Original subtitles

Ja sam Ber Grils.

Slu�io sam u britanskim specijalnim jedinicama.

Popeo sam se na vrh Everesta i pre�ao sam zale�eni Artik.

Moj slede�i izazov je pre�ivljavanje na izolovanom pacifi�kom ostrvu.

Svake godine, hiljade ljudi na�e se u nevolji na ovom okeanu.

Pokaza�u vam kako da pre�ivite ovde.

�OVEK PROTIV DIVLJINE S01E09 - Hawaii, Desert Island

Letim iznad Pacifi�kog okeana, koji se prostire na 164 miliona

kvadratnih kilometara i u kome se nalazi vi�e od 30.000 ostrva.

Iako izgleda kao raj, veliki grebeni, neo�ekivane struje i ajkule

�ine ove vode jednim od najopasnijih na svetu.

Ako se na�ete u vodi, morate znati kako da pre�ivite.

Na�i �u se u situaciji �oveka u vodi bez prsluka za spasavanje.

Sve �to �u imati bi�e ode�a, no� i ekipa kamermana.

Moja misija je da se dokopam jednog od ostrva,

a zatim poku�am da se spasem sa njega.

Obrada: Nid�esi feat. Markossa http://www.prijevodi-online.org

Vetar duva u dobrom pravcu,

pravo prema ostrvu. Udaljen sam od njega oko 3 km.

Najvi�e me brine ho�u li uspeti da se dokopam obale zbog jakih struja.

Nedavno je troje dece uspelo da pre�ivi

nakon �to su im roditelji poginuli kada im se jahta prevrnula.

�est dana dr�ali su se za izvrnuti trup broda,

a zatim plivali 8 km do ostrva kroz vode prepune ajkula.

Pre�iveli su nedelju dana piju�i ki�nicu i jedu�i bobice,

pre nego �to su ih kona�no spasili.

Kada se nalazite ovako daleko od ostrva, va�no je �uvati snagu.

Ovo je plivanje na duge staze i najbolje je da plivate postrance.

I �uvate energiju za struje koje okru�uju ova ostrva.

Pacifi�ka ostrva poznata su po svojim stra�nim strujama.

Problem je kako se dokopati ostrva.

Talasi i struje su veoma sna�ni i te�ko je dokopati se stena.

Ove sna�ne struje nastaju razbijanjem velikih talasa o stene.

Svake godine, 150 ljudi udavi se u vodama SAD-a

jer poku�avaju da se suprotstave struji i brzo se umore.

Najbolje je da plivate paralelno sa strujom

sve dok ne osetite da vas vi�e ne vu�e.

Onda mo�ete doplivati do obale.

Plivajte prsnim stilom kako bi vam glava bila iznad vode

i kako biste lak�e uo�ili mesto za izlaz.

Kona�no sam uspeo. Ali treba mi hrana, voda i skloni�te.

Prvo moram istra�iti ostrvo da vidim �ega sve ovde ima.

Ovaj deo ostrva okru�en je liticom.

Ja sam iskusan penja� i koristi�u izvesne tehnike.

Prvo rukama i nogama tra�ite �to bolji oslonac.

Neka vas ruke vode, a noge podi�u.

Neiskusni penja�i brzo se umore jer se podi�u samo svojim rukama.

Izgleda kao Raj!

Ali �ak i u raju ne mo�ete pre�iveti bez hrane i vode.

Odavde vidim pla�u. Izgleda da je zaklonjena od vetra.

Vidim palme, zna�i, bi�e hrane. Idemo tamo.

Ali, na ovakvom terenu morate biti pa�ljivi

jer visoko rastinje �esto krije duboke provalije.

Izgledalo je da se ne�u mo�i spustiti niz ovu liticu.

Ali, na�ao sam ovo drvo bend�amina.

Kao �to vidite, korenje mu raste du� litice, sve do dna.

Ovo korenje pomo�i �e mi da se spustim.

Ovo je nezgodan deo.

Ovo spu�tanje je mnogo te�e od penjanja,

jer ne vidite kuda idete i gde stavljate noge i ruke.

