najsuvljih, pustih mesta na svetu.

Visina padavina ovde iznosi malo iznad 5cm godi�nje, ako ne prona�ete vodu, umre�ete.

Svaki dan je ovde borba za opstanak. - Stvarno smrdi!

Suprostavi�u se jednoj od najsmrtonosnijih zmija na svetu.

I boriti se sa �ivotinjom koja bi da me ubode.

http://www.prijevodi-online.org Markossa

�OVEK PROTIV DIVLJINE S02E09- Namibia

Letim iznad pustinje Namib,

jedne od najstarijih i najopakijih na svetu.

To je vreli kotao od 80.290km2 gde temperature dosti�u i do 50 stepeni.

Spremam se da zapo�nem svoj izazov na ozlogla�enoj "Obali kostura".

Na hiljade ljudi se ovde nasukalo, bili su �rtve sna�nih struja, opasnih stena i zaslepljuju�e magle.

Nasukani mornari su ovu obalu zvali "Vrata pakla".

Na stotine brodova se nasukalo, a na hiljade mornara izgubilo je �ivot na ovim obalama.

Upravo tamo ja idem, pravo na Vrata pakla.

Kao i svi mornari nakon brodoloma, te�im putem �u do�i do obale.

Letim iznad velikih talasa na visini od 18m.

Nosim nekoliko osnovnih alatki za pre�ivljavanje, a moja ekipa ide sa mnom.

Moram da dospem do obale pre nego �to me struja odnese na pu�inu

gde bih se ili udavio, ili bi me pojele tigar-ajkule.

Osetio sam sna�no povla�enje usled dubinske struje.

Koristim ovaj ranac da mi pomogne da plutam.

A bi�e mi potreban kad uletim u velike talase.

Ne mo�ete se odupreti moru. Da biste pre�iveli, plivajte paralelno sa obalom.

Ostanite pribrani i pod uglom plivajte ka pla�i.

Jesi li dobro? -Snaga talasa mo�e da prevari, a struje su opake.

Naporan je to posao.

Ako mornare nakon brodoloma nije ubilo more, ovaj pusti pejza� bi to u�inio.

Kad ste mokri, do�ete u isku�enje da skinete ode�u da biste je osu�ili,

ali zapravo �e se na ovom vetru br�e osu�iti ako je zadr�ite na sebi.

�ak i pored ove obla�nosti, ovde je verovatno preko 37 stepeni,

pa �ete, ako se skinete, samo izgoreti na suncu.

Znoj na ko�i se osu�i za nekoliko sekundi, pa je va� prvi neprijatelj dehidratacija.

Ovde nema ni kapi pitke vode, a na ovakvom mestu vam je potrebno

minimum 15L dnevno da biste pre�iveli.

Obala kostura je jedno veliko groblje koje se prostire na preko 1.500 km.

Jednom sam �uo, da su obezglavljeni kosturi 12 odraslih ljudi

i jednog deteta prona�eni ovde.

Le�ali su zakopani u pesku 80 godina.

A postoje ostaci od preko hiljadu brodova.

Ovakvih brodskih olupina ima svuda du� obale,

a istina je da mornar koji se ovde nasu�e, u su�tini, ne bi imao nikakve �anse da pre�ivi.

Ali ovde se vidi da je ovaj brod o�igledno prili�no savremen, ima motor,

pa �ak i ribarske mre�e, znate, za pre�ivljavanje je najbitnija dovitljivost,

pa ako nai�ete na ovako ne�to, �ak i na neko ovakvo u�e,

�ele�ete da ga iskoristite. Nikad ne znate kad vam mo�e zatrebati.

Morate pretra�iti pla�u, da biste na�li bilo �ta �to �e vam pomo�i da se �ivi izvu�ete.

Vidite, ovde je linija plime, tu se pesak susre�e sa ovim kamenjem

i tu voda izbacuje ove krhotine. Poput ovakvog par�eta drvne gra�e,

Ovo li�i na staru kost od foke.

Evo �ak i stare kese za sme�e. -To je samo plastika, ali mogla bi da vam spase �ivot.

