Original subtitles

Ja sam Ber Grils. Slu�io sam u britanskim specijalnim jedinicama,

popeo se na vrh Mont Eversta i pre�ao okeane Arktika.

Sad sam na Ekvadoru, zemlji punoj ekstremnih d�ungli i planina.

Svake godine, na stotine ljudi treba spasiti iz ove surove prirode.

Ja �u vam pokazati ve�tine koje vam trebaju da biste ovde pre�iveli.

�OVEK PROTIV DIVLJINE S01E14 - Ecuador

Ekvador.

Zemlja veli�ine Nevade, dom najdu�eg planinskog venca na svetu

i najve�e i najneprohodnije d�ungle - Amazona.

Pro�le godine, preko milion ljudi

do�lo je da iskusi ogromnu divljinu u kojoj vreme stoji hiljadama godina.

Mnogi su se izgubili u planinama i u d�unglama i morali su se spasavati.

U ovu divljinu spu�tam se paraglajderom, i treba�e mi sve moje ve�tine da bih pre�iveo.

Sve �to imam je: fla�a vode, no� i kremen.

Ekipa snimatelja prati moje putovanje. Nalazim se na 3.600m u Andima.

I prelepo je.

Okru�en sam nekim od najspektakularnijih planina na svetu.

Me�utim, ovde je hladno, temperatura je blizu nule,

a vazduh redak. To zna�i da je letenje helikopterom ovde opasno.

Pa se spu�tam paraglajderom. Idemo.

Koriste�i vazdu�ne struje, lete�u iznad Anda,

u nadi da �u se spustiti negde u blizini amazonske d�ungle.

http://www.prijevodi-online.org Prevod: Markossa

Andi su ogromni, prote�u se oko 7.240km od severa do juga.

Ovde se nalaze najvi�i i najaktivniji vulkani na svetu.

Promenljive vazdu�ne struje vode me iznad mo�vara.

One su na velikoj visini i zauzimaju ve�inu ove oblasti.

To nije mesto na kom �elim da budem. -Ovo �e biti brzo sletanje. Pribli�avam se.

Pogledajte! Ako mo�ete da vidite...

Ovo je u�asna stvar dubine do struka.

Ovde je hladno i moram da iza�em iz mo�vare

�to je pre mogu�e.

Ovo je gust, odvratan mulj.

Ovo nije dobar po�etak.

Jo� uvek sam na visini od oko 3.600m

i temperatura je oko nule.

Ako ste mokri i hladno vam je na ovoj visini, to je fatalna kombinacija.

Ispod mene su kilometri i kilometri guste d�ungle na velikoj visini.

One su, zbog svoje visine, poznate kao "obla�ne �ume."

Ispod njih je topla i vla�na amazonska d�ungla.

Zaputio sam se ka d�ungli,

jer znam da su tamo pritoke mo�ne reke Amazona.

A gde je reka, tu su �esto ljudi i bezbednost.

Pogledajte ovu ogromnu, ogromnu dolinu. I samo obla�na �uma.

Sve �to se vidi. Iako je lepa, malo me i obeshrabruje.

To samo zna�i vi�e napornog posla.

I dalje sam skroz mokar i hladno mi je.

A na visini sam od 3.500m I u opasnosti sam...

Od izlaganaja i od hipotermije.

A znam iz iskustva da obe stvari nastupaju brzo.

To je smrtonosna kombinacija, hladno�a, vlaga i nadmorska visina.

I, ljudi, stvarno moram dole da se spustim brzo.

Na svakih 300m ni�e je oko 2 stepena toplije.

Mora da sam pre�ao najmanje 600m i ostalo mi je jo� oko 3.000m.

Pada ki�a i po�injem da vidim drve�e, �to je dobar znak za mene.

To zna�i da verovatno nisam daleko od obla�ne �ume, pa idem dalje.

Ali, kretanje na velikoj visini je te�ko. Ovde na 3.000m nadmorske visine ima 15%

manje kiseonika nego na nivou mora.