Ali va�e ista pravila, morate se opustiti i ne �uriti.

Ne pomerajte se dok ne budete sigurni da imate dobar oslonac.

Hiljadu puta mo�ete sve uraditi kako treba,

ali pogre�iti mo�ete samo jednom.

Va�no je da su mi uvek tri uda u kontaktu sa korenjem ovog drveta.

Ne bih �eleo da visim dr�e�i se jednom rukom.

Poseban problem je u tome

�to se stena jako mrvi na mestima gde je kroz nju pro�lo korenje.

Ruke mi gore!

Ostao sam bez snage.

Ali barem sam se spustio u d�unglu.

Ho�u da do�em do pla�e koju sam ranije video,

ali lako je izgubiti se u ovom gustom rastinju.

Pogledajte ovo!

Pogledajte ovaj bambus! Ovo je neverovatno drvo.

Bambus ima mnogo primena.

Od njega mo�ete napraviti skloni�te, koplje i mnoge druge va�ne stvari.

Pone�u par komada sa sobom.

Pogledajte ovo!

Isplatio se onaj moj rizi�an spust! Ovo �e biti savr�eno.

Ovde sam hiljadu puta zaklonjeniji nego na mestu gde sam iza�ao.

Ovo je dobro mesto za bazu. Mislim da �u ovde mo�i i da lovim ribu.

Sada se postavlja pitanje da li mogu da na�em vodu?

U Pacifi�kom okeanu postoji preko 30.000 ostrva, ve�inom nenaseljenih.

Biti zaglavljen na ostrvu kao �to je ovo...

postoje �anse da vas neko tra�i.

Da biste bili uo�ljivi spasiocima, morate napraviti signalnu vatru.

�elim da vatra bude �to ve�a ali i lako zapaljiva i jako uo�ljiva.

Osnovu �u napraviti od ovih borovih iglica koje su dobre za potpalu.

A zatim...

Od ovih suvih grana kokosa napravi�u trono�ac oko osnove za potpalu.

Signalna vatra je spremna. Upali�u je ako spazim brod ili avion.

Od gore �u staviti zelene grane.

Ako ih ovako stavim,

one ne samo da �e �tititi moju signalnu vatru od ki�e

ve� �e stvoriti i gust dim.

A ako ne�to nai�e preko dana treba�e mi gust dim.

Upali�u jo� jednu vatru koja �e uvek goreti

kako bih u svakom trenutku mogao da upalim svoju signalnu vatru.

Za paljenje vatre koristi�u tehniku zvanu vatreni plug,

koja se koristi �irom pacifi�kih ostrva.

Hibiskus, koji raste �irom Polinezije,

savr�en je i za osnovu i za plug, jer u sebi ima vrlo malo vlage.

Ve� dva puta mi je znoj sa �ela pao na mesto gde vr�im trenje.

Moram ponovo po�eti. Poku�a�u da se znojim malo ulevo.

Hajde, jo� malo!

Trenjem izme�u drvenog pluga i useka

mo�ete stvoriti iskru koju �emo iskoristiti da upalimo vatru.

Dobro, evo iskre...

Stavi�u je u gomilu za potpalu.

Trebalo bi da se pojave plamenovi. Evo ih!

Dobili smo vatru.

Ovde nije problem zagrejati se, ali sunce je neumoljivo.

Dugo izlaganje ki�i i vetru mo�e pogor�ati va�e zdravlje.

Zato �u napraviti prosto skloni�te. Hibiskus je tako korisno drvo.

Raste du� obala pacifi�kih ostrva. Listovi su mu u obliku srca,

a njegova glatka kora odli�na je za vezivanje.

Obi�no bih napravio skloni�te u hladu.

Ali najva�nije mi je

da me spasioci mogu uo�iti iz vazduha.

Poveza�u ovo

sa jo� malo kore.

Kao prvi sloj stavi�u suvo li��e palme.

Ima ga svuda oko mene i ne tro�im mnogo energije da ga prona�em.