Ali u traganju uvek budite obazrivi.

Pogledajte, evo za�to morate biti obazrivi kada prevr�ete stvari.

Vidite li ovog mali�ana?

Ovakav �korpion velikog repa i malih kle�ta predstavlja problem.

Jedan ubod mogao bi da bude smrtna presuda.

Skinu�emo mu �aoku.

Sada je... jestiv.

Najva�nije je na�i ne�to za pi�e.

Zato �u upotrebiti fokinu kost za pravljenje solarnog destilatora.

Kad je re� o pre�ivljavanju ovde, sunce i voda su ono najbitnije.

Jednog morate da se klonite, a ono drugo da prona�ete.

Problem je u tome �to ovde ima mnogo vode, ali je ne mo�ete piti.

Moj destilator je tehnika pre�ivljavanja koja opona�a na�in na koji priroda stvara ki�u.

Iskopam rupu, ovako.

Pocepam ovu kesu za sme�e, a onda prona�em kamenje da je njime pri�vrstim.

Sada mi je potrebna morska voda. Ipak, koliko god da ste �edni, ne rizikujte

da je popijete. Svakim gutljajem �ele�ete jo� vi�e.

Pre�iveli iz Drugog svetskog rata

pri�ali su o vojnicima koji su podlegli isku�enju.

Nakon 2 sata bili su u delirijumu, a pena im je i�la na usta.

Slede�i korak je gubitak svesti i kona�no - smrt.

Potrebno je da napunite rupu sa �to vi�e mo�ete te�nosti.

Ako nemate morske vode koju biste sipali, mo�ete prosto da mokrite u nju.

Zamisao je da se sve ovo zagreva,

pa voda iz mora i mokra�e isparava, a kad naleti na plastiku, kondezuje se

i curi u ovu �olju. U sredinu stavite kamen,

a ivice dobro zategnite da nimalo vode koja je isparila ne nestane.

Na jakom suncu,

destilator mo�e da se napuni za 2 sata, a na dan mo�ete da prikupite skoro litru vode.

Ali, para mora me ne�e prevariti. Sada bih da prona�em hranu,

a dagnji ovde ima u izobilju. - Ima ih gomila!

Bar ve�eras ne�u umreti od gladi!

Moram biti brz, po�inje plima.

Dagnje su bogate proteinima,

ali su u sirovom stanju prepune �tetnih bakterija. Trovanje hranom ovde bi vas ubilo.

Nema vode da vam odr�i hidrataciju, pa bi vam mozak, bubrezi i srce

otkazali. Ali jo� ne mogu da ih skuvam. Dan traje jo� samo sat vremena,

pa moram da postavim kamp za ve�eras.

Svetlo sve br�e nestaje, a uz to sam i mokar

i bi�e mi vrlo hladno. - Kamenje �e mi biti poput radijatora,

po�to se ceo dan peklo na suncu.

Samo moram da napravim zaklon od drveta, da me za�titi

od hladnih no�nih vetrova.

I poslednja stvar - vatra, zbog toplote. No�u temperatura mo�e da opadne i za 30�

Hajde! Nemoj da se ugasi�!

Ok, dobra stvar u vezi sa ovom pla�om je to �to na njoj le�i gomila drveta.

Ipak, te�ko sam zapalio vatru, mislio sam da �e drvo odmah planuti jer je sasvim mrtvo,

ali zapravo kao da je impregnirano slanom vodom,

pa ga je bilo te�ko zapaliti zbog vlage iznutra.

Ali, ipak je planulo i ja se lagano su�im.

I vidite, imamo te lepe ugarke na kojima �emo ispr�iti dagnje.

Ok, da pogledamo ovog dru�kana!

Sjajno izgleda.

Tako sam zavr�io za ve�eras i spreman sam za predstoje�e izazove.

Kad sunce iza�e, krenu�u ka unutra�njosti, u pustinju. Da budem iskren,

malo sam nervozan zbog onoga �to me o�ekuje, a znam da me �eka prava bitka,

i to oko vode.