Zaboravio sam koliko je te�ko kretati se na velikoj visini.

Ispod mene je mali deo obla�ne �ume, ali to je dobra vest.

To je verovatno moja najbolja �ansa da na�em skrovi�te i neku pristojnu hranu.

Neverovatno kako se vegetacija brzo mo�e promeniti.

Ovde je 20 stepeni toplije. Kao da sam u�ao u novi svet.

Ovo je lepo ali zastra�uju�e mesto.

Vazduh u tropskim nizijama postaje topliji i kondezuje se.

Na oko 2.400-3.000m ima samo �vrstih oblaka i ki�e.

Ovde je tako mirno.

Ne �uje se ni�ta osim kapljanja ki�e. Pogledajte kako je sve vla�no. Vidite?

Pogledajte ovo. Ovo se mo�e i��upati u velikim komadima.

To je verovatno... Da, pogledajte, puno vode.

Definitivno se dole nalazi potok.

Ali, ovde smrdi trulo drvo kao da se celo mesto raspada.

Obla�na �uma bogatija je od pa�njaka.

Umereni i vla�ni uslovi dom su za hiljade vrsta biljaka i �ivotinja.

Pogledajte koga sam na�ao na dnu �ume. To je beznogi vodozemac.

Ovi momci obi�no �ive pod zemljom i hrane se crvima i sli�no.

Me�utim, po�to je ovde tako vla�no od puno ki�e, on je nateran da iza�e na povr�inu.

Jednostavno je neverovatno �to sam sreo jednog od njih.

Iako li�i na zmiju, to je beznogi gu�ter

koji jede crve, pauke i bube. Mi �emo ga pustiti i nastaviti dalje.

Mo�da izgleda kao da se mo�e jesti, ali ispod ko�e ima otrovne �lezde.

Dakle, ne�e biti moj ru�ak.

Znam jo� iz vremena koje sam proveo u vojsci,

kako kretanje u d�ungli mo�e biti sporo.

Ponekad vam treba ceo dan da pre�ete samo kilometar.

A u ovakvim okolnostima vidite i za�to.

Lako je vrteti se u krug u ovoj �umi.

1986-e, grupa lovaca na blago do�la je u ovu obla�nu �umu.

U potrazi za zlatom Inka.

Legenda ka�e, poslednji car, Atavalpa, ovde je zakopao tone zlata.

Veruje se da su ti lovci umrli zato �to su se potpuno izgubili.

Njihova tela na�ena su samo 800m od njihovog kampa.

Jaguari i zmije �ive u �umi, ali su retki.

Smrtonosnije ubice su biljke.

Ovo je Phalloides pe�urka. One su otrovne i opasne.

Da je pojedem, uni�tila bi mi bubrege za 24 sata.

I stvarno, u divljini ne treba ni malo rizikovati.

Osim ako niste stru�njak za pe�urke i zlata�e,

najbolje �to mo�ete da uradite je, da ih se klonite.

Otrovi su tako smrtonosni da vam ne bi pomogao nikakav lek.

Idem pravo nizbrdo. To je najbolji put da na�em reku.

Ali, hodanje je jako sporo. Zbog toplih i vla�nih uslova,

biljke rastu i do 6m godi�nje. To je brzo!

Loza mo�e da napravi tako guste zavese da se isped vas ni�ta ne vidi.

Potpuno sam se zapleo u ovu stvar.

Znate �ta? Nekad samo zastanete.

Ne mogu da dozvolim da gubim snagu probijaju�i se kroz ovo.

Moram na�i bolji put.

Odjednom, ovo gusto rastinje nestaje i pojavljuje se uski kanal.

Ovo je verovatno nastalo posle vi�e stotina godina erodiranja vodom.

Ovo je kao brzi autoput kroz d�unglu koji bi mogao voditi do reke.

Ali, korito reke vodi do nekakve pe�ine. -Idemo da vidimo.

Pe�ine kao �to je ova su mesta za izbegavanje.

