Original subtitles

Zovem se Ber Grils. Slu�io sam u britanskim specijalcima,

popeo sam se na vrh Everesta i pre�ao ledene okeane Arktika.

Sada je moj izazov da pre�ivim jedan od najve�ih sistema kanjona na svetu.

Bakarni kanjon u Meksiku. On predstavlja san za planinare,

ali njih stotine se svake godine izgubi.

Pokaza�u vam ve�tine koje su vam potrebne da ovde pre�ivite.

�OVEK PROTIV DIVLJINE S01E12 - Copper Canyon, Mexico

Ulazim u Bakarni kanjon u Meksiku.

480km ju�no od granice sa SAD-om.

Na stotine dubokih krivudavih kanjona

preseca pustinju veliku poput Masa�usetsa.

�etiri puta je ve�i, a 300m dublji od Velikog kanjona.

Ovo je prava divljina! - Pejza� je vekovima ostao nedirnut.

Zato ljudi ovde i dolaze, sve br�e postaje

jedno od planinarskih centara Meksika.

Pro�le godine ga je posetilo pola miliona ljudi.

Me�utim, neki delovi kanjona su tako udaljeni da ih jo� nema na mapi.

Bez vodi�a, skoro vam je zagarantovano da �ete se izgubiti.

Stavi�u se u polo�aj izgubljenog turiste da vam poka�em kako da pre�ivite na ovakvom mestu.

Malo je ovde znakova �ivota, pa glad i dehidratacija

predstavlja veliku pretnju svakom ko se izgubi.

Nema �anse da �u uspeti da sletim dole u dolinu. Previ�e je strmo.

Jedino mesto gde mogu da me spuste je samo na vrh.

Nalazimo se na 2.900 metara.

To je skoro grani�na visina na kojoj helikopter jednomotorac mo�e bezbedno da lebdi.

Koristi�u tehniku koju sam nau�io u Specijalnim snagama, zove se "pra�enje".

Pilot se brzo spu�ta i samo na sekund dodirne tlo

dok lebdi punom snagom.

Na 100 metara smo.

Na 50 metara smo. - Sa sobom nosim samo fla�u s vodom, kremen i svoj no�.

Snimatelji �e me pratiti. - Ok, kreni!

Ose�am se kao... Ose�am se kao da sam na krovu sveta.

Jednostavno oduzima dah.

Ali tako�e je i neverovatno ogromno.

Pa se ose�am veoma malim.

Pronala�enje izlaza iz ovog predela bi�e za mene ogroman izazov.

Mogu da vidim u krugu od preko 40km i nema traga ljudskoj aktivnosti.

Imam plan, ali prvo moram da se orijenti�em.

Ako pogledate ovamo, vidite kontrast u kanjonu.

One tamo padine imaju mnogo vi�e vegetacije

od ovih ovde. Ove izgledaju mnogo suvlje, spr�eno.

Zna�i da ove padine gledaju na sever.

One dobijaju manje sunca, a stoga i vi�e vlage. Dakle, sever je ovamo.

Sad kad znam gde sam, mogu da sprovedem svoj plan u delo.

Ono �to znam je da se �iuaua pruga

nalazi zapadno od mene. Prolazi kroz ceo Bakarni kanjon

oko 640km od severa ka jugu.

I to je velika turisti�ka atrakcija. Svakodnevno se koristi.

I ako po�em na zapad, trebalo bi da nai�em na nju.

Sada je 23 stepena, ali na 2.900m, �im sunce za�e, naglo �e zahladiti.

Problem kod ove sredine je to �to su dani zaista topli,

a iz iskustva znam da �e na ovoj visini no� biti veoma hladna.

Zbog tog kontrasta, ovo mesto je opasno.

Moram brzo da se spustim.

Ovde gore, temperature �e spasti do -9�C.

Me�utim, u podno�ju, bi�e 4 stepeni toplije.

Ali podno�je je preko 2.000m daleko, i to vertikalno. �ak i ako na�em direktnu putanju,

bi�e mi potrebni sati da dotle do�em.

Me�utim, pronalazak putanje �ini se nemogu�im.

Hodam ovako blizu ivice, jer samo tako mogu da na�em put do dole,

ako takav put uop�te i postoji, ali opasno je.

Tra�im ono �to planinari zovu linijom slabosti,

gde je kamen erodirao.

Takve staze �esto vam pru�e put do dole. Ali ovde puta nema.