Na vrh �u staviti sve�e li��e koje bolje �titi od ki�e.

Pre�ivljavanje zavisi i od uma, a ne samo od tela.

Ponekad ne�to prosto kao kratko kupanje mo�e vam podi�i moral.

Naj�e�ci razlog zbog �ega su ostrva kao ovo

nenaseljena je to �to nema zaliha vode za pi�e.

A moj najbolji na�in da na�em ne�to za pi�e je

da do�em do ovih kokosovih oraha. A mene zanimaju ovi gore.

Jedini problem je to �to se nalaze na visini od 10-tak metara

i ne�e biti lako do�i do njih.

Postoji tehnika penjanja. Dr�ite svoja stopala �vrsto oko debla.

Naizmeni�no, prvo pomerajte ruke, a zatim i noge na gore.

Morate imati jake butine. Ako se bavite jahanjem, ovo �e vam lako i�i.

Butine mi gore, a tek sam na polovini.

Kokosi vam mogu spasiti �ivot ali oni su �esto i ubice.

Svake godine, ljude ubijaju kokosovi orasi koji im padaju na glave.

Prose�an kokos te�ak 1 kg udara o zemlju silom od jedne metri�ke tone.

Ovo tra�im. Tra�im ove mla�e, zelene.

U njima ima mnogo vi�e vode nego u zrelim, koji le�e na pla�i.

Ovi zeleni su mnogo hranljiviji. Otkinu�u ga tako �to �u ga uvrtati.

Jo� malo i otpa��e. Opa!

Evo ga.

Pao je.

Odli�no.

Ali silazak niz ovo drve�e te�i je nego �to mislite.

Ovo nijedan mu�karac ne bi po�eleo da radi!

Kokosi su bogati kalijumom koga va�e telo gubi znojenjem.

Ovo je predivno!

Tako�e, sadr�e i vitamin C i ugljene hidrate. Ovo je dobar izvor energije.

Nije ni �udo �to Poline�ani ovo drvo zovu drvetom �ivota.

Znam za �oveka koji je pre�iveo cunami iz 2005-e

i koji je �iveo 25 dana samo na kokosovim orasima.

To vam govori da vam ovo drvo zaista mo�e spasiti �ivot.

Ranije ove godine, dva mornara pre�ivela su nedelju dana na ostrvu

nakon �to im se brod nasukao.

Nakon �to su �itavu no� plutali, dr�e�i se za ostatke broda,

stigli su do ostrva na kome nije bilo slatke vode.

Sedam dana �iveli su na kokosovim orasima i �koljkama,

sve dok spasioci nisu uo�ili njihovu zastavu.

Ali �ta ako spasioci ne do�u?

Drugi dan sam na ovom ostrvu.

U ovoj situaciji, hrana je slede�i prioritet.

Oku�a�u svoju sre�u u okeanu. Prvo moram napraviti koplje.

Napravi�u ga od bambusa.

Da bih spre�io da se dalje cepa, obmota�u ga hibiskusovom korom.

Sad �u precepiti vrh. -Samo da ovo uguram.

Napravi�u �etiri veoma o�tra vrha.

�to o�triji budu, lak�e �u uhvatiti ribu.

Ovo koplje �e mi dobro do�i i za odbranu od ajkula kojih ovde ima.

Ovo je prili�no o�tro.

Napravio sam dobro koplje za ribarenje.

Ribe ima mnogo, samo je treba uloviti.

Ali, neke su otrovne, a neke vas mogu napasti.

Ne gurajte ruke u mra�ne pukotine jer opasne murine

napadaju sve ispred sebe. Nemojte poku�avati ni da ih pojedete.

Murine su odgovorne za naj�e��i oblik trovanja hranom u SAD.

Mogu da zadr�im dah samo par minuta.

Ljudi mogu najkra�e da zadr�e dah od svih sisara.

Ali moram da nastavim. Prijalo bi mi da pojedem pravi obrok.

Ova kornja�a bi mogla biti ukusna.

Ali 1970-ih dospela je na listu ugro�enih vrsta i poje��u je

samo ako budem ba� o�ajan.