Ali moram da ispunim svoj plan i pratim ovaj kanal.

Ne�to leti ovuda.

Nalazim se u uskoj pe�ini na Ekvadoru. Nadam se da �e me odvesti do potoka.

Ali, nisam sam. Pogledaj. Upali "no�ni vid".

Vidi� li ih? Vidi, to su slepi mi�evi. Ima ih na stotine.

Mogu da osetim njihova krila kako ma�u pored moje glave.

Oni su sjajni leta�i. U tome im poma�e sonda.

Ovi nosati slepi mi�evi �ive u kolonijama od po 5.000 jedinki.

Ima ih toliko da bih mo�da mogao nekog i da zgrabim.

Ali ne�u, jer bi me mogao ujesti, a oni mogu da prenose besnilo.

Smrad je gotovo nepodno�ljiv.

Pod pe�ine prekriven je guanom, izmetom slepih mi�eva.

Isparavanja su veoma otrovna i ovo je pogodno tlo za insekte.

Ho�u da iza�em iz ove jezive pe�ine.

Ako ne�to ne volim, to su slepi mi�evi.

Moram da na�em bolje mesto.

A to zna�i da se vra�am u gustu obla�nu �umu.

Ovome sam se nadao - potok.

Mogu da ga pratim i nadam se da �u na�i reku.

Ovi potoci i reke su stvarno autoputevi �ume.

Dok pratim potok nizvodno, buka vode koja pada sve je glasnija.

Ovo je sigurno znak bele vode.

Da, pogledajte ovo.

Ova brza re�na voda sti�e sa sne�nih Anda.

Sa gle�era je i ekstremno hladna.

Ovi potoci iziskuju veliko po�tovanje jer su veoma, veoma mo�ni.

Morate paziti kako se kre�ete po obalama jer su veoma klizave.

Ali bi me mogla odvesti do Amazona, a tamo �u, nadam se, na�i ljude.

U �umi uvek ima hrane ako znate gde da tra�ite, pogledajte.

Ako pogledate ovu orhideju ovde, ovo je zapravo moja omiljena orhideja,

jer se jako lako prepoznaje. Zove se �uta orhideja sa braon ta�kicama.

Zato �to ima braon ta�kice i �uta je.

Kod nje je dobro to �to je jestiva.

Postoji preko 10.000 vrsta biljaka u Ekvadoru.

Cvetovi mi daju malu dozu �e�era,

ali tako�e, tra�im ne�to malo hranljivije.

Ovo su listovi mlade paprati, i oni su zapravo jestivi.

Uro�enici iz ove oblasti ih jedu. Ali moraju se 2x skuvati pre jela.

Prepoznaju se po tome �to imaju oblik majmunovog repa.

Tako�e, prekriveni su u�asnom lepljivom sluzi koju lu�e da se �tite od buba.

Ali, ja �u ih odse�i i skuvati, a onda �u ih pojesti kasnije.

Duplim kuvanjem se uklanja otrovna sluz koja mo�e da izazove ozbiljne gr�eve.

Bo�e!

Vreme je da na�em skloni�te.

Mogu ga napraviti, ali ima gomila prirodnih skloni�ta okolo.

Pe�ina je prekoputa. Tamo gde je najtamniji deo.

Sada ih vidim nekoliko. To �e biti savr�eno mesto da se provede no�.

Ali prvo, moram da do�em do pe�ine.

A voda je previ�e brza i duboka da bi je pre�ao.

Jo� uvek nisam na�ao lako mesto na kom �u pre�i potok.

Ali, video sam bambus i to me je podsetilo

kako smo prelazili pukotine u zemlji na Everestu. I to mi je dalo ideju.

Da, ovo sam video. Ovu gomilu ovde.

Postoji doslovno preko 100 vrsta bambusa, a ja se nadam

da je ovaj dovoljno �upalj da ga prose�em mojim malim no�em.

Hajde da vidimo da li �u uspeti.

Da, lepo se se�e. Odli�no!