U potrazi sam za vodom, bi�u licem u lice sa ubicom.

Ovo je otrovna puhara, jedna od najopasnijih zmija u Africi.

Proveo sam no� na zloglasnoj Obali skeleta u Namibiji.

Ali to je samo po�etak. Pokaza�u vam kako da ostanete �ivi na nekim

od najopakijih mestima u Zapadnoj Africi.

Najve�i ubica ovde je dehidratacija, rano je jutro a temperatura se ve�

bli�i 38-om podeoku. Telo mo�e da izgubi i do 15 litara vode dnevno.

Ovde na obali nema ni kapi pitke vode.

Moram da vidim da li moj solarni destilator radi.

Morao bih da postavim mnogo ovih, da bih imao dovoljno vode za pi�e,

ali tako�e, ova stvar po�inje da se odvija tokom najve�e �ege

kad se isparavanje javlja. Da vidimo �ta imamo.

Zapravo, nije ba� puna fla�a, ali bolje je nego �to sam mislio.

Ovde ima skoro 5cm vode. Da vidimo kakvog je ukusa.

Neverovatno. Iz toga smo dobili dobru, sve�u vodu.

Ali stvarno ne �elim da protra�im ceo dan �ekaju�i da ovo proradi,

da se napuni jo�. Mogao bih da izgubim dve litre te�nosti tako �to sedim i �ekam.

Umanji�u gubitak tako �to �u krenuti ka unutra�njosti

i vide�u da li �u uspeti da na�em neki pravi izvor vode.

Opazio sam ne�to �to �e mi mo�da pomo�i.

Vidite tragove ovuda? Oni su verovatno od �akala.

Ta�no se vidi trag na mestu gde su mu kand�e.

Da je u pitanju neka vrsta ma�ke, ona bi uvukla kand�e, tako�e �akali se kre�u u paru,

ovde ima dva para tragova a kre�u se ta�no jedan ispred drugog, prikriveno.

Mora da sam spavao, jer ih nisam ni �uo.

�ivotinje zna�e �ivot,

ali ovi �akali su se prilagodili �ivotu na vrlo malo vode. Ja to ne mogu.

Kre�em ka unutra�njosti, pope�u se na ve�u visinu

i pogledati da li bih negde mogao da na�em ne�to za pi�e.

Vidite, tamo na horizontu je planina Brandberg i tamo sam se zaputio.

Ali pogledajte, �ini se da do planine vodi i neki zeleni pojas. Vidite li?

To verovatno zna�i da je tu reka,

a reka, nadajmo se, zna�i - voda. Dakle, to je put kojim �u da krenem.

Ali put do planine Brandberg podrazumeva prelazak preko 95km

najopasnije pustinje na svetu. Nikako ne mo�ete uspeti bez vode.

Pa neka vam priroda pomogne.

Vidite ovde sve te �ivotinjske tragove. A ovi su mo�da od springboka ili oriks antilope,

a sve one tra�e samo jedno - a to je voda.

Vidite, ovde se svi ti tragovi spajaju i idu dalje.

To je siguran znak da idem u dobrom pravcu.

Pa, dobro, nije Misisipi, ali ovo suvo re�no korito ima na hiljade galona vode

koja te�e duboko ispod povr�ine. Ipak, za mene je suvi�e duboko da poku�am da do�em dotle.

Zato moram da idem dalje ka unutra�njosti.

I da poku�am da prona�em mesto na kom �u uspeti da do�em do vode.

Voda ovde predstavlja sve. Ako ste dehidrirani samo 2%,

fizi�ka sposobnost vam opada za �ak 20%.

Ipak, moram da nastavim dalje. U ovoj situaciji, morate da koristite

�e� kao motivaciju, ako mirujete mo�ete se �ivi ispr�iti na ovoj �estokoj vrelini.

I budite na oprezu. Pustinja Namib prepuna je opasnosti.

Polako, polako.

Ok, ostani tu!

Ok, ovo je otrovna puhara, jedna od najopasnijih zmija u Africi.

Razlog za�to je opasna je to �to se ve�ina zmija povu�e

kad osete vibracije.