Ovaj neravni pejza� je nemilosrdan.

Te�ko je zamisliti da bilo �ta mo�e ovde da pre�ivi.

Ali, neverovatno, znakova �ivota ipak ima. - Vidite ovu �ivotinjsku kaku?

Vidi se i �ta je u njoj: malo semenja i mnogo dlake, �ak i deo kosti.

To mi govori da je u pitanju sva�tojed.

Zapravo, ovi za�iljeni vrhovi govore da je ovo najverovatnije

kaka kojota. To je va�no zato �to,

ako ti psi mogu da dospeju dovde,

a sigurno ne �ive tu, jer nema dovoljno hrane i vode,

mora da postoji neki lagan na�in da se penju i spu�taju, a taj na�in ja �elim da na�em.

Problem je to �to je ta staza mo�da veoma daleko.

Teritorija kojota obuhvata preko 16km2,

a tr�e brzinom i do 65km/h.

Mislim da je ovo prvo mesto na koje sam nai�ao sa kojeg zapravo mo�e da se si�e.

Postoji niz od jedne, dve, tri stene.

Visoko je i rizik je u tome �to ne znam �ta me tamo dole �eka,

ali dokle god se opet mogu popeti gore,

taj rizik vredi preduzeti kako bih se odavde izbavio.

Ipak, moram da budem obazriv.

Jedan planinar je nedavno pao dok se spu�tao sa strme padine poput ove.

Pao je 9 metara ni�e, na o�tre stene i slomio niz pr�ljena.

Ipak, imao je sre�e. Spasen je i pre�iveo je.

Spu�tanje je uvek opasnije zato �to se morate nagnuti da vidite stazu

i morate prona�i mesto oslonca za stopala.

A ovde ih ba� i nema.

Tako�e, odgore je mnoge te�e planirati put.

I lak�e te opkole stene tako da se zaglavi� u polo�aju

u kom ne mo�e� i�i ni gore ni dole. Klju� je da se postarate da imate izlaz do gore,

ako ne mo�ete vi�e da se spustite.

Spustio sam se sa prve stene.

Ali kao da vi�e nemam izbora.

Odavde sam si�ao, a ovamo idem.

Dalje na izbo�ini postaje jo� gore.

Sad mi je jo� te�e da vidim gde idem.

Ovaj polo�aj planinaru nikad nije prijatan.

Spu�ta� se na stomaku sa padine stene, a ne zna� �ta te ispod �eka.

Ba� je nezgodno kad na ovoj steni sedne� na kaktus!

Sad sam na donjoj steni i vidim da je strma, i previ�e strma.

Pogledajte dole!

Nema �anse, nema �anse da se spustim. - Ispred mene je pad od 15m,

i dalje od ovoga ne mogu i�i.

http://www.prijevodi-online.org Markossa

Nalazim se na 2.700 metara nadmorske visine u Bakarnom kanjonu u Meksiku.

Zaglavljen sam na steni, i dalje ne mogu i�i.

Jedina mi je opcija da se popnem i suo�im s ledenom no�i na vrhu.

Tada sam s desne strane uo�io mogu�i drugi put do dole.

Ali da bih do�ao dotle, mora�u da pre�em duboki kanal.

Vide�u da li mogu da presko�im preko ovoga. Ok.

�iroko je 2.5m i nemam nikakav zalet.

Ok, spustio sam se sa vrha, pre�ao ovaj kanal

i sad sve izgleda prili�no mogu�e.

Sada se nalazim na 2.100m, i svakih 300m koliko se spustim,

temperatura se podigne 0,16�C.

Pa sam u isku�enju da nastavim dalje, ali ponestaje mi vremena.

Dobar savet da prora�unate koliko dnevnog svetla vam je preostalo

jeste da izmerite rastojanje od sunca do horizonta.

To radite tako �to podignete ruku, da vam sunce bude iznad prstiju,

a svaki prst ispod horizonta vredi 15 minuta.

Zna�i, �aka, �etiri prsta, vredi sat vremena. Jo� jedna - dva sata.

Preostalo mi je oko 2 sata dnevne svetlosti. Dakle, vreme je da na�em skloni�te.

Pre 40 miliona godina, tu se natalo�io vulkanski pepeo i lava.

Tok lave je napravio duboke rascepe u zemlji i oformio kanjone.

Podno�ja vulkanskih stena �esto su prepuna pe�ina.

Prona�em li jednu, bi�e mi to najbolje skloni�te.

