Original subtitles

BONI PRINC ČARLI

# Čekam, nekoga

# Čekam, nekoga

# Učinila bih, što ne bih…

Jesi li poludela, Flora? Pevaš tu jakobitsku pesmu!

I ti je, dakle, znaš. - Znam?

Celu nedelju pišem kazne zbog nje.

A onda dođem kući, i zateknem pastorku da čini isto.

Želiš da ostanem bez službe?

Svako može pevati o nekome. Ko je neko? Niko.

Nećeš me tako zavarati. Znam da je „neko“ naslednik Stuarta.

Kad je parlament svrgnuo Džejmija i doveo Džordija, sve se promenilo.

Ne na bolje. - Možda je tako.

Ali kralj Džejmi je u Rimu.

A ja upravljam Long Ajlengom u ime kralja Džordija.

Dakle, nema više pevanja o nekome.

Možeš sprečiti mene, oče,

ali ne možeš druge.

Slušaj.

Cela Škotska sanja o „nekome“.

Italija nije naša zemlja. Samo zemlja nečijeg prognanstva.

Da, možeš se smejati.

Ali večni grad Rim za većinu nas samo je grad u kojem neko živi.

# Učinila bih šta ne bih?

# U ime nekoga

Hvala, milejdi. Dirljiva pesma.

Poslali su je iz Edinburga, Vaše Veličanstvo.

Kažu da je cela Škotska peva.

„Dugo tugujemo za njega prognanika.“

Vrlo odano, vrlo dostojno.

Nisam ni sumnjao da se mene… Stuarta sećaju u Škotskoj.

„Tugovao sam mnogih dana.“

Vidite li, Tulibardin?

Uskoro će 30 godina od pokušaja povratka na presto.

30 godina!

A još pevaju o meni.

Da, Vaše Veličanstvo. - Dira me to u srce.

Da, sve nas dira u srce.

Neću vas zadržavati od šetnje.

Ali nastavićemo našu igru.

Presecite.

Srce je adut.

Kapetane O'Saliven.

Niko nam se ne sme približiti.

Ni buba neće smeti da prođe

Kako nas opsedaju, mogle bi biti engleski špijuni.

Kao što videh, žurba je pogibeljna.

Žurba, Vaše Veličanstvo? Odugovlačenje je pogibeljno.

Žurba može biti pogibeljna, bez sumnje.

No mnogi od vaših najodanijih pristalica smatraju…

Sad ili nikad. - Počnite.

Francuski kralj prezire engleskog uzurpatora.

Daće nam vojsku i brodove da ga oteramo. Trebate samo pristati.

Kako? Ne smem napuštati Italiju.

Kako da pobegnem prerušen?

Prestar sam za takve pustolovine.

Kralj.

Moj štih, rekao bih. - Da, sinko.

Ti si odgovor. Kao i uvek.

Znaš plan. Zajedno smo ga pripremili.

Ali ne znaš da sam juče naložio njegovo izvršenje.

Večeras odlaziš u lov.

Nakon inscenirane nezgode, prerušićeš se.

A onda je, dragi moj, sve u tvojim rukama.

Gospodo, naći ćemo se večeras u mojoj kapelici.

Molićemo proviđenje da blagoslovi naš pokušaj

proterivanja Džordža Hanoverskog

i vrati Stuarte na britanski tron.

Pogledajte! Pogledajte onamo!

Škotska! - Daleko smo stigli.

Posle 30 godina.

Sad je sve dobro. Gledamo Škotsku.

Čim bacimo sidro, idem na obalu.

Razumem. - Sam.

Ali ovo je divlji deo zemlje.

Divlji ili pitom, to je moj 1. sat u Škotskoj, i ne želim ga deliti ni sa kim.

Čak ni sa vama.

Tišina, prijatelju.

Tiho!

Dobar dan.

Ko ste vi? - Gde sam se iskrcao?

Stojite na Eriskeju. - Eriskej Na Vestern Ajlendu? - Da.

Sa kontinenta ste? - Da, sa kontinenta.

Stanovnik Edinburga, možda?

Sa kontinenta Evrope. - Mislio sam na kontinent Škotske.

Iz koje ste države? - Upravo je gledam.

Prvi put. Sin sam gorštaka.

I niste mi se izgledali poput Engleza.

Kako se zovete? - Pastir Donald.

Popićete piće? Iz moje destilerije.

Šta je to? - Viski, ti izgubljeno jagnje.

Kakav je ukus? - Kao majčino mleko.

Naši ste. U vaše zdravlje.

Imam poruku za starešinu MekDonalda.

Puno je MekDonalda na Vestern Ajlendu. Na kojeg mislite?

Bojsdejl, Klanranald, Slejt…

Znate li MekDonalda kod Kinloh Mojdarta?

Pa ja sam mu nasledni gajdaš. - Onda mu odnesite poruku.

Na kopno? Dug je to put.

A ko će mi pripaziti na ovce?

Stvar je hitna. Pogledajte moj brod. - Brod? U ovim vodama?

Strani! Krijumčari.

Šta nosite? Brendi? - Ne.

Neka MekDonald sa prijateljima dođe do broda za 2 dana.

Bićemo kod Borodejla. - Kako se zovete?

Samo recite… neko.

Baš će to biti lep prizor kad dođem u Kinloh Mojdart

i prenesem mu poruku plavokosog momka kojem ni ime ne znam.

„Ko je bio, Donalde“, pitaće. „Neko“, odgovoriću.

„Koji neko, Donalde?“

„Ne bih znao.“

Okrenite glavu.

Sad znam. Ovo je lice vašeg oca.

Očev ste sin. Borio sam se za njega.

Obećao je da će se vratiti.

Čekao sam. Svi smo čekali 30 godina.

A sad razgovaram sa njegovim sinom i naslednikom,

a nisam ga ni prepoznao, budala stara.

Čarli.

Dobro nam došli.

Dugo smo vas čekali.

Vaše Veličanstvo!

U napornom danu samo je 1 sat

kad mogu pridremati,

a premijer mi dolazi sa svojim nevoljama.

Nahranite ga.

Šta je bilo?

Vaše veličanstvo, primio sam uznemirujuće vesti. - Uznemirujuće?

Francuski kralj podstiče novi jakobitski ustanak.

Ne govorite mi o tim glupostima.

Ali ser, mladi Pretendent… - Ne budim se za to pseto.

Kralj Luj daje mu vojsku i brodove. - Recite mi nešto.

Ko je porazio Luja kod Detingena? Ja. A zašto? Bolji sam vojnik,

a moji su Englezi bolji od Francuza. I moja mornarica bolja od njegove.

Zato što smo… najbolji.

Ne zamarajte me više kraljem Lujom i njegovim vojnicima.

Pustio je mladog Pretendenta u Škotsku. - Sa koliko brodova?

Ne znate.

Ali ja znam. Jer su moji špijuni bolji od vaših.

Jednim malim brodom.

Počinje. - Bez oduševljenja.

Kad čuju da nemate ni vojsku ni brodove…

Rešićemo to.

Reci Sir Džonu da dočeka starešine.

I ja stižem. - Razumem, ser.

Zaboravljate da ste princ. Starešine dolaze kod vas, a ne vi kod njih.

Čekajte ovde, dovešću ih. - Uvek jedno te isto.

„Čekaj na druge.“

Na brod mi dolaze gorštaci, a ja ih moram čekati ovde?

Morate. - Kako kažete. Ali budite brzi.

Eno ga. Drugi najbolji. - Tulibardin! Nakon 30 godina.

Borili smo se u prošlom ustanku. Nisam mislio da ću vas opet videti.

Toliko toga vam imam reći.

I vama, Kinloh Mojdart. Toliko poruka.

Meklaud, Ardčil… - Vojvodo…

Ne! Prvo formalnosti.

Predstavljam važnije od sebe. Njihova je prva reč.

Plemstvo sa Zapada.

Govorim u ime prinčevog oca, kralja u Rimu,

pravog vladara ovih ostrva.

Starog viteza za kojeg ste se borili vi i vaši očevi.

Tako je!

Dopustite da vas pozdravim redom kojim mogu,

bez obzira na položaj.

U ime kralja Džejmsa, pozdravljam vas, Stjuarte od Ardčila,

i vas Meklaude od Meklauda.

Pozdravljam i sve starešine klana Donald.

Glenaladejl, Kepoh, Klanranald…

Pitajte ga kad ga možemo videti.

Moj mlađi brat pita ono što nas sve zanima.

Kad ćemo videti dugoočekivanog princa?

Pitajte prvo kad ćemo videti obećanu francusku flotu.

Gde su obećani brodovi? Gde je 10.000 francuskih vojnika?

Gde je potpora? - Barem imamo zlata.

Da, bankaru. I jedan brod.

Zašto ste nas doveli ako se ne držite obećanja?

Želimo jasan odgovor.

I dobićete ga, Meklaud.

Zar želite da Škotska vrati Stuarte na tron uz pomoć francuske vojske?

I da naši ljudi ne preuzmu stvar u svoje ruke?

To sam i ja govorio pre 7 godina.

Radije bih služio dinastiji Stuart nego Hanover.

Zakon za bogataše sa juga, ali ne i za gorštake.

Ne trgujemo li novim putevima?

Ne koristim puteve kralja Džordža. Šta fali našim putevima?

Zašto niste sa starešinima? Naš ste princ!

Donalde, biti princ je igra sa pravilima.

Ne mogu im prići, nego moram čekati da oni dođu kod mene.

To je 1. pravilo. - Prekršićete pravilo.

Ne počnete li se boriti, ostaćete sami.

Kako? - Džon Meklaud, mračni zlikovac.

Kvari vam dobrodošlicu svojom gromkom osobenošću.