Dva duga�ka bambusa i neka pre�aga zavezanih lozom

bi�e dovoljno sna�no da izdr�i najmanje 90 kila.

Onda �u mo�i da pre�em do pe�ine. Ono �to tra�im je loza,

da ve�em popre�ne grede. Ali ono �to mi treba, nije ovde.

Sve je mrtvo i lako puca. Tra�im �ivu biljku.

Kao ovu. Evo je. Mislim da se ovo zove linjan loza.

Dobra je, savitljiva, elasti�na i �iva.

Na�ao sam jo� nekoliko.

Koristi�u prepolovljene mladice i napraviti od njih pre�age.

Imam prvu pre�agu, ovde. Sad mi samo treba,

ova elasti�na loza kojom �u je privezati.

Priroda vam daje sve �to vam treba.

Dobra stvar kod loza je �to je potrebno uvezati jednom ili dva puta,

i ona se, po�to je �iva i vla�na, stegne i bude stvarno bezbedno.

Bambus je mo�da �upalj ali ovako velika struktura

mo�e biti veoma te�ka. Ovo je verovatno te�ko oko 70kg.

Pa je bolje, pravite blizu mesta na kom vam treba.

Kad je postavim, trebalo bi da uspem da pre�em preko vode.

Ove merdevine su skoro postavljene.

Iako su svi materijali laki, same merdevine su dosta te�ke.

Me�utim, to samo pokazuje �ta ma�ta mo�e. Idemo.

O, ne! Sve se raspalo.

To je katastrofa!

Ja sam u obla�noj �umi na Ekvadoru, poku�avam da pre�em ledenu reku.

Napravio sam merdevine od bambusa ali desila se katastrofa.

Pa, to je stvarnost opstanka.

Ne uspe svaki put. I vra�am se na po�etak.

Ali, ponestaje mi vremena, a uskoro �e pasti mrak.

Prili�no je kasno i nemam vremena za skrovi�te i vatru,

i moram da odlu�im koji su mi prioriteti. Ali va�no mi je da upalim vatru.

Moram da se osu�im i moram da se zagrejem.

Dobra stvar kod ove �ume je �to je gore gusta

i imam dovoljno prirodnog zaklona u savkom slu�aju ako padne ki�a.

Me�utim, moram na�i suvo drve�e da bih zapalio vatru.

Na�i suvo drve�e u ovim vla�nim uslovima izgleda nemogu�e.

Ali nije ako znate gde da tra�ite.

Ako pogledate okolo, vide�ete mnogo ze�ijeg izmeta. Pogledajte ima jo� ovde.

A ovo su ze�iji tragovi. Oni prave ove rupe.

Ispod zemlje. Pogledajte, vidite ovde. Unutra �ete na�i ovo... Suva trava.

Ze�evi su odradili posao umesto mene. Treba mi jo� malo trave.

Moram biti brz jer ki�a pada svako ve�e i upravo po�inje.

Sve ovde je tako mokro.

To mi samo ote�ava paljenje vatre.

Problem je u tome �to je sva ova trava koju sam skupio ranije ve� natopljena.

Kremen je mokar, moje drvo za potpalu je mokro a i hladno mi je trenutno.

O Bo�e.

Svaki put kad dobijem varnicu ova prokleta ki�a je samo ugasi.

Mislim da mi se nikad nije desilo pre da ne mogu da upalim vatru.

Hajde!

Znate �ta? Ovo je izgubljena bitka.

Najbolje �to mogu zapravo sa ovom travom sada,

jeste samo da napunim moju majicu

i koristim je kao izolaciju.

Nadam se da �e me grejati no�u.

Ovo funkcioni�e kao izolator

i zadr�ava moju toplotu.

Izgledam kao da sam se prejeo kiflica sa sirom ali trebalo bi da deluje.

Znate �ta? Sad bih ubio za kiflicu sa sirom.

Nekako je �udno biti sam u �umi.

Kada je mrak.