Ali ove su debele i lenje i dobro su kamuflirane, pa se ne�e skloniti sve dok ih skoro ne zgazite,

a onda �e napasti, a njihov napad je jedan od najbr�ih na svetu.

Napada za manje od sekunde,

a otrov koji nose njihovi zubi mo�e da ubije petoro ljudi.

Puhare ubiju vi�e ljudi od bilo koje afri�ke zmije. A ova je velika.

Jedan ugriz i umre�ete od trenutnog anafilakti�kog �oka ili od gangrene.

Dok vam tkivo truli usled dejstva hemotoksina, imate samo 4 dana da na�ete pomo�,

a �anse za to su slabe ako se ovde na�ete sami. -Ali ova �e biti ru�ak.

Otrov u glavi ostaje satima. �ak i danima.

Morate da pazite na glavu, �ak i kad je odse�ena, pogledajte, vide se zubi,

li�e na male hipodermi�ke igle. Ali one vas jo� uvek mogu ubiti, �ak i sad.

Najsigurnije je da je zakopate.

Ali na telu ima dovoljno mesa, u njemu je 60% proteina, a to je energija.

Srce mi lupa, ali, znate, puhara mo�e da se jede i ovako,

sa sve crevima i ko�om.

Ali je jo� bolja kad se ispe�e. Zato �u napraviti klasi�nu Bu�man-rernu.

Ali prvo moram da zapalim vatru i da je pustim da se ugasi.

Postoji jednostavna, primitivna tehnika za pe�enje zmije,

samo da ra��istim ugarke. Prokopajte do peska,

napravite malu rupu.

A onda uzmite zmiju i samo je zamotajte, sa sve crevima i ko�om.

Potom to sve prekrijte vrelim peskom.

Ko�a �e za�tititi zmijino meso.

Ugarci na vrhu �e se postarati da temperatura pe�enja bude ravnomerna.

Za pola sata bi trebalo da bude gotova.

Sada bi trebalo da je ispe�ena, zapravo, mo�e da se �uje kako cvr�i pod �arom. �ujete li?

Zmija "a la Namibija". Hajde da je probamo.

Za tako agresivnu i smrtonosnu zmiju, ima sladak, predivan ukus.

Ali nemojte se prejesti.

Ako ste dehidrirani, varenjem tro�ite te�nost �iji gubitak ne mo�ete da dozvolite.

Jedite samo malo, a onda krenite dalje. Morate da prona�ete vodu.

Mo�da biste pomislili da je ovo samo katus. Ali pogre�ili biste, ova stvar je smrtonosna!

Nalazim se u pustinji Namib, u Zapadnoj Africi.

Pratim isu�eno re�no korito.

I idem u pravcu planine Brandberg u potrazi za vodom.

Imam nedelju dana izazova da vam poka�em kako da pre�ivite

na jednom od najtoplijih, najsuvljih, pustih mesta na svetu.

A ne�to vas neprestano podse�a na to koliko je ovde te�ko.

Vidite, ovde je do�lo do prave tu�e i borbe.

�rtvu su vukli, pogledajte, kroz pesak, do ovog �o�ka i evo je.

Mala springbok antilopa.

Stvarno smrdi!

Ovo je verovatno bio leopard, oni vole ba� takva mesta, sa mnogo malih �pilja.

Leopard napada pravo na mekani donji deo stomaka,

ispija krv i meke organe,

pa je onda sve �to ostane ovakav truli le�, ali ovo je previ�e trulo za mene.

Evo male bube. Vidite li je?

Ovo nije ba� lepo par�e sringboka,

ali na ovom le�u za mene nema ni�ta,

a ja zaista ne �elim da budem u blizini ako je tu i neki leopard.

Leopardi spadaju u najbolje skrivene afri�ke ubice, a napadali su i ljude.

Moram da nastavim da se kre�em, ali odr�avanje visokog nivoa energije je vrlo te�ko.

Mo�ete da izdr�ite bez hrane 14 dana, ali borba sa gla�u je naporna.