Ne požurite li, okrenuće starešine protiv vas.

Doista?

Pokažite mi Meklauda.

Princ je lud ako misli da će 1.200 ljudi slediti sedmorku.

Bolje lud nego izdajnik.

Izdajnik je onaj koji stavlja osobne interese ispred domovine.

Blagostanje Škotske vezano je uz dinastiju Hanover.

Slava Škotske vezana je uz dinastiju Stuart.

Niko to ne može poreći. - Niko.

A opet…

Ne, sve je samo san. Prošlost se ne može vratiti.

Nisam došao da se vratim u prošlost.

Došao sam da ubrzam sadašnjost.

Vi mora da ste Klanranald, sin očevog starog prijatelja.

Ovde je i Kinloh Mojdart. To ste vi? - Ja sam, ser.

Ali, uz dužno poštovanje, nisam još odlučio. - Nije siguran.

Vaš je otac rekao da će me dočekati. Gde je?

Ser, dobrodošli ste, nema sumnje.

Ali u današnje doba, topovi su glasniji od hrabrosti.

Sedmoro ljudi protiv vojne moći Hanovera? To je ludost.

Koga je Brus imao u pećini? Jednog pauka.

Ser, boljeg od vas nema.

Ali u ime zdravog razuma, molimo vas da pođete kući.

Ali došao sam kući. Prosudite sami.

Pozvali ste me svi.

Rekao sam da ću doći. - Da, sa vojskom i brodovima.

Vi ste Meklaud.

Imao sam ih oboje.

No nakon nedelju dana plovidbe, oluja je uništila brodove.

Francuski kralj prekršio je obećanje i uskratio vojsku.

Ali šta je sa mojim obećanjem Škotskoj? Šta bi Meklaud učinio?

Prekršio reč?

Gospodo, imam vere u vas.

Zar vi nemate vere u mene?

Nećete me napustiti.

Krenuću sa vama makar to bio jedini gorštak.

A Donald će biti sa drugog boka.

Kinloh Mojdart?

Čim sam vas ugledao, znao sam da mi je to kraj.

Krene li sve loše, uvek se mogu kriti.

S vama sam, do kraja.

Klanranald? - Sa vama sam do kraja.

I on je, zar ne, Glenaladejl?

Tako je.

MekDonald od Kepoha. - Svi MekDonaldi su s vama.

Meklaud, nećete razmisliti?

Mogli biste propasti.

Moram misliti na klan. - Nema odustajanja!

Tvoji će me psi zaustaviti? - Ne!

Nikoga ne osuđujem.

Ako mi se Meklaud ne želi pridružiti, može poći kući.

Čuće vesti kako mi ide.

Žao mi je.

Šteta. Na mnoge će uticati.

Nema razloga za žaljenje.

U prvim danima ne smemo imati kolebljive među sobom.

Donesite vino!

Bez Meklauda nemamo ni trećinu Gorja.

A još je 1/3 zdušno hanoverska.

Nije to ugodno čuti, ali istina se mora znati.

Po meni, sve zavisi od Lohila.

Pristane li, i drugi će ga slediti.

Odustane li, neće biti ustanka.

Već sam poslao po Lohila.

Sutra ću pozvati i ostale klanove

na podizanje zastave. Proglasiću oca kraljem.

Uskoro će sumrak, a ovde smo od zore.

Kameron od Lohila neće nam se pridružiti.

Puno je klanova osim njih.

Ali samo 1 je Lohil.

Odbije li, niko u Gorju neće ustati.

Želite li supu, ser?

Ne, hvala, Donalde.

Šta je to?

Prva sreća danas.

Tako je kad se nešto komeša u brdima.

Nije to privid.

Zovite to sujeverjem, ali Slepi Džejmi vidi budućnost

kao što mi vidimo čašu pred sobom.

Može odgovoriti na sva pitanja koja želi.

Hej, Džejmi!

Ti si pastir Donald. - Tako je.

Džejmi.

Hoće li klanovi doći? Hoće li Lohil doći? - Ko pita?

Ne, nemojte mi reći.

Posetioc ste na našim obalama.

Mislim da imate… plavu kosu.

Čekajte. Zasviraću.

Nova pesma, Džejmi?

Melodija je stara, a reči mi dolaze.

# Sinoć su stigle vesti iz Mojdarta

Rekao sam vam. Sve zna.

# Uskoro će doći do čuda

# Ratni brodovi

# Upravo su stigli

# I iskrcali kraljevskog Čarlija?

# Stigao je kroz vres

# Okupili se oko njega

# Svi ga pozdraviše

# Drže se oko njega

# Svi smo tvoji

# Ko bi bio kralj nego Čarli?

# Stigao je kroz vres Okupili se oko njega

# Došao Ronald, došao Donald Došli svi

Slušajte!

Koji je to klan? - MekDonaldi od Mojdarta.

Kameroni od Glendererija.

I MekDonaldi od Kepoha.

Da barem Lohil dođe.

Gledajte! To su sigurno Kameroni od Lohila!

Lohil im je na čelu. Naše su molitve uslišene.

Dragi Lohile.

Moj otac uvek kaže baš tako.

Stigli smo podijeliti vašu sudbinu.

Neka vas Bog čuva.

Bog me zaista čuva. Dao mi je Lohila za desnu ruku.

Ko sada dolazi? - Novi general, rekao bih.

Vaša Visosti, zovem se Džordž Marej.

Moj mač i ja vama smo na usluzi.

Imam najboljeg vojnika u 2 kraljevstva.

Samo tren. Mladiću, poznajete li me?

Nisam vam vidio lice 30 godina, ali mislim da ste mi brat.

Ostavio sam vas da se igrate. A sad će vas princ proglasiti generalom.

Vaša Visosti, prvo ga pitajte gde je izučio zanat.

Čuli smo da se borio za Nemca Džordija.

Pružiću vam zadovoljštinu kad god želite.

Kepohe, Lord Džordž ne bi bio ovde da nije odan.

Ne zanima me kako se neko spasio tiranije za vreme egzila Stjuarta.

Tulibardin,

pročitajte proglas dok postavimo zastavu.

„Stoga, mi, Džejms VIII. od Škotske i III. od Engleske,

imenujemo našeg dragog sina Čarlsa

za jedinog namesnika našeg kraljevstva tokom naše odsutnosti.

Neka mu se svi pravi Britanci pridruže u oslobađanju domovine.“

Razvijte zastavu!

Dragi Škoti,

ovo je najradosnije okupljanje između prijatelja u istoriji.

Zemljaci…

Ovo je moj mač.

Odbacio sam korice.

Borite se za mene kao i ja za vas.

Neka Bog obrani Škotsku!

Gorje je krenulo u pohod!

Tulibardin!

Šta je bilo?

Kako se usuđuješ! Pa vi ste mene korili zbog plača.

Prestanite, nije vreme za suze.

Sad ću početi i ja.

Ne plačem kao derište, nego kao junak.

Uzmite ovo.

Kad pomislite što smo sve učinili za 7 nedelja…

Došli smo s jednim brodom i 7. ljudi.

Deo starešina slao nas je kući, no podigli smo zastavu.

Ušli smo u Pert, prošli Fort.

Proterali svoje neprijatelje.

Ušli smo u Edinburg i odseli u Holirudhauzu.

Onde je granica.

London, Vestminster, sve nas to još čeka! - Tako je.

Uđite, molim vas.

Dobro izgledate, zar ne, Donalde? - Rekao sam: „Ne izgleda mi poput Engleza.“

Nije vam hladno za kolena? - Danju? Zašto?

A noću se ovako umatamo.

Dakle? - Ne.

Ne plašite ga.

Večeras ga ovako nosite za dame.

Sve čekaju na vas, ali ne žurite.

Moram vas najaviti, a trebam doći do daha.

Trebali bi najaviti vas. Najzaslužniji ste.

Jeste li spremni?

Ne idem.

Ne idete?

Ser, kao dete ste mi.

Došao je onaj neobičan dan za svakog oca

kad mu najdraži sin mora stati na svoje noge.

I… umorio sam se.

Nisam do sada imao vremena da se osećam tako.

Dobar momak.

Mogu li nešto učiniti? - Ima.

Setite se svega što sam vas naučio.

Ne budite ni kruti ni gordi, premda su Škoti sve to.

To tek trebaju naučiti.

Na njihovu gordost odgovorite dobrom voljom,

a na njihovu neposrednost mrvicom umišljenosti.

Neka se pitaju šta će se dogoditi.

Pođite sada!

Sramota!

Pustite me! - Šta se događa?

Ja vam mogu reći. - Ali ne pitam vas.

Gospodo? - Ser.

Kao vaši nasledni gajdaši…

Sigurno ste mladi Sendi Stjuart.

Već sam star.

Kako mi znate ime? - Od oca.

To mu ne daje pravo… - Donalde.

Reći ću mu da ste došli svirati njegovom sinu.

No ovaj je gajdaš hodao je ispred mene od Glenkoa do Edinburga.

Šta sam ti rekao? - Donalde!

Iskažite mu pravu dobrodošlicu.

Mislite na… - Donalde!

Ovaj čovek Sendi, je pravi dragulj. Premda mu je glas hrapav poput turpije.

Spremni su za mene? - Da.

Pođimo onda.

Bože, dopuštaš svome slugi da pođe u miru.

Tvoja je to dobrota.

Moj lorde, Koup!

Malo manje odrešitosti, pukovniče Ker.

Imate vesti o generalu Koupu? - Da. Loše vesti.

Iskrcao se sa Englezima kod Danbara i kreće prema Edinburgu.

Dokle su stigli? - Prestonpans. Onde će prenoćiti.