Moj zadatak je da poku�am da se utoplim koliko mogu

sa ovom travom.

I da izdr�im ovu no�.

Ki�a je padala skoro celu no�.

Me�utim, kad je sve lo�e, �esto vam male stvari daju nadu.

Pogledajte tamo gore. Vidite onaj roze cvet? Tako je lep!

Nema sumnje da je dolazak dovde bio te�ak.

�esto me male stvari podignu.

U mom slu�aju, je to bio onaj mali cvet.

Uvek pomislim kako je to, znate, kao Bo�ije delo.

Znate da je tu, mo�da ga niko ne�e videti. Priroda stvara lepe stvari.

Svi�a mi se to.

Jo� uvek pratim reku nizvodno, u nadi da �u na�i pritoku Amazona.

Mokar sam ve� 24 sata i polako mi nestaje snage.

Moram da na�em hranu i moram da se osu�im.

Ne zadugo, i moj put du� obale reke iznenadno se zavr�ava.

Imam dve mogu�nosti. Mogu da poku�am da je pre�em.

Problem je �to �u biti mokar. A osim toga, voda je hladna.

A to je poslednje �to mi treba. Druga mogu�nost je...

Da sko�im i da poku�am da se uhvatom za drvo.

Najgore �to mo�e da se desi jeste da upadnem i da se iskvasim.

Ali barem imam �ansu da ostanem suv.

Ne smem da dozvolim da ovaj skok krene pogre�no.

Uhvatio sam granu i iskoristio inerciju i zanjihao noge.

Moram da pazim na klizavu mahovinu.

Na samoj sam ivici ki�ne �ume.

Od sada �e moj put bivati sve te�i.

Iza�ao sam iz obla�ne �ume na Ekvadoru

i ulazim u tamne d�ungle mo�nog Amazona.

Ova ki�na �uma ima 2.70m ki�e godi�nje.

I ona je dom preko milion vrsta biljaka i �ivotinja.

Ja sam definitivno sada u ki�noj �umi. Znam to zbog visine kro�nji drve�a

iznad mene, neko drve�e visoko je verovatno 25 metara.

I tako�e je mnogo, mnogo vla�nije ovde. Odmah se primeti.

Ali, nalazim se u prili�no stalnom potoku i nadam se da �e me na kraju

odvesti do reke, do Amazona i kona�no do civilizacije.

U sezoni ki�a, ovde bi bila besna bujica.

Ali trenutno meni slu�i kao staza.

Mo�ete videti ovde, kako se dva potoka sre�u kao na spajanju puteva.

Me�utim, va�no je da pratim tok vode nizbrdo.

Ovaj deo Amazona pun je razli�itih divljih �ivotinja.

Vi�e od 8% �ivotinjskih vrsta �ivi ovde.

Pogledajte ove momke! To su larve sa palminog drveta.

Ovo su... Ovo su najve�e larve koje sam video. Pogledajte.

One su ba� na mestu koje vole.

Hrane se trulim, mekanim drvetom palme.

Ali ove su apsolutno ogromne.

Zapravo, uro�enici ih jedu kao poslasticu. Puni su proteina.

Mo�ete ih pojesti cele. Pogledajte kako se migolje.

Sto mu gromova! To je...

Huaorani pleme iz Amazona smatra ih pravom poslasticom.

U�asno! I znate �ta? Mogu da zadr�e svoju poslasticu.

Poku�a�u i ovog da progutam.

Usta su mi puna lepljive mase, nalik na pavlaku s hrskavim komadima.

Ipak, ta lepljiva masa je puna proteina.

Ali ki�ne �ume Amazona pune su �ivotinja koje su malo ukusnije.

Po�inje ponovo da rominja, a to je dobro vreme za pecanje.

Ki�a �e odvu�i pa�nju ribi pa �e biti lak�e pri�i joj.

Prvo mi treba neka vrsta oru�ja.

Dok sam se �etao, tra�io sam drvo zgodno za pravljenje luka.

Ovo je �uta palma, koja je pala.