Me�utim, ovde, u ovoj goloj pustinji, ne�to mo�e u tome da vam pomogne.

Znam neke kojima bi ovakav kaktus dobro do�ao.

Zove se hudija i prirodnim putem suzbija apetit.

Bu�mani su ih koristili hiljadama godina kako bi ubla�ili glad.

Evo �ta treba da uradite, rase�ete ga i popijete malo soka.

Izuzetno je gorak.

Kao da pijete sprej protiv komaraca.

Ali kad vam je opstanak doveden u pitanje, a koli�ina vode ograni�ena,

zaista ne �elite da mnogo jedete, jer �ete jo� vi�e dehidrirati,

pa ovako ne�to mo�e da vam pomogne.

Me�utim, u ovakvoj sredini, vi�e od svega vam treba voda.

Do podneva, temperatura je izuzetno visoka, kao da se �ivi kuvate.

Ovde ko�a mo�e da vam izgori za samo 20 minuta,

a ako vam se temperatura tela opasno povisi, do�ive�ete toplotni udar.

Napolju sam od rane zore i zaista mi je potrebno skloni�te.

Stvarno, napolju je u�asno vru�e, verovatno ima preko 43 stepena,

ali tako�e to je i opasna vrelina. Vidite, duva vetar, pa se va� znoj odmah osu�i,

tako da jo� vi�e dehidrirate, pa morate da na�ete ovakav hlad.

I da tu neko vreme obnavljate snagu.

Ovo nije uludo potro�eno vreme. Iskoristite ga da isplanirate slede�i korak.

Odmor je najbitniji za opstanak. Ali ja �elim da brzo krenem, kako bih prona�ao vodu.

Pratim isu�eno re�no korito, i opa�am dobre znake.

Ovde ima nekih biljaka, a to mo�e da zna�i samo jedno.

Vidite svu ovu vodu? Odavde dolazi. To je kao izvor.

Ovo je poslednja stvar koju biste o�ekivali ovde u sred pustinje.

Ali ponekad, kad pomislite da je ne�to predobro da bi bilo istinito,

ispostavi se da zaista i jeste. Sve ovo ovde, ovaj beli talog, to je so.

Ka�em vam da je ovo...

Ovo je tako slano! Mnogo je slanije od morske vode.

Dakle, sva ova voda, nije za pi�e.

Mogla bi da bude smrtonosna.

Kako voda prolazi kroz stene, minerali u stenama je salinizuju,

pa je, kao ni morsku vodu, ne smete piti, jer �ete dehidrirati jo� vi�e.

Ovde �e �e� biti va� stalni saputnik. A ako ste �edni, ve� ste dehidrirali.

Potrebna vam je voda, ali ne dajte da vas priroda prevari!

Mo�da biste pomislili da je ovo kaktus, ali ne biste bili u pravu, ovo je...

Ovo je u stvari "iufobia", a te stvar�ice su smrtonosne.

Pogledajte sad ovo. Vidite li ovaj mle�ni sok kako izlazi?

Postoji jedno op�te pravilo: sve �to je mle�nobele boje,

dr�ite se podalje od toga.

Ali za ovo to posebno va�i, poznato je da su ljudi umirali od toga.

Jednom od �lanova na�e ekipe je kanulo malo tog soka na prst,

a kada je kasnije obrisao �elo, malo soka mu je u�lo u oko

i skoro ga je oslepelo.

�ak i kada uvene, iufobia mo�e da ubije.

�uo sam za neke putnike koji su njene suve grane koristili za potpalu.

Toksini su u�li u dim, koji im je otrovao hranu,

i slede�eg jutra, svih njih 16 je umrlo.

Ali postoji i biljka koja mo�e da vas spase.

Ovo je mali "dukat" �bun.

A zove se dukat jer njegovo li��e podse�a na nov�i�e.

A ponekad kad ste na mestu koje izgleda tako suvo i ispucalo

pomislite da nigde nema vode.

Ipak, ima ako znate gde da gledate. Ove biljke su dobar izvor te�nosti.

Ukus je poprili�no gorak. Pomislili biste da ne mo�e da se pije,

ali mo�e!