Brzi su.

Greše, možda. - Samo 13 km odavde.

Izvidite njihov položaj, pukovniče Ker, i javite mi se.

Treba pozvati starešine. - I princa.

Princ radi svoj posao.

Zabavlja uglednike u Edinburgu.

Još važnije, pridobija njihove supruge i ćerke.

Dvor je njegov, a teren naš.

Neka radi svoj posao bez smetnje.

A mi ćemo, bez smetnje…

raditi svoj.

Ne sećate me se? - Naravno da se sećam. Nikad nikoga ne zaboravljam.

Lepa ste devojka koja mi je bacila ružu sa terase.

Izbledela je. Moram naći drugu.

Radije bih jednu vašu.

Čemu se smeškate? - Pokrenula sam pomodnost.

Sve klanovske dame večeras nose bele ruže.

Podučila sam ih.

Osim lova, uživate i u moći.

A vi ne, večeras?

Jesam.

Nije li ovo Opatijska crkva? - Jeste.

Ono što je ostalo. - Naravno!

Sećam se svakog kamena i prozora.

Često su mi je opisivali.

Onde je stajala engleska princeza kad se udala za škotskog kralja.

Zbog toga pradavnog braka

idem u London da uzmem svoj presto.

Opatijska crkva.

Govorili ste da ćete je po povratku uništiti.

Sećam se.

Ali kako vi to znate?

Zar… - Bilo je to davno.

Rim! Bili ste još dete.

Sećam se.

Klementina Vokinšo. - Naravno!

Tina! Nemoguće.

Trkali smo se u dvorištu. - Naravno.

A sad ste ugledna dama. - Ugledna dama!

Živim u žalosnoj kući u Banokbarnu i nikoga ne viđam.

Ovo mi je prva svečana prigoda. - Isti ste.

Ni vi se niste promenili.

Malo pre sam mislio da su trijumfi samotna stvar.

A onda nađem vas…

Vaša Visosti. - Da? Šta je?

Oprostite, ali trebate ovo da znate.

General Koup iskrcao se kod Danbara. - General Koup?

Sa koliko ljudi? - 8.000.

Kod Prestonpansa je, ni 20 km odavde.

Poslao vas je Lord Džordž Marej?

Ne, smatra da vas ne treba uznemiravati.

Zaista?

Moj brat Kinloh Mojdart i ja smatramo

da ledeni, neuljudni Marej potkopava vašu vlast.

Osedlaj mi konja. Ja ću se spremiti- Da, ser.

Tina, ovo nije zbogom.

Ovde ste, gospodo. Nema razloga za brigu.

Neprijatelji su izašli iz Edinburga, što smo i željeli.

Ne volim ulične borbe.

Radije biram svoj teren.

Između nas, mislim da bolje nismo mogli odabrati.

Naći ćemo se ujutro i završiti planove za napad.

Laku noć, gospodo. - Laku noć, gospodine.

Koliko ćemo još čekati ovde?

Koup je u blizini. Zašto ne napadamo?

Obavestio sam Savet

da pukovnik Ker izviđa Koupov logor.

Čekaću da se vrati.

A što ako princ neće čekati?

Niste me impresionirali, ser.

A ni vi mene. Zvali ste nas, no ništa niste rekli princu.

Princ zabavlja dame u Edinburgu.

Čarli! - Princ Čarli!

Sigurni ste?

Ako kasnim, krivica nije moja. Sedite.

Poruka nije stigla do mene.

Nisam je ni poslao.

Zašto? Koup se iskrcao, a ja sam komandant armije.

Niste komandant armije. Možete preuzeti zasluge, no ja komandujem.

Da prespavam bitku? - Zašto ne, ser?

Važno je samo da ujutro na glavi nosite britansku krunu.

Moj lorde! - Neka…

Vojnik sam po zanimanju, a vi po položaju.

Uskratite li mi ovlašćenja, daću ostavku na dužnost.

Slušam vas samo zato što vi slušate princa. Samo mi on komanduje!

Gospodo!

Gospodo, kakav nedostojan spor.

Princ je čelnik vojske te je mudro odabrao za generala

najboljeg vojnika među nama.

Ali morate priznati princa za našeg proglašenog regenta.

Pobede će biti vaše.

Ali propadne li cela stvar,

ko je u na kraju odgovoran za sve nas?

Princ, zar ne? - Tako je.

Prestanimo onda sa svađama oko toga ko komanduje.

Ako princ želi da bude sa nama na terenu,

samo će nastaviti tradiciju svih svojih predaka,

od Banokbarna do Flodena.

Trebali biste se diviti hrabrosti svojeg budućeg kralja.

Ako je mlad, i vi ste nekad bili.

Steći će iskustvo kao i vi. - Gospodo.

Englezi su toliko snažni

da bismo napadom ugrozili celu vojsku.

Čujete li? Šta kažete?

Napašću.

Rizikovaćete vojsku?

Ne, ali napašću. - Kako?

Ne znam, ali otkriću.

Čuo sam da ste na glasu kao onaj ko uvek ide u izvidnicu.

Mogu li sa vama?

Ne želim da pametujem ali sve sam vam rekao.

Onde je Koupova vojska okrenuta prema zapadu.

Napadnemo li sa istoka, može se okrenuti.

Između nas stoji baruština.

Mogu li pogledati kroz dvogled? - Naravno.

Bez močvare, zaskočili bismo ih poput zečeva.

Kakvo iskušenje!

Veliko iskušenje.

No močvara ne može izdržati težinu čoveka…

Samo ovce. - Samo ovce.

Ovce… - Pogledajte.

Odlutala.

Još su 2. zdesna, uz travu.

Sigurno je onde i pastir.

Koji bi pastir pustio ovce a da ne pođe po njih?

Tako je! Sigurno postoji prolaz. Da barem nađemo pastira.

Čestitam Vašoj Visosti na domišljatosti.

No, put dovoljan za pastira nije dovoljan za 2.000 ljudi.

Možemo ići u koloni. - Protiv tako snažnog neprijatelja?

Čak i da pređemo baruštinu pre zore,

kako bismo napali pre nego što stražari dignu uzbunu?

Iskoristićemo vreme u svoju korist.

A što se drugog pitanja tiče, odgovor prepuštam gorštacima.

Napred!

Napadaju preko močvare! - Svi na mesta!

Osedlaj mi konja!

Kakva bitka, Čarls!

Je li sve u redu? - Da, zaista, ser.

Ime i čin? - Tom Vilijams, ser. Narednik.

40 godina. - Borili ste se pod Marlborouom.

Da, poznavao sam kaplara Džona. - Zavidim vam.

Sa razlogom. Najbolje vojske Evrope nisu mogle ništa meni i kaplaru Džonu.

Ali danas, gomila divljaka,

bez mušketa, bez discipline,

navali preko neprohodne močvare,

a za 7'

7' bitka je gotova, a ja sam zarobljenik.

Nema smisla!

Zadovoljni ste svojom pobedom?

To je vaša pobeda, a ne moja.

Možemo li je podeliti?

Velikodušni ste.

Velik dan za Škotsku. - Da, Lohile.

Mančester!

Ali šta da radim? Generali su mi smijurija.

Koup je pobegao. Vejd je otišao. Houli je lupež.

Gde je Vojvoda od Kamberlenda? - Vaše Veličanstvo.

Mogu li ući?

Vilhelme, blesane!

Možeš li ući vlastitome ocu?

Nikad nisi bio više dobrodošao. Zauzeli su Mančester.

Situacija je još i gora.

Približava se Derbiju. - Derbiju?

Derbi je jedva 150 km od nas.

Koliko ljudi ima Vejd? - Oko 10.000, ser.

Trebamo toliko za London. - Ja ću braniti London.

Šta ćete s trećim grupom od 10.000?

Dočekati Pretendenta.

Oprostite što kasnim. Stao sam zbog Kerova izveštaja.

Jeste li jeli? - Stvar je ozbiljna.

Večera je ozbiljnija.

Da čujemo izveštaj. - Gotovo smo opkoljeni.

Vejd dolazi sa severoistoka sa 10.000 ljudi.

Kamberlend je na 30 km sa istim brojem.

Kralj Džordž brani London sa još 10.000.

Potvrda onoga što sam rekao.

Otišli smo iz Škotske, a mnogi se klanovi još nisu priključili.

Ali složio sam se sa princem.

Ustanu li njegovi engleski simpatizeri, krenućemo na London.

Sad smo stigli do Derbija.

A oni nisu ustali.

Njih 30.000, a nas 5.000.

Položaj je neodrživ. Moramo se povući.

Tražiti od MekDonalda da se povuku?

Sir Džone, stari ste i izdašno ste obedovali.

Kao oficira francuske vojske, smatraće vas ratnim zarobljenikom.

A nas, zarobe li nas,

obesiće kao izdajnike.

Ali ko će reći princu? Ja ne mogu.

Ja mogu. - S veseljem.

Vređate me. - Gospodo, bez ličnih svađa.

Pukovniče Ker, recite princu da ga očekujemo.

Gospodine, Savet je okupljen.

Stižem odmah.

Očekujem da svi branite izražena gledišta.

Sedite, gospodo.

Večeras smo 204 km od Londona.

Predlažem da krenemo u zoru…

Šta je bilo?

Ser, Savet preporučuje, a i ja se slažem,

da se vojska povuče.

Povuče?

Objasnite se.

Prestonpans je osvojen srećom. - A ne gorštacima?

Po zakonitostima, nismo trebali pobediti.

Ali jesmo!

Suprotno mom mišljenju, planirate pohod na London.

Osvojili smo Karlajl i Mančester.

Moral je na visini, a do Londona imamo 4 dana.