Ostao sam bez daha.

Ali, uspevam sve du�e da ga zadr�im.

Tako i treba da radim, da postepeno pove�avam provedeno vreme pod vodom.

Ipak, nisam o�ekivao da �u nai�i na ajkulu.

Sre�om, ovo je pe��ana ajkula, jedna od najmanje agresivnih vrsta.

Ali, mo�da se u blizini nalaze i neke agresivnije i vreme je da se sklonim.

Ali, ne odustajem.

U ovakvim situacijama morate biti uporni.

A ako to ne uspe, smislite novi plan.

Poku�a�u da uhvatim ribu pomo�u tehnike stanovnika pacifi�kih ostrva.

Tra�im biljku kojom �u otrovati ribu. Tubli raste �irom Pacifika.

Ima upe�atljivo ovalno li��e i raste blizu obala.

Otrov mu se nalazi u korenju.

Treba koristiti samo sve�e korenje jer je ono najotrovnije.

Riba �esto biva zarobljena u malim bazenima kada se plima povu�e.

Mrvim ovo korenje kako bi iz njega iza�lo ulje. Ovo je tako kul!

Zatim promu�kate to korenje u vodi.

Za par minuta, sva riba koja se otrovala ispliva�e na povr�inu.

Koren biljke sadr�i rotenon,

prirodni otrov koji domoroci vekovima koriste za hvatanje ribe.

Taj otrov ne deluje na ljude i ribu mo�ete bezbedno jesti.

Ima ih osam, bi�e to prava ve�era.

Sad kad sam uhvatio ovu ribu, treba da je ispe�em.

Ispe�i �u je u "IMI", tradicionalnoj havajskoj pe�nici od kamena.

Ovo sam uvek �eleo da uradim, ali nikad nisam imao vremena.

Prvo iskopate rupu, ovako.

Zatim �u uzeti moju veliku pincetu koju sam ranije napravio.

Njome �u uzimati vrelo kamenje i stavlja�u ga ovde.

Ono �e polako pe�i ribu

kad je umotam u li��e.

Kamenje �e satima ostati vrelo, a pesak je dobar izolator.

Ribu �u umotati u ovo li��e �ajevca.

Ovo li��e je veoma va�no Poline�anima,

jer ima medicinska svojstva a i usporava starenje.

Ali, �to je jo� va�nije, sa�uva�e vlagu ribe i da�e joj lep ukus.

Ovo �emo staviti na sredinu pe�nice. Prvo �emo vezati krajeve.

I riba je spremna za pe�enje.

Na dno �u staviti sloj ovog li��a.

Stavi�u smotuljak sa ribom, prekriti ga li��em

i ostaviti.

Za oko sat vremena,

ovo bi trebalo biti gotovo. Jedva �ekam.

Dok se riba pe�e, izvu�i �u malo ulja

iz kokosovog oraha da bih se za�titio od sunca i slane vode.

Izmrvi�u sredinu kako bi ulje iza�lo.

Ne�e biti fino poput kreme za sun�anje, ali poslu�i�e.

Ovo ulje �e me za�tititi od slane vode i sunca.

Uze�u malo smese a zatim �u je utrljati u ko�u.

Vidite ulje kako izlazi. Ovo �e me dobro za�tititi.

Trebalo bi da mi je riba gotova.

Eto. Ribi su ispale o�i. Ne znam mo�ete li to da vidite.

Izvadi�u jednu.

Ribi su o�i ispale i to je znak da je pe�ena. Mo�ete ih jesti �itave.

Ovo �e biti dobro.

Mo�ete dugo ostati na ovakvom ostrvu.

Ali, mornari su �esto rizikovali �ivote kako bi se vratili ku�i.

Sutra �u poku�ati ne�to �to sam oduvek �eleo,

poku�a�u da napravim splav i uputim se prema moru.

Stavio sam se u poziciju nekoga ko je zaglavljen na ostrvu u sred Pacifika.

Imam skloni�te, a na�ao sam i hranu.