Sve vreme sam u pustinji tra�io vodu,

Ali uskoro �u �eleti da to izbegnem.

Poplave su najopasnija stvar u pustinji.

I ja �u se pobrinuti da ne budem zate�en.

Nalazim se u Namibiji, u Zapadnoj Africi. Pratim pravac planine Brandberg u potrazi za vodom.

Ja sam u jednoj od najzahtevnijih pustinja na svetu.

I za sada jedinu vodu koju sam na�ao, nije za pi�e.

Ova oblast dobija samo oko 5cm padavina godi�nje.

Pa bi ovi blatnjavi delovi suvog re�nog korita mogli biti dobra vest.

Sada mi mnogo toga ukazuje na prisustvo vode.

Ali po mnogo �emu, ne bi trebalo da ima toliko znakova, ipak, ovde je samo plavo nebo

i �estoka vru�ina, pa sve to zna�i da je verovatno negde dalje bilo mnogo padavina.

I da verovatno ovde negde te�e bujica. - Niko ne zna kad �e bujica nai�i,

ali i kratki pljusak na planinama

mo�e da u re�nim koritima izazove talas plime koji ru�i sve pred sobom.

Trebalo bi da prona�em vodu u donedavno pra�njavoj oblasti.

Svud po zemlji se vide �ivotinjski tragovi.

Ovde o�igledno dolaze na pojilo kada se reke napune vodom.

Vidi se da je tlo jo� uvek prili�no vla�no.

Ako prokopam jo� malo dole,

mo�da �u prona�i vodu.

Ok, dolazim do vode sada.

Do�ite da pogledate. -Nalazi se 45cm pod zemljom i puna je prljav�tine.

Ali mogu to da sredim. - Ok, imam ovde travu.

A u sredini �e biti takozvana Bu�manova slamka.

To je tehnika koju koriste San Bu�mani.

Trava �e isfiltrirati iz vode najgori deo prljav�tine i taloga.

Bu�manova slamka je �uplja, pa mogu kroz nju da isisam vodu.

Da, jo� uvek je prljava, ali me hidrira i dobra je.

Napravi�u kamp za ve�eras, ali moram da prona�em neko mesto na kom ne�u upasti u nevolju.

Nalazim se na visini od 10m i mislim da sam na�ao pravo mesto.

Stena je prili�no strma. Ali bih ra��istio malo ovaj pesak

i iskopao mali rov jer �elim da budem siguran da ne�u pasti odavde.

Strmo je, ali je bar visoko i ravno, daleko izvan doma�aja poplave i grabljivica.

Idem da na�em neka drva za potpalu, a lak�e je popeti se nego si�i.

Moje pretra�ivanje Obale kostura pokaza�e se korisnim.

Znao sam da �e mi ovo u�e koje sam na�ao na pla�i biti od koristi.

Mogu njime da pove�em ovu gomilu drveta i da je odvu�em do stene.

Ali ovako ne�e biti dovoljno duga�ko, a ako ga otpetljam,

trebalo bi da dosegne.

Moram da poku�am da podignem drva do kampa

i da zapalim vatru �to je pre mogu�e.

Jer sunce nestaje brzo.

Hajde da zapalimo vatru.

Ponekad je ovo tako lako, a nekad je tako te�ko!

Pred kraj dana je uvek te�e, kad si umoran.

Znate �ta, ne se�am se da je ovo nekad toliko trajalo.

Od pomisli da no� provodite na 10m visokoj strmoj steni, hvata vas nervoza.

Sada je oko 2 ujutro.

Te�ko mi je da zaspim, jer stalno mislim da �u pasti

sa ove uzane litice, 10m iznad re�nog korita.

Ipak, prona�ao sam pametno re�enje.

Onaj konopac koji sam koristio da dovu�em drva vezao sam oko struka.

Nadajmo se da �e me to spre�iti da padnem, a sada �u poku�ati da se malo naspavam.

Sutra �u da se uhvatim u ko�tac sa najvi�im vrhom u Namibiji.

Iz tiganja u vatru.