Ipak, moram da pazim gde ovde stavljam ruke.

Posvuda ima pootpadalih stena.

A ba� tu �ive �korpije i tarantule.

Evo jedne. Pogledajte ovde. Vidite li?

To je �korpija. Ona je ovde uobi�ajena.

Pogledajte, prili�no je iznervirana.

Ali je grabljivica. Hrani se drugim bubama i insektima.

I pogledajte, �im stavim �tap, ona ga napada.

Me�utim, ona je dobar izvor proteina i mo�e se jesti.

Nisu naro�ito lepog ukusa, ali ono �to �u ja zapravo uraditi,

samo �u joj odse�i �aoku. To je ovaj deli� ovde,

koji izgleda kao otrovna lopta sa �aokom na vrhu.

Fiksira�u ga za tlo i zatim samo skinuti vrh. Evo, vidite je.

I, sve to mo�e da se jede.

Ima ukus kao sir koji stoji neke 3 nedelje.

Samo gore.

U kanjonu �ivi pet vrsta �korpiona, a svi oni ubadaju.

Simptomi uklju�uju utrnulost, stezanje grla

i o�tar bol. Bez lekova ubod mo�e biti smrtonosan.

Da, pogledajte ovo, to je ono �emu sam se nadao. Pogledajte, pe�ina pristojne veli�ine,

i ovo �e biti savr�eno preno�i�te.

Ose�am se kao da sam miljama daleko od svih,

ali vidim da je neko ve� bio tu pre mene.

Pogledajte, plafon je sav od �a�i zbog mnogo zapaljenih vatri.

A tu je i polica, a ovde vidite rupu koju je o�igledno napravio �ovek.

Ne iznena�uje �to ovde vidite znake ljudske aktivnosti.

Asteci su nekada koristili te pe�ine,

ali u poslednjih 400 godina, one su dom Raramuri Indijanaca.

Oni i danas tu �ive. Ovi nomadski narodi sele se iz pe�ine u pe�inu

dok putuju kroz kanjone. Neko je ovde nedavno bio.

Nastavili su dalje, ali su ostavili ne�to za sobom. - Pogledajte, par�e �ice,

mo�da ne izgleda zna�ajno, ali zapravo, mnogo toga mogu da uradim sa njom.

Tako da je korisna i zadr�a�u je.

Gar na plafonu pe�ine pokazuje da su mnoge vatre tu gorele,

a meni ba� to i treba. To �e dr�ati ledeni no�ni vazduh van pe�ine.

Mo�da ne�ete uvek imati sre�e da sa sobom imate kremen.

Zato �u koristiti ovu juku da napravim oru�e za vatru.

U pitanju je vatra koja se dobija trenjem,

a ova juka je dobra za to zato �to je lagana i vrlo suva.

Sve �to treba da uradim je... da je prelomim ovde.

Zatim joj uklanjam osnovu i delim drvo na �tapi�e.

Ise�i �u 2 dela debljine oko 30cm.

Biljka dasilirijum raste po padinama i od li��a se prave odli�na u�ad.

Sada se samo stavi malo ovoga za potpalu i malo suve trave i stavi se naspram juke,

sa jedne strane dolazi malo kamena, a isto tako i sa druge,

da bi do�lo do vazdu�nog strujanja izme�u dva par�eta drveta.

Pritisnite to jedno na drugo i uve�ite.

Ve�ite jedan deo �vrsto, a isto to uradite i sa drugim delom i posao vam je zavr�en.

Izgradili smo donji deo oru�a kojim pravimo vatru,

a ovo sam samo skinuo sa glavne grane,

a zapravo ba� to i koristim za stvaranje trenja.

Sada, �emo da to testiramo.

Va�no je da uradimo ovo, da se podno�je ovoga ne bi mrdalo.

Evo ga. Sada je to prili�no �vrsto.

Samo da uzmemo oru�e i da po�nemo to da pomeramo.

Sjajna stvar kod kori��enja juke

je to �to ima najni�u ta�ku paljenja od sveg drveta ovde,

zbog �ega je idealna za pravljenje �ara,

a sve �to mi treba je malo �ara

da padne izme�u ova dva par�eta drveta u to drvo za potpalu.

Bolje bi mi bilo da u�utim, prestanem da pri�am i da po�nem da palim.

I da... pogledajte ovo.

Kad do�ete u ovu fazu, ovaj �ar �e zapravo i dalje goreti.