Sad bih mogao da �ekam nedeljama da budem spasen,

ali ako va�e ostrvo ostane bez hrane i vode,

pre�ive�ete jedino tako �to �ete da ga napustite.

A evo kako �ete to da uradite...

Drevni Poline�ani su prevaljivali stotine kilometara na splavovima

koji su izgledali poput kanua.

Kada su hteli da plove jo� dalje, dodavali bi jo� ne�to ovakvo.

To bi davalo stabilnost plovilu.

Nemam ni vremena ni alata da napravim tako slo�en kanu,

ali imam mnogo bambusa i mnogo kore za vezivanje.

Mogao bih napraviti katamaran, sa dva trupa.

To je mnogo prostije plovilo, ali i stabilno.

Time bih mogao oti�i sa ostrva.

Bambus se vekovima koristi za plovila jer je sna�an i dobro pluta.

Izme�u delova biljke nalaze se komore sa vazduhom,

kao i malene komore u samom drvetu.

Zapali�u vatru ispod bambusa i tako ga sru�iti jer nemam �anse,

da ga odse�em samo sa no�em. Sekao bih danima.

Ali prvo moram probiti no�em ove komore sa vazduhom.

Ako to ne uradim, vazduh �e se zagrejati i eksplodirati.

Zato �u poku�ati da uguram vrh no�a u bambus.

Ovo je tako tvrdo.

Pro�ao sam kroz spolja�nji sloj i pritisak bi trebalo da popusti.

U ovoj ljusci kokosovog oraha doneo sam �ar kojim �u upaliti vatru.

Jo� tinja. Mogu iskoristiti ovo suvo rastinje.

Skoro se ugasila. Ne bih mogao hodati

ponovo skoro kilometar kroz d�unglu po novi �ar.

Savr�eno!

Poveza�u ih sa korom hibiskusa.

Ovaj prost splav u obliku katamarana

bi�e stabilan i ima�u dosta mesta za namirnice.

Jedva �ekam da porinem ovo u vodu.

Paluba mora biti dovoljno jaka i elasti�na da izdr�i jake talase,

podigne me iznad vode i odr�i me �to je vi�e mogu�e suvim.

Po�to je splav te�ak, ispod njega sam stavio valjke

pomo�u kojih �u ga lak�e odgurati u vodu.

Sad mi treba jedro. Bez njega bio bih prepu�ten morskim strujama.

Ovo je deo splava koji mi je potpuno nepoznat.

Pravim jedro a to nisam ranije radio.

Iskreno, ne znam da li da uop�te i poku�avam.

Uple��u li��e palme,

a zatim �u oko �itave strukture napraviti ram od drveta.

Mo�da da ovo stavim dole.

Jo� par ovih i sve �u povezati. Mo�da i uspe.

Ali ne znam da li �e izdr�ati isku�enja koja mi Pacifik sprema.

Proverio sam kakvo je more i uslovi nisu povoljni.

Nema �anse da odem sa ovog ostrva dok se vetar malo ne uti�a.

Pogledajte samo ovo! Stra�no je i samo gledati u te talase.

More je takvo dokle mi pogled dose�e. -Nijedan splav ne bi izdr�ao ovakvo more.

Moram sa�ekati da se vetar sti�a. Spazio sam ne�to u vodi, bocu!

Ovo bi mi moglo spasiti �ivot!

Kad bih samo nekako uspeo da do�em do te boce.

Ali ne�u lako do�i do nje.

Ovakvi talasi mogu biti smrtonosni.

Nedavno je ogroman talas odneo jednu porodicu sa obale,

dok su gledali surfere.

Mu� i �ena su se udavili, ali je voda izbacila njihovog

jedanaestogodi�njeg sina na stene gde je i spasen.

Talasi obi�no imaju stalan ritam.

Dolaze u ciklusu od sedam talasa i svaki je ve�i od prethodnog.

Ako budem strpljiv i uo�io ciklus, mogao bih izbe�i najve�e talase.

Boca je doplutala do mirnijih voda. Poku�a�u da je se dokopam.

U ovoj boci mogao bih dr�ati dragocenu vodu.