Opasna Brandberg planina.

Nalazim se u pustinji Namib. Proveo sam no� na 10m visokoj i strmoj litici

daleko izvan doma�aja poplave i grabljivica.

Dobro jutro, momci, no� nije bila lo�a,

u smislu da nisam pao!

Moj slede�i izazov je da se uhvatim u ko�tac sa planinom Brandberg.

Ali pre nego �to krenem, doru�kova�u ne�to �to za mene nije uobi�ajeno.

Ovde ima i vi�e �ivotinja, recimo, tu je kapski daman,

ne�to poput velikog zamor�eta.

A sve ovo ovde je njen izmet.

Bu�mani su od ovog izmeta pravili �aj.

Bog zna kakv ukus �e taj �aj da ima!

Svaki Englez zna da dobar �aj mora dobro da provri.

Ok, hajde da probamo.

Navodno, trebalo bi da vas oslobodi toksina i da je dobar za bubrege.

Ako se vodimo principom da je ono �to je dobro obi�no gadnog ukusa,

ovo mora da je veoma, veoma zdravo.

Pitam se kako im je ovo palo na pamet. - Barem imam u sebi ne�to te�nosti.

A sada, moram da savladam planinu.

Sa 2.590m, ova planina je najvi�a u Namibiji.

�eka me prili�an uspon, ali ovo je neverovatno, ove stene izdaleka izgledaju poput malih oblutaka,

a zapravo su ogromne.

Planina Brandberg se izdigla iz Zemljine kore pre 530 miliona godina.

Surova klima i u�asna vru�ina smrskale su stene i stvorile strma polja stena,

od kojih su neke velike kao ku�a.

Krhke su i opasne za penjanje.

Moj jedini na�in da se popnem je preko tih stena i izme�u njih.

Pogledajte to mesto! Kao da ste u crevima planine.

Stene kao da balansiraju jedna na drugoj.

Opasno je biti ovde, hajde da se pomerimo.

Ova mala stena nosi ovu ogromnu. Ne dirajte ovu!

Vidite gde sam bio, a tako�e vidite i gde idem.

Izgleda kao da iz manje nevolje srljam u jo� ve�u.

Ove stene su bar �etrdesetak stepeni toplije od vazduha.

Prag bola po�inje oko 54-og podeoka. Ovde sigurno ima 60 stepeni ili vi�e.

Ovo ovde je crno. Crne stene su zaista u�arene.

Ovo je kao da dr�ite ruku na vreloj, vreloj rerni.

Ova padina je prili�no strma, a ja sam se popeo na 60m.

Okliznem li se jednom, mo�e biti fatalno po mene.

Problem je sve ovo. Pomislite da mo�ete da se dr�ite, ali ne...

Nisam vi�e na padini, kre�em se ka vrhu.

Odavde kao da se cela Namibija prote�e preda mnom.

Sada idem na istok, da upoznam San Bu�mane.

San Bu�mani su lovci i sakuplja�i i �ive u najsurovijim sredinama preko 20.000 godina.

Oni su majstori pre�ivljavanja, a ja bih da nau�im neke njihove tajne.

I sam sam video koliko je te�ko ovde prona�i vodu.

Ali, San Bu�mani znaju gde da je tra�e, �ak i kad ki�a mesecima nije padala.

Kad je su�a, u lukovici �e uvek biti vode.

U ovoj biljci nalazi se bar jedna �olja vode,

ali ako ne znate �ta da tra�ite, pro�li biste kraj nje.

Stisnete...

Sve to je dobro za pi�e.

Znanje o biljkama koje mogu da te ubiju i onima koje mogu da ti spasu �ivot

prenosi se sa kolena na koleno.

Nakon ki�e, nijedna kap koja jo� nije isparila sa drveta afri�ke marule ne�e proma�i plemenu San.

Kucanjem o stablo, otkrivaju gde bi moglo biti vode.

A uvek �e uz sebe imati Bu�manove slamke kojim �e je piti.

Voda je zarobljena u �upljinama drveta.

Sjajno, pije pravo odatle!