A ona je idealna zato �to je tvrda, ali, tako�e vam omogu�ava da je se�ete uzdu�.

Luk koji �u izgraditi je pogodan za pecanje.

A Huaorani pleme ga je razvilo i koristi ve� vekovima.

Ono je posebno dobro za ubadanje brze ribe u plitkim bazenima.

Ova �uta palma je savr�ena.

Trebalo mi je samo 15 minuta i ve� imam pravu du�inu.

Huaorani lovac pravio bi je danima,

ali njihovi lukovi traju godinama.

Nadam se da mi ne�e toliko dugo biti potrebni.

Sad moram da napravim nekoliko zareza na svakom kraju za u�e.

Pita palma raste u d�ungli.

Li��e sadr�i duga�ka vlakna savr�ena za u�ad za luk.

Ova pita je puna u�asnih bodlji sve do dole,

i prvo �to treba da uradim je da ih odse�em.

Kad ih odse�em, onda ovu stranu moram da otvorim.

Zatim odvojim mesnati deo od jake kore ovog li��a.

Sad samo uzmem niti, stavim ih u usta i po�nem da ih pletem.

Uplitanje niti pove�ava njihovu snagu i izdr�ljivost.

Kad stavim u�e na luk, mora�e da izdr�i veliki pritisak.

Da bih ga zaka�io, na ovaj kraj sam stavio obi�nu om�u.

I na ovom kraju �u uraditi isto.

Da bih vezao u�e, moram napraviti malu om�u.

Stavim ovaj kraj kroz ovo. Dobar na�in da se zapamti je:

"Zec izlazi iz rupe, ide oko drveta i vra�a se u rupu."

Sad samo moram da savijem luk i da se nadam da u�e ne�e pu�i.

I onda... Je spremno.

Strele se prave od istog drveta kao i za luk.

Savr�eno za se�enje kroz vodu.

Me�utim, nisam znao da u potoku ima agresivnih pirana.

To �e mi ote�ati pecanje jo� vi�e.

Nalazim se u ki�noj �umi na Ekvadoru. Lovim ribu.

Vegetacija je odli�no mesto gde se ribe kriju.

Posebno u ovo doba dana. -Pirane �ive u ovakvim potocima.

I mogu biti opasne. Ogole �ivotinju koja upadne u vodu za �as.

Ali, to se de�ava samo kad su u jatima od 100 jedinki i vi�e.

Ovo jezero je suvi�e malo za toliki broj. Trebalo bi da sam bezbedan u njemu.

Pirane su ukusne, ali tako�e, te�ko ih je uhvatiti.

Znate �ta? Ba� su brze ove ribe.

Nedavno je �ena izgubljena u ki�noj �umi pre�ivela sama dve nedelje,

love�i pirane u plitkoj reci. Koristila je samo insekte kao mamac.

Moram da na�em plitke bazene u kojima �u videti �ega ima na dnu.

Ono �to se de�ava ovde, jeste da imamo ovaj bazen u d�ungli u kom nivo vode zapravo opada.

Mo�ete videti na obali gde je nivo vode bio, ostali su tragovi.

Ali, to zna�i da je riba zarobljena u ovakvim bazenima.

Oni su plitki, i ovo �e biti moja najbolja �ansa da ulovim ne�to.

Stavi�u kameru u vodu i vi bi trebalo da vidite �ta pliva okolo.

Ovde ih ima poprili�no. Mislim da treba da sa�ekam par minuta,

da bih ne�to uhvatio.

Eno je jo� jedna. Idemo.

Odli�no. Pogledajte!

Zamislite 1.000 ovih. Pa �ete mo�i da zamislite kako

pojede meso �oveka u trenutku. Ima super o�tre zube.

Ovaj mali je skoro mrtav, ali ima jo� snage da pregrize ovo.

Lov u plitkom bazenu mo�da izgleda lako,

ali loviti pirane na ovaj na�in zahteva strpljenje.

Me�utim, za manje od sata, uhvatio sam dosta za pristojan obrok.