Pa vi�e ne moramo da �urimo,

i sada �u samo da izguram �ar kroz donji deo naovamo.

Kada jednom �ar okru�i lepa hrpa suve trave, plamen doslovno bukne.

Evo je.

Ok, imamo vatru.

Sada mogu da se zavalim i da posmatram zalazak sunca,

znaju�i da bi ve�eras trebalo da mi bude toplo.

Mnogo toga je u ovom kanjonu tako daleko,

a zbog toga �to mogu ovde da sedim kraj vatre uz ovakav pogled,

zaista se ose�am privilegovanim.

Moj prvi dan se zavr�io.

Ali znam da �e odavde sve biti mnogo te�e.

Nalazim se u Bakarnom kanjonu u Meksiku, idem ka zapadu,

prema staroj �elezni�koj pruzi El �epe.

�elim da do�em do podno�ja kanjona �to je pre mogu�e.

Trebalo bi da tamo prona�em vodu. Ali prvo �u napraviti prosti kompas,

od lista i par�eta �ice koju sam sino� na�ao.

Sada samo moram ovo da napunim sa malo vode.

Zatim �u pripremiti �icu. - Protrlja�u je kroz kosu,

da bi se �ica namagnetisala,

pa kad je stavim unutra, zaljulja�e se i pokazati u pravcu severa,

daju�i mi tu liniju sever-jug. To bi trebalo da bude dovoljno.

Zatim �u staviti list u vodu,

i staviti �icu gore. Pogledajte, evo ga.

Po�inje da se okre�e.

Slobodni, namagnetisani metal uvek pokazuje ka severu.

Evo ga. Sada se to umirilo,

i imam pouzdanu liniju sever/jug.

Sada znam da je sunce iza�lo tamo negde, jer ga nisam video.

Zna�i, to je istok, a zapad je tamo negde,

a linija sever/jug zna�i da sigurno idem u dobrom pravcu, na zapad.

Zato �u zadr�ati ovo par�e �ice, baci�u list, popiti vodu...

... i odoh ja odavde!

Raramuri su pobegli ovde dok su be�ali od �panskih konkistadora.

Nezgodan teren bio im je savr�eno mesto za skrivanje.

Tokom vekova, oni su nau�ili kako da se orijenti�u u ovim vijugavim kanjonima.

Njihove biv�e pre�ice su svuda.

Ne znam da li vidite na onoj kamenitoj padini tamo,

vidi se mala staza i izgleda kao da vijuga okolo, a zatim nadole u kanal.

Ako budem pratio tu stazu, mislim da �e me odvesti dole u kanjon.

Nema garancija da �e me to bilo kuda odvesti.

Mnoge od ovih staza nisu kori��ene godinama.

Jedna grupa �aka je nedavno do�la ovde

i spu�tala se jednom ovakvom stazom u kanjon,

a neke devoj�ice su se izdvojile od grupe i zavr�ile na pogre�noj stazi.

Dok je u�itelj primetio da ih nema, izgubile su se.

Devoj�ice su bile samo u �ortsevima i majicama.

A no�u je ovde temperatura ispod nule.

Organizovali su veliku akciju spasavanja i dan kasnije na�li su ih, �ive.

Te devoj�ice su imale sre�e.

Pogledajte. - Ovom stazom sam se spustio preko 800m vertikalno

i do�ao do reke. Me�utim, potom sam se naglo zaustavio na vrhu strme litice.

Da pogledamo malo ovde dole.

Da, �ini mi se da mogu da se spustim. Ipak, bi�e malo tesno.

Svuda naokolo je lomljiva stena.

Najva�nije je testirati svaku stenu pre nego �to po�nete da se spu�tate.

Eto za�to moramo da pazimo gde stajemo, momci.

Padina je strma, oko 60 stepeni. Lako se mo�emo okliznuti.

Nakon 30m spu�tanja, si�ao sam. - Ovo je savr�eno.

Pogledajte ovo. Kao par�e raja.

Nije lako do�i dovde. Taj teren tamo gore, zaista je te�ak.

Ima mnogo vulkanskih stena, a i mnogo je hladnije.

Ovde je toplo, ima sunca i ne�to vode.

Skinu�u �arape...

... i pauzirati 5 minuta.

Mo�da sam u podno�ju kanjona ali je moje putovanje daleko od gotovog.

E to je vodopad!

Ja sam u Meksiku, idem ka �elezni�koj pruzi El �epe,

koja prolazi kroz Bakarni kanjon negde na zapadu.