Dodajte mi kameru!

Samo da ovo izvadim.

Lepa, sve�a voda!

Ako je te�ko prona�i vodu, pronalazak hrane je jo� te�i.

Ali pleme San �e sve u�initi da bi do nje do�lo,

bez obzira na to koliko mo�e biti opasno.

Sav se nakostre�io!

Nalazim se u Namibiji, suo�en sa poslednjim izazovom naporne nedelje.

Idem u lov sa San Bu�manima. Ovi momci poznaju trag svake �ivotinje koja ovde �ivi,

a danas su krenuli u lov na jednu odre�enu.

Otkrili su trag ogromnog bodljikavog praseta i poku�avaju da ga izvade iz jazbine.

Ovi momci su doneli svoju te�ku ma�ineriju,

kako bi poku�ali da do�u do bodljikavog praseta koje je tu negde.

Prili�no su veliki, znate! - Poznato je da su bodljikava prasad ubijala i lavove.

Mogu da porastu do 90cm, imaju arsenal bodlji du�ih vi�e od 30cm, prepunih �tetnih bakterija.

A za pleme San, oni su delikates.

Zna�i, ako ga udarim, verovatno �e istr�ati i poku�ati da me ubode ovim?

Ok, ako �ujete da vri�tim, izvucite me. - Poku�a�emo da te za�titimo.

Ok, mogao bih da usko�im.

Naoru�an kamerom i svetiljkom, polako kr�im sebi put unutra.

Jazbina bodljikavog praseta mo�e da bude duga 18m

i da bude sme�tena duboko pod zemljom.

Neverovatno je koliko ima �i�mi�a na plafonu ovog tunela.

Ovde treba mnogo kopati, velik je ovo tunel, ka�em vam. Ba� je velik!

Trebalo nam je 8 sati da se prokopa do ove dubine,

ogroman napor da bi se ulovio samo jedan obrok.

Ali takva je stvarnost u �ivotu lovaca-sakuplja�a.

Hvataj ga, hvataj ga!

Da pogledamo. Da vidimo mo�emo li ga uo�iti.

Tek treba da vidimo koliko je zaista velik.

Jedno ipak znam: �ivotinja koju saterate u �o�ak je opasna.

Naro�ito kada ima bodlje. - Da li si ok? -Jesam!

Ka�em vam, jezivo je tamo dole. Mo�ete da ga �ujete kako grok�e.

Na samom je kraju tunela, a uz ovo...

mo�ete zaista da ga osetite.

�ujete li vi to? Sav se nakostre�io!

Bodljikavo prase je spremno da se bori do smrti.

Bodlje na repu su mu se nakostre�ile i zve�e u znak upozorenja!

Ali prvo moram da ga isteram na �istinu. - Izvuci ga!

Ho�ete da ga dohvatim i izvu�em za noge? - Da:)

Mora da se... Slu�ajte, mora da se �alite.

Radije se ne bih borio sa tim velikim nakostre�enim bodljikavim prasetom

sa tim bodljama u tom uzanom tunelu.

OK, poku�a�u!

Da li brzo tr�e? -Ne. - Si�i dole kod mene.

Hajde da upalimo svetlo, lepo je znati kad �e ti se sigurna smrt pribli�iti.

Ba� sam zadovoljan �to se i on jednako pla�i te stvari koja �e da izleti iz rupe

sa bodljama koje ma�u.

Svejedno, uhvatili smo mu nekoliko bodlji.

Ali, vreme je da se ovo zavr�i, a na meni je da izvu�em ovo stvorenje iz rupe

i da ga ubijem.

Surovo je, ali za pleme San, kad je u pitanju opstanak nema mesta sentimentalnosti.

Ako ne ubiju, ne�e jesti!

Vreme koje sam proveo sa plemenom San i tajne pre�ivljavanja

koje sam od njih nau�io smatram velikom privilegijom.

Namibija je jedno od najsurovijih mesta na kojima sam ikad bio,

a potraga za vodom mo�e da ispita va�e granice.

Ipak, ovo iskustvo �e zauvek ostati sa mnom.