Sad �u zapaliti vatru, jer se pirane temeljno peku,

po�to prenose mnogo parazita.

Imam malu skalameriju za pe�enje,

na kojoj se moje mladice paprati, polako se kuvaju.

I prokuva�u ih par puta i promeni�u vodu da bi bio siguran da su se dobro skuvale.

Jo� mladica paprati se kuva u ovim cevima od bambusa.

I umotao sam u ovo li��e pirane koje sam uhvatio.

One bi sad trebalo da su gotove.

Evo, ovo su oni stra�ni zubi koji mi se sad keze.

Ali to miri�e odli�no. Stavi�u to na ovaj list ovde.

Tako je lepo �to imam vremena da ispe�em sebi pristojan obrok.

Riba, moje mladice i sad mogu lepo da u�ivam.

Ovo sad izgleda kao zna�ajan obrok.

Ima ukus veoma lepljive, smrdljive �pargle.

Znate �ta? Ovo bi bilo mnogo lep�e s majonezom.

Da probamo s malo pirane.

Za tako agresivnu, neprijatnu ribu,

nema ba� sjajan ukus.

S punim stomakom, sve �to mi treba sada jeste dobar, �vrsti san.

Bilo je nekoliko ovakvih pe�ina, du� reke.

I ova mi ne izgleda lo�e. Mo�da je dovoljno velika i mogao bi tu da preno�im.

Uvek proverite da li je pe�ina prazna tako �to �ete baciti kamenje ili grane prvo.

Zmije i divlje svinje tako�e vole pe�ine.

No� se spustila pre oko 10 minuta. To se u d�ungli desi brzo.

Sad moram jo� samo da ovo ra��istim i da zapalim vatru ponovo.

Napravio sam malu piramidu od bambusa i malo trave.

I nadam se da �e uspeti.

Najzad imam vatru, �to zna�i da �e mi bar ve�eras biti toplo.

Te�ko mi je ovde da zaspim. Ovo je jedna od no�i kada ste veoma umorni

ali ne mo�ete da zaspite. A moj razlog tome je...

Zbog zvukova koje non stop �ujem.

Mislim da u ovoj pe�ini puze razni jezivi gmizavci.

Ali, moram da se odmorim, jer �e mi sutra trebati sva moja snaga

da se nosim sa strujama mo�nog Amazona.

Zora je u amazonskoj d�ungli. Video sam mnogo rupa u blizini pe�ine.

Vide�u da li mogu da uhvatim ne�to posebno za doru�ak.

I jo� jednom, lokalno pleme Huaorani, ima genijalnu tehniku.

Tra�io sam ovu biljku neko vreme i mislim da je ovo "Koma�o" biljka.

To je ona jer vidim da ima bele ta�ke po listovima.

Tako�e, debelo stablo i ovom delu male bele izdanke koji izlaze.

Lokalni lovci je preseku i onda ona po�ne da smrdi kao tvor.

Onda je oni zabodu u rupu, na primer rupu oklopnika

i smrad istera �ivotinju napolje.

Ja �u to poku�ati, ali ne �elim to na sebi.

Jednom kad prese�em... Ve� mogu da osetim. Da, o�tar smrad.

Nalik na amonijak ili tvora. Trebalo bi da uspe. Hajde da vidimo.

Ovo �e mi pomo�i da uhvatim glodara, a ako budem imao sre�e, oklopnika.

Ovo je mesto koje bi moglo biti dobro za ovo.

Da, ima mo�usni miris,

�to zna�i da je glodar ili ne�to sli�no u ovim rupama.

Rupe obi�no imaju dva izlaza.

Smrad iz jednog �e ga oterati na drugi.

Eno ga, eno ga!

Kakav trenutak da se luk polomi.

To mora da je bio 2 kg te�ak Aguti, koji je izleteo odatle.

Poku�ao sam da ga uhvatim, ali je pobegao.

Malo sam se isekao dok sam ga jurio.