I sada kada sam do�ao na reku, imam dovoljno vode za dopunu.

Problem kod ovih kanjona je to �to su me opkolili sa svih strana.

A ne dopada mi se taj ose�aj kada u potpunosti zavisim od prirode,

a trenutno, u kojem god pravcu da ide kanjon, u tom pravcu moram i ja.

Trenutno ide na zapad. Stvari su savr�ene, zasad.

E to je vodopad!

Nema �anse da �u uspeti da se spustim niz to.

�ini mi se da �u morati dugo da �etam do dole.

Osim ako... Vidite li ono drve�e?

Naspram litice? Mo�da uspem,

da se spustim niz ivicu kroz drve�e, da vidimo...

�ini mi se da je ovo izvodljivo.

Vidim da drvo ide sasvim do podno�ja litice.

Drve�e �empresa je sjajno za penjanje

jer im je koren vrlo sna�an. Kada izrastu, dr�e se pripijeni uz padinu.

Zato �u ovo da poku�am.

Znate �ta, do dole ba� imamo lep pad.

Do podno�ja imam preko 18m. Pad bi ovde bio ozbiljna stvar.

Pa moram da proverim svaki korak pre nego �to se celom te�inom oslonim na drvo.

Ovde moram da se pripazim osu�enih grana. Pogledajte ovo.

�ive grane �empresa presvu�ene su zdravom korom

i sjajne su.

Ova pe�ina ovde postaje isturena,

i iznenada bolje vidim �ta je ispod mene.

Sunce ovde ne mp�e da u�e ispod isturenog dela

i to mi stvarno poma�e. - Nema grana koje rastu naspram litice,

sve rastu prema suncu, a to zna�i da mogu mnogo lak�e da se spu�tam.

Dok se spu�tam, grane postaju deblje,

a drvo mnogo stabilnije. Sad mogu brzo da se kre�em.

Spustio sam se, bilo je zabavno. A vidite taj pogled!

Iza vodopada, zidovi kanjona postaju strmi,

i nema izlaza. To su lo�e vesti.

Ovde skoro metar ki�e mo�e da padne za jedan dan.

Za nekoliko minuta strmi zidovi kanjona

usmeravaju svu tu vodu pravo u reku.

Zato su bujice prava pretnja.

Ovo grmlje pokazuje koliko mo�e biti visok nivo vode,

ne znam da li mo�ete da vidite, ali sve to je savijeno usled siline vode.

Ovo mora da je bilo nekih 3-4 metara u odnosu na to gde je sad.

Samo zamislite ovaj kanjon. Ako pogledate nadole,

svo to kamenje bilo bi ispod vode.

Bujica bi besnela, sa obe strane su litice,

a ovo mesto bila bi doslovno smrtonosna zamka.

Mada je vedro tamo gde se nalazite, 50km dalje, ki�a mo�da plju�ti.

Vodeni zid visok 4-5 metara, pun stena i drve�a,

protutnjao bi nizvodno brzinom od 95km/h.

I udario bi bez mnogo upozorenja.

Prvo �to biste �uli bila bi tutnjava u daljini,

kao zvuk mlaznog motora, a onda bi vas udarila.

Pre par godina momak je pecao ovde u blizini,

bio je sa sinom i ne�akom i vrlo dobro je poznavao ovaj kraj,

ali do�lo je do bujice, udarila ih je i zgrabila.

Uspeo je da se okrene i zgrabi sina, no dok se okrenuo ponovo,

ne�aka je nestala. I vi�e je nikad nisu videli.

Toliko opasni mogu da budu ti kanjoni sa bujicama.

Ako putujete nizvodno, ne�ete videti vodeni zid kako nadolazi.

Morate stalno da oslu�kujete.

A ako osetite da se zemlja trese, �to pre se uputite na uzvi�eni teren.

Toliko je mnogo zidova kanjona, koji su potpuno strmi

i po njima se ne mo�e penjati, ali video sam procep u grebenu tamo

i ho�u da vidim �ta je s druge strane. Reka koju sam pratio dovde

je bila sjajna, i�la je na zapad.

Ali pogledajte, sada po�inje da vijuga na jug,

a tamo ne bih da idem. Da vidimo �ta ima ovde gore.

Ovo je... Zbog ovoga je ovo mesto takav lavirint.

Pogledajte. Odjednom se pojavio novi kanjon.

A vidite onu reku kako tamo zami�e i ide ka zapadu.