Zauzmemo li London, Engleska će ustati.

Mančester je obećao 1.500 vojnika. Dobili smo ih 130.

Izgubimo li, niko neće pobeći.

A vi, sa svojom ucenjenom glavom, idete na vešala.

To nam je prednost.

Uhvate li mene, neće biti potrebe za dodatnom osvetom.

Zašto spominjete poraz?

Protiv nas stoji 30.000 Engleza.

A savest 30.000 Engleza na našoj je strani.

Vaša Visost veruje u savest.

A ja verujem u poznavanje ratovanja.

Naučili ste ratovati, ali ne znate na sat.

Prošla je 31 godina od vladavine Stjuarta.

Za još 10, mladi će se pitati: „Ko su bili Stjuarti?“

Škotska neće. - Ali Engleska hoće.

Englezi će nam zauvek biti gospodari.

Ne spominjite „vojsku“. Ne dopuštam to.

Kamberlendova vojska je na 30 km.

Vejdove trupe dolaze.

Džordž stoji između nas i Londona.

Ali mi smo mladići koji igraju nogomet protiv nepokretnih staraca.

Možemo izbeći Vejda, proći Kamberlenda, zaobići Džordža.

Kad dođemo do cilja, Londona, jasno je šta će se dogoditi.

Uzurpator preti osvetom, a moj otac obećava oproštaj i mir.

Budućnost je svetla. Nemojmo oklevati.

Nije važno što ćete izneveriti mene.

No razmislite pre nego što izneverite Škotsku.

Možete je slomiti jednako lako kao lešnik ili žensko srce.

A ko će je onda sastaviti?

Gospodo…

Odgovorni ste za ljudske živote.

Hoćete li ih rizikovati

da udovoljite mladom vitezu opijenom francuskim romanima?

Ne dozvoljavamo da tako govorite o princu.

Mogu govoriti kako hoću protiv čoveka koji tako prkosi zdravom razumu.

Nemoguće je da 5.000 Škota postavi kralja na engleski tron

protiv volje celog engleskog naroda.

Škoti su učinili sve što se moglo očekivati od njih.

Ali odluka je na vama.

Njegova mladost ili moje iskustvo?

Gospodo, šta ćete odlučiti?

Škoti, šta ćemo?

Noćas krećem na London pa makar samo sa desetoricom.

Klanranald!

Kepoh.

Lohil?

Ser, za vas bih dao život.

Ali nije li bolje da to bude u našem kraju,

gde poznajemo i zemlju i ljude?

Niko od vas neće sa mnom u London?

Samo smo na 204 km od pobede!

Baš niko?

Oprezno. To nam je najbolji porculan.

I treba, kad princ spava pod tvojim krovom.

A gde bi drugde odseo?

Sir Hju je najistaknutiji lojalist između Banokbarna i Falkirka.

Ali priznajem da sam ozarena. - Kad će stići?

Kad završi savetovanje sa starešinima.

Nadam se da ih je isprašio.

Preklinjao ih je da se ne povlače, ali nsu hteli da slušaju.

A kad se napokon Marej složio,

šta se dogodilo kod Falkirka?

Crveni mundiri su se razbežali.

Video sam generala Houlija kako beži kao da ga đavo progoni.

Princ sigurno nije ozleđen? - Ne, ništa mu nije.

Zašto ga onda nema?

Preći će granicu opet za mesec dana.

Postaće on naš kralj!

Elspet.

Znaš što mi je princ jednom rekao?

Budući da ga držite blizu sebi, ne znam.

Rekao je: „Tina,

ponekad Bog pruža drugu priliku ljudima i državama.“

Možda je danas taj dan.

Da.

Tina, zanosite se tim momkom.

Znate da se ne možete udati za njega.

Znam.

Ne, postane li kralj Škotske i Engleske.

Ali možda ako…

Šta je to?

Princ!

Čarls.

Posljednji sam Stjuart.

I najnesrećniji.

# Sinoć su stigle vesti iz Mojdarta

# Uskoro će doći do čuda

# Ratni brodovi upravo su stigli

# I iskrcali kraljevskog Čarlija?

# Stigao je kroz vres Okupili se oko njega

# Svi ga pozdraviše…

Je li opet tražio? - Da.

Ne sme dobiti.

A ko si ti da ga sprečiš u utapanju tuge?

Ne razumeš li da je očajan?

Marej je naložio vojsci daljnje povlačenje.

Razumem.

I dalje mu zameraš? - Da.

A šta možeš sa čovjekom slomljenog srca?

Sastaviti ga. - Ja to ne mogu.

Ali ja mogu.

Ne sviđa mi se to.

No draga si žena. Možda je ovo tvoj trenutak.

Učini što možeš.

Čarls. - Tina.

Morate poći na spavanje.

Oko tih logorskih vatri su ljudi

koji misle da su pobedili kod Falkirka.

Znam.

I jesu.

Zarobili smo 700 vojnika i naterali generala u bekstvo.

Ali kad sam rekao Džordžu Mareju da krene na London dok se nisu oporavili,

nije me ni saslušao.

Posle takve je pobede rekao samo jednu reč.

„Povlačenje…“

Čarli.

Sutra kreću na sever.

U svoju propast.

Propast cele Škotske.

Zaboravi na njih, dragi. - Kako?

Ali moraš!

Šta su ti ovi seljaci?

Naučio si njihov jezik, no nikad nećeš naučiti njihove misli.

Ali ti i ja mogli bismo deliti misli.

Mogli bismo deliti sve.

Tina.

Zaboravi ovu hladnu zemlju, gde spletkare, tuku se i mrze.

Radije se seti…

Seti se malog poseda na bregu.

Bele kuće.

I vinograda

koji si nazivao našim kraljevstvom.

Moglo bi opet biti naše kraljevstvo.

Pođi odavde sutra. Što brže možeš.

Lako je doći do broda. Pođi u Francusku.

I povedi me sa sobom.

Oči su ti crne kao škotske oluje.

Zaboravi Škotsku!

Zaboravi, dragi.

Voli me.

Voli me!

I zaboravi.

Priglupo štene.

Iz Derbija je mogao zauzeti London za 3 dana.

Ali uplašio se. I opet kod Falkirka.

Pobedi, i šta onda? Nastavlja da se povlači.

Poslušajte šta kaže Vojvoda od Kamberlenda.

„Mogao sam napasti i pre, ali vreme radi za nas.

Sa svakom nedeljom, kod pobunjenika slabi disciplina,

dok naš moral raste.

Bolje je pričekati dok ne dođemo do ravnice iza reke Spej,

gde će mi konjica biti slobodnija.

Više se ne borimo protiv vojske.

Teramo ovce u klanicu.“

Kakve su vesti?

Vaša Visosti, neprijatelj je na kilometar i po.

Samo toliko? - Da.

Neki su odredi prešli 80 km za 2 dana.

Prkose kiši i gradu s tek ponekim zalogajem.

Pretendent pretražuje sela i traži hranu.

Koju ćemo mi pojesti.

Nisam li tako prognozirao?

Mladi Pretendent na kraju je snaga.

Mora se ili boriti ili umreti od gladi.

Ulazi u moju zamku poput miša.

Zamku ću postaviti ovde.

Ovde kod Kulodena.

Već se sat vremena nije začuo top, Džejmi.

Jesmo li pobedili?

Morate poći.

Ako vas neko zato bude ismejavao,

recite mu da ste umrli kao i ja.

Kod Kulodena.

Od vas je ostala

samo zver opterećenja

koju mora zajahati škotska volja.

Pođite i ne tugujte.

Ovde ćemo vam zakopati srce.

Među nama.

Jeste li dobro?

Naredio sam raspršivanje vojske, da izbegnemo masakr.

Ne možemo vas ostaviti. - I nećemo.

Izdao sam naređenje!

Kepoh, razumeš.

Nije samo naređenje, nego i želja.

Učinite šta vam princ nalaže.

Preklinjem vas da i vi pođete.

Zarobe li vas, šta će biti sa čašću?

A šta će biti sa njom napustim li mrtve?

Ser, učinio sam kako sam mislio da treba.

Ali možda sam pogrešio.

Ne korim nikoga osim sebe.

Samo žene krive sebe.

Izvršili ste dužnost prema nama i svom ocu.

Svi to znamo.

Neću preživeti.

Hoćete, i pazićete na Škotsku.

Trebaće joj.

A drugim okom pazite

na MekDonalde od Kepoha,

jer me slede pristaše Hanovera.

Dok ćete se šuljati vresom kao što morate,

prenesite im moju poruku.

Korisno je prilagoditi se novome,

dok Stjuarti opet ne dođu.

Proklinjem Stjuarte, vlastito ime.

Ali, momče, volimo vas.

Jedina ste iskra slobode

preostala u našim srcima.

Nemojte da se ugasi.

Bog mi je svedok, to ću i učiniti.

Nikad nisam video ovakvo oduševljenje.

Pre 6 meseci, tražili su Pretendenta.

Sve su mase iste. - Njegovo Veličanstvo biće srećno.

Biće srećno kad Pretendent bude sedeo u Njugejtu.

Njugejtu, Vaša Visosti? - Da, u zatvoru.

Ova farsa već predugo traje. Želim ga živog.

Ili mrtvog.

Ne učite me poslu.

Želim ga živog jer sujeverna stoka s Gorja

već govori da se Pretendenta ne može uhvatiti,

zato što ga prati škotska sreća.

Dok ne bude visio na javnim vešalima,

nikad nećemo pokoriti Gorje.

S dužnim poštovanjem… - 3 meseca od Kulodena.

Tako mi svega!

Ne držim mačke koje ne mogu uloviti miševe.