Ali, u ki�noj �umi postoji drvo koje �e mi pomo�i.

Pogledajte ovo li��e u obliku srca. To i tra�im.

I tako�e ima glatko stablo. To mi govori da je ovo "sangre de drago",

�to doslovno zna�i "zmajeva krv".

A tako ga zovu jer mu je sok unutra crven.

Pre nego �to sam do�ao ovamo, rekli su mi da na�em ovo drvo

ako se pose�em, jer su svojstva soka

dobar antiseptik i le�i. Kad ga zase�em,

vide�ete kako krvav sok po�inje da curi.

Onda malo stavim na ranu.

Pogledajte, �im je stavite... Dobro protrljajte...

Pretvara se u belu pastu.

Nalik na sapun.

To je veoma lekovito. Dobar je antiseptik i za zgru�avanje krvi.

Odli�no drvo.

Vreme je da se vratim na reku jer je to moja najbolja �ansa da se spasem.

To li�i na veliku reku kojoj sam se nadao.

Sada je dovoljno duboka pa mogu da plivam.

A kad sam u reci, mogu da prelazim kilometre mnogo br�e.

Tehnika kod brzaka je da noge i stopala budu ispred vas.

Na taj na�in branite se od stena. Me�utim, brzaci postaju sve ve�i,

i na kraju su postali suvi�e opasni.

Do�ao sam do ove velike reke, A to mi je bio cilj od po�etka puta,

da stignem do velike reke. Ali ve�a je nego �to sam mislio.

I puna je velikih brzaka. Zna�i da je suvi�e riskantno

da nastavim dalje da plivam. Moram da na�em ne�to �to �e mi pomo�i.

Moram da napravim neki �amac. Ove reke su autoputevi Amazona.

Ako u�em u nju, ona �e me odvesti do naselja.

Prelazim manje od 800m za sat du� ove obale.

Ali, sam video drve�e koje bi moglo biti moja karta za izlazak odavde. Drvo Balse.

Mo�ete ih prepoznati jer ima �arenu koru i izra�eno lepezasto li��e.

Veoma je mekano i veoma plovno.

Strava, oborio sam ga i ise�i �u ga od prilike dovde.

Pre 10 godina, grupa mladih penja�a se izgubila u d�ungli.

Pre�iveli su tako �to su napravili prost splav od balse.

Spojili ga lozom i otplovili nizvodno. Posle tri dana su nai�li na naselje.

Ova reka te�e na istok.

I ja znam da tamo imamo najbolju �ansu da na�emo naselje.

Veoma je mirno, ali �ujem brzake ispred, a stra�no je �to ih ne vidim.

Ne znam �ta me �eka dok na to ne nai�em.

Ovo drvo balse mi mnogo poma�e i daje mi plovnost.

Zna�i da treba dobro da ga stegnem, dr�im noge ispred i da se pomolim.

Reka te�e oko 16km/h. Ako uspem da se odr�im,

to �e biti moja najbolja �ansa da iza�em odavde.

Udario sam se na kamen.

Nivo vode je sve ni�i i ni�i,

a o�tro kamenje ispod mene mo�e da slomi kost.

Vreme je da iza�em iz vode. -Pusti�u ga da ide dalje.

Pravo je olak�anje biti opet na zemlji.

Na ovom putu, svaki korak je bitka sa silama prirode.

Kod pre�ivljavanja je najva�nije da nikad ne odustanete.

�ak iako plan ne uspe. Svaki dan koji pre�ivite zna�i jedan dan bli�e ku�i.

Okrenu�u kameru i pogledajte, ne znam da li vidite,

to je vatra i ne�to �to li�i na kanu tamo prekoputa.

Znao sam, da �u ako idem nizbrdo,

nai�i na potok koji vodi do reke,

a onda �e me neka od velikih reka Amazona na kraju odvesti do civilizacije.

A ona vatra i onaj kanu zna�e da je kraj mom putovanju.

http://www.prijevodi-online.org Prevod: Markossa