Zato je ovaj kanjon mnogo bolji po mene. Ok, idemo ovamo.

Jedan od klju�nih elementa pre�ivljavanja

je da ostanete u pripravnosti i da sve prilike iskoristite �to bolje mo�ete.

Procep u grebenu mi je u�tedeo vi�e dana hoda

i pomogao da ostanem na putanji ka zapadu.

Ali i dalje je ostao dug put ispred.

I opasnosti, koje nikada ne bi mogao da predvidim.

Nalazim se u Bakarnom kanjonu, u Meksiku.

Pre�ao sam preko 2.900m vertikalno do podno�ja kanjona. Sada imam vode i toplije je.

Ali tlo je puno ogromnih kamenih blokova. Ovo je te�ak teren.

Hej, sa�ekajte.

Ok, ovde ima par riba. Budite tihi.

Ne znam da li vidite par riba,

miruju na suncu u ovoj pritoci.

Pri�ite preko vrha i mo�i �ete da ih vidite, samo se polako kre�ite.

Ok, vidite li ih tamo? Ono �to �u da uradim je,

poku�a�u da napravim nekakvu branu uzvodno

i tako�e nizvodno. I da vidim mogu li ih uhvatiti. Samo ostanite tu.

Brane �e onemogu�iti ribi da pobegne,

ali uvek prvo sagradite donju,

jer �e vas tako te�e uo�iti, a morate je pro�iriti preko celog vodotoka.

Isto to �u uraditi uzvodno, pa �emo videti ho�u li ih uhvatiti.

Nemojte da vas vide dok se kre�ete uzvodno,

a kad izgradite drugu branu, spremni ste za pecanje.

Poku�a�u da si�em nizvodno od mesta na kom se one nalaze,

ba� tu. Imaju mrtav ugao ta�no iza njih.

Pa �u im pri�i i poku�a�u da ih onesposobim ovim �tapom.

A dobra stvar je to �to �ak i ako proma�im,

usled udarnog talasa dobi�e potres mozga. Evo ih.

Jedna pastrmka. Strava!

Neke morske ribe su otrovne, ali sve slatkovodne ribe su jestive.

Svaka riba od preko 7cm mora se o�istiti,

jer creva kvare ribu a i ukus joj bude grozan.

Kona�no, nakon �to se glava i rep ribe uklone, operite ribu da biste joj o�istili stoma�nu �upljinu.

Mo�e se jesti samo tako, pravo iz reke.

Riba sadr�i visok nivo proteina,

koji poma�e u obnavljanju mi�i�nog tkiva, a i tako�e popravlja imuni sistem.

Obo�avam su�i!

Ali mi se ne dopadaju kosti.

Dosad sam uspeo da zadr�im putanju ka zapadu du� kanjona.

Nadam se da �u dospeti do pacifi�ke pruge El �epe,

koja ide od severa ka jugu, kroz Bakarni kanjon.

Ali dosad od pruge ni traga ni glasa.

Ovde imamo jo� jednu pe�inu, pogledajte plafon ovde gore,

mo�ete videti da je pun spe�ene �a�i. I pogledajte ovamo, tu je neki crte�.

Vidite li ovo? Izgleda kao...

Ovo je verovatno pruga,

a ovo kao mazga ili magarac, a ovde �ovek, kao da radi na pruzi,

najverovatnije se to odnosi na pacifi�ku prugu El �epe.

Nadam se da to zna�i da sam joj se mo�da pribli�io.

Izgradnja pruge kroz ove kanjone bila je neverovatan podvig tehnike.

Duga je 640km, prelazi 36 mostova i 87 tunela.

Otvorena je 1961, a za izgradnju je bilo potrebno preko 100 godina.

Vidite li tu liticu? - Ispred nas je mnogo ozbiljnih vodopada

i mnogo pene.

Vodopad u divljini mo�e da ubije,

izbegavajte ih po svaku cenu. Opasnost predstavlja skriveno kamenje,

ne vidi se �ta je u peni, zbog sve te turbulencije.

A ne znate ni koliko je voda duboka. - Mogao bih da se popnem oko vodopada,

ali sko�i�u sa vrha da vam poka�em najbezbedniju tehniku.

Vodopad je visok preko 8 metara.

Moram da proverim da li je voda dublja od 4 metra

ili �u udariti u dno.

Potreban mi je mera� dubine. Nemam kanap, ali priroda ima odgovor.