Vreme je da se vratim u bazu i zavr�im splav.

Mora�u upravljati splavom i pravim prosto veslo od hibiskusa.

Obmota�u ga korom da bih ga oja�ao. Koristi�u ga i kao kormilo.

Ovo je spor posao, ali vredi ga dobro uraditi.

Ne �elim da se na�em u nemilosti struja.

I moje jedro polako poprima svoj oblik.

Tkanje ne mo�ete po�urivati. Lepo je sedeti u miru i raditi ovo.

Sunce ja za�lo, vatra gori. Mogu polako da pletem jedro.

Sve mi se vi�e �ini da �e ovo biti dobro jedro.

�ini mi se da sam sa svakim �vorom bli�e ku�i.

Jednom kad se otisnem suo�i�u se sa strahom svakog moreplovca...

Ajkulama!

Ova je udarila splav od dole!

Slede�eg jutra padala je ki�a. Ali, to su za mene dobre vesti.

Ovo je savr�ena prilika da sperem slanu vodu sa sebe.

Oh, ovo je mnogo lep�e od soli.

Kada ovako pada ki�a, uvek se trudim da sakupim malo vode.

Najbolje je skupljati vodu u koru kokosovog oraha.

Stavim je na pesak, ovako, ovaj veliki list stavim ovako

ki�a �e da padne ovde, spusti se niz list

i skupi se u ovome i to bi trebalo da bude puno.

Kada ovako pada ki�a potrebno je samo nekoliko minuta

i to �e biti dobra �a�a sve�e vode.

Kada je ovako toplo treba piti barem pola litre te�nosti dnevno.

U moju bocu �e stati vode za pet dana.

Ovo je te�ak posao.

Uglavio sam jedro koje �e mi ujedno slu�iti i kao zaklon od sunca.

Iscrpljen sam.

Moram proveriti jesam li sve dobro povezao jer kad jednom porinem

ovako te�ak splav u vodu, ne�u mo�i da ga vratim nazad na pla�u.

Moram biti spreman za sve �to je Pacifik pripremio za mene.

Pored vode nosim i ulje od kokosovog oraha i pesak da izgla�am svoj no�.

Ako vidim neki brod, njime �u slati signale.

Ovo je tako uzbudljivo, nikad ne�u zaboraviti ove dane.

Samo se molim svim srcem da �e ovo uspeti.

Stigao je i trenutak istine.

Ako niste sigurni da je splav dobar, ostavite ga i doplivajte do obale.

Ali, izgleda da je ovaj poline�anski dizajn stabilan.

Krenuo sam. Vetar je mnogo slabiji nego pro�lih dana.

Pratio sam ga zadnjih dana i zaista se sti�ao.

Ovo je prilika koju sam �ekao.

Nadam se da �e ovakvo vreme potrajati dok malo ne odmaknem.

Burno more znatno �e oslabiti moj splav

i nadam se da �e ovakvo vreme potrajati.

Ali trenutno mi najvi�e smeta sunce.

Tako je vru�e! Jedro mi pru�a malo hlada.

Moj glavni problem je morska voda koja me prska.

Ose�am kako mi se ko�a su�i. Zato sam poneo i kokosovo ulje.

Nane�u ga na ko�u da bih spre�io ojede od soli.

Najbolji na�in da se rashladite jeste da svakih par sati sko�ite u vodu.

Ali uvek dr�ite u ruci konop privezan za splav,

jer je mnogo ljudi ostalo bez splava na ovaj na�in.

Ali ne�to je u vodi, moram da iza�em �to pre.

Trebalo je da proverim vodu pre nego �to sam u�ao.

Imao sam sre�e �to sam uop�te iza�ao iz ove vode.

U normalnim okolnostima ako su ajkule blizu povr�ine mo�ete im videti peraje.

Ali ove su plivale duboko i nisam znao da su u vodi kad sam sko�io.

Kad god ulazite u vodu, ostanite obuveni i u ode�i.

Kada god je ve�a grupa ljudi bila u moru,

uvek su prvo napadani oni bez ode�e.