Kao što znate, protivim se povratku Stjuarta,

ali postoji faktor koji ne uzimate u obzir.

A to je?

Odanost škotskog naroda njihovom kralju…

Glupost! Da je vojska pametnija…

Nije istina… - Ne prekidajte me!

Izneverila me vojska, zovem mornaricu. Dovedite kapetana Fergusona.

Vama na usluzi, Vaša Visosti.

Ferguson zapoveda sa 8 brodova. Šta sada radite?

Pretražujem Vestern Ajlend…

Šta tražite? - Vino, duhan.

I Pretendenta. - Želim Pretendenta.

Dajte mi resurse i dobićete ga. - Kakve?

Bez opstrukcije vojske,

odrešene ruke sa stanovništvom i nagradu.

Dogovoreno. Krenite ako znate gde je.

Pretpostavljam gde bi mogao biti.

Gde, Fergusone? - Na Long Ajlendu, ser.

Zašto ga onda nisu uhvatili?

Ko je guverner? - MekDonald od Armadejla.

Je li odan kući Hanover? - Bez sumnje, ser.

Mnogi su odani kući Hanover na rečima,

ali i dalje čeznu za kućom Stjuarta.

„Nagrada od 30.000 funti

isplatiće se onima koji uhvate i dovedu

Čarlsa Edvarda Stjuarta, znanog i kao Mladi Pretendent,

ili koji daju informacije koje dovedu do njegovog hapšenja.“

Vlada Njegova Veličanstva veruje da je došao na Long Ajlend

i da se onde krije.

Niko ne može otići sa ostrva bez dozvole guvernera,

MekDonalda od Armadejla.

Razumete?

Nakon sumraka, svi moraju biti kod kuće.

Svi nađeni napolju biće uhapšeni.

A noćni ribolov?

Neće biti noćnog ribolova.

Znam da vam je teško, ali nakon hapšenja Pretendenta,

možete se osloniti, zar ne, kapetane Ferguson,

na guvernerovu milost i blagost.

To je sve.

Jeste li postavili lomače? - Još malo.

Dobro, odmah ćemo ih proveriti.

Razmaknite se!

Peći ćemo se na drugom svetu.

Da.

Lahlane, kad vam brod krene za Skaj, mogu li dobiti 2 mesta?

Kako bez dozvole? Čuli ste Fergusona.

Streljaće nas. - Moram ih imati.

Neko mora onde brzo doći.

Dobro jutro, Elzi. - Dobro jutro, gospo.

Imate dobre vesti o majci? - Da, ali ljuti se na mene.

Poći ću joj. Nije to čisto zadovoljstvo.

Živeti na dva ostrva, s 50 km mora između njih.

Nemoguće, gospo.

Lahlane, kad krećete za Skaj?

Kad nam nikov Ferguson dodeli dozvolu.

Prepustite to meni.

Samo recite i ja sam spreman. - Hvala.

Kako će ona dobiti dozvolu? - To je Flora MekDonald.

Armadejlova pastorka. Za nju će učiniti sve.

Armadejlova pastorka?

Vrati se u štalu, Hamiš. Sigurno ima posla.

Pokušaće od nje da dobije dozvolu.

Možda i 2..

Odaberite put.

Kako to mislite, gospo?

Na raskrsnici krenite jednim putem, a ja ću drugim.

Ne želim da me neko prati.

Ako mislite da sam prosjak, grešite.

Vi ste Donald, pastir iz Eriskeja. Kojim ćete putem?

Dozvolite da vam ponesem korpu. - Zašto?

Da vam pomognem. - Ne treba.

Ferguson govori kao da je vlasnik Long Ajlenda.

Pravi je pristalica Hanovera.

I vi biste bili takvi da ste pola života bili u Nemačkoj.

Možda. Ali ne smem tako da razgovaram sa vama.

Očuh vam je njegov prijatelj i takođe je u kraljevoj službi.

A otac vam je bio jakobit, zar ne?

Neću zauzimati stranu.

Želite reći da me nećete ispitivati o mojim političkim gledištima,

nego gladujem li? - Gladujete?

Ne tražim hranu od vas.

A šta želite od mene?

Razmišljam trebam li vam to reći.

Devojačka pesma. - Da.

I sama sam je pevala. - Rekli ste da ne zauzimate strane.

To bi zahtevalo donošenje odluke.

Ali dete ne bira roditelje, ni mesto rođenja ni…

Svog zakonitog… - Princa.

Je li princ?

Kapetane Ferguson, zašto mislite da je Pretendent ovde?

Jer znam gde mu žive prijatelji.

A trebali biste i vi. - Moj posao nije špijunaža komšija.

Tako sam i mislio.

Volite da sedite na 2. stolice. - Povucite tu opasku.

Bez uvrede.

Već dugo čekate čaj. - Draga moja, kapetan Ferguson.

Moja pastorka… - Već sam videla kapetana. Bila sam na obali.

Kapetan je došao je ovde da istraži glasinu. - Glasinu?

Znamo da je Pretendent negde u ovom okrugu.

Sretnete li ga, dužnost vam je da ga prijavite meni.

Bez obzira na sve. - Je li tako? - Da..

Kažu da je Pretendent slobodan, i da su sve žene za njega.

Neke su promenile mišljenje nakon Kulodena.

Moji ljudi nemaju milosti. - A kako mladi Pretendent izgleda, kapetane Ferguson?

Pravi je primer lupeža.

„Plava kosa, plave oči, 180 cm.“ Pravi pristao gorštak.

Pristao kao Vojvoda od Kamberlenda?

Šta je to?

Zamka, gđice Flora.

Da uhvatite pristalog gorštaka? - Da. Može pobeći samo noću.

Zato sam postavio lomače. Čim ga vidimo, zapalićemo ih.

Vojska će zapaliti lomače i… - I, kapetane Fergusone?

30.000 funti, gđice MekDonald.

30.000 funti,

Reci mi, mladiću. Ko je prošao ovuda?

Reci istinu. - Baš niko.

Tako je tiho da su se i srne spustile sa planina na pojilo.

Dok ih vi niste uznemirili.

Nisu jedine koje će biti uznemirene.

U redu je, otišli su, ser. - Svaka čast, Nil.

Ferguson organizuje kordone. Crveni mundiri vas okružuju.

Moramo biti brzi. Drži stražu. - Da, ser.

Dama će sigurno doći večeras? - Da.

Premda ništa ne obećava, u 1. stvar možete biti sigurni. Neće vas izdati.

Ali Armadejlova je pastorka, pa savetujem…

Dovedi je u štalu. - Ali policijski sat…

Ferguson je postavio lomače na sva brda.

Zapaliće ih i na najmanji pokret.

Lomače?

Dankane, ako bismo uspeli nekako

da zapalimo 1. od tih lomača, zar to ne bi odvuklo potragu?

Učiniću to, rado. - Pođimo sada.

Crveni mundiri!

Hamiše, pazi na padinu.

Pričekajte tren.

Ser, devojka je stigla.

Ovo je gđica Flora MekDonald.

Hvala vam što ste došli.

Donalde, drži stražu.

Ne sumnjam da ste na našoj strani.

Ser, nisam na ničijoj strani. Ne bavim se politikom.

Ali znate moj položaj. - Svi znamo i svi tugujemo zbog vas.

Ne znam zašto.

Da razumete Škotsku, ne biste to pitali.

Svako škotsko dete podučavaju da pomaže progonjenim bićima.

Bićima?

Ako ima toliko protivnika da nema izgleda.

Da je taj stranac u Londonu koji se naziva princem od Velsa

progonjen, biste li i njemu pomogli?

Da je progonjen, pretpostavljam da bih.

Razumem.

Ali znam da iskreno volite Škotsku.

Želite je spasiti od stranog kralja.

Onda ste na našoj strani. - Kažem vam, ser, nisam na ničijoj strani.

Kako vam mogu pomoći?

Lomača je ugašena. Požurite.

Ubrzo će se vratiti. - Odvedite me na Skaj.

Zar ste ludi? - Ne, samo očajan.

Prerušiću se u vašeg slugu.

Kako biste se prerušili? Hodali biste iza mene?

Nosio bih prtljag. - Težak je.

Lako bi vas otkrili.

Ne mogu, ser.

Donela bih propast celoj porodici. - Razumem.

Donald će vas otpratiti.

Hvala na vašem vremenu.

Vaša Visosti.

Ne žurite tako brzo.

Pomoći ću vam, ali uz zdrav razum.

Ne izlažite se pogibelji. - Molim?

Čast MekDonalda je u pogibelji.

Imam ideju.

Neobična je, ali…

Moguće je.

Izvedivo je, i ja ću to učiniti. Ali samo pod jednim uslovom.

Sve, najdraža gđice MekDonald.

Ne žurite sa „najdraža“. Uslov vam se neće svideti.

Dobro jutro, Majzi.

Dobro jutro, ser.

Kapetane Ferguson, toliko o vašim lomačama,

kordonima, nagradama.

Lomača je bio mamac.

Donesite mi doručak!

Požurite!

Majzi, gde je gđica Flora? - Još se nije probudila?

Pozovite je.

Pastorka ne dopušta da neko drugi sprema čokoladu. - Ne čudim se.

Nije dobro.

Pretražićemo okrug po danu.

Ako je Pretendent na brdima, sad će se opustiti.

Gde je poručnik Inglbi? - Ispituje zatvorenike, ser.

Zatvorenike?

Uhvatili su muškarca i ženu nakon sutona.

Ne govore. - Reci mu da želim da ga vidim.

Da, ser.

Nisu imali propusnice pa smo ih zatvorili.

Koliko je visok bio muškarac? - Prenizak za Pretendenta.

Dovedite ih.

Dovedite zatvorenike.