Li��e juke. Sve �to treba da uradim je da zagrizem.

Jedan.

Dva. Tanji kraj spojite sa tanjim, desni preko levog,

levi preko desnog. - Ovaj proces je brz.

Za samo 5 minuta imam skoro 15m kanapa.

Slede�i korak je da ugla�am ivice kamena da ne bi isekao li��e juke.

Zatim ga osiguravam dodatnim �vorom. - I to je sada spremno za testiranje.

Imam kamen i kanap. Kada ovo ubacim i kada dodirne dno,

zna�u koliko je duboko.

Ok, sada je na dnu. Svaka du�ina koju povu�em bi�e oko 90cm.

I to �e mi re�i koliko je voda duboka.

Jedan.

Dva.

Tri. �etiri.

Pet. Pet du�ina, zna�i 4,5 metara

�to je dovoljno za skok.

Ranije sam pogre�io i sko�io sa visoke stene u more

i ozbiljno se povredio, noge su mi bile u modricama.

Tu gre�ku �u samo jednom napraviti. Ovo ho�u da uradim kako treba.

Sko�i�u sa spojenim stopalima i presko�i�u penu. Pa, idemo.

Voda je blizu nule, a struja besni.

Iza�i �u napolje pomo�u "vadi�epa",

najbolje tehnike za izlazak iz jake struje.

Bio je to mali izazov, ali uspeo sam i nisam udario o dno.

Ipak, mokar sam i hladno mi je.

Moram da prona�em drva za potpalu i da zapalim vatru.

Bi�e mi potrebni sati da potpuno osu�im ode�u,

ali tako �u imati vremena da se ulogorim.

Kad nema pe�ina okolo, Raramuri koriste dimnu �ebad da se ugreju.

To je i meni potrebno. - Ovde �u da zalo�im drugu vatru,

od �ara iz ove.

Zamisao je da spavam izme�u ove dve vatre.

Bi�e udobno le�ati na ovim granama �empresa.

Iskopajte rov izme�u vatri i tu ih stavite.

To �e vas spre�iti da se otkotrljate u plamen.

I tu ih stavite. Morate staviti sav taj �empres i bi�e lepo i izolovano.

Zatim ih okru�ite kamenjem da �empres ne bi zahvatila vatra.

Ok, sada to testirajte.

Nisam ni pomi�ljao da �u biti u toj reci

i da �e mi u roku od 20 minuta biti zaista toplo. Ovo je raj.

Ovo mi je tre�i dan u Meksiku i nalazim se duboko u Bakarnom kanjonu.

Ose�am se kao da sam spavao na pogrebnoj loma�i celu no� izme�u ove dve vatre.

I jasno mi je za�to to Raramuri zovu "dimno �ebe".

Udisao sam nezdravu koli�inu dima, ali uspelo je i bar mi je bilo toplo.

Danas �u nastaviti ka zapadu, ka pacifi�koj pruzi El �epe.

Ali prvo, ho�u da se orijenti�em.

Jedan od na�ina da otkrijete pravac u kanjonu

je putem sunca i senke. Du� ju�ne polulopte, uglavnom

sunce putuje preko ju�nog neba,

�to zna�i da senka nikad nije okrenuta ka jugu.

Ako pogledam onu padinu preko puta,

vidim da je sve u senci, �to zna�i da sever

mora biti negde na ovoj strani neba, �to zna�i tako�e da zapad mora biti negde u ovom pravcu.

A tuda ja idem.

Idem ka zapadu, ka pacifi�koj pruzi El �epe,

ali kanjon postepeno vijuga na sever, u pogre�nom pravcu.

Da bih nastavio na zapad, moram iza�i iz kanjona,

a da bih to uradio, moram se popeti tamo. Ali ti zidovi su vertikalni.

Jedna porodica je nedavno bila zaglavljena u kanjonu,

i drugog dana su ugledali jedno malo selo ba� preko ivice kanjona.

Ali nisu mogli da stignu do njega jer niko od njih nije mogao da se popne.

Na kraju su naleteli na stazu �ivotinja i uspeli su da iza�u.

Bili su tamo 5 dana. - Ono bi mogao da bude moj izlaz iz kanjona.

Ne znam da li vidite, ali u steni je pukotina, tamo, u senci.

Ako uspem da u�em unutra i da iza�em gore, mo�da �u prona�i izlaz.

Me�utim, odavde je to te�ko proceniti.