To se de�ava zato �to ajkule pomisle od ljudi da su ribe jer se zraci

sunca odbijaju od njihove ko�e. Pogledajte ovu, pogledajte!

Ove tigar-ajkule imaju najopasniji ugriz od svih ajkula u moru.

Pogledajte ovu ajkulu. Ako vas napadne, najbolje je da vi�ete,

udarate po vodi i udarite je u nos ili �krge, gde je najosetljivja.

Ovoga se ljudi izgubljeni na moru najvi�e boje. Te�ko je ostati miran.

Napravio sam splav i napustio ostrvo da bih vam pokazao kako da pre�ivite

na moru, ali sada se nalazim u nezavidnoj situaciji.

Ova je udarila splav od dole!

Voleo bih da te prokletinje ve� jednom odu!

Pogledajte! Pogledajte! Pogledajte!

Pored velikih belih ajkula, tigar-ajkule ubijaju vi�e ljudi

od bilo kojih drugih vrsta ajkula.

�ove�e! Ovo ne valja!

Ali uskoro sam im dosadio i oti�le su.

Po�injem da se pitam kako su ljudi pre�iveli nedelje u ovakvim uslovima.

Potrebna je velika volja i odlu�nost da ne klonete duhom.

Zato je va�no da zaokupite svoje misli tra�enjem hrane i vode.

Vreme je za pecanje.

Napravio sam udicu od riblje kosti ribe koju sam uhvatio na ostrvu.

Struna je napravljena od kore hibiskusa, a �tap je od bambusa.

Nadam se da �u uhvatiti ne�to.

Zavali�u se nazad i vide�emo �ta �e da bude...

Hej, uhvatio sam ne�to!

Hej!

Ovo je mala riba hirurg.

Ovo su opasne ribe, a vidite i za�to. Pogledajte samo ovo.

Peraja su joj o�tra kao �ilet. Ovo je poput no�a.

Tako je o�tro. Ako je pogre�no uhvatite, lako vam mo�e prese�i venu.

Raspori�u je.

Vidite joj ki�mu. Isisa�u te�nost iz nje.

Nije mnogo, ali bolje i�ta nego ni�ta.

Jedna od najneverovatnijih pri�a

jeste pri�a o bra�nom paru Bejlis �iju je jahtu udario kit.

Preko stotinu dana proveli su u �amcu za spasavanje.

Jeli su sirove kornja�e, morske ptice i ribu.

Imali su samo par ziherica i svoje ruke.

Na kraju ih je spasio mali ribarski brodi�.

Ode�a je istrulila na njima.

Imali su stra�ne opekotine od sunca i rane na ko�i, ali bili su �ivi.

Ovde ima preko 37�C,

ali po�to se sunce odbija od vode, �ini se da jo� toplije.

Bez hlada mo�ete dobiti toplotni udar.

Pacifik je ogroman. Ovuda prolazi mnogo brodova.

Ali, oni vas ne�e videti ako im ne privu�ete pa�nju.

Eno ga brod!

Udaljen je oko 8 km i vidim mu samo vrh.

To je nesumnjivo brod.

O�mirgla�u no� sa malo peska i sla�u signale sa njim.

Ovakvi signali mogu se videti i sa 16 km udaljenosti.

Jedan �ovek spasen je sa udaljenosti od preko 160 km

zahvaljuju�i ovim signalima.

Sve �to treba da uradite

jeste da stavite prste u oblik slova V i pravite odbleske.

Pomerajte no� i molite se da neko na brodu primeti va� signal.

Nesumnjivo su tamo.

Ovo iskustvo bilo je mnogo te�e nego �to sam o�ekivao.

Definitivno sam shvatio koliko more ume biti opasno.

Ali i koliki su heroji neki od ljudi koji su ga pre�iveli.

Ovo mesto ne mo�ete razumeti dok ga ne do�ivite.

Ali, za mene je, nesumnjivo, do�lo vreme da idem ku�i.

Obrada: Nid�esi feat. Markossa http://www.prijevodi-online.org