Flora!

Gđice MekDonald.

Da.

Očekujem objašnjenje.

Zašto sam odvedena u stražarnicu i zadržana do jutra?

I mene zanima.

Gđica Flora nije spavala u krevetu! - Jezik za zube!

Inglbi, prava ste budala. - Ne, ne krivim mladog džentlmena.

Krivim sistem.

Daću vam još čokolade, ser. Hladna je kao led. I vi sednite.

Puste li i njega, Majzi će mu poslužiti doručak. - Možete ići.

A vi, natrag na dužnost.

Hoćete li biti dobro, gđice Flora? - Da. Uzmite doručak.

Zašto si bila napolju tako kasno?

Donald me pozvao da nahranim bolesnu životinju.

Vešta sam u tome.

U žurbi sam zaboravila na nove propusnice.

To me podsetilo, trebaće mi propusnica za Skaj sutra.

Napiši je odmah.

Ako kreneš u potragu, otići ću pre nego što se vratiš.

Ne želim da se ponovi ovo od sinoć.

Kao što ste rekli, kapetane Ferguson, vaši ljudi nemaju milosti.

Daću da ih išibaju. - Ne bih znala…

Flora, kojeg ćeš slugu povesti?

Donald od Eriskeja bio bi najkorisniji.

I naravno, krojačicu koja je sa njim. - Krojačicu?

Zaboravio sam kako se zove.

Armadejl, ubrzo ćeš zaboraviti i svoje ime.

Beti Burk. Irkinja koja je izradila platno za tvoju novu košulju.

Irkinje su gadna stvorenja, ali sjajne krojačice.

Opis?

Beti je visoka… 180 cm.

Neprivlačna, sa svetlo ružičastom irskom kožom.

Oči? - Plave, ako je Irkinja. - Mislim da imate pravo.

Kašu, kapetane Ferguson? - Hvala.

Majzi, donesi mi još čokolade.

Izvoli, draga. - Armadejl.

Da izdam naređenje? - Naravno.

Želite li šlag sa kašom? - Hvala.

Kada idete?

Sutra uveče. - Uveče?

Zašto ne preko dana?

Imamo malen brod, kapetane.

Za razliku od vaših velikih plovila,

naš brodić zavisi od plime i oseke.

Razumem.

Flora MekDonald, Donald od Eriskeja,

Beti Burk.

Još šlaga? - Ne, hvala.

Ko je? - Mogu li ući?

Ti si, pukovniče.

Zašto nisi u krevetu?

Kasnim sa šivenjem.

Nemaš ništa da mi kažeš? - Bolje je što manje govoriti.

Možda.

Moramo misliti na tvoju majku.

Suknja bi bila i meni preduga.

Da je izmerim.

Ne ljuti se, oče.

Da barem nisam počeo služiti kralju Džordžu.

Pristao si kad nije bilo izgleda da će se Stjuarti vratiti.

Morao si se držati reči.

Ali od Kulodena, kralj Džordž je siguran na tronu.

Ako ne može spavati bez škripe vešala

i posljednjeg Stjuarta koji se njiše,

Englezi će ga morati uspavati.

Ne može to očekivati na Gorju.

Da, draga, znam.

Nećeš izdati kralja Džordža zažmuriš li na ovo.

Gđo Flora, rakovi za vas.

Hvala vam.

Sumnjam da možete poneti.

Mama obožava rakove. Napraviću mesta. Hvala.

Sretno, gđice Flora. - Stanite!

Dobro veče, gđice Flora.

Zašto ste napolju nakon sutona?

Efi mi je donela dar za majku.

Vratite se u kuću, odmah!

Moramo do broda.

Zbogom, poručniče. - Da vidim propusnicu.

Flora MekDonald. Donald od Eriskeja, nizak, sed.

Beti Burk, plave oči, svetla put, 180 cm.

Hvala, gđice Flora. - Hvala vama, ser.

Doviđenja.

Gđice MekDonald, stanite!

Gđice MekDonald? - Da?

Pošalju li me na Skaj,

mogu li imati čast da vas posetim?

Biće mi drago da vas primim, poručniče.

A ako vas više nikad ne vidim,

nikad neću zaboraviti vas i ovaj trenutak.

Poručniče, ni ja nikad neću zaboraviti ovaj trenutak.

Do kraja života.

Oprezno. - Budite oprezni.

Sidro!

Hajde!

# Pojuri, lepi brodiću Poput ptice sa krilima

# Napred, viču mornari

Slava nebesima!

Slava nebesima, on je siguran… - Šta ste rekli?

Molila sam se za gđicu Floru.

Nebo je tmurno. Pred njom su teški trenuci.

Rekli ste „on“… - Ne, ne, ne, ser „ona“.

Šta radite tu? Rekao sam da se vratite.

Zaboravljam pod stare dane.

Uhapsite je. Kapetan Ferguson će je ispitati.

Idemo. - Ne.

Odvedite je u stražarnicu. Brže.

# Neće se usuditi da ga prate

# Pojuri, lepi brodiću Poput ptice sa krilima

# Napred, viču mornari

# Prevezi mladića rođenog da bude kralj

# Preko mora do Skaja

# Glasno hujanje vjetra

# Glasna rika talasa

# Munje paraju nebo

# Zbunjeni neprijatelji stoje na obali

# Ne usuđuju se krenuti

# Pojuri, lepi brodiću Poput ptice sa krilima

# Napred, viču mornari

# Prevezi mladića rođenog da bude kralj

# Preko mora do Skaja

Vi ste Dankan Kempbel?

Zapalili ste lomaču?

Ne poričete? - Kempbel je lažov.

Ne biste pokušali prevariti kraljeve ljude.

Kraljeve ljude? Šljam mora…

Nastaviću ispitivanje na svoj način.

Počinjem sa ženom.

Vi ste Efi, ribarica? - Da.

Imate ribarnicu na doku? - Da.

Sinoć ste rekli: „Slava nebesima, on je siguran…“

Rekla sam: „Ona!“ - Ona? - Gđica Flora!

Pustite je, ne zna ništa. - Ali vi znate!

Dakle, reći ćete ili ćete visiti?

Ubili ste mi ženu, spalili kuću i majku naterali da umre od gladi.

Šta mi je ostalo osim da visim uz sina?

Dragi kapetane, ne razumete Gorje.

Dopustite mi da objasnim.

Raspisana je nagrada od 30.000 funti za Mladog Pretendenta. Znate li to?

Recite nam šta znate o kretanju Mladog Pretendenta.

Za svoju ćete informaciju dobiti 30.000 funti.

Mogao bih kupiti celu Englesku i Škotsku.

Ali ne bih dopustio da gospodinu padne dlaka s glave.

Priznajete to.

Spalite li celo Gorje kao moju kuću,

biće kao da ste spalili vres.

Možete ostaviti samo pepeo i ogorčenost,

no vres će ponovno izrasti, a i mi zajedno sa njim.

Tako će zauvek biti. - Odvedite ga.

Idete s njim?

Zašto ste sinoć bili na doku?

Je li još neko bio na brodu? - Ne, ser.

Samo posada.

Gđica Flora,

pastir Donald i…

Krojačica.

Krojačica? - Da, sluškinja MekDonalda.

Dobila je propusnicu od mene i Armadejla. - Opisi su tačni.

Muškarac, niži, sedokos.

Žena, plave oči, svetla put, 180 cm.

Čak 180 cm?

Čujete li to, kapetane Ferguson?

Čak 180 cm!

Škotska veštica!

Platiće za ovo.

Odmorićemo se malo.

Ovo nije oproštaj. Opet ćemo se sresti.

Gde?

Gde, gđice MekDonald? U Vajtholu, nadam se.

Kada?

Kada dođe pravi kralj.

Mesecima niste jeli kako treba,

muči vas groznica od vlage,

morali ste pozajmiti pola krune od mene da platite troškove

i u takvom trenutku govorite o dolasku na svoje mesto?

Moram priznati da Vaša Visost zaista ima duha.

A ja ću reći ovo, gđice MekDonald… imate ga i vi.

Ne, nije to duh…

Donalde, jeste li spremni?

Moram poći da obavestim lejdi Margaret o vašem dolasku.

Hoćete li čekati ovde i paziti na prtljag?

A Donald ide u Portri. - Da.

Kad vam nađem brod, opet ćete me videti.

Srećno, prijatelju.

Dobro jutro, Betsi.

Gospodarice Flora. - Kako ste, Betsi?

Odakle dolazite? - Sa Long Ajlenda.

Uprkos sinoćnjoj oluji? - Je li Lejdi Margaret ovde?

Ali nema vaše majke.

Posetiću je, ali imam iznenađenje za lejdi Margaret.

Da, gđice?

Kako se zovete? - Flora MekDonald.

Lejdi Margaret, dopustite zdravicu.

Uzaludne su nade stranog Pretendenta.

Uzaludne su nade jakobitske ekipe.

Dok nas Kamberlend brani.

Za vojvodu! - Za vojvodu!

Gđica Flora MekDonald.

Flora, odakle ti ovde?

Mislila sam da si sama. - Sama?

10 oficira u kući i štala puna Crvenih mundira.

Moraćeš ih ugostiti. - Jesmo li pronašli Pretendenta?

Ne, koliko znam. - Nadam se da ćete dugo ostati.

Volela bih, ali majka se brine.

Osim toga, kuća vam je puna, a ja imam poslugu.

Gde ste ih ostavili?

Na plaži.

Sigurno ste teško putovali kroz sinoćnju oluju.

Da, Kingsbro. Prvo se presvuci.

Posle će nam reći vesti.

Oficiri žele još vina.

A sada, vesti, draga.

Da. - Princ je sa mnom. - To sam i mislio. - Njegova Visost?

Na plaži. - I moj suprug.

A Vojvoda od Kamberlenda je u kući!

Kaže da ste mu ponudili sklonište. - I jesam!

Zabranjujem vam da se onesvestite.

Propali smo. Znam da jesmo!

Prepustite ovo meni.

Gđice MekDonald, zabavljajte Crvene mundire da ne bude sumnjivo.

Ali princ! - Ja ću ga upozoriti.

Skrivaću ga do mraka.

Onda ću ga odvesti u moju kuću. - Hvala.

Pridružite nam se posle.

Inglbi! Brod je spreman? - Čeka na doku. - Bilo je i vreme.

Gde idu? - Na Skaj.

Šta duže ostanu, tim bolje. - Neka mi Bog oprosti.

Valjda je gđica MekDonald stigla pre kiše.

Zaista, i ja se nadam.

Izvolite, uđite, ser.

Moja će se supruga pobrinuti za vas.

Vrlo ste ljubazni.

Je li stigla gđica MekDonald? - Da, Flora suši odeću.

Majka još nije ustala. - Uskoro hoće.

Oče, ko je ta stara odrpanka koja nam prlja podove?

Može raditi šta želi u našoj kući.

Dušo, Proviđenje nam je ukazalo čast i stavilo nam breme na leđa.

Stigao je princ.

Princ? - Da, princ? - Propali smo!

A nemamo ništa da mu spremimo doličnu večeru!

Možda Vaša Visost želi probati naš brendi.

Eni.

Oprezno! To je najbolji brendi.

Mogu vam naliti?

Krijumčarenje.

Nakloni se Njegovoj Visosti.

Ne usuđujem se! Pala bih!

Kakvo ponašanje!

Eni, već čujem kako me opisujete unucima:

„Stara odrpanka koja nam prlja podove.“

Jao, pa čuo me!

A sada, kad sam napokon siguran…

Na sat vremena. - Na sat vremena, Flora.

Ali budući da sam među prijateljima,

ugrejan, nahranjen i opskrbljen pićem…

Dajte da vam napunim čašu. I ja ću.

Mi dame ćemo vas pozdraviti. - Ne, molim vas.

Osećam potrebu da nazdravim svim svojim vernim prijateljima:

Donaldu, Dankanu, Nilu, Lahlanu…

Imate još puno prijatelja. ser, čija imena niste čuli.

Znam, i tako sam zahvalan.

Ali jedno je ime pre svih. Pre nego što nazdravim vama,

dopustite mi da nazdravim... Flori MekDonald,

koja nije na mojoj strani, ali spasila mi je život.

Flora. - Draga Flora.

Za Floru MekDonald.

Ser, ja jesam na vašoj strani.

Bili ste vrlo domišljati. - Ali šta biste učinili, ser,

da nisam obedovao sa Lejdi Margaret i Crvenim mundirima?

Uzdao bih se u Proviđenje i gđicu Floru MekDonald.

Dopustite da vam napunim čašu. - I vi meni.

Vaša Visosti… - Insistiram.

Oprezno, to je jedina porculanska zdela na Skaju.

Šta će reći vaša supruga, ser?

Hvaliće se da ju je razbio princ.

Kingsbro, verujem vam. Uzdam se u vas.

Ako me volite, nemojte da vam supruga kaže gđici MekDonald.

Ne, Flora. Moraš ti. Najbolje ga poznaješ.

Kako želite.

Možeš mi učiniti uslugu.

Želim uvojak njegove kose.

Ne, Lejdi Kingsbro.

Sami ga pitajte. - Pokucaj opet.

Ko je?

Flora MekDonald. Došla vam je smetati.

Gđica MekDonald zna da može doći kad god poželi.

Zamolite je neka uđe.

Odreži velik uvojak i zadrži pola.

Jeste li se odmorili? - Itekako.

Onda ustajte jer moramo rano poći u Portri.

Onde su Donald i brod.

Nadam se. - Nadate se?

Ne volim opraštanja.

Kladim se u onu krunu koju sam pozajmio da ih ne volite ni vi.

Ne kladim se, ser.

A i bilo je samo pola krune.

Šta vam je domaćica šapnula pa ste ovako suzdržani?

Lejdi Kingsbro puna je hirova. - Kakvih hirova, gđice Flora?

Ako Vaša Visost baš mora sve da zna,

želi uvojak vaše kose.

Je li vam dala makaze?

Da.

Sednite i uzmite koliko želite.

Koliko ona želi…

Kako želite.

Eto.

Lejdi Kingsbro biće vam zahvalna, ser.- Da pogledam.

Dilajla! - Ne razumem vas, ser.

Vi ste ćerka sveštenika? - Jesam li previše odrezala?

Želela je da mi da pola.

Draga Flora.

Da vam barem mogu dati… kraljevstva.

Eni, pustite to. - Ali mora se osušiti, ser.

Oprale smo ogrtač lepim cvetnim uzorkom.

Eni, dajem vam ga kao venčanicu.

Gđica MekDonald će se ljutiti, ali u to se više neću odevati.

Beznadan ste slučaj.

Ne, Skaj me ispunio nadom…

Razbili ste najbolju zdelu Lejdi Kingsbro.

Morate se ogrnuti.

Moram li? - Da.

Pogledajte!

Šta je? - Dalje od prozora.

Crveni mundiri jašu uz jezero.

Ser, morate poći. Čekajte! Spremite hranu.

Eni, vreću za gđicu Floru.

Izvolite. Požurite, odenite ovo.

Koliko će im trebati da dođu? - Desetak minuta.

Moramo poći!

Morat ćete se skrivati. - Zbogom.

Nema vremena za opraštanje, ser.

Brže! Kroz vrata zdesna.

Ovo je to mesto.

Pretražite zgrade. Opkolite kuću.

Da, ser. - Smesta.

Gde je gđica MekDonald?

Ko ste vi… - Sećate li me se, Kingsbro?

Meklaud.

Bili smo kod Lejdi Margaret i znamo da je gđica MekDonald došla ovde sinoć.

Ne poričite. - Trebao bih?

Gde je sada? - Ona je…

Otišla je rano do majke. - Jezik za zube!

Naredniče, pretražite sobe na spratu. - Da, ser.

Kreveti nisu namešteni!

I vi držite jezik za zubima.

Fergusone, molim vas setite se kome se obraćate.

A vi se setite da ovu istragu vodim na svoj način.

Dođite ovamo.

Dođite!

Ko je bio sa gđicom MekDonald? - Samo krojačica…

Začepite! - Fergusone!

Kako je bila odevena?

Ne znam!

Da vidite kako su prošli drugi koji su mi to rekli!

Ovo je previše, Fergusone. - Ja vodim istragu!

Dakle, šta je ta osoba nosila?

Florinu haljinu iz Edinburga, sa cvetnim uzorkom.

Želite da kažete da joj je gđica MekDonald dala najbolju haljinu?

Nije bila najbolja. Nije bila svilena.

Dete nije pri sebi. - Na spratu nema nikoga, ser.

Ali 5. je ljudi spavalo ovde sinoć. - 5. ljudi?

Dakle, krojačica nije samo nosila najbolju haljinu,

nego nije spavala ni među poslugom.

2. osobe penju se prema Old Man of Storu.

Old Man of Stor? - Planina, ser, koja se vidi.

Idemo da proverimo.

Onde. Da krenemo za njima?

Ne, bilo bi nemoguće pronaći ih među svim tim stenama i gromadama.

Gotovo jednako teško kao i pronaći ga među hiljadama odanih.

Ova je zemlja zaražena bednim, zavedenim budalama

koje rizikuju svoje živote za…

Za šta? - Zašto pitate mene, kapetane Ferguson?

Pošaljite ljude u Portri. - Da, ser.

Prate li nas? - Idu u suprotnom smeru.

Prema Portriu? - Možda.

Kako ćemo onda doći do Donalda?

Pod zaštitom noći.

Stražari i lomače na svim putovima. Zar vam nije jasno?

Nisam znao da jedna škotska dama može biti takav zmaj.

Nisam zmaj, samo me razdire strah.

Ne razumem kako se možete smejati.

Nikad se više neću smejati.

Činiću ono što svi mudri i gđica MekDonald žele.

Flora.

Ponekad sanjam o tome da još uvek ima mesta za mene u Škotskoj.

Zahvaljujući vašim ljubaznim prekorima zamislio sam se na trenutak.

Gde ste naučili da kuvate?

U detinjstvu, na brdima oko Rima.

Pripremao sam se. - Tako ste dugo ovo planirali?

Rođen sam da se spremam.

„Stari Stjuart vratio se kući.“ Moja uspavanka.

Došao sam, video, ali… nisam pobedio.

A sad će me brod ponovo odvesti u izgnanstvo.

I treba. Ne možete se ovde večno skrivati.

Zar me Svemogući Bog nije stvorio da učinim dobro za Škotsku?

Ali ser, ne možete ostati. Zaboravljate na nove puteve.

Britanska bi vojska došla po vas.

Ne budite tmurni kao guvernanta. Budite mi prijateljica.

A kad vam nisam bila?

Niste me razumeli. - Kad sam vas odbila?

Ne umanjujem što ste učinili. - Bila je to…

Bila je to moja podanička dužnost.

Ali nije mi bila dužnost da prijateljujemo.

A ipak to činimo.

Istina.

„Guvernanta“ nije reč za mene. Slušajte, Vaše kraljevsko Visočanstvo.

Pre nedelju dana živela sam mirno i udobno,

okružena lepim sećanjima i jasnim nadama.

A onda ste došli poput vihora i sve to promenili.

Gde mi je prošlost? Izbrisana iz sećanja.

Gde mi je budućnost? Nestala.

Morate poći. - Zašto? - Da okupite Gorje.

Ne uspete li, život vam je barem ispunjen večnom tugom.

A moj je život prazan.

Nisam upitnik na stranici istorije.

Samo sam osoba kojoj se život promenio.

Draga Flora.

Molim vas za oproštaj.

Nemam pravo da vam očitam lekciju.

Ali toliko ste me uzrujali rečju „guvernanta“.

Zaista mi je žao.

Je li mi oprošteno?

Vaša Visosti, zašto se ne odmarate dok možete?

Noć će biti duga i opasna.

DŽ. MAKEJ BRODSKI AGENT PORTRI

Dobar dan. - Ser.

Kapetane, možemo li sačekati još 24 sata…

Ne mogu. Moram misliti na svoj brod i ljude.

Pre 3 dana obećali ste… - Znam, znam.

Ali kašnjenja su normalna u ovakvom poduhvatu.

Da sam ga barem sam doveo u Portri.

Šta ste mogli, sa Crvenim mundirima svuda?

Ima li vesti o Pretendentu? - Ne još. - Srećno vam bilo.

Srećno.

Žao mi je. Odlučeno je. Moram isploviti u zoru.

Ali kapetane… - Znate gde mi je brod.

Ako se ukrca do zore, dobro. Inače…

Doviđenja, gospodo.

Vaša Visosti.

Vaša Visosti!

Spustila se izmaglica.

Izmaglica?

Moramo poći. Nisam sigurna u put do Portria.

A put do Kingsbro Hauza? - Šta sa njim?

Flora, niko ne zna da ste sa mnom.

Iskoristite maglu i pođite kući dok je još vreme.

A vi? - Zaboravite na mene.

Znam šta nameravate.

Želite se spustiti liticom

i plivati sve dok se ne umorite i udavite.

Da niste ni pomišljali!

Ušla sam u ovo s vama i neću vas napustiti.

Ako je ovo kraj za vas, neka bude i za mene.

Brzo, nemamo vremena za gubljenje.

Moramo se spustiti s planine pre magle.

Nema im ni traga. - Nikakvih vesti? - Ništa.

Gostioničaru, napuni ih.

Gospodo, već ste dosta popili. Odlazite, molim vas.

Mi ćemo o tome odlučiti. - Džin.

Daj im još jedno. - Gospodo, to mora biti posljednje.

Pićemo koliko god želimo.

Moramo ih se rešiti. - Znam, ali kako?

Da, ser?

Naredniče!

Šta radite ovde? - Van dužnosti smo, ser.

Van dužnosti? A Mladi Pretendent dolazi u Portri?

Na dužnosti ste dok ga ne uhvatimo. Vratite ljude na njihove položaje, odmah.

Da, ser. Postrojite se napolju.

Sve ljude pošaljite na puteve koji vode od Old Man of Stora.

Onde se šulja. - Da, ser.

Slava Bogu.

Bojao sam se da će princ doći i pasti impravo u ruke.

Sad mu je šansa. - Sumnjam da će doći večeras.

Kako to mislite? - Magla je sve gušća.

To će im pomoći da se provuku. - Ne, Donalde.

Ne poznajete ove puteve kao ja.

Za pola će sata magla biti tako gusta da neće moći da prođu.

Princ se neće probiti? - Bojim se da je tako.

Zašto sam ga ostavio sa tom devojkom?

Idem ja i… - Ne, ne, ne!

Morate čekati ovde.

Da vas prepoznaju u Portriu, znali bi bez sumnje gde princ dolazi.

Istina, Donalde. Najbolje pričekajte ovde.

Osim toga, ne biste se probili kroz maglu.

Ali mačka i slepac dobro vide u tami.

Kako to mislite?

Ako se krije na Old Man of Storu, naći ću ga i dovesti vam ga.

Koliko će trajati?

Sat vremena.

Nedelju dana. Ne znam.

Misliće da sam se izgubila.

Ni Fergusonu nije ništa bolje. - Ne?

Ne može nas pronaći zbog magle,

ali može do tada Skaj pretvoriti u groblje.

A sutra više neće biti broda za vas.

Ovo je kraj?

Da.

Ako se ne predate Fergusonu. Nikad to ne biste učinili. - Nikad.

Radije bih umro na vešalima nego živeo u izgnanstvu,

ali moram krenuti jer moj boravak nanosi patnje voljenim Škotima.

Šta se to čuje?

Ništa.

Da se barem možemo zagrejati vatrom.

Kažu da se za vreme magle

mogu čuti mrtvi MekDonaldi kako vode stare bitke na liticama.

Neko dolazi.

Bože! Slepi Džejmi.

# Svi ga zagrlite

# Ko će biti kralj nego Čarli?

Stidiite se, Džejmi, što ga ismejavate Glenfinanom.

Ako ste slučajno naišli na ovaj tužni kraj, slobodno pođite.

Zaboravite ako ne možete pomoći. - Nije to rešenje, Flora, jagnje moje.

Zastava se opet podiže kod Glenfinnana kad se oglasi moja pesma.

Ko će biti kralj nego Čarli,

u zemlji hrabrih mladića i čestitih devojaka? - Ima pravo.

Naša će mala domovina pronaći jedinstveno mesto na svetu.

Sinovi i ćerke nastaviće dalje i biti voljeni i poštovani gde god živeli.

A ponekad će ih se i bojati.

Ali tek kad budete na sigurnom na brodu, moći ćemo mi i naše pristalice

da dignmeo glave i kažemo: „Škotska zauvek!“

Mačka i slepac dobro vide u mraku.

Slepi Džejmi ga nikad neće naći.

Hoće, verujem mu.

Za Čarlijevo zdravlje. Da dođe do nas.

Ne mogu pronaći ulaz. - Šta je to?

Čarli? - Gde su vrata?

Ferguson! Donalde, sakrijte se!

Šta je ovo? - Prenoćište. - Vi ste vlasnik? - Da.

Trebamo krevete. Ne mogu naći logor u magli.

Ali nemamo slobodnih soba. - Možete spavati u svinjcu.

Fergusone, ovo su dobri, pošteni ljudi. - Umoran sam i želim krevet!

Mičite se!

Nemate li više poštovanja?

Dosta mi je zlostavljanja žena i dece.

A sad udarate starce. - Udaram koga hoću.

Uhvatim li Pretendenta i onu škotsku vešticu…

Floru MekDonald? - …videćete onda.

Samo je obavila svoju dužnost… - Suprotstavila mi se.

Odraću je živu.

Upozoravam vas, dignete li ruku na nju preda mnom…

Da? Slušajte, svi.

Čuo sam da je Donald od Eriskeja viđen u Portriju.

Donald od Eriskeja? - Ne poznajete ga.

Živeo je na Long Ajlendu pre vas.

Došao je na Skaj sa MekDonaldima.

Naravno da poznajem Donalda od Eriskeja.

Doneo je prinčevu poruku kad je stigao iz Francuske.

A sad mu pomaže da se vrati u Francusku.

Slušajte…

Jeste li videli tog Donalda?

Da, ser.

Ja sam ga video. - Ko ste vi? - Angus, ser.

Lovokradica. - Gde je?

U kući gde čeka.

I gde će doći Pretendent.

Odvedite me tamo. - Hoću li dobiti nagradu?

Hoćete. - Onda može. - Kroz maglu?

Mogao bih doći i vezanih očiju.

Idemo.

Idemo. Mislim da ga imamo.

Pod uslovom da se Donald od Eriskeja ne krije negde drugde.

Ne prepirite se, Meklaud.

Kapetane, jednom da sam i ja ponosan što sam sa vama.

Je li sa vama?

Da, ušli smo kroz zadnja vrata. U kuhinji je.

Čuvaj stražu. - Da. - Idemo, pukovniče.

Opet vas vidim.

Ovo je pukovnik Voren čiji brod čeka uz obalu.

Vrlo ljubazno od stranca. - Nisam stranac.

Služio sam vašem ocu 30 godina.

Idemo smesta. - Da, dok se magla nije podigla.

Ferguson se može vratiti.

Jeste li spremni? - Kako to mislite?

Spremni da pođemo?

Mislili ste da idem?

Neću vas ostaviti Fergusonovom besu.

Šta mi može kad vi odete?

Ali da pođem sa vama, udario bi na njih u kući.

Ne smemo se razdvojiti. - Ni nećemo.

Gde god pošli, uvek ćete biti ovde, sa mnom u Škotskoj.

A kad mene više ne bude, vi ćete i dalje biti u Škotskoj.

Sa mnom.

To bi vam trebalo biti dovoljno dobro.

Ser, moramo poći.

Dugujem vam krunu.

Ne, ser.

Samo pola krune.

Pola… krune.

Došao je iz magle,

i odlazi u maglu.

Jedva vidim brod od mraka.

Uopšte ga ne vidim.

Ja ga vidim.

Vidim kako stoji uzdignute glave,

vetar mu mrsi kosu i maše nam plavom kapom.

Je li nam već okrenuo leđa?

Draga devo, nikad neće okrenuti leđa Škotskoj.

Vidim godine poput talasa. Nose ga sve dalje od nas.

Iza njega je oluja

i oblaci koje nikad više nećemo videti.

Ali vidim ga sada i večno,

kako raširenih ruku pozdravlja

i očima motri svoju domovinu,

zemlju u kojoj bi radije bio.

Zar se neće opet vratiti?

# Zar se neće

# Opet vratiti?

# Zar se neće

# Opet vratiti?

# Volimo ga više od svega

# Zar se neće opet vratiti?

KRAJ

Prijevod titlova: Vedran Pavlić

Adaptirao na srpski: suadnovic