Moj tata je uvek govorio dok smo se penjali: "Ne zna� koliko je ne�to strmo,

dok se o to nosom ne o�e�e�." To �u i da uradim.

Ovaj duboki usek je rezultat vodene erozije koja je trajala hiljadama godina.

To je slaba ta�ka u toj steni. Planinari �esto tra�e takve pukotine,

jer se njima mogu popeti uz ina�e nedodirljive padine.

Pomalo podse�a na penjanje kroz dimnjak.

Moram da pro�em ovak prvi veliki kamen ovde.

Kod "penjanja kroz dimnjak" imate dva suprotna zida.

A da biste se njima popeli potrebno vam je mnogo ve�be.

Ugurajte se tu, a zatim stavite jedno stopalo na svaki zid

i koristite ih da biste se odgurnuli gore.

Kod ovog penjanja sve je u ravnote�i i u kori��enju suprotnih sila.

Pa, jedno stopalo stavim na jedan zid, a drugo na drugi.

Zatim se nogom odgurujem, a rukama balansiram.

Prili�no sam visoko.

Ali negde sam na tri �etvrtine puta, i odmori�u se na sekundu.

Ovde sam u dobrom polo�aju. Sva te�ina mi je na nogama,

a zapravo ruke mi ni nisu potrebne.

Mogu da povratim cirkulaciju, da do�em do daha,

i onda �u da se popnem i du� ovog poslednjeg dela.

A ovde gore je sada i vrlo vla�no i klizavo.

Pa moram da pazim gde stavljam stopala.

Mogu da vidim svetlost pri vrhu, tu je mali procep.

To mi je jedini izlaz, ali bi�e vrlo tesno.

Uh, pro�ao sam!

Iza�ao sam iz te rupe.

I iza�ao sam iz kanjona.

Pogledajte ovo, ovo je jednostavno spektakularno!

Odahnu�u 2 minuta, da bih povratio vazduh i u�ivao u pogledu.

Si�ao sam niz strme planine i pro�ao kroz opasne kanjone,

a sada sam usred bujne borove �ume. Sada zaista mogu da se brzo kre�em,

ali ni moj najbr�i tempo nije ni�ta naspram hoda Raramurija.

Poznati su kao "ljudi koji tr�e", oni mogu da hodaju preko 160km, a da ne zastanu.

Put koji njima traje nekoliko sati, svakom drugom bi trajao danima.

Jedan od na�ina na koji Raramuri love jeste da jure �ivotinje du� velike razdaljine.

To va�i i za jelene. Tr�ali bi i tr�ali,

dok se kona�no �ivotinja ne umori i uspori,

a Raramuri bi bili dovoljno blizu da je kamenjuju i ubiju.

Zamislite kolika je izdr�ljivost za to potrebna!

Nema �anse da bih mogao da tr�im br�e od jelena, pa ako �elim da jedem, moram na�i

ne�to �to mo�da nije tako ukusno, ali �to je mnogo lak�e uhvatiti.

Prona�ao sam ovu larvu bube ovde,

a one vole ba� ovakva mesta, ispod ovih hrastovih �buni�a.

De�ava se to da listovi otpadnu, a ovo je sjajna izolacija za ove larve.

Vidim da je to larva bube,

po obliku glave. Ima�e takvu glavu i kad odraste,

a ima i ove hvataljke koje vidite ovde. To �e koristiti da jede li��e.

Vidite i ovu sme�u smesu,

to je ono �to je jela. Ali ovo je... potpuno jestivo, ima mnogo proteina,

izgleda prili�no u�asno, verovatno je i u�asnog ukusa,

ali vredi je pojesti.

Bo�e, kao da mi je eksplodirala neka grozota u ustima.

Zapravo, ima ukus na zemlju i hrast,

�to i ne �udi, s obzirom �ime se hranila.

Pada mrak. �ini se da �u mo�da biti ovde jo� jednu no�.

Zatim sam ispred sebe video nekakvo kretanje.

Na onoj strani brda su neki ljudi.

To su Raramuri. To vidim po vedroj boji njihove ode�e.

Mo�da nema �elezni�ke pruge, ali i ovo mi je dovoljno dobro.

Bakarni kanjon je ogromno, zastra�uju�e prostranstvo za onog ko se izgubi.

Zbog toga sam prepun strahopo�tovanja

prema ljudima koji su nau�ili da tu �ive i pre�ive i koji ga zovu svojim domom.

http://www.prijevodi-online.org